Evo još jednom da podsetim poštovane građanke i građane Srbije, ovo su fotografije praznih stadiona. Ovo je stadion u Loznici od juče. Znači, odigrano je kolo fudbalske super lige.

Ovo su prazne tribine stadiona stadiona u Leskovcu.

Stadion u Zaječaru je treći stadion koji je prošle godine uređen.

Ta tri stadiona su zajedno plaćena 80 miliona evra.

Njihove tribine zvrje prazne.

Pažljivo sam slušala izlaganje ministara i predstavnika vladajuće koalicije. Niko me nije ubedio gde je ta potreba da se pravi još jedan megalomanski stadion, Nacionalni stadion, kada mi postojeće stadione ne koristimo. Stadioni nam zvrje prazni, a mi treba da se zadužimo za neverovatnih 600 miliona evra da bismo dobili još jedan stadion na kome će se možda igrati pet, šest utakmica godišnje jer na tom Nacionalnom stadionu nastupa reprezentacija. Znači, gde je tu isplativost?

Kažu stručnjaci da bi taj nacionalni stadion bio isplativ, potrebno je da nedeljno dolazi bar 40 hiljada gledalaca, da se proda bar 40 hiljada karata nedeljno i onda bi se nacionalni stadion isplatio u naredni 50 godina. Znači, bili bismo na nuli nakon 50 godina. A mi računamo da ćemo biti u nekakvom plusu.

Ja sam ovde bila poprilično iznenađena. Znate, ja sam dugo u sportu i vrlo pratim i fudbal i košarku i atletiku i plivanje itd. Ja sam iznenađena kada čujem od predstavnika vlasti da mi u stvari fudbalski stadion ne pravimo zbog fudbala, mi fudbalski stadion zidamo zbog pratećih sadržaja. E, sad, šta su prateći sadržaji, to je maglovito ostalo, to neka svako od gledala domisli u svojoj glavi.

Ali, ono što je sigurno, sigurno je da je nacionalni stadion još jedna prilika i jedna pokrivalica da se iza tobožnje brige o sportu u stvari sakrije kriminal i korupcija, po kome je Srbija prva u Evropi.

Dakle, s obzirom na to da se izgradnja fudbalskog stadiona u mnogim mestima u Srbiji pokazala nesvrsishodnom, a da zbog upliva politike u rad Fudbalskog saveza Srbije i dovođenja čelnih ljudi iz SNS na najodgovornije pozicije u ovom savezu, fudbalska reprezentacija Srbije kontinuirano beleži katastrofalne rezultate na svim takmičenjima, te smatramo da od ovog projekta od izgradnje nacionalnog stadiona treba odustati.

Ja bih vas podsetila, nažalost, naši fudbaleri su se brže vratili sa Evropskog prvenstva nego što su otišli. Nisu morali oni piloti koji su vozili onaj hrvatski avion ni da gase motore. Znači, odmah su mogli da okrenu krug i da vrate naše reprezentativce nazad.

Ovde nema nikakve brige za sport, jer mi koji smo u sportu, mi znamo šta znači prava, autentična briga za sport. To je briga i ulaganje u školski sport i u omladinski sport, ulaganje u one trenere koji rade sa mlađim kategorijama. To vam je baza. To je baza iz koje nastaju budući reprezentativci. Ulaganje u ljude je ono što mora da bude prioritet svake vlasti, pa čak i ove naprednjačke.

Ovo jeste politička odluka. Izgradnja nacionalnog stadiona nije nikakva briga za sport, to je čisto politička odluka i primer i prilika za novo zaduživanje građana i za bogaćenje ljudi koji su u vrhu režima Aleksandra Vučića.

Iskoristila bih priliku, pošto je ovde ministar Tončev, koji se zanima za fudbal i stanje u fudbalu itd, ja bih ga pitala za nešto - kako on komentariše što je na čelu Saveza fudbalskih sudija visoki funkcioner SNS, Dejan Santrač iz Vršca? Kako je moguće da funkcioner političke stranke bude sportski sudija? Zar to nije u sukobu interesa? Zar on nije u prekršaju? Zar Dejan Santrač, odnosno SNS, na ovaj način ne krše zakone ove zemlje? Hvala.

Po amandmanu, kolega Slobodan Petrović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koristiću dva minuta za amandman, a nakon toga vreme poslaničke grupe.

Nažalost, pošto vas nije bilo u sistemu, prošli amandman je bio vaš, ovde niste podnosilac.
Koristite vreme poslaničke grupe.
(Slobodan Petrović: Prijavio sam se.)
Zaista vas nije bilo u sistemu. Ne postoji ni jedan razlog da gospodina Jovanovića pitam da li želi reč a vas ne. Prosto, nije vas bilo u sistemu. Izvinite.
Gospođo Miletić, ja vas zaista ne čujem šta mi suflirate, već sam vam rekla da osnova za repliku nemate, ali imate vreme poslaničke grupe da možete da govorite po amandmanu. Samo sačekajte da završi gospodin Petrović. Sve ostalo je u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz SNS-a, kada u ovim papirima pročitam koliko imate u planu da nas zadužite za projekat nacionalnog stadiona u Surčinu, pored onoga što ste nas već zadužili, prvo čega se setim je čuveno remek delo renesanse od Erazma Roterdamskog, "Pohvala ludosti".

