Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 119 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima gospođa Danijela Nestorović.
Izvolite.

Dobar dan svima.

Pre svega bih zatražila obaveštenje od gospodina Gorana Vesića, ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, s obzirom da smo juče imali priliku da čujemo iznošenje neistinitih tvrdnji koje prevazilaze okvire političke kritike, a gospodin Vesić je pravnik i trebalo bi da zna da se radilo o vrlo teškoj kvalifikaciji koja je izrečena na moj račun. Zatražila bih objašnjenje koji su to investitori od kojih sam ja navodno tražila novac, imena i prezimena, odnosno nazive tih firmi koje se bave investiranjem, kao i čime su oni to bili tačno ucenjeni, odnosno zašto gospodin Vesić onda, kao pravnik, nije podneo krivičnu prijavu protiv mene kao narodnog poslanika za izvršeno teško krivično delo.

Drugo pitanje za gospodina Gorana Vesića, odnosno obaveštenje je sledeće – zašto u Ministarstvu još uvek stoji Nacrt prostornog plana Republike Srbije i da li je gospodin Vesić kao ministar svestan činjenice da Prostorni plan Republike Srbije za period od 2021. godine do 2035. godine mora biti krovni dokument za sva ostala planska dokumenta Republike Srbije? Zašto još uvek nije usvojen i kako je moguće onda da se usvajaju ostali prostorni planovi i planska dokumenta bez krovnog dokumenta?

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike. Zašto još uvek nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, s obzirom da zaključujemo pisma o namerama, s obzirom da zaključujemo Memorandum o razumevanju o strateškim sirovinama, a još uvek nemamo jasnu, preciznu analizu stanja svih mineralnih sirovina, podzemnih voda, geotermalnih resursa. Takođe, nemamo ni resursne baze, nemamo ni podatke o održivosti eksploatacije, uticaja na životnu sredinu, kao i usaglašenost rudarske industrije sa evropskim i svetskim standardima? Kako je onda moguće da se zaključuju bilo kakvi međunarodni ugovori tog tipa ukoliko Republika Srbija nema strategiju upravljanja mineralnim resursima. Da li onda ministarka smatra da smo u nekom ozbiljnom pravnom problemu, s obzirom da kršimo svoj sopstveni Ustav?

Takođe, postavila bih pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Naime, imali smo priliku da u prethodnim danima non-stop ovde slušamo o Nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“, koji jedna privatna kompanija kriminalnog porekla prezentuje javnosti, a vi je ovde svesrdno podržavate, da li ministarka smatra da je ovaj nacrt studije, za koji oni otvoreno kažu u zadnjem poglavlju da nije u skladu sa pravnim propisima Republike Srbije i da ne snose odgovornost za izneta mišljenja, da li je ovo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da li je onda opravdano da ministri u Vladi, a i sama ministarka podržavaju ovakav nacrt studije, koji bi zapravo predstavljao osnovni dokument koji krši ne samo Ustav Republike Srbije, već i ostale zakone Republike Srbije? Hvala.

Hvala, gospođo Nestorović.
Sledeća reč ima gospođa Marina Mijatović.
Izvolite.

Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.

Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.

Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.

Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.

Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?

Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.

Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.

Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?

Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.

Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?

Gospođo Mijatović, pet minuta je prošlo.
Ako možete to pitanje u manje od minut, ja bih vas molila. Dozvoliću vam tu priliku. Sada je već šesti minut, samo gledajte da to u manje od minut postavite kao pitanje.

Nema problema, evo skratiću.

Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.

Hvala gospođo Mijatović.
Želim da podsetim sve kolege poslanike i poslanice da danas od četiri do sedam imate priliku da postavljate pitanje članovi Vlade, tako da ćete biti u prilici da postavite svim resornim ministarstvima.
Nadalje, molim kolege samo da se utišaju dok druge kolege govore.
Molim vas, iako smo vrlo fleksibilni, gledajte da koncipirate pitanja u formatu od pet minuta. Niko vas neće prekidati da završite svoj tok misli, ali budite i vi malo predusretljivi prema, eto meni bar u ovoj situaciji.
Sledeći ima reč gospodin Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se poštovana, uvažene kolege.

Postavio bih pitanje Ministarstvu zdravlja dr Lončaru. Ja sam u prethodnom periodu podneo zakon vezano za Zakon o Hitnoj pomoći, tiče se da veliki broj naših malih domova zdravlja nemaju službu hitne pomoći i okviru tog zakona je predviđeno na koji način i kako da se definiše služba Hitne pomoći u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakoj opštini.

Bitno je zbog toga da bismo imali mogućnost da u svakom trenutku pomognemo svakom onom sugrađaninu, čoveku koji je imao neki problem, da mu se omogući zdravstvena zaštita, da mu se pruži pomoć i da na taj način spasimo živote.

Evo ja mogu da kažem, jedna od bitnijih stvari jeste, unazad dvadesetak dana kod mene u mojoj opštini gde ja živim u Svrljigu desila se teška saobraćajna nesreća gde su učestvovala dva vozila. U tim vozilima je bilo deset ljudi, gde su svi bili teško povređeni. To je bila teška saobraćajna nesreća sa teškim posledicama, gde je bio ugrožen život većem broju ljudi.

Mogu da pohvalim radnike Doma zdravlja Svrljig koji su promtno delovali, istog trenutka izašli, odradili, spasili živote i na taj način pomogli da deset mladih ljudi budu dobro i da sve ide kako treba. Baš zbog toga, zbog takvih situacija, kao što je recimo, kroz Svrljig prolazi tržni put, ne dolazi veliki broj saobraćajnih nezgoda, gde nemamo dom zdravlja, nama je klinički centar blizu, ali u suština svega jeste da imamo zakon koji ćemo definisati sve segmente u radu svakog učesnika, da li je doktor, sestra, vozač, da imamo ljude koji će dežurati 24 časa i na taj način imati mogućnost da se obezbedi siguran život svakom građaninu u tim lokalnim samoupravama.

Zakon o Hitnoj pomoći je neophodan i mislim da bi bilo dobro, a ja imam veliko poverenje u ministra Lončara, kao čoveka koji zna svoj posao, koji je u vreme kada je bila korona uspeo da se izbori zajedno sa svim medicinarima, da se izbori sa tom teškom situacijom. Zato još jednom mene kao čoveka interesuje, a veliki broj građana tih malih sredina koji nemaju službu Hitne pomoći interesuje na koji način će to biti regulisano. Ponovo ću da predložim taj zakon i dostaviti predsedniku Skupštine. Očekujem da to bude realizovano baš zbog svih nas koji živimo u takvim sredinama.

U utorak kada sam postavljao poslaničko pitanje, kolega Đorđe Stanković je bez razloga me je prozvao, jer ja sam tada govorio o stvarima koje su bitne za građane Niša, stavljen kamen temeljac za izgradnju fabrike gde će se zaposliti 300 ljudi, gde je terminal na aerodromu u Nišu odrađen, gde je stavljen u funkciju, a to je sve dobro za svakog od nas koji živimo na tom području, a to je dobro i za nas iz Svrljiga i za Belopalančane i za sve koji tamo žive, jer svako ulaganje u Niš jeste ulaganje u jugoistok Srbije, jer je Niš motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije.

Bitna stvar je i to što sam rekao, postavljao pitanje ministarki Milici Đurđević Stamenkovski vezano za porodilje, ne razumem baš zašto i zbog čega jer me je prozvao zato što sam imao najpoštenije namere, pozdravio ono što se radi u Nišu i u krajnjem slučaju tu smo da se dogovaramo, jer svako ulaganje u Niš je nešto što je dobro, a za mene bi bilo mnogo bolje da ulažemo u Svrljig, ali i Niš je nama nešto veoma bitno zato što je motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije.

Još jednom, velika podrška za svako ulaganje i velika potreba da se ulaže u naše male sredine, u lokalne samouprave, a sa druge strane vi ovde kao poslanici možemo govoriti puno stvari koje ne stoje, ali najbitnija stvar jeste da je razvoj i ulaganje u razvoj nešto što mora da bude. Hvala.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima gospođa Ana Ivanović.

Dobra dan.
Poštovanje svim narodnim poslanicima.
Poštovana predsedavajuća, naša poslanička grupa ima dva pitanja.