Hvala vam. Reč ima predsednik Vlade Miloš Vučević.

Hvala lepo, gospodine Starčeviću na pitanjima. Što se tiče saradnje sa Arapskom republikom Egipat, mislim da ona može da bude u više sektora i veoma korisna za nas, pričam o najvećoj mediteranskoj državi, zemlji koja ima snažan uticaj i u Afričkom kontinetnu, ili na afričkom kontinentu, svakako arapskom svetu, tako da njen značaj prevazilazi ili jeste značaj, ne samo značaj jedne regionalne sile nego ozbiljnog i svetskog igrača. Verujem da sporazum koji je potpisan skoro u Kairu, prilikom posete predsednika Vučića, predsedniku Sisiju, i Egipatskoj vladi, je dobra osnova, podloga i podstrek za našu privredu da iskoristi ovu političku platformu,odnosno političko pravni sporazum i ambijent gde postoje saglasje između naših država, naših dveju država da se uspostave još tesnije, ekonomski, ali i politički odnos. Nama to pred nas postavlja čitav niz izazova, govorim o našim kapacitetima i da naši ljudi budu spremni da mogu da odgovore na zahteve jednog velikog tržišta, mi često podcenjujemo pa i juče i prekjuče smo u raspravama u ovom domu čuli da se nekako podrugljivo odnosimo prema državama sa Afričkog, Azijskog i Latinoameričkih kontinenata, da te države koje su, rekao bih, deo slobodarskog sveta, olako svrstavamo u neki svet koji je nerazvijen ili ne zaslužuje i ne zavređuje pažnju, ali mislim da i te kako zavređuju. Egipat ima ogroman ekonomski potencijal.
Kada na to dodamo, na žalost bratoubilački rat u Ukrajini i činjenicu da je ugroženo snabdevanje kukuruzom, pšenicom i drugim poljopirvrednim semenskim robama i sa tog područja, govorim o državama koje imaju ogromne zasade ratarske kulture, onda shvatamo, a ponavljam, govorim o najvećoj mediteranskoj državi, što jeste Egipat, i tu vidimo šansu i to jeste šansa za našu poljoprivredu, ne samo za poljoprivredu, već se priča o saradnji o svim sektorima, od poljoprivrede pa do IT.
Ministarstvo odbrane i te kako ima vrlo intenzivnu saradnju sa Ministarstvom odbrane Egipat, i mislim da možemo da razmenjujemo iskustva, i da razgovaramo u kontekstu i zajedničke proizvodnje i prenosa tehnologija, traženja zajedničkih interesa, ako se Srbija odluči da kupi rafale od Francuske, mislim da je tu tek značajna saradnja sa ratnim vazduhoplovstvom Egipta, koji već ima rafale u svoje flote, ima veliko iskustvo, ne samo u smislu pilotiranja, upravljanja tim letelicama, nego govorim i o nečemu što toliko za javnost nije toliko interesantno, ali je za državu veliki izazov i jeste u pitanju održavanje istih i instruktažu pilota.
Egipćani su više puta i skoro nam je bio u poseti maršal, komandant ratnog vazduhoplovstva kod ministra Gašića, ali i ja sam imao zadovoljstvo da ga primim, pričao je upravo o tom segmentu, iskustvu njihovog ratnog vazduhoplovstva sa rafalima i interantno je, imaju migove 29, tako da nešto što može da bude komplementarno sa našom vojskom, odnosno sa potencijalima koje Vojska Srbije ima.
Sastanak sa poljoprivrednicima sa sedam udruženja, jedan težak sastanak, ali otvoren, očekivanja sa jedne strane, ali realnost sa druge. Zadovoljan sam da je pet udruženja prihvatio jedan predlog koji je dogovoren i sa Ministarstvom finansija, poljoprivrede i svi smo zajedno tu nastupali i naravno i u kontaktu sa predsednikom Republike. Predsednica Skupštine je na moju molbu prisustvovala sastanku, ali kao predsednica Vlade i imala vrlo intenzivnu saradnju i tim, ne samo tim udruženjima poljoprivrednika i mogla je da sa primerima dobre prakse i nekim stvarima o kojima je ranije razgovarano pomogne i da dođu do postizanja dogovora. Mislim da smo napravili značajan iskorak za poljoprivrednike, što se tiče ratara, ponuđeno je novih do 17 hiljada dinara regresa za sertifikovano seme po hektaru, zašto to kažem do 17 hiljada dinara, ne znači da je neko platio 17 hiljada dinara, oni moraju naravno da u regresnom zahtevu dokažu, prilože fakture, odnosno račune koliko su platili sertifikovano seme po hektaru koje obrađuju.
Da vas podsetim, to sam dobio od ministra Martinovića i od Ane, kada smo se pripremali za taj razgovor 2021. godine, subvencija po hektaru za seme je bilo četiri hiljade dinara. Ovo što ćemo mi da pripremamo i ministar Martinović, ja se nadam u dogovoru sa vama u parlamentu, sa predsednikom parlamenta, negde u septembru da izađemo sa predlogom izmena zakona koji ste vi spomenuli i mi ćemo praktično doći do mogunosti da ratari dobiju subvenciju po hektaru i do 35 hiljada dinara. Govorim o svega tri godine.
Ne mislim da je ministru Siniši lako, ministru finansija, lako , da nađe sva ta sredstva, jer imamo očekivanja i od prosvete, i životne sredine i odbrane i privrede i da nekoga ne preskočim, velika ulaganja u polje demografske politike, populacione politike, ali ovo je nešto što smo dogovorili da možemo da podržimo.
Što se tiče stočarstva, mi smo izašli sa predlogom da postojećih 40 hiljada po grlu, omgućimo kroz izmene dodatnu subvenciju od 60 hiljada dinara, za junice od 12 do 24 meseca, sa obavezom da budu gazdinstvo, odnosno kod tog domaćina, najmanje tri laktacije, tri sezone, da ne bi podsticali i subvencionisali prostu trgovinu, nego razvoj stočarstva i veći broj grla, koji nam je preko potreban, a odmah bih se nadovezao i na prvo pitanje, a to je saradnja sa Arapskom republikom Egiptom, ili Narodnom Republikom Kinom, a verujem sutra sa Emiratima, sa Južnom Korejom i mnogim drugim zemljama, da bi bili konkurentniji i da bi iskoristili taj politčki momenat i potrebno nam je daleko brojniji ili jači i snažniji stočni fond.
Ono što je bilo jedno od najtežih pitanja jeste kako da se subvencioniše korišćenje zemlje, koja nije katastarski provedena, odnosno koja ne može da se katastarski dokaže. Kao pravnik sam razumeo da je to najzahtevnije, ne samo politički ili ekonomski, nego pravnički, kako dokazati ko je zaista u posedu određene parcele zemljišta. Čuo sam nebrojeno primera različitih, tako da nije unision problem pa da nađete jedan modalitet koji može da se primeni svuda.
Imate problem u nekim opštinama, komasacije nisu završene, 30, 40 godina i imate problem da neke ostavinske rasprave ne mogu da se završe, jer jedan od naslednika neće da dođe, nije zainteresovan, jer živi ne znamo gde i onda ljudi ne mogu da se uknjiže i ne mogu da se na e-agraru prijave i ne mogu da budu oni koji mogu da apliciraju za dobijanje subvencija, do toga da i zakupodavci, vlasnici poljoprivrednog zemljišta neće da daju ugovor o zakupu onima koji uzimaju arendu poljoprivrednog zemljišta, oni uzimaju subvenciju na svoja poljoprivredna gazdinstva, a oni suštinski se ne bave poljoprivredom. Vrlo zahtevno pitanje i pravno i politički, kako to definisati a da ne budemo na polju da smo nekog drugog oštetili, dozvolili legalizaciju nezakonitih stvari ili išli na konvalidaciju uzurpacije što nije i ne sme biti cilj i zadatak. Naravno kvote oko uvoza mleka, da se smanje i kontrolišemo i podržavamo.
Naravno očekujemo da i domaći proizvođači mleka budu u stanju da kvantitativno i kvalitativno, pre svega, odgovore na zahteve tržišta, poštujući naravno i evropsku regulativu koja obavezuju i Srbiju u ovom procesu na onom delu koji smo mi prihvatili, koju je Evropska Unija sa nama definisala i nastavak izvoza ulja u region, i ne samo region, uz našu strogu kontrolu da ne dolazi do zloupotrebe kupovine ulja u Srbiji, preprodaji od onih koji kupuju na treća tržišta i, naravno, praveći nama i političku komplikaciju.
Sutra imamo sastanak sa drugom grupom poljoprivrednih organizacija, udruženja i zajedno sa uljarima da vidimo šta je problem oko tog segmenta.
Eto, mislim da sam vam relativno kratko referisao kako je tekao tok razgovora. Verujem da su mnogi očekivali da vide loše rezultate kroz taj dijalog, ali pokazali smo svi zrelost i, naravno, dokazali da to nije polje za neku politizaciju, nego zaista jedan razgovor sa našim poljoprivrednici, paorima, farmerima, kako god, sa onima koji su vrlo tvrd temelj naše države i oblast koja nije laka za regulisati, jer uvek imate više očekivanja i pitanja ako je cena maline niska zašto nije otkupna cena veća, ako je visoka cena maline, onda zašto ljudi na pijacama ili prodavnicama kupuju skupu malinu. Uvek klizavo polje i polje koje otvara bar jedan ugao negativnog gledanja.
Ja ću zamoliti ministra Martinovića da samo oko saradnje sa Egiptom, jer je bio direktno uključen u toj delegaciji, da pojasni koje su prednosti.
Hvala na pitanju.

Hvala vam.
Reč ima ministar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se na pitanju, gospodine Starčeviću. Jedno veoma važno pitanje.
To pitanje smo otvorili kada je poslaničko pitanje postavio kolega pre vas, ali, nažalost, ljudi iz opozicije nisu imali dovoljno strpljenja da saslušaju sve ono što smo na ovu temu, koja je veoma važna za našu privredu i za našu poljoprivredu ,imali da kažemo.
Dakle, delegacija Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike, boravila je u Egiptu od 12. do 14 jula. Dakle, 13. jul je bio praktično najvažniji dan naše posete. Imali smo sastanak sa predsednikom Ujedinjene Arapske Republike Egipat, gospodinom Sisijem i tog dana je potpisan veliki broj bilateralnih međudržavnih sporazuma iz različitih oblasti, kao što je rekao i predsednik Vlade gospodin Vučević. Između ostalog, potpisan je i… Svi su važni, ali po mom mišljenju najvažniji je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Zašto je taj sporazum toliko važan? Kada sam se pripremao za ovu posetu ljudi iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su mi pripremili jednu zaista detaljnu informaciju o našoj robnoj razmeni sa Egiptom, odnosno o odnosu uvoza i izvoza između Srbije i Egipta i onda sam, čitajući tu informaciju, došao do jednog neverovatnog podatka.
Naravno, jedan od razloga za to je i činjenica da do potpisivanja ovog sporazuma sa Egiptom o slobodnoj trgovini, Egipat je imao, u odnosu na Republiku Srbiju, veoma visoke carinske stope. Konkretno, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, carinske stope su iznosile 40%. To praktično znači da su naši poljoprivredni proizvodi na egipatskom tržištu bili apsolutno nekonkurentni. Pri tome, EU je još pre nekoliko godina zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i praktično sve države članice EU, dakle, ne samo praktično, nego i formalno-pravno i praktično, na egipatsko tržište mogu da izvoze svoje poljoprivredne proizvode po carinskoj stopi od 0%. To praktično znači bez carine.
Zašto je ovo važno da se naglasi? Ovo je sad maločas napomenuo i predsednik Vlade gospodin Vučević, a o tome smo govorili malo i juče. Jedan deo ljudi koji sedi u ovoj sali godinama se podsmešljivo, neozbiljno, neodgovorno odnosi prema državama iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i mi smo godinama kao država, praktično sve do trenutka kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, nekako potpuno zanemarili taj deo sveta. Međutim, svoju razvojnu šansu su videli neki drugi. Videle su, između ostalog, i zemlje EU. One su pre nas potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Mi to nismo uradili zahvaljujući onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i koji su smatrali da su zemlje poput Egipta zemlje tzv. trećeg sveta, da su to nerazvijene zemlje, da su to zemlje na koje apsolutno ne treba obraćati pažnju i onda je predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić potpuno preokrenuo našu politiku prema tim zemljama i rekao – ljudi, to su nama pre svega u političkom smislu prijateljske zemlje, to su zemlje koje su nam pomagale i onda kada su drugi od nas okretali glavu, koje nam nisu uvodile sankcije, koje su i te kako imale razumevanja za sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Na kraju krajeva, pokazali su, iako su mnoge od tih zemalja muslimanske, razumevanje za poziciju Republike Srbije i sada, kada je nedavno na silu i, praktično, suprotno Povelji UN doneta ova Rezolucija koja se odnosi na Srebrenicu. Dakle, mi smo upravo u tim zemljama, zemljama tzv. trećeg sveta, zemljama na koje do pre nekoliko godina apsolutno nismo obraćali pažnju, zemljama na koje i danas neki koji sede ovde sa naše leve strane gledaju podsmešljivo, podrugljivo, izruguju im se, kažu da su mali, da su nerazvijeni.
Dakle, predsednik Aleksandar Vučić je shvatio da je to velika šansa ne samo za našu spoljnu politiku, nego i za našu ekonomiju, pa između ostalog i za našu poljoprivredu. Sada da se vratim na temu poljoprivrede. Dakle, dok su neki u EU bili mnogo pametniji od nas i shvatili da je egipatsko tržište ogromno tržište i da to predstavlja veliku razvojnu šansu za njihove kompanije, uključujući i one koji se bave proizvodnjom i izvozom poljoprivrednih proizvoda, Republika Srbija je zaključila 13. jula. Taj ugovor je potpisao naš kolega Tomislav Momirović, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenom Arapskom Republikom Egipat i nakon potpisivanja tog sporazuma Srbija će moći na egipatsko tržište, koje je ogromno, dakle, tržište od 110 miliona ljudi, da bez carine izvozi praktično sve poljoprivredne proizvode.
Egipatski ministar poljoprivrede mi je rekao da njima apsolutno treba sve iz Srbije. Kao što je rekao i predsednik Vlade, zbog rata u Ukrajini, Egipat ima ozbiljne probleme u snabdevanju žitaricama, u snabdevanju brašnom. To je velika razvojna šansa, to je velika šansa uopšte za našu privredu i za našu poljoprivredu, između ostalog.
Rekao sam da sam bio iznenađen kada sam čitao ovu informaciju koja se odnosi na spoljnotrgovinsku razmenu sa Egiptom. Do potpisivanja sporazuma sa Egiptom, mi smo kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvodi izvozili samo duvan i nešto cigareta i apsolutno ništa drugo, između ostalog, i zbog toga što su carine na naše proizvode bile 40%. E, sad kada imate carine od 40% na srpske proizvode, a imate 0% carine na proizvode koji dolaze iz EU, jasno je i laiku da je naša poljoprivreda bila apsolutno nekonkurentna na egipatskom tržištu.
Sada se te stvari menjaju, odnosno sada naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije koje su izvozno orjentisane imaju ogromnu šansu da plasiraju naše poljoprivredne proizvode na to veliko tržište.
Dakle, mi smo u Egipat izvozili duvan i izvozili smo nešto cigareta, a uvozili smo proizvode za koje ja nisam mogao da verujem da ih uvozimo, dakle, proizvode koje apsolutno geografski, geološki, kako god hoćete, možemo i moramo da proizvodimo ovde u Republici Srbiji. Dakle, mi smo iz Egipta, pazite, uvozili crni luk, uvozili smo iz Egipta crni luk, uvozili smo boraniju, uvozili smo krompir, uvozili smo grašak, uvozili smo pasulj, da ne govorim o južnom voću. Dakle, jasno mi je da banane, mango, kivi, teško mogu da uspevaju u Srbiji, ali ne mogu da razumem da mi ne možemo da izvozimo u Egipat ono što smo iz Egipta uvozili. Zar je moguće da mi ne možemo da proizvodimo zelenu salatu, crni luk, paradajz, krompir, grašak, boraniju, pasulj itd? Možemo, ali time se niko nije ozbiljno bavio, odnosno time su se bavili oni koji vam se danas evo ovde smeju. Mi govorimo o važnosti slobodne trgovine sa Egiptom, oni ljudi umiru od smeha i misle da je to sve bez veze, a to je ogromna šansa i za našu privredu i za našu poljoprivredu.
Postavili ste pitanje i mislim da će kolega Vesić o tome nešto više da kaže, vezano za našu saradnju u oblasti saobraćaja. Predsednik Vučić je još dok smo boravili u Egiptu u više svojih intervjua naglasio da će Republika Srbija sa svoje strane da učini sve da u najskorije moguće vreme, Gorane, molim te, ispravi me ako grešim, a to znači za mesec do mesec i po dana, da imamo najmanje dva leta nedeljno za Kairo. Dakle, da „Er Srbija“ ima najmanje leta za Kairo i ono što predstavlja, takođe, veliku šansu za ovu našu avio kompaniju, za našu privredu, jeste orjentacija Egipta, kada je u pitanju njihov turizam, da pokrenu jedan snažni investicioni ciklus na mediteranskoj obali, dakle, ne samo na obali Crvenog mora, nego upravo na Mediteranu.
To praktično znači da će srpski turisti koji budu želeli da letuju u Egiptu, kada se ostvare ove dogovorene linije, avio linije između Beograda i Egipta, moći da budu na najekskluzivnijim Sredozemnim egipatskim destinacijama za otprilike dva sata od Beograda. Jasno vam je od kakvog je to značaja i koliko to može da poveže naše dve zemlje, ali istovremeno, ovi koji se smeju to ne razumeju, ali pošto ste vi ozbiljan čovek, vi to razumete, to je važno i za naš turizam, jer kao što Srbi idu da letuju u Egipat, tako će i državljani Egipta, odnosno Egipćani moći vrlo brzo da dolaze i do Zlatibora i do Tare i da upoznaju prirodne lepote Srbije i da vide kako izgleda naša Vrnjačka Banja, Prolom Banja, kako nam izgleda Fruška gora, koje su lepote Šumadije, Pomoravlja, zapadne Srbije.
Dakle, to je jedan veliki potencijal. Ako budemo pametni, svi zajedno, mi ćemo taj potencijal moći da iskoristimo.
Sve u svemu, ta poseta Egiptu je, i time ću da završim ovaj deo izlaganja oko Egipta, na mene ostavila jedan impresivan utisak, između ostalog, i zbog toga što smo poslednji dan posete, to je bilo 14. jula, imali prilike da vidimo jednu novu prestonicu koja se gradi na 70 kilometra od Kaira. Egipćani to zovu novi administrativni centar. Trenutno ga zovu novi Kairo, verovatno će mu dati neko novo ime. Prosto neverovatno, kada pogledate da u pustinji niče jedan novi grad, ne grad, velegrad, Kairo trenutno ima, ovaj, da kažem, stari Kairo ima 22 miliona stanovnika. To vam je kao cela bivša Jugoslavija. I sad na 70 kilometra, videle su to kolege, video je to Dejan, video je to Tomislav Momirović, svi mi koji smo bili sa predsednikom Vučićem, na 70 kilometra od Kaira niče potpuno novi Kairo, jedan novi grad, grad u kome će moći da budu smeštene ne samo sve državne institucije, državni organi, ne samo velike kompanije, nego u kome će moći da živi još 20, pa možda i 30 miliona stanovnika.
Onda kada to vidite, shvatite kolike smo šanse mi propustili dok su ovi koji se sada smeju bili na vlasti. Zamislite da smo u to vreme, da su bili samo malo politički pronicljivi, samo malo politički pametni, da su samo malo hteli da vide da postoje i neke druge zemlje i neki drugi delovi sveta, da smo u njihovo vreme zaključili taj sporazum, zamislite koliko bi to značilo za srpsku ekonomiju, za srpsku poljoprivredu, za srpski turizam, ali i za srpsku nauku.
Predsednik Vlade je nešto o tome govorio. Mi smo tamo dogovorili ne samo saradnju na nivou izvoza naših poljoprivrednih proizvoda, nego i saradnju naših naučnih instituta iz oblasti poljoprivrede. Egipat ima veoma pozitivna iskustva kada je u pitanju saradnja sa našim poljoprivrednim, odnosno našim naučnim institutima iz oblasti poljoprivrede još iz vreme socijalističke Jugoslavije. Oni i danas u superlativu govore o saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun Polje, o saradnji sa Institutom za ratarstvom u Novom Sadu, o saradnji sa institutom za stočarstvo u Velikoj Plani. Oni se sećaju tog vremena kad smo imali veoma intenzivnu saradnju na svim poljima, pa i kada je u pitanju nauka.
Mi i danas možemo Egiptu da ponudimo know-how u oblasti poljoprivrede, u oblasti najkvalitetnijeg semena pšenice, suncokreta, soje, dakle svega onoga što je Egiptu potrebno, naročito u ovom geopolitičkom trenutku kada traje rat u Ukrajini, a kada se Egipat nalazi u jednoj veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. O tome je predsednik Republike i u Egiptu i kad se vratio iz Egipta više puta govorio.
Vidite, Egipat je na takvom geografskom položaju i u takvoj geopolitičkoj situaciji da na zapadu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Libija. Na jugu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Sudan gde se još uvek vodi građanski rat i, naravno, ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Pojas Gaze, pošto se praktično Egipat, odnosno Gaza se praktično naslanja na Egipat i trenutno se u Egiptu nalazi devet miliona izbeglica iz Pojasa Gaze.
Zašto to sve govorim? Govorim zbog toga što sam video, kao i sve moje kolege koji smo bili u toj delegaciji koliko je teška i koliko je u stvari podjednako teška i pozicija Srbije i pozicija Egipta, ali smo videli i mi i oni da i u tim teškim vremenima možemo ekonomski da sarađujemo i da možemo ekonomski da napredujemo. Kao što je Srbija, iako se nalazi u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji, uspela iz godine u godinu od 2012. godine sve više ekonomski da napreduje tako isto napreduje i Egipat. Dakle, tamo imate, neki nam danas kažu, ovi koji se smeju, kaže – Vučić vodi politiku sedenja na dve stolice, ta politika ne daje nikakve rezultate, svi su shvatili da ih lažete, da ih obmanjujete i onda dođete u jedan Egipat u kome imate i američke kompanije i engleske kompanije i francuske kompanije i ruske kompanije.
Kada sam zajedno sa kolegom Momirovićem, pošto smo se vozili u istom automobilu, prolazio kroz Egipat, video sam jedan mural, jedan mural na kome su naslikani predsednik Egipta Sisi i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Hoću da vam kažem da postoje slobodarske zemlje, kao što je Egipat koje jednostavno više ne pristaju na bipolarnu podelu sveta, koji hoće da sarađuju sa svima, koji nikome ne prete, koji vode jednu miroljubivu politiku, koji pružaju ruke svima, ali koji pre svega vode računa o svojim političkim i ekonomskim interesima. I ja mislim da je to ključ dobrog razumevanja između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ujedinjene Arapske Republike Egipat gospodina Sisija i da je tu ključ dobrog razumevanja naše dve države i naša dva naroda, iako smo mi većinski pravoslavni narod, a oni većinski muslimanski narod, ali smo i mi i oni pokazali da kao što u Srbiji mogu zajednički i bratski da žive Srbi i Bošnjaci, Srbi i muslimani. Mi smo u Egiptu videli kako mogu složno i bratski da žive i egipatski muslimani, ali i egipatski hrišćani, jer smo imali posetu i egipatskoj koptskoj crkvi.
Da bi ostavio vremena i mojim drugim kolegama pitali ste me za sporazum koji je postignut sa sedam poljoprivrednih udruženja. Nekima je vidim i ovo smešno. Pre svega, želim da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučeviću i njegovom kabinetu, želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine, gospođi Ani Brnabić, koja je dok je bila predsednik Vlade imala intenzivnu komunikaciju sa različitim udruženjima poljoprivrednika i zahvaljujući svemu tome, zahvaljujući toj sinergiji, zahvaljujući našem zajedničkom radu, mi smo 18. jula 2024. godine postigli sporazum sa sedam poljoprivrednih udruženja i, da ne bi bilo nikakve zabune, ja ću vam sada izneti koji su bili njihovi zahtevi a koje su to tačke oko kojih smo se sporazumeli.
Dakle, u pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženja proizvođača mleka „Naše mleko“, Udruženje poljoprivrednika „Stig“ Požarevac, Udruženje proizvođača mleka „Kikinda“, Udruženje za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika „Složni Pidikanci“ i Udruženje „Severni Banat - Brestovački ratari“. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći. Oni su imali sedam zahteva.
Prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17 hiljada dinara po hektaru za sertifikovano sebe, drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treće zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100 hiljada dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Peti zahtev je bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisnog ulja. Šesti zahtev je bio analiza tržišta i uređenje berze. Sedmi zahtev se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 22. jula ove godine, pre nekoliko dana, potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja. Dva udruženja se nisu pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum i ja ću vam sada pročitati da ne bi bilo nikakvih zabuna i nikakvih dezinformacija koje ovih dana kolaju u javnosti u pojedinim medijima.
Dakle, mi smo se usaglasili o sledećem. Pod jedan, da će u najskorijem roku Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložiti Narodnoj skupštini, najpre Vladi, pa Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će u članu 31. ovog zakona biti uneta odredba koja će da glasi: „regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da se ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1. podtačka 1. ovog zakona“. Takođe, predložiće se brisanje dela stava 3. člana 31. ovog zakona u delu u kojem se navodi „regres za seme u iznosu od 6.000 dinara po hektaru“. Dakle, kao što vidite, značajno se uvećava iznos regresa i to za sertifikovano seme. To znači da nam je cilj bio podizanje kvaliteta naša poljoprivredne proizvodnje.
Tačka 2. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisaće se javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Tačka 3. da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, a na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi. To je ona tema za koju je predsednik Vlade lepo rekao da nije samo politička i ekonomska, nego je veoma komplikovano pravno pitanje.
Tačka 4. oko koje smo se usaglasili da će se u ovoj godini, ovo je veoma važno za naše stočare, da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke. Dakle, za kravu koja se prvi put oteli naši poljoprivredni proizvođači će moći da dobiju do kraja ove godine 40.000 dinara po grlu.
Tačka 5. takođe važna za naše stočare. Kao što vidite njima je to smešno. Mi mislimo u Vladi Republike Srbije da je to za naše stočare veoma važno. Da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti. Dakle, ta krava neće moći da ide u klanicu, neće moći da ide u izvoz. Ljudi će morati da drže kravu najmanje tri laktacije, odnosno najmanje pet godina na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja.
Tačka 6. Mi smo se obavezali da ćemo preduzeti sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini za isti period ili u manjim količinama.
Tačka 7. Da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i ne rafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik Vlade. Kao što vam je i predsednik Vlade rekao, taj sastanak će biti održan sutra u Vladi, 25. jula ove godine, što znači da smo tačku 7. praktično već ispunili. Ispunili smo i tačku 6. zato što kada pogledate statistiku mi smo u onim kvotama kada je u pitanju uvoz mleka kao što je bio i prošle godine.
Tačka 8. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe. Ta tačka je praktično takođe ispunjena budući da je promenjen sastav radne grupe. Mi već od danas, odnosno već od sutra možemo da nastavimo sa radom po ovom veoma važnom pitanju.
Tačka 9. oko koje smo postigli saglasnost, a to je da će predstavnici Udruženja poljoprivrednika biti aktivno uključeni u izradi strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025/2032. godina i da će biti redovno pozivani na sve sastanke povodom izrade ove strategije. Mi smo se u Ministarstvu poljoprivrede obavezali da strategija bude gotova do oktobra ove godine.
Kao što vidite postignut je jedan veoma važan sporazum. Razgovori nisu bili jednostavni, nisu bili laki, ali mi smo u Vladi smatrali i u Ministarstvu poljoprivrede i u kabinetu premijera i u kabinetu predsednice Narodne skupštine, da i te kako ima smisla razgovarati sa udruženjima poljoprivrednika. Ne samo zbog toga što oni proizvode hranu za naše građane, a hrana je danas strateški proizvod, poljoprivreda je u uslovima ovih globalnih previranja praktično jedna vrsta namenske industrije.
Kada imate dovoljno hrane za svoje građane, to vam je kao da možete sami da se branite, da sami štitite svoju bezbednost. U tom smislu ovi razgovori su bili ne laki, ne jednostavni, trajali su jedno određeno vreme, ali smo na kraju postigli sporazum za koji mi mislimo da je u interesu i naših poljoprivrednih proizvođača i naših građana, ali i naše države u celini.
Ono što ja mislim da je takođe važno, i time završavam, pokazali smo da kada sednemo za isti sto, bez obzira koliko nam se u nekom momentu stavovi ne podudaraju, bez obzira koliko nam se mišljenja ne podudaraju, bez obzira koliko u početku jedni prema drugima imamo nepoverenja, kada uđete u razgovore sa ljudima, kada se malo mi stavimo u njihove cipele, a kada se oni malo stave u cipele predstavnika izvršne vlasti, onda kao što vidite do sporazuma može da dođe.
Mislim da je ovo jedan važan iskorak, ako hoćete, i u jednom društvenom dijalogu. Pokazali smo da možemo jedni sa drugima da razgovaramo, da možemo jedni druge da saslušamo i da možemo jedni druge da razumemo i da nakon svega toga možemo da postignemo jedan sporazum koji podrazumeva sa jedne strane i određene ustupke države, ali i određene ustupke poljoprivrednih udruženja.
Mi smo shvatili da oni imaju određene potrebe i određene zahteve prema državi, a oni su ljudi dobro razumeli da mi možemo te zahteve da ispunimo do jedne određene mere, ali to ne znači da ćemo sa razgovorima da prekinemo. Mi ćemo te razgovore da nastavimo kao što smo vodili razgovore i sa proizvođačima maline i sa hladnjačarima. Tako ćemo da vodimo razgovore u narednom periodu. Već sutra nas očekuju razgovori sa nekim drugim poljoprivrednim udruženjima u 13 časova, u 15 časova imamo sastanak kod premijera sa velikim proizvođačima ulja. Već u ponedeljak imamo sastanak sa nekoliko velikih udruženja koja se bave uzgojem goveda.
Kao što vidite, vodimo veoma intenzivne razgovore sa ljudima iz oblasti ratarstva i stočarstva, voćarstva. Praktično nema poljoprivrednog udruženja sa kojim do sada nismo razgovarali zato što smatramo da je srpska poljoprivreda strateška grana naše privrede, naročito, ponavljam, u ovim teškim vremenima koja su prepuna iskušenja kada se vode ratovi praktično u našem ne neposrednom, ali bliskom susedstvu i kada je važno da imamo dovoljno hrane za naše građane pre svega, ali da imamo i dovoljno poljoprivrednih proizvoda za izvoz.

Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Gospodine Starčeviću, ja vam se zahvaljujem što ste postavili pitanje za našu avio liniju za Kairo. Tako je da postoji politički dogovor da se uspostavi ta avio linija.
Međutim, pre nego što budemo govorili o uspostavljanju te avio linije, želim da vam kažem da mi sa velikim ponosom od 2013. godine pratimo razvoj naše domaće avio kompanije Er Srbija. Ona je sada skoro 100% u našem vlasništvu, domaćem vlasništvu i kao što se sećate 2013. godine bilo je zaista velikih napada na Vladu Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića kada je doneta odluka da se ukine JAT ervejz i da se napravi nova nacionalna avio kompanija u kojoj je tada Etihad imao 49%.
Oni koji su nas tada napadali zato što nemamo potpuno domaću kompaniju sada kada je ona skoro potpuno u našim rukama, kada je vlasništvo Vlade Republike Srbije, sada nas napadaju i tvrde da treba da imamo nekog partnera.
U svakom slučaju, što se tiče same "Er Srbije", "Er Srbija" ima 88 linija i po tome smo u ovom regionu najveća regionalna avio kompanija. Letimo u 34 zemlje, na četiri kontinenta. Kao što sami znate, ekspanzija "Er Srbije" je počela 2022. i nastavila se 2023. godine. Mi smo 2022. godine otvorili 15 novih linija, a 2023. godine 23 linije. To je bio trenutak kada je "Er Srbija" iskoristila završetak korone i kada je prva od svih evropskih avio kompanija krenula u ekspanziju i zato držimo jedan značajan deo tržišta u ovom regionu.
Mi smo u 2023. godini, moram da vas podsetim, otvorili i Porto i Budimpeštu i Ankaru i Katanju i Izmir i Istanbul, zatim Lisabon, Hamburg, Geteborg, Napulj, Heraklion na Kritu, Krakov, Varnu, Ohrid, Rodos, Krf, Hanju, to je takođe na Kritu, Palermo.
U 2024. godini otvorili smo jednu avio liniju prema Mostaru i to je bilo obećanje predsednika Vučića da će Srbija otvoriti liniju prema Mostaru.
Imamo u planu, s obzirom da očekujemo da do kraja ove godine imamo sigurno još jedan širokotrupni avion, trebalo bi da budu dva, drugi će možda biti početkom naredne godine, to su avioni "Erbas 330-200", kada bude stigao u avgustu taj još jedan širokotrupni avion, mi ćemo početi da letimo za Gvandžo, a očekujemo da do kraja godine a najkasnije početkom sledeće godine počnemo sa letovima i prema Šangaju. U tom trenutku ćemo imati tri avio linije za Kinu. Znači, postojeća prema Tjenđinu, Šangaj i Gvandžo.
Razmišljamo, i to je plan za sledeću godinu, da otvorimo još jednu liniju prema Severnoj Americi, tamo prema jugu Amerike, da li će to biti Majami ili neka druga, to ćemo videti. U svakom slučaju, kažem, veoma smo zadovoljni kako se naša kompanija razvija.
Ono što mogu da vam kažem, to je da smo mi, i to je zaista podatak za ponos, 8. jula u "Er Srbiji" u ovoj godini, 2024. godini, prevezli dva milionitog putnika. Prošlu godinu smo završili sa četiri miliona 190, skoro četiri miliona i 200 hiljada putnika, što je zaista sjajno. Moram da vam kažem da je onaj JAT, koji je bio ponos Jugoslavije, zemlje sa 22 miliona stanovnika, imao oko sedam miliona putnika, što naprosto pokazuje koliko napreduje sama "Er Srbije", jer smo mi prošle godine, 2023, stigli do dva miliona putnika, što samo govori o tome da ćemo ove godine oboriti rekord od 4,2 miliona putnika.
Kad pričamo o aerodromima, aerodrom "Nikola Tesla" je u prvih šest meseci imao 3,7 miliona putnika, što je inače porast od 13% u odnosu na 2023. godinu, a 42% u odnosu na 2019. godinu. Imali smo ukupno u prvih šest meseci sa aerodroma "Nikola Tesla" 39.580 letova, što je porast od 9% u odnosu na 2023. godinu i porast od 25% u broju letova u odnosu na 2019. godinu.
Pre dva dana je otvoren novi terminal na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu. Putnici su juče počeli da koriste novi terminal i ono sa čime smo mi posebno zadovoljni, prošle godine je taj aerodrom imao skoro 450 hiljada putnika, a 2012. godine je imao manje od 30 hiljada putnika. U ovom trenutku letimo sa 13 linija sa aerodroma "Konstantin Veliki", od čega "Er Srbija" održava sedam linija. Tokom čitave godine letimo za Frankfurt i Keln, zatim za Beograd, za Istanbul i za Ljubljanu, a tokom sezone letimo za Atinu i Tivat.
Mi smo ukupno uložili oko 33 miliona evra investicija u sam aerodrom "Konstantin Veliki". Znači, uložili smo oko 11 miliona evra u novi terminal, uložili smo oko pet miliona evra, malo više od pet miliona evra u samo opremanje i više od 17 miliona evra u parterno uređenje. Urađeno je 530 novih parking mesta, 103 mesta za kamione, urađena je kompletna kanalizacija, privezan je aerodrom na mreže, kako gasnu, tako i na sve ostale i sada su se stvorili uslovi da krenemo u drugu fazu razvoja aerodroma "Konstantin Veliki". Tu nas čekaju investicije između 80 i 90 miliona evra. Prvo moramo da uradimo drugu zgradu, onu staru zgradu koja će morati da se sruši, kako bismo dobili kompletno novu zgradu, kompletno drugi terminal, treba da uradimo pistu za rulanje, koja sada ne postoji, zatim da uradimo rekonstrukciju, zatim mesta za devet aviona, sada imamo za šest, za parkiranje. Dalje, treba da rekonstruišemo postojeću sletno-poletnu stazu, što je takođe posao koji nas čeka.
Ono što je takođe važno, zahvaljujući izmeštanju pruge iz centra Niša, znači izgradnje obilaznice železničke oko Niša, mi ćemo ukloniti prugu koja prolazi delom pored aerodroma, dobiti novih 300 mesta pristupa, što znači da ćemo na aerodromu "Konstantin Veliki" moći da koristimo da sleću i avioni više kategorije, što će naravno imati veći broj putnika.
Ono što je plan, to smo dogovorili sa predsednikom Republike, to je da počnemo pregovore sa niskobudžetnim kompanijama. Vlada Republike Srbije će zajedno sa gradom Nišom ponuditi subvencije određenom broju kompanija kako bi mogli da potpišu ugovore sa nama na više godina i kako bismo pozicionirali niskobudžetne kompanije prema Nišu, jer na taj način oslobađamo prostor na beogradskom aerodromu. Za nas je to veoma važno. Mi očekujemo od 2027. godine preko tri i po miliona putnika koji će doći samo zbog EKSPO-a. Zato što očekujemo preko tri i po miliona putnika, važno je da više niskobudžetnih kompanija leti iz samog Niša. Posebno će to biti važno kada 2028. godine bude završena brza pruga između Beograda i Niša. Tada će se od Beograda do Niša putovati sat i 40 minuta, što znači da će ljudima koji žele da lete i niskobudžetnim kompanijama biti veoma lako da dođu brzim vozom do Niša i kasnije, naravno, da se prevezu tamo gde žele, što će potpuno pozicionirati aerodrom Niš, koji će sada sa novim terminalom imati potencijal za milion i po putnika.
Ono što želim da vam kažem i što mislim da je veoma značajno kada je u pitanju sam avio saobraćaj, osim ovog leta prema Kairu, danas je održana, i to mogu da vam kažem ekskluzivno, Međuvladina komisija za trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Bakuu. Naš kolega Nikola Selaković predsedava ovom komisijom sa srpske strane, bio je tamo. Ono što je postavljeno kao prioritet saradnje dve države, to je uspostavljanje avionske linije između Beograda i Bakua. Tako da ćemo u narednom periodu sa Vladom Azerbejdžana razgovarati o tome. Za svaku liniju je potrebno vreme da postane profitabilna i mi ćemo napraviti, ja se nadam, dogovor sa Vladom Azerbejdžana kako ćemo pokriti određene troškove dok se ljudi ne naviknu na tu liniju i na taj način da ta linija postane profitabilna.
Moram da vam kažem da je naša linija, recimo, prema Čikagu potpuno profitabilna, veoma brzo je bila potpuno popunjena, izdržali smo, sačekali smo da linija prema Njujorku postane profitabilna i, ono što je zanimljivo i što je važno, mi smo uspeli da pokupimo regionalne putnike i to je bilo suštinski posebno značajno.
Nas, naravno, čeka nastavak investicija kada je u pitanju aerodrom "Nikola Tesla". Kao što i sami znate, francuska kompanija "Vansi" ima prema ugovoru o koncesiji obavezu da nastavi sa investiranjem u sam aerodrom "Nikola Tesla". Ono što mogu da kažem, to je da je MUP Republike Srbije kupio, što mislim da je značajno za sam aerodrom i za funkcionisanje aerodroma, 16 elektronskih čitača gejtova za elektronsko očitavanje pasoša. Oni su već stigli u julu za Beograd i mi smo mogli već da počnemo da ih postavljamo u julu. Odlučili smo se da to ne radimo tokom jula, da sačekamo da prođe letnja sezona, zato što bi u tom slučaju smanjili kapacitet na pasoškoj kontroli za 25% i od septembra će ti čitači biti postavljeni, što znači da ćemo imati mnogo veći kapacitet kada je u pitanju prolaz na pasoškoj kontroli jer će se pet puta brže prolaziti
kroz same elektronske gejtove. Tu želim da se zahvalim ministru Gašiću, on je bio ministar unutrašnjih poslova kada smo pokrenuli to i naravno ministru Dačiću koji sada takođe to radi. Mi smo zaista uradili veliku stvar i osavremenili naš aerodrom kada je u pitanju sam prolazak putnika.
Takođe, mogli ste da primetite da ove godine skoro da nema problema u funkcionisanju aerodroma, što za razliku od prošle godine, kada smo zaista imali dosta problema, ne samo mi, već i drugi evropski aerodromi, ali sada smo malo povećali konkurenciju, u smislu da je za ground handling, odnosno za posao zemaljskog operatera, otvorili smo tržište, došlo je nekoliko velikih kompanije, među kojima je jedna od najvećih na svetu, britanska kompanija "Menzis", koja je preuzela preko 50% operacija na beogradskom aerodromu, preuzela je i Srbiju i još neke druge kompanije.
Na taj način smo, kažem uvođenjem konkurencije, uspeli da rešimo problemi koji su bili tokom prošle godine.
Uvek kada je u pitanju letnja sezona ima i gužvi, to je normalno kada su špicevi, tako je na svakom aerodromu, ali za nas je bilo veoma važno da to bude svedeno na najmanju moguću meru i da aerodrom zaista bude prolazan.
Kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“, kažem, čekaju nas nove investicije i mi ćemo nastaviti jer naš cilj je da aerodrom „Nikola Tesla“ ima 15 miliona putnika. To je naš zajednički cilj sa kompanijom koja drži koncesiju.
Takođe, želim da vas obavestim da ćemo tokom jula meseca početi izgradnju pruge između Zemun polja i Surčina koja će voditi od Zemun polja do centra Surčina, zatim do aerodroma „Nikola Tesla“ i do Nacionalnog stadiona, odnosno kompleksa EKSPO. Ta pruga je dužine 19, skoro 19 kilometara. Za nju smo naručili devet vozova, kineskih vozova, gradskih vozova koji su za brzine od 120 kilometara na sat i imaćemo prugu završenu do kraja 2026. godine. Na taj način ćemo povezati aerodrom „Nikola Tesla“ sa tom prugom jer prema direktivi Evropske komisije koja je nedavno usvojena, tokom prošle godine, svi aerodromi koji imaju više od 12 miliona putnika moraju da budu povezani prugom i na taj način da se omogući da putnici dolaze i železnicom na sam aerodrom.
Kako smo mi sigurni da će aerodrom „Nikola Tesla“ u naredne tri godine doći do 12 miliona putnika za nas je važno da on bude povezan prugom, a to će omogućiti da neko ko je iz Novog Sada može vozom da dođe na aerodrom, da neko ko je iz Kragujevca sutra, ko je iz Niša ili ko je iz Valjeva, iz drugih delova Srbije mogu da koriste železnicu kako bi došli na sam aerodrom „Nikola Tesla“. Tako da, hvala na ovom pitanju.
Ono što želim da vam kažem je da ćemo mi u svakom slučaju nastaviti sa širenjem mreže naše nacionalne avio kompanije, ali ono što moram da istaknem, i to na kraju želim da to bude svima jasno, „Er Srbija“ je profitabilna kompanija. Ona ne prima subvencije iz državnog budžeta. Malo je takvih avio kompanija u Evropi koje posluju bez subvencija iz državnog budžeta upravo zato što odluke o tome koje će linije da budu otvorene donosi menadžment kompanije na osnovu procena i oni, naravno, odgovaraju za te odluke. Zato kada mi želimo uz dogovore sa nekim drugim zemljama da uvedemo nove linije mi procenjujemo i troškove i nalazimo način kako ćemo u prvom periodu dok te linije ne zažive te troškove da pokrivamo, jer je to jedini način da avio kompanija kao što je „Er Srbija“ bude uspešna. Ona je prošle godine isplatila dividendu. Dakle, „Er Srbija“ je primer dobre kompanije koja je sada u vlasništvu države, koja ostvaruje dobre poslovne rezultate upravo zato što imamo i stranog menadžera. Kao što znate Čeh je na čelu te kompanije, jedan od boljih evropskih menadžera. Zaista dobro radimo i upravo nam je zato važno da svaka avio linija koja se otvara bude usklađena sa realnim ekonomskim potrebama avio kompanije i tako ćemo uspeti da sačuvamo „Er Srbiju“ je „Er Srbija“ je važna kako za razvoj turizma, tako i za razvoj privrede.
Mi imamo nameru da, između ostalog, u narednom periodu uložimo više u kargo saobraćaj, kad je u pitanju Niš. Da bi naravno bilo kargo saobraćaja morate da imate fabrike. Predsednik Vučić jed pre dva dana postavio kamen temeljac za desetu fabriku u Nišu. Kada imate fabrike imate i proizvode i zato može da se razvija kargo saobraćaj. To nam je plan i to ćemo raditi u narednom periodu.
Hvala na ovom pitanju i naravno mi smo otvoreni i dalje da razgovaramo o tome kako da „Er Srbija“ prati našu spoljnu politiku i dobre odnose koje imamo sa drugim državama.

Hvala.
Reč ima ministar Milan Krkobabić.

Gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, dozvolite mi par rečenica, trudiću se da budem veoma koncizan, pragmatičan.
Odgovor na pitanja gospodina Starčevića – otvorena su nam nova tržišta, nesporno. Zasluga ove Vlade, predsednika Republike je nesporno. Otvorena su nam vrata, imamo šansu da uđemo na ta tržišta. Carine su smanjene ili skinute potpuno. To je samo, poštovani prijatelji, prvi korak.
Gospodin Martinović je bio vrlo detaljan, ali mislim da ste ga malo sprečili da do kraja kaže neke ključne stvari. Pričao je o tome, sasvim sam, veoma sam ozbiljan, o tom prvom koraku, ali sledi i taj drugi korak. Otvoreno tržište ne znači i siguran plasman naših proizvoda, pogotovo poljoprivrednih proizvoda. Evropa, svet nude izuzetne proizvode po izuzetno, ja bih rekao, i niskim cenama. Šta nas čeka? Ovo pre svega se odnosi na 520.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Neki od tih ljudi nas sad gledaju i ovo je njima upućeno. To su mali poljoprivrednici. Oni proizvode i voće i povrće i mleko i meso. Naravno, osnov za uspeh na nekom tržištu je ono čuveno 3K – kvantitet, kvalitet i konstantnost svega toga.
Da se ne zavaravamo, male količine ne znače mnogo na velikim tržištima. Jedan Kairo je grad preko 20 miliona ljudi, a istovremeno taj proizvod koji mi nudimo mora da ima ujednačeni kvalitet. U prevodu, poštovani prijatelji, zemljoradnici Srbije, taj naš jogurt, to naše mleko, taj naš sir uvek mora da ima isti procenat masnoće, mora da bude u istom pakovanju, iste težine da bi bio verifikovan na tom stranom tržištu.
Zbog toga u narednom periodu su nam izuzetno bitni naučno-istraživački razvoj u oblasti poljoprivrede, tu očekujem da u novom budžetu izdvojimo znatna sredstva, da se posebno pozabavimo utvrđivanjem kvaliteta, a i ono što se zove posebno istraživanje specifičnosti pojedinih tržišta. Ta tržišta nisu uniforma, ona svako za sebe je osobeno i stoga moramo pristupiti na valjan način.
Još jednom, ovo je velika šansa, što se tiče individualnih poljoprivrednih proizvođača, 520 hiljada. Apelujem na njihovo udruživanje kroz poljoprivredne zemljoradničke zadruge, da poljoprivredne službe pojačaju svoju aktivnost i svi skupa da tu veliku šansu koju smo dobili kao privreda, kao poljoprivreda, iskoristimo.
Još jednom na kraju moram da podsetim, sviđalo se to nekome ili ne, poljoprivredno zemljište Republike Srbije, pet miliona hektara, od toga tri i po miliona u funkciji, je jedinstven i neponovljiv resurs koji imamo. Prema njemu moramo da se odnosimo sa najvećom pažnjom. Ljudi, mi nismo Hrvatska, mi nemamo more, to je naša ključna prednost.
Istovremeno, završiću sa ovim dogovorom, sa poljoprivrednicima, pristup mora da bude sistemski, i sistematičan, celovit i da se ne bavimo poštovani prijatelji, posledicama nego da otklanjamo uzroke. Toliko i zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima ministar Đurić.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo narodni poslanici, otvaranje novih tržišta je jedan od ključnih zadataka koji se postavljaju pred srpsku spoljnu politiku.
Mi u ovom trenutku aktivno radimo na tome da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN koja će se održati u septembru mesecu u Njujorku, Republika Srbija potiše još sporazuma koji se odnose i na trgovinu i na investicije i da stvorimo dodatne pretpostavke za pristup novim tržištima. Ali, za sve veoma je važno da negujemo političke odnose sa zemljama širom sveta i mi sa mnogo elana i entuzijazma nastavljamo multivektorsku spoljnu politiku Srbije.
U ovom trenutku Srbija ima diplomatsko-konzularna predstavništva u 104 centra. Mi nameravamo da u narednom periodu kadrovski, materijalno, logistički ojačamo to naše prisustvo. U nekim centrima mi već u saradnji sa Mađarskom ostvarujemo radi uštede prisustva, zajedničko prisustvo, radi uštede sredstava to radimo, dakle, iz istih zgrada. U narednom periodu sagledaćemo kako i gde možemo na još mesta, na ekonomičan način da proširimo svoje prisustvo.
Hoću da vas kratko izvestim o tome da sam u prethodnih mesec dana učestvovao na čak šest velikih međunarodnih samita. Sastao se sa desetinama i desetinama kolega, sa kojima je na svakom od ovih sastanaka tema širenje ugovorne baze bila jedna od ključnih.
Prethodne nedelje u Beogradu je boravila ministarka spoljnih poslova Japana. Nakon sastanka koji smo održali sa ministarkom spoljnih poslova Japana, zajednički je dogovoreno da objavimo potpisivanje sporazuma o investicijama između Srbije i Japana. To će da bude u konkretnom slučaju sa ovom zemljom, jedan dodatni impuls. To je na fonu onoga što predsednik Vučić radi i što je radio u prethodnim godinama i što ste potcrtali kada je reč o Egiptu, a ono što je naša nacionalna politika to je nacionalno odgovorna spoljna politika pružene ruke. Da bi ona bila realizovana, naravno, mora da se nastavi i sa ekonomskim rastom i razvojem. Mi smo u prethodnom periodu zaista mogli da, kao vrlo efektnu tačku za promenu slike o Srbiji, koristimo i činjenicu da je Srbija zemlja koja je u prethodnih 10 godina više nego udvostručila BDP, koja trenutno gradi 10 novih autoputeva, dve brze pruge koja se ubrzano razvija i predsedava globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju.
Dakle, sve činjenice koje ne možete da pročitate u „min strim“ medijima, u velikom broju zemalja, i naša misija menjamo sliku i imidž o Srbiji u svetu je zasnovana i na kvalitetnom srpskom proizvodu. Dakle, nisu samo sprske diplomate, srpski političari i privreda ono što menja sliku o Srbiji, već i individualni srpski proizvođači. Dok sam služio kao diplomatski predstavnik Srbije, često sam sa ponosom mogao da pokažem našim domaćinima i sok iz Kosjerića, domaći, i rakije koje se proizvode od Gruže, Čačka, Arilja, nema kraja Srbije koji nema nešto izuzetno po kvalitetu, tradiciji i ukupnom karakteristikama da ponudi globalnom tržištu.
Želim da vas uverim, ne želeći da trošim previše vremena, da vaš upit i vaš zadatak koji ste nam dali shvatamo veoma ozbiljno, da ćemo u narednom periodu udvostručiti trud na tome da Srbiju predstavimo kao atraktivnu destinaciju za saradnju u oblasti privrede i poljoprivrede, ali iznad toga da tu mrežu prijateljstava sa zemljama i narodima širom sveta, koje je nasleđe prethodnih generacija i predstavlja izuzetnu uporednu prednost za našu zemlju čuvamo, negujemo i pretvorimo u zalog za uspešan razvoj naše zemlje u budućem periodu.
Sporazum koji npr. imamo sa Narodnom Republikom Kinom, koji je stupio na snagu od 1. jula, predstavlja istorijsku šansu koju će i naši unuci, verujem, umeti da vrednuju, a između ostalo, on doprinosi i da Evropa kao kontinent smanjuje svoj deficit u spoljnoj trgovinskoj razmeni sa Kinom. Dakle, to je jedan i srpski i sve evropski koristan sporazum. Ovakvu vrstu aktivnosti nastavićemo da preduzimamo.
Kada je reč o EU sa kojom ostvarujemo preko 70% razmene, moram da kažem da mi nastavljamo jačanje političkih odnosa sa državama. Prisustvovao sam i sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksenburgu. Ova vlada je definisala proces evropskih integracija kao svoj strateški prioritet, i okviru toga mi ćemo nastaviti da insistiramo da i tokom pristupanja i pri pristupanju Srbije u EU srpski poljoprivrednici, sprski poljoprivredni proizvođači budu jednako tretirani kao oni u Nemačkoj, Francuskoj, ili bilo kojoj drugoj zemlji. Više puta sam javno ponovio mi hoćemo da budemo deo te zajednice i vrednosno i politički i na svaki drugi način, ali ne želimo da budemo Puertoriko EU, dakle teritorija bez prava glasa, i teritorija čiji proizvođači, privrednici i građani neće imati apsolutno jednaka prava.
Srbija ima šta da ponudi EU. Mi imamo ekonomiju koja je zdrava, BDP koji se razvija i raste svake godine 4.7% samo u prvom semestru ove godine, i ulaskom Srbije EU bi dobila snažan par ruku. Dakle, mi imamo ozbiljne adute u svojim rukama, da ne govorimo samo o resursima, prirodnim, govorim pre svega o ljudima. Govorim pre svega o tradiciji, istoriji, elanu, kulturi i vrednostima koje sa sobom donosimo i zbog toga imamo razloga da gordo i čvrsto insistiramo na tome da naši interesi budu uvaženi.
Da ne dužim, samo hoću da kažem pošto vidim ovde svoje prijatelje sa Kosova i Metohije, da ćemo mi Ministarstvo spoljnih poslova još aktivnije uključiti u podršku našem državnom pregovaračkom timu i kada je reč o Kosovu i Metohiji, da želimo da svaka naša ambasada, svaki naš konzulat budu i Kancelarija za KiM, koja će doprineti da se istina o teškom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i represija Kurtijevog režima čuje što dalje. Hvala.