Dakle, država Srbija uzeće 42 milijarde dinara kod banke Poštanske štedionice za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Prošle jeseni ste nas već zadužili kod Poštanske štedionice i Uni kredit banke za izgradnju linijske infrastrukture do nacionalnog stadiona. Kod obe ove banke Srbija se ukupno zadužila oko 24 milijarde dinara.

Obećavali ste nacionalni stadion od 2015. godine i već tada je krenula licitacija sa njegovom cenom. Kada je najavljivan, 2015. godine, njegova cena je bila 150 miliona evra, a već 2018. godine vrednost je skočila na 250 miliona evra, iako izgradnja još nije ni počela. Ponovo ste najavljivali izgradnju 2020. godine, kada je ministar finansija Siniša Mali tvrdio da je studija opravdanosti završena. Sada, 2024. godine, kada ste konačno počeli sa izgradnjom, licitira se sa cifrom od preko 600 miliona evra. A ako se i kada se bude izgradio, ne bi me iznenadilo da bude potrošena i cela milijarda.

Pazite, uprkos tvrdnjama ministra da je studija opravdanosti završena, Ministarstvo finansija raspisalo je u februaru ove godine tender za izradu studije opravdanosti. Zbog kontradiktornih izjava državnih funkcionera u prethodnom periodu nismo čak sigurni oko cene, kao ni oko toga da li postoji studija opravdanosti ovog projekta. Jedino što sigurno znamo jeste da ste nas zadužili milijarde i da ćete nas tek zaduživati.

Da li vi, dame i gospodo, uopšte imate ideju koliko je to para? Da lakše razumete, ja dolazim iz Vranja, jednog od najsiromašnijih gradova u Srbiji, koji je centar jednog od najsiromašnijih okruga u Srbiji - Pčinjskog okruga. Grad Vranje i još šest opština Pčinjskog okruga će u ovoj godini na ime svih kapitalnih investicija u okrugu utrošiti oko 11,3 miliona evra. Ceo okrug oko 11,3 miliona evra, stadion u Surčinu oko 600 miliona evra za sada. Da li vi znate da za jedan fudbalski stadion imate u planu da potrošite onoliko novca koliko bi se u Pčinjskom okrugu potrošili za kapitalne investicije u naredne 53 godine. Vi u prevodu planirate da za izgradnju stadiona potrošite oko dvadeset godišnjih budžeta grada Vranja. Za kapitalne investicije je za 2024. godinu odvojio oko četiri miliona evra, a vi trošite za fudbalski stadion koliko bi Vranje u narednih 150 godina potrošilo za kapitalne investicije.

Te silne milijarde možete iskoristiti, na primer, da u najmanje 10 narednih godina obezbedite besplatne udžbenike za sve đake na teritoriji cele Srbije. Svake godine deca iz Vranja gledaju kako deca u Beogradu dobijaju besplatne udžbenike dok njihovi roditelji muku muče kako da im kupe knjige. Da li su deca u Vranju manje vredna od dece u Beogradu, gospodo?

Na kraju, evo jednog predloga za rešavanje dva problema jednim potezom. S obzirom na to da ćete za nacionalni stadion potrošiti mnogo više nego što će Republika Srbija dobiti rudne rente za eksploataciju litijuma, vi, poštovane kolege narodni poslanici, donesite ovakvu odluku. Pošto građani Srbije ne žele da im unište zemlju vađenjem litijuma, zabranite rudarenje litijuma, a novac od potencijalne rudne rente nadoknadićete odustajanjem od ovog suludog projekta izgradnje fudbalskog stadiona novim zaduživanjem građana Srbije. Jel pošteno? Ipak bih rekao da ćete se držati one stare maksime - hleba i igara. Hvala.

Po amandmanu, jel tako?
Gospođa Slađana Miletić.
Izvolite.

Hvala vam na prilici što mogu da odgovorim da ne bude zablude. Ja sam jedna ozbiljna žena koja čvrsto stoji iza svojih reči.

Gospodine Tončev, rekli ste da nije istina da su uništeni klubovi u Nišu, a ja vam kažem, vi ste ograničeni na fudbal, a kada ja pričam o sportu pričam o svim sportovima. Jesu uništeni i zaključani. Rukometni klub „Železničar“, koga pamtimo sa svim svojim priznanjima i uspesima je zaključan. Rukometni klub „Dim“ iz Niša je takođe zaključan. Bokserski klub iz Niša koji je bio u ekipnom prvenstvu Evrope je takođe uništen. Moj „Mašinac“ je urušen i mogla bih vam nabrajati do sutra.

Znači, ono što sam rekla stojim iza toga. Sport u Nišu je uništen. Hvala puno.

Ministar Tončev.
Izvolite.

Samo da odgovorim. Malopre sam pričao da sam bio u regionu fudbalskom regionu. Tako da sam vam rekao u fudbalskom regionu dok sam ja bio u toj organizaciji nijedan klub fudbalski nije ugašen. Čak i vašem „Mašincu“, sam pomagao, to zna vaš direktor dok sam bio predsednik, o tome znate i o tