Hvala vam. Vama je ostao još jedan minut, čisto da znate.
Sledeća je gospođa Ivana Rokvić, izvolite, prijavite se.

Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, Narodni pokret Srbije, Miroslava Mikija Aleksića će po pitanju predloga izmena zakona o naplati za javni medijski servis, glasati protiv, jer smatramo da je povećanje ove pretplate još jedan finansijski udaraca na već iscrpljene budžete naših građana.

Namećete plaćanje pretplate za RTS, čiji je jedini posao da sprovodi kampanju SNS, da dok krši Ustav, krši Zakon o javnom informisanju i svakako obmanjuje građane. Preko 11 miliona evra mesečno otmete od građana Srbije za ovu pretplatu.

Ne garantujete ničim da ćete objektivno izveštavati građane i mi ne znamo gde taj novac odlazi, jer i onda kad se otkriju finansijske malverzacije rukovodstva RTS, tada predmet u tužilaštvu stoji više od godinu dana, evo već nepomično. Na snazi je diktatorska cenzura za sve kritičare vlasti.

Iskreno, zbunio nas je ovaj vaš predlog s obzirom da i mi i građani znamo koliko odlučno ste se borili dugi niz godina da ukinete ovu pretplatu. Podsetiću vas da ste 2012. godine, vašu predizbornu kampanju započeli upravo ovim rečima – predlog kako da građanima uštedimo jeste da ih lišimo suvišnog troška, ne plaćanjem i ukidanjem RTS pretplate.

Da li ste tako rekli, gospođo Tabaković, ovo su vaše reči?

Vi dolazite na vlast, ali pretplata ostaje. Milion ljudi tada je glasalo protiv vas i zašto oni ne mogu da vide i da čuju svoje predstavnike na ovoj televiziji. Kažite mi kada je poslednji put bilo koji opozicioni predstavnik gostovao na bilo kojoj emisiji, na ovoj televiziji, a da je to bilo van kampanje.

Zašto nije moglo pre neki dan da se vidi Valjevo, Loznica, Arilje, Kosjerić, koje je sa svojim građanima ustalo protiv kopanja litijuma i vaše saradnje sa Rio Tintom.

Ovde vidimo izjavu predsednika Vučića iz 2013. godine, koji kaže – RTS pretplata samo preko mene mrtvog. Predsednik, evo ga živ i zdrav, ali pretplata je ostala.

Nešto kasnije plasira se sada već čuvena rečenica: " TV pretplata, kao što sam obećao građanima Srbije, biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je moja obaveza i od nje neću odustati", kraj citata predsednika Republike.

Ono što je interesantno, 2017. godine u vašim novinama "Kurir" izjava - ukidam RTS pretplatu, ulazi u superfinale najvećih laži SNS politike i predsednika Republike, i to glasovima čitalaca.

Ako ste tada lagali građane, lažete ih i sada. Garantujete im neku zaštitu životne sredine, kao što ste ne tako davno garantovali da Srbe na KiM niko neće moći da lovi kao zečeve. Evo, svedoci smo svi da se dogodilo sve suprotno. Ignorišete ekološke posledice, ignorišete volju stanovništva i svoj lični interes i interes stranih korporacija stavljate ispred interesa sopstvenog naroda. Spremate se da nam nadvijete najveću opasnost nad Srbijom, i to preko čitavog prostora fronta Cerske bitke da izgradite nekakve rudnike. Narodni pokret Srbije vam to neće dozvoliti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Živan Bajić. (Nije tu.)
Narodni poslanik Miodrag Linta ima reč.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Deklaracija o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda jeste jedan od najvažnijih nacionalnih dokumenata kojim se šalje jasna poruka da su državni i nacionalni interesi temelj opstanka našeg naroda.

Ono što posebno želim istaći i naglasiti da se ovom Deklaracijom afirmiše mir, da se odbacuju bilo kakvi sukobi, da ova Deklaracija nije usmerena protiv bilo koga, protiv bilo kog naroda i protiv bilo koje države. U njoj se jasno govori o poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, iako svi dobro znamo da su Republici Srpskoj na grub i neprihvatljiv način otete 83 nadležnosti.

U njoj se takođe govori o potrebi i važnosti poštovanja Rezolucije 1244 i jasno se govori da su KiM neodvojivi deo Republike Srbije.

Zbog toga su apsolutno neprihvatljive zlonamerne i nerazumljive reakcije iz političkog Sarajeva, odnosno neprihvatljivi napadi bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH, Denisa Bećirovića i Željka Komšića, koji govore da je ova Deklaracija tobože udar na Bosnu i Hercegovinu, udar na Dejtonski mirovni sporazum.

Takođe, odbacujem i teze pojedinih kolega u Narodnoj skupštini Republike Srbije da ova Deklaracija ima za cilj nacionalnu dominaciju. To je jedna brutalna laž i upravo ova Deklaracija afirmiše ravnopravnost, afirmiše sve one temeljne vrednosti za koje se zalaže srpski narod i istovremeno poštuje da ta ista prava i vrednosti mogu da zastupaju i drugi narodi na prostoru zapadnog Balkana.

U Deklaraciji se ističe potreba borbe za istinu o događajima 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije i, naravno, borba za istinu o onome šta se zaista događalo u Srebrenici, ali ne samo jula 1995. godine, nego u čitavom periodu od 1992. do kraja rata.

Ovom Deklaracijom se jasno šalje poruka i odbacuje se monstruozna laž da su Srbija i srpski narod tobože vodili agresorske, napadačke ratove, a da su drugi vodili tobože odbrambene i oslobodilačke ratove. Brojne činjenice govore upravo suprotno.

U Deklaraciji se izražava pijetet prema svim žrtvama, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, ali istovremeno se govori o važnosti borbe za istinu o stradanju našeg naroda 90-ih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije. Činjenice jasno govore da je sa područja današnje Hrvatske proterano više od pola miliona Srba, da je sa područja današnje Federacije BiH takođe proterano više od pola miliona Srba i da je sa područja KiM proterano oko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca, da je stradalo više desetina hiljada Srba na prostoru bivše Jugoslavije.

Zbog toga je važno da Srbija vodi jednu sistematsku i plansku borbu za istinu o stradanju našeg naroda. Mislim da bi bilo dobro da imamo jednu posebnu državnu instituciju, memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije koji bi se na jedan planski i sistemski način bavio ovim pitanjem.

U Deklaraciji se govori o internacionalizaciji počinjenoga genocida nad srpskim narodom u zloglasnoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Mislim da je važno da Skupština Srbije donese rezoluciju o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u NDH i da se osnuje memorijalni centar genocida nad srpskim narodom NDH, da se odredi dan sećanja na srpske žrtve genocida u NDH i da se započne jedna aktivna diplomatska politička borba za međunarodno priznanje genocida u NDH nad našim narodom, jer bez te činjenice nije moguće potpuno razumeti događaje iz devedesetih godina prošlog veka, koji su se dešavali na području bivše Jugoslavije.

Posebno je važno da se, između ostalog, u Deklaraciji govori da će Srbija i Republika Srpska nastaviti da snažno podržavaju srpske povratnike u Federaciji BiH.

Ja želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije koja je u prethodnom periodu preduzela niz konkretnih mera sa ciljem pomoći srpskim povratnicima Federaciji BiH, a posebno u četiri opštine gde su Srbi većina ili značajna apsolutna ili relativna većina. Dakle, to su Drvar, Glamoč, Grahovo i Petrovac.

Srpski narod u Federaciji BiH se nalazi u veoma teškoj situaciji. Federalne i kantonalne vlasti krše jedan od temeljnih principa Dejtonskog sporazuma, princip zapošljavanja Srba u državnom i javnom sektoru. Takođe, Srbi u Federaciji BiH žive u selima bez dobrih puteva, bez vode, bez struje, bez ambulanti, bez mobilne mreže, bez prodavnica. Srbi u Federaciji BiH su nažalost građani ne drugog, nego petog reda.

Ono što posebno ističu naši zemljaci sa tog područja jeste važnost i značaj regionalnog puta Glamoč - Drvar. To je put dužine oko 60 kilometara. Svega nekoliko kilometara je asfaltirano, oko 17 kilometara je makadam, a oko 40 kilometara je deo puta gde je bio asfalt koji je sada potpuno uništen.

Naši zemljaci iz zavičajnog udruženja sa tog područja apeluju na Vladu Republike Srbije da pomogne asfaltiranje ovog veoma važnog puta, koji je jedan od ključnih preduslova opstanka našeg naroda na tom području i jedan od ključnih preduslova razvoja poljoprivrede, stočarstva i pčelarstva na tom području.

Takođe, veoma je važno, i to ističem u prvi plan, da se asfaltira put federalni Drvar – Istočni Drvar. Naime, svakodnevno više od 100 naših zemljaka putuje iz Istočnog Drvara u federalni Drvar na posao ali, nažalost, gotovo u nemogućim uslovima pokušavaju da pređu taj put, jer je put u katastrofalnom stanju.

Ono što bi bilo dobro jeste da se deklaracija dopuni sa nekoliko stvari. U deklaraciji se ne govori o pomoći srpskim povratnicima u Hrvatsku. Mislim da bi bilo važno da imamo jednu posebnu tačku vezano za naš narod koji živi i na krajiškom području i u hrvatskim gradovima, ali nažalost sve ih je manje i manje. Hrvatska vodi jednu plansku politiku diskriminacije preostalih Srba u Hrvatskoj. Sve ono što sam govorio za položaj Srba u Federaciji BiH važi i za položaj Srba u Hrvatskoj.

Dakle, na krajiškom području, hrvatska sela, vidite elektrifikaciju, dobre puteve, vodovod, prodavnice, mobilnu mrežu, a onda kada idete dalje naiđete na sela bez dobrih puteva, bez vode, vez struje, bez mobilne mreže, bez prodavnica, bez javnog prevoza, onda znate da ste ušli u srpska sela. To je nažalost jedna realnost, iako se Hrvatska obavezala, kad je ušla u EU, da će nastaviti da radi na ravnomernom razvoju svih njenih delova, uključujući i krajiško područje i područje u kojima živi preostali srpski narod.

Drugo važno pitanje koje nije istaknuto u deklaraciji, a mislim da je od suštinskog značaja, to je pitanje otetih imovinskih, stečenih statusnih prava preko milion proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske , Federacije BiH i preko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca sa područja Kosova i Metohije. Često govorim o važnosti jednog trećeg međunarodnog sporazuma, pored Dejtonskog mirovnog sporazuma, pored Rezolucije 1244, a to je Bečki sporazum o sukcesiji koji je potpisan 2001. godine u Beču od strane predstavnika država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Taj Sporazum je ratifikovan u svim parlamentima, dakle i u parlamentu Slovenije, Hrvatske, BiH, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Makedonije i po međunarodnom pravu, po ustavima tih država, taj Sporazum ima jaču pravnu snagu od svih domaćih zakona.

Bečki Sporazum o sukcesiji ima sedam aneksa. Suštinski je važan za građane, za pravna lica, za naše firme koje su imale ogromnu imovinu u Hrvatskoj. Aneks 7. tog Sporazuma - privatna svojina i stečena prava. U njemu se jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra1990. godine, a svi ugovori, a bilo ih je mnogo, koji su sklopljeni pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim. Važno je kao država da insistiramo na poštovanju Bečkog Sporazuma o sukcesiji i, ponavljam, posebno Aneksa G tog sporazuma, koji nazivam Biblijom svih prognanih Srba i svih drugih oštećenih građana, jer imali smo dosta građana Srbije koji nisu rodom i poreklom iz tih krajeva, ali su do 1991. godine sagradili vikendice i kuće na jadranskoj obali i sada imaju problema kako da vrate svoja oteta imovinska i stečena prava.

Još bih samo ukratko rekao nekoliko važnih činjenica. Imamo konstantni progon časnih srpskih boraca koji su se borili za svoj narod i državu od strane pravosuđa u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Dakle, to nisu nezavisna, to nisu nepristrasna pravosuđa. To su etnički motivisana pravosuđa u funkciji državnih antisrpskih politika u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. Važno je da Srbija stane iza srpskih boraca, da im pruži svu stručnu, pravnu i finansijsku pomoć. Oni nisu vodili privatne ratove, država treba da ih na svaki način pomogne da se brane u montiranim sudskim procesima koje, ponavljam, pokreće pravosuđe u Zagrebu, Sarajevu i Prištini.

Važno je da naše Tužilaštvo za ratne zločine pokrene, konačno, postupke za masovne, planske i brojne zločine nad našim narodom koji su počinjeni od strane hrvatskih, muslimanskih i albanskih paravojnih i vojnih formacija i nad našim ratnim zarobljenicima i nad našim civilima. Činjenica je da se zločin desio na svim stranama. Sada imamo nažalost jedan narativ, jednu matricu da se samo poštuju muslimanske, odnosno, bošnjačke, hrvatske i albanske žrtve, da se njima odaju počasti, a da se srpske žrtve omalovažavaju, ponižavaju i guraju u drugi plan. Upravo sudskim postupcima bi jasno pokazali koliko su bili masovni zločini nad našim narodom devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Važno pitanje koje me svakodnevno pitaju moji zemljaci, krajiški borci, da Srbija konačno prizna sve pripadnike vojske i policije Republike Srpske Krajine za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. To su ljudi koji su se časno, čestito i hrabro borili za svoj narod i državu protiv proustaškog režima Franje Tuđmana i krajnje je vreme da država prizna njihovu časnu i čestitu borbu.

Stambeno pitanje. Želim da se zahvalim predsedniku Vučiću koji je avgusta prošle godine jasno rekao, prilikom dodele ključeva prognaničkim porodicama koji su dobili stanove u beogradskom naselju Ovča, da će Vlada Republike Srbije do 2028. godine da reši stambeno pitanje za još oko osam hiljada prognaničkih porodica iz Hrvatske, Federacije BiH, da se reši stambeno pitanje svih prognanih Srba i svih drugih nealbanaca sa područja Kosova i Metohije. Apelujem na Komesarijat za izbeglice da konačno raspiše četiri javna poziva za stanove, za građevinski materijal za one porodice koje nisu završile svoje kuće, za seoska imanja, za montažne kuće, da se ti javni oglasi objave na RTS, na „Hepiju“, na „Pinku“ i drugim televizija sa nacionalnom frekvencijom, da svi ti ljudi konačno konkurišu, da četiri komisije urade konačne liste i da se u skladu sa obećanjem predsednika Vučića ovo pitanje završi do 2028. godine.

Konačno, imamo takođe dve i po do tri hiljade vojnih beskućnika. To su naši borci koji su se borili 90-ih godina za svoj narod i državu. Oni su i dalje podstanari, punih 30 godina. Apel na Ministarstvo odbrane da odradi poseban kontingent stanova i da se reši njihovo stambeno pitanje. To su ljudi koji su zašli u sedmu, osmu, pa i devetu deceniju života, ne mogu više da dignu kredite i treba se naći jedno ljudsko rešenje da konačno reše svoje stambeno pitanje, a ne da žive po šupama, prostorijama, u kasarnama itd.

To su neka pitanja koja su važna, koja nisu u deklaraciji, ali ponavljam još jednom – ta pitanja treba staviti na dnevni red, treba odrediti mere, aktivnosti da se ona rešavaju u narednom periodu.

Želim još jednom, na kraju, da izrazim svoju punu podršku deklaraciji o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskoga naroda. Apelujem na sve poslanike da podrže tu deklaraciju, jer ponavljam – ona je temelj opstanka našeg naroda u narednom periodu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Irena Vujović.

Poštovani građani Srbije, malopre smo videli zabrinutost vezanu za odgovor na Bernsku konvenciju. Dakle, rok do 31. jula, odnosno po žalbi. Želela bih da vas samo obavestim da mi sve obaveze ispunjavamo u vezi sa izjašnjavanjem na žalbe koje su pokrenute od Sekretarijata Bernske konvencije i da svakako po pitanju Homolja, a za šta nam je rok 31. juli. Daćemo odgovor, a pre svega on glasi da nema odobrenja za eksploataciju na toj lokaciji i samim tim nema opasnosti po životnu sredinu.
Takođe, u tom izveštaju ćemo iskazati koji su i rezultati kvaliteta vode koji su rađeni, dakle, nekoliko puta i svakako ćemo najaviti, odnosno predočiti da će u trećem kvartalu ove godine ići redovna inspekcija u kontrolu.
Što se tiče životne sredine, kao i u ovom slučaju, tako i u slučaju „Rio Tinta“, još jednom da istaknem, bićemo beskompromisni kada je ona u pitanju kako bi sačuvali zdravlje ljudi, ali tako sam sigurna da možemo da napravimo balans između razvoja Srbije i očuvanja životne sredine.
Dakle, takođe i pored ovoga se pominjalo, opet se govorilo o litijumu, opet smo čuli o gomilu optužbi i plašenja građana bez činjenica i argumenata i pošto su do sada pojedini poslanici sto puta do sada sigurno izgovorili laži o tome, meni nije teško da sto puta izgovorim istinu, dakle, da nećemo ništa raditi do trenutka dok se ne predaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu koje čekamo i onda ćemo moći da vidimo da li postoji negativnog uticaja na životnu sredinu. Ukoliko postoji, niko neće dati saglasnost na taj projekat ispred Vlade Republike Srbije ili bilo koje druge institucije.
Stoga, građani Srbije, možete da se okupljate, možete da govorite o nekim strahovima i pretpostavkama i šta bi bilo kad bi bilo, ali ja vas uveravam da se ništa još ne radi i da ne pristajemo na realizaciju projekta bez poštovanja najviših ekoloških standarda, dakle, i nemojte da diskutujemo o stvarima koje ne postoje, pošto su to pojedini narodni poslanici dali sebi za pravo.
Još jednom, naš imperativ je očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi i mi se trudimo da popravimo standard i kvalitet životne sredine u celoj Srbiji kroz razne druge projekte, dakle kao što su regionalni centri, izgradnja kanalizacione mreže, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, a kasnije mogu sve i da vam kažem gde se radovi odvijaju u ovom trenutku širom Srbije. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Biljana Đorđević.
Izvolite.

Narodna poslanica.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, građanke i građani, uvaženi gosti, ja nemam mnogo vremena pa ću odmah krenuti na stvar.

Imam problem sa time da umesto da gradimo naciju tako što omogućujemo građanima da budu potpuno suvereni, dakle, mi suzbijamo njihovu suverenost tako što krademo narodne inicijative, tako što krademo njihovu volju građana, tako što urušavamo institucije koje bi trebalo da budu produžene ruke te suverenosti, nemamo podelu vlasti, a sad sve više nećemo imati gotovo ni jednu nezavisnu instituciju.

Zato Zeleno – levi front neće glasati za Predlog da se u trećem mandatu za guvernerku Narodne banke Srbije izabere Jorgovanka Tabaković. To je žena koja je dokazana plagijatorka doktorskog rada u jednom maniru novokomponovane naprednjačke elite koja, prosto ne znam zašto insistira na tome, dok to rade i ovi izvorni naprednjaci i konvertiti. Žena koja preko 12 godina upravlja Narodnom bankom koja bi trebalo da bude nezavisna institucija, a ona je za to vreme bila i zamenica predsednika vladajuće stranke, sada i članica predsedništva, navodno ne obavlja stranačku funkciju ali kad god predsednik Srbije kaže da nešto treba da se uradi ona to uradi.

Dakle, ne uliva nam nikakvo poverenje da ona upravlja ovom institucijom u interesu građana, a ne u interesu političke partije kojoj pripada i zarad političkog profita.

Pa, evo nekih od primera. Dakle, umesto da vodi računa o tome da primenjuje instrumente koji su na raspolaganju na vreme u pravom trenutku da ne bismo imali jednu od najvećih inflaciju u Evropi, kakvu smo imali u prethodnom periodu, dakle ona čeka da prođu izbori recimo trećeg aprila 2022. godine da bi povećala kamatne stope radi obuzdavanja inflacije.

Ili recimo, onda kada je SNS već prebacio birače da ne kažem ministre ne spominjemo to pitanje, dakle, pre decembarske izbore, ona privremeno ograničava kamatne stope na stambene kredite građanima koji su korisnici prvog stambenog kredita, dakle, tik pre decembarske izbore da bi zadovoljila neko biračko telo.

Dakle, tajminzi kada ona bira da nešto radi zašto mi onda imamo inflaciju koja je veća nego što bi moralo da bude, zašto traje duže nego što bi moralo da bude, zašto su onda kao posledice toga cene hrane gotovo se izjednačile sa cenama hrane u EU, a naša primanja nisu nikako blizu toga, njena možda jesu, ali običnih građana najsiromašnijih koje te cene hrane najviše pogađaju svakako nisu?

Za sve to vreme ne samo što ona ne suzbija i zauzdava inflaciju, ono što je do nje, naravno ne kažem da je sve do nje, kada je mogla već ona, zamislite, za inflaciju krivi krompir, šargarepu, ove godine kupus.

To je razlog zašto mi nećemo, jedan od razloga zašto nećemo glasati za nju. Međutim, danas na dnevnom redu imamo i izbor predsednika Fiskalnog saveta, kao i izveštaj ovog organa za 2022. i 2023. godinu. Imamo bojazan da će ovo biti jedno urušavanje nezavisne institucije koja je u prethodnom periodu uradila vrlo važna izveštaje. Žuljala je ministra finansija i Vladu. Neke od tih izveštaja ću sada za sam kraj spomenuti. Tiču se i ove tačke dnevnog reda, brojnih zaduženja. Dakle, Izveštaj o novom modelu upravljanja javnim investicijama koji je vrlo destruktivan po našu zemlju.

Samo kratko da kažem, recimo, tu se kaže kako nije jasan odabir prioriteta i opravdanost velikih investicionih projekata, ne ulaže se dovoljno u infrastrukturu, zaštitu životne sredine i obrazovanje.

(Predsednik: Isteklo vam je vreme. Privodite kraju.)

Dakle, ni blizu onoga što su potrebe građana. Cena se ne obrazlaže. Odabir proizvođača ide ka stranim preduzećima i izuzimaju se iz opšte zakonske regulative. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Nedović.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Danas smo svedoci istorijskog događaja usvajanja deklaracije i ona nije samo formalni akt, već temelj koji se postavlja za našu zajedničku budućnost sa ciljevima koji su od presudnog značaja za naš narod.

Poseban osećaj sreće i ponosa ispunjava naša srca jer ovaj događaj označava jačanje veze između Republike Srpske i Srbije.

Naš narod iako razdvojen ostaje neraskidivo povezan duhovno i kulturno. Srbija je dom za sve Srbe u svetu, mesto gde se svako oseća prihvaćenim i voljenim. Ponosni smo na našu toleranciju i suživot sa drugima jer verujemo da u različitosti leži snaga koja nas obogaćuje i čini boljima.

Najvažniji cilj deklaracije je jačanje nacionalnog jedinstva srpskog naroda. Ona potvrđuje našu nepodeljenu kulturnu, istorijsku i jezičku povezanost. Ovo je ključno za očuvanje našeg identiteta i jačanje naše zajedničke sposobnosti da odgovorimo na izazove.

Deklaracija predstavlja temelj za dublju političku saradnju između Srbije i Republike Srpske. Zajednički nastup o regionalnim i globalnim pitanjima, kao i unapređenje međusobne saradnje, što je ključ za stabilnost i prosperitet naših naroda. Ekonomski ciljevi deklaracije su veoma značajni za obe strane. Ona podstiče zajedničke ekonomske inicijative, otvaranje novih radnih mesta i poboljšavanje životnog standarda građana.

Deklaracija je veoma važna za kulturu i obrazovanje. Ona podstiče razvoj kulturnih vrednosti i unapređuje obrazovne programe koji čuvaju našu zajedničku baštinu.

Ovo je važno za očuvanje identiteta budućih generacija. Inicijativa, upornost i borba Aleksandra Vučića za donošenje ove deklaracije su od izuzetnog značaja. Njegova vizija i zalaganje omogućili su nam da se okupimo oko zajedničkih ciljeva i vrednosti. Posvećenost ovoj ideji postavila je temelje za našu stabilnu i prosperitetnu budućnost.

Deklaracija šalje snažnu poruku jedinstva, odlučnosti i spremnosti da zajedno gradimo bolju budućnost. U njoj vidimo putokaz ka stabilnoj, prosperitetnoj i sigurnog budućnosti za naše narode koje ni administrativna granica ne može razdvojiti.

Još nešto što moram da kažem je važno a to je da naša snaga leži u jedinstvu, poštovanju različitosti i u prepoznavanju vrednosti svakog pojedinca bez obzira gde živi i koje obrazovanje je stekao i to je za sve nas u SNS jako važno.

Nažalost, suočavamo se sa konstantnim napadima i ponižavanjem od strane opozicije. Naši politički protivnici često nazivaju naše glasače neobrazovanim, krezubim, ljudima sa malim mozgovima, tvrdeći da ne prepoznaju prave vrednosti.

Takva retorika nije samo nepristojna, već je i opasna, ona stvara duboke podele i širi mržnju. Još je strašnije od opozicije da se ne libi da targetira porodicu predsednika Aleksandra Vučića, uključujući i njegovu decu. Agresivni pojedinci obuzeti mržnjom smatraju da su predsednikova deca legitimna meta napada.

Ovo je napad na sve, na naše porodice i na našu decu. Posebno su uznemirujuće izjave koje pozivaju na nasilje i mržnju. Čuli smo da se Danilo Vučić zatvori u rudnik i tušira uranijumom. Ovo nisu samo reči, ovo su direktni pozivi na nasilje sa strašnim posledicama, opravdavanje kletve ili, kako kažu, plemenite izjave da će Alah suditi Aleksandru Vučiću, pominjući decu i unuke, primer je koliko neki ljudi mogu nisko pasti.

Ovde se ne radi o političkom neslaganju, ovde se radi o dehumanizaciji i demonizaciji protivnika. Mi iz Srpske napredne stranke zalažemo se za Srbiju u kojoj će svako dete biti zaštićeno, gde će građani biti poštovani bez obzira na to gde žive i za koga glasaju. Naša misija je da gradimo bolju, pravedniju, jedinstveniju Srbiju za sve. Hvala vam na pažnji. Živela Srbija.