Hvala.
Ministar Tomislav Žigmanov ima reč.

Zahvaljujem.
Gospodine Škrijelj, hvala na temi o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi. Tema je prepoznata i u resornom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čijem sam čelu. Ne bih ponavljao, držim suvišne, opšte ocene koje su izneli premijer i ministri koji su govorili pre mene o posvećenom radu na tome da se manjinska prava pripadnika manjinskih zajednica dosledno i u celosti sprovedu. Samo ću dodati da je pitanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica nacionalnih manjina u javnom sektoru ustavno načelo, vrednost, član 77. nedvosmisleno govori o tome.
Mi smo Vlada koja je posvećena doslednoj primeni normativnog okvira i u tom smislu nastojimo obezbediti sve pretpostavke kada je u pitanju primena ovog načela.
Veliki izazov u ovom području jeste što imamo slabosti kada su u pitanju etno-senzitivne statistike. Toga smo, takođe, svesni. Ne mirimo se sa istim, nego smo pokrenuli čitav niz aktivnosti kako bi taj deo praćenja, te elemente u praćenju, te podatke u praćenju stanja među zaposlenima u javnom sektoru načinili kako bi imali racionalnu i tačnu sliku o broju zaposlenih po kriterijumu pripadnosti nacionalnim zajednicama. Ta statistika do sada ne postoji kada je u pitanju čitava uprava. Najviše je odmaka ili ostvareno na tom planu u pokrajinskoj administraciji, u njihovom Sektoru za ljudske resurse postoji mehanizam na koji način se prikupljaju ovi podaci. Tu je izazov na koji način pomiriti dva načela. Jedno je ustavno načelo da se vi o nacionalnoj pripadnosti ne morate nigde javno izjasniti, tj. da je to privatna vaša stvar i drugog načela ustavnog, da se obezbedi odgovarajuća zastupljenost.
Imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije sa Republičkim zavodom za statistiku, kako bi odredili mere, korake na koji način pristupiti prikupljanju podataka kada je u pitanju nacionalna struktura.
Postoje s vremena na vreme vrlo jasni i mi tim ukazima verujemo, kada su u pitanju pritužbe da u pojedinim konkursima izostaje odgovarajući broj pripadnika pojedinih nacionalnih zajednica, ali ono što isto tako treba biti svestan, dok ne budemo imali celovitu, tačnu sliku o broju, da izbegavamo manipulacije, instrumentalno korišćenje i da vidimo na koji način da energiju koju imamo upravo usmerimo ka tome da se ne samo kroz apele, nego kroz konkurse koji se raspisuju, pitanje srazmerne zastupljenosti institucionalno kroz mere pozitivne diskriminacije, afirmativne mere postavlja.
Koleginica Popović je već rekla kako se to radi kada je u pitanju Ministarstvo pravde u Sektoru tužilaštva i sudstva. Kolega Đurić je govorio da postoji svest i potreba da će se izraditi akcioni plan kad su u pitanju spoljni poslovi, a verujem da relativno brzo možemo imati i sliku stanja kada su u pitanju prikupljanja podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnoj upravi. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Adrijana Mesarović.

Poštovani poslanici, poštovani predsedniče Vlade, predsednice Skupštine, kolege ministri, imajući u vidu da govorimo i o razvoju Tutina, Sjenice i drugih opština i gradova, javila sam se za reč da pomenem i projekat koji će biti naredne godine realizovan kada je u pitanju realizacija infrastrukturnih projekata u pogledu podizanja kapaciteta industrijskih zona i u pogledu podizanja kapaciteta turističkih potencijala u funkciji podizanja privredne aktivnosti ispred Ministarstva privrede. Mi smo u kontaktu sa rukovodstvom Tutina i razmatramo realizaciju projekta pod nazivom „Nastavak izgradnje saobraćajnice duž šetališta Vidrenjak do izletišta Promuklica, u cilju razvijanja turističkog potencijala opštine Tutin“.

U pitanju je četvrta faza ukupne vrednosti 73.863.000 dinara, a od toga se razmatra da učešće ministarstva bude u ukupnom iznosu od 61.552.000, dok bi PDV finansirao Tutin.

Kada je u pitanju podizanje privredne aktivnosti, ja bih iskoristila priliku i pozvala mali sektor iz ovih opština i gradova da uzme učešće u svim pozivima koje je Ministarstvo privrede u nekoliko prethodnih dana i koje će u narednim danima objaviti. U pitanju je set od osam programa koji je orijentisan u potpunosti ka malom sektoru i ka preduzetnicima. Iskoristila bih priliku, pored poziva ka njima da uzmu učešće i apliciraju, obzirom da je u pitanju poseban set programa koji smo raspisali sa procentom bespovratnih sredstava daleko višim u odnosu na sve prethodne godine, mahom je to učešće bespovratnih sredstava između 50 do 100% čak bespovratnih sredstava.

Iskoristila bih priliku i da navedem nekoliko programa za koje svakako pozivam i privredna društva, kada je u pitanju mikro, mali i srednji sektor, odnosno registrovana preduzeća i preduzetnici, da se jave na ove programe i da na taj način kao država dodatno doprinesemo razvoju privredne aktivnosti u tom delu naše zemlje.

U pitanju su programi podrške ka malim preduzećima za nabavku opreme. Taj program se realizuje u saradnji sa poslovnim bankama. Negde do sredine naredne nedelje će taj program biti raspisan. On je negde najznačajniji, pošto će biti obezbeđeno čak 50% bespovratnih sredstava u svakoj pojedinačnoj aplikaciji. Program „Razvojna šansa“, a u pitanju je linija za prerađivačku industriju sa takođe 50% učešća bespovratnih sredstava države i očekujemo da će se ovde javiti značajan broj privrednih društava. Podsticaj razvoja prerađivačkih kapaciteta u oblasti lova, ribarstva, proizvodnje vina, piva i jakih alkoholnih pića sa 160 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Po prvi put smo razvili program podrške razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti sa obezbeđenih 100% bespovratnih sredstava. Zatim, program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za preduzetništvo žena i žena samohranih roditelja. Ovaj program će se realizovati u saradnji sa Fondom za razvoj. Zatim, program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade sa 30 za start apove, odnosno 40% za mlade bespovratnih sredstava.

Po prvi put smo razvili i program koji se tiče podsticanja podrške, odnosno davanja podrške jačanju kapaciteta poslodavaca uključenih u dualno obrazovanje. Želeli smo da na ovaj način dodatno finansijski motivišemo mentore koji obučavaju našu decu, naše studente, đake i u tom smislu da i njih finansijski nagradimo za aktivno učešće u procesu dualnog obrazovanja. Tu je i novi program koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju koji se tiče programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu.

U okviru ovih programa biće realizovano ukupno četiri milijarde dinara. Od toga su dve milijarde dinara bespovratnih sredstava, dodatno do kraja godine ćemo realizovati program u saradnji sa Evropskom investicionom bankom u visini od 100 miliona dinara koji će se odnositi na podršku privrednim društvima pod daleko povoljnijim uslovima u odnosu na uslove komercijalnih banaka u visini od 100 miliona evra koji će biti podrška za trajna obrtna sredstva, kao i program za Zelenu agendu uz pomoć koje će naša privredna društva moći da realizuju projekte iz okvira Zelene agende u visini od 200 miliona evra. Dodatno ćemo u ovoj godini razviti i dodatne programe sa Agencijom za finansiranje izvoza, koji će podstaknuti i podići aktivnost koja se tiče izvozno orijentisanih preduzeća. Hvala.

Reč ima ministar Tončev.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, s obzirom da poslanik koji je postavio pitanje dolazi iz nerazvijene opštine, a ja sam zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, a mogu da kažem da je predsednik vaše partije vodio ovo ministarstvo u vreme kada sam ja bio predsednik opštine, tako da smo imali dobru saradnju. Mogu da kažem da u okviru ove 44 opštine ima dosta opština u kojima žive nacionalne manjine, kao što su Tutin, Sjenica, Bosilegrad, Preševo, Bujanovac i mogu da vam kažem da sve opštine dobijaju podjednako sredstava.
Opština Tutin je za sve četiri godine dobila četiri velika projekta, i to 2021. godine nabavka specijalnog vozila od sedam miliona, u 2022. godini osam miliona dinar, u 2023. godini sedam miliona i sad u ovoj godini je pomogla projekat „Čistiji i lepši Tutin“ u vrednosti od sedam miliona dinara. Ovo ministarstvo i Vlada Srbije će da nastavi da pomaže nerazvijene opštine bez obzira da li u njima žive nacionalne manjine ili samo srpska manjina. Molim vas da konkurišete i da radite projekte kako bi mogli da pomognemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da jedan deo opozicije vrlo jasno pokazuje koliko poštuje pripadnike nacionalnih manjina, verbalno ih izuzetno poštuju, ali u praksi, kao što vidite, prilično su nervozni kada vam članovi Vlade Republike Srbije, vama kao pripadniku bošnjačke manjine, bošnjačkog naroda, odgovaraju ne bi li ste imali što više informacija koje su vam kao narodnom poslaniku bitne.
Ono što želim da vam kažem, ali pre svega da vam se zahvalim na tome što ste postavili poslaničko pitanje, kad god dođe jul mesec vi Bošnjaci se setite Srebrenice, sa pravom, mi Srbi se setimo Bratunca i okoline, sa pravom. Tugujemo svako za svojim žrtvama i u toj opštoj tuzi i bolu vrlo često smo skloni da budemo grubi i oštri jedni prema drugima, da izgovaramo teške reči misleći da time činimo dobro sopstvenom narodu.
Dopustite i nemojte da se ljutite na mene ako kažem nešto sa čim se vi ne slažete, ali mislim da bi bilo korektno, kada već govorite o tako važnoj temi kao što su odnosi između Srba i Bošnjaka, da se malo podsetimo kako su zapravo počele nevolje između naša dva naroda početkom 90-ih godina. Verujem da vi imate o tome malo drugačije mišljenje nego ja, ali dopustićete mi da iznesem svoje mišljenje, a biću vrlo spreman da saslušam i vaše.
Želim da vas podsetim na nešto, vi ste mlad čovek, ja sam malo stariji od vas i sećam se tog vremena i čitao sam dosta o tome, 1991. godine, pored Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, postojala je jedna stranka, tako je, Muslimansko bošnjačka organizacija koju su vodili Adil Zulfikarpašić i akademik Muhamed Filipović. Ta dvojica muslimana, tad je bio u opticaju termin Musliman, od 1993. godine vi se nazivate Bošnjacima i mi to poštujemo, 1991. godine Zulfikarpašić i Filipović su bili u poseti kod Slobodana Miloševića na jednom vrlo važnom političkom sastanku.
Slobodan Milošević je ponudio…
(Slavica Radovanović: Ajde, ne kradi nam vreme.)
Ne znam zašto ste nervozni. Govorim o jednoj veoma važnoj temi, o odnosima između Srba i Bošnjaka.
(Slavica Radovanović: Vi ste ministar poljoprivrede.)
…a doći ćemo i do poljoprivrede.
Dovoljno sam dugo proveo godina u ovom parlamentu da biste trebali da znate da mene ne možete baš tako lako da isprovocirate. Tako da, vi slobodno nastavite da radite svoj posao, a ja ću svoj.
Dakle, 1991. godine postignut je dogovor između muslimansko-bošnjačke organizacije i rukovodstva Republike Srbije da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu Jugoslavije. Milošević je čak ponudio i određene benefite za Muslimane u BiH, i to je prihvaćeno i to je dogovoreno. Jedan od benefita je bio i taj da muslimanski, odnosno bošnjački mladići mogu da služe JNA u opštinama i gradovima isključivo na teritoriji BiH. Dakle, da ne moraju da idu u Srbiju, Crnu Goru ili u Makedoniju. Govorim o vremenu kada su se Slovenija i Hrvatska već otcepile, nelegalno i protivustavno, od Jugoslavije.
Te 1991. godine, koliko se sećam, taj plan je prihvatio i Alija Izetbegović. I da je taj plan realizovan, odnosno da je taj dogovor realizovan iz 1991. godine, verovatno ne bi bilo građanskog rata u BiH, ne bi bilo ni Sarajeva, ne bi bilo ni Srebrenice, ne bi bilo ni Prijedora, ne bi bilo ni Bratunca, ne bi bilo ni mnogih drugih stratišta i za srpski i za bošnjački narod.
Međutim, u jednom trenutku, političko rukovodstvo Muslimana, odnosno Bošnjaka u BiH, povelo se za politikom zvaničnog Zagreba, odnosno za politikom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, da je za BiH, odnosno da je za Bošnjake…
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ja sam član Vlade. Pročitajte malo Ustav Republike Srbije. Dakle, ministar je član Vlade, a Vlada Republike Srbije je organ koji kreira politiku Republike Srbije.
(Jelena Milošević: O čemu vi pričate?)
Dakle, u jednom trenutku Alija Izetbegović se okrenuo politici zvaničnog Zagreba, koji je smatrao da je bolje rešenje da se BiH izdvoji iz Jugoslavije i da postane nezavisna država.
Dana 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su izašli isključivo Muslimani i Hrvati. Srbi su taj referendum bojkotovali.
(Poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Zaista pokazujete veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu, vi koji lijete suze za postradalim Bošnjacima u Srebrenici, vi koji kažete da smo mi Srbi genocidan narod, vi koji kažete da ne žalimo dovoljno Bošnjake koji su streljani u Srebrenici. Evo, sada pokazujete na delu koliko ste licemerni, koliko vam nije stalo ni do Srba, ni do Bošnjaka, niti do bilo čega, sem do toga da u Narodnoj skupštini izazivate haos i da pokazujete koliko ste nekulturni, koliko ste nevaspitani i koliko nemate strpljenja da saslušate ljude koji govore u Narodnoj skupštini.
Doneta je ta odluka o nezavisnosti BiH. Neki među Bošnjacima su pomislili da je time sve rešeno, da je zvanični Zagreb iskren prema njima, da zaista želi suverenu, nezavisnu i celovitu BiH. I šta se onda desilo? Već u jesen 1992. godine započeo je krvavi rat između hrvatske vojske, dakle, vojske Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća obrane, na jednoj strani i armije Bosne i Hercegovine, na drugoj strani. Taj rat je trajao sve do marta 1994. godine, kada je dogovoren Vašingtonski sporazum, kojim je okončan rat između Hrvata i Bošnjaka u BiH.

Ministre, ja vas molim da polako privodimo kraju i odgovorimo na pitanje.

Hoću da vam kažem moje mišljenje. Bilo bi dobro da mi Srbi mislimo svojom glavom, ali i da vi, Bošnjaci, mislite svojom glavom.
Isto tako, ono što vrlo često ističe Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, da se mi Srbi nekad stavimo u cipele Bošnjaka, a da se vi Bošnjaci nekada stavite u cipele Srba. Mislim da bismo se bolje razumeli, mislim da bismo imali više razumevanja jedni za druge i mislim da bismo lakše iskoračili iz tih okova prošlosti, hrabro iskoračili u budućnost i shvatili da ni vi Bošnjaci ni mi Srbi ne možemo da odemo na neke druge meridijane i na neke druge krajeve sveta, nego da smo prosto osuđeni da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima.
Što se tiče kolega iz opozicije koji konstantno dobacuju i koji me konstantno podsećaju da sam ja ministar poljoprivrede, želim da kažem i za vas, a i za njih koji dobacuju i koji time pokazuju koliko vas poštuju i koliko poštuju sve Bošnjake i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, želim da vam kažem da zahvaljujući vrednim i složnim i Srbima i Bošnjacima u Zlatiborskom i u Raškom upravnom okrugu, dakle u onom delu Srbije koji vi Bošnjaci nazivate Sandžakom, a mi ga nazivamo Zlatiborskim i Raškim okrugom, mi beležimo jedan rezultat koji možda za ove koji dobacuju i nije toliko bitan, ali ja mislim da jeste. Radi se o tome da Srbija, nažalost, već decenijama beleži pad broja grla i kada su u pitanju goveda, i kada su u pitanju svinje, i kada je u pitanju živina, međutim, ne beležimo pad kada je u pitanju broj grla ovaca.
Vidite koliko im je to smešno. Vidite koliko im je to smešno i koliko oni ništa ne razumeju. Vidite koliko oni ništa ne razumeju. Njima je smešno kada ja kažem, kao ministar poljoprivrede, da zahvaljujući vrednim i složnim Srbima i Bošnjacima u Sandžaku, odnosno u Zlatiborskom i Raškom okrugu beležimo rast broja grla ovaca, beležimo veću proizvodnju ovčjeg mesa, ovčjeg sira, mleka i proizvoda od ovčjeg mleka.
Vama koji se smejete…
(Aleksandar Jovanović: Ovo je leksilijum. Mogu li da vam dam lekić?)
Meni ne treba lekić, vrlo sam smiren.
Gospodine narodni poslaniče, ovo što govorim i te kako ima smisla, pustite ove što dobacuju.
Imao sam tu čast i privilegiju da budem u delegaciji koju je predvodio predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vratili smo se pre nekoliko dana iz posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici Egipat. Potpisali smo nekoliko veoma važnih bilateralnih međudržavnih sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat. Mislim da je jedan od najvažnijih sporazuma Sporazum o slobodnoj trgovini. To znači da će Republika Srbija, da će naši poljoprivredni proizvođači, da će naše kompanije moći da izvoze na veliko egipatsko tržište, na tržište od 110 miliona stanovnika sa carinskom stopom od 0%, dakle bez carine, apsolutno sve poljoprivredne proizvode koje proizvedemo ovde u Republici Srbiji, uključujući i proizvode, budući da je Egipat muslimanska zemlja, zato to i naglašavam, oni to ne razumeju pa se zato smeju, ali oni inače ništa ne razumeju, pa im je sve smešno…
Smeju se oni koji ne razumeju, oni koji razumeju mislim da nemaju razloga da se smeju, mislim da imaju razloga da budu radosni.
Dakle, moći ćemo u Egipat, kao veliku muslimansku zemlju od 110 miliona stanovnika, da izvozimo bez carine, između ostalog, i goveđe i ovčje meso, da izvozimo sir, mleko i mlečne proizvode, što mislim da je veoma važno za odnose između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat, ali mislim da je veoma važno i za vaš kraj, dakle, i za ljude koji žive u Novom Pazaru, u Sjenici, u Prijepolju, u Priboju, u Raškoj. Da to bude jedan veliki podsticaj da proizvodimo što više goveđeg, ovčjeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jer to sve mi, kao Srbija, kao građani Srbije, nakon potpisivanja ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini možemo bez carina, a do sad su carine bile 40% i praktično je to tržište bilo zatvoreno za srpsku privredu, pa i za srpsku poljoprivredu. Od sada ćemo moći da sve naše poljoprivredne proizvode, uključujući i one koji dolaze iz vašeg kraja, koje zajednički prave i Srbi i Bošnjaci, moći ćemo, dakle, bez carina da izvozimo u jednu veliku i prijateljsku zemlju kao što je Ujedinjena Arapska Republika Egipat.
Želim da se zahvalim ovom prilikom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je praktično otvorio vrata i srpskim privrednicima za to veliko tržište, jer smo poslednjeg dana boravka u Egiptu imali prilike da prisustvujemo jednoj impozantnoj manifestaciji, to je Srpsko-egipatski poslovni forum. Bili su najveći egipatski i najveći srpski privrednici, uključujući i one koji se bave agro biznisom. Zaključeni su veoma važni ugovori, zaključena su veoma važna partnerstva. Mislim da je to velika razvojna šansa za srpsku privredu uopšte, ali i za srpsku poljoprivredu.
Slobodno poručite, kad se vratite u vaš kraj, da složan i vredan rad Srba i Bošnjaka i te kako može da donese dobre plodove i dobre rezultate, između ostalog i zahvaljujući činjenici da nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta sve ono što vredne ruke i srpske i bošnjačke proizvedu u vašem kraju moći će bez carina da se izvozi na to veliko tržište od 110 miliona stanovnika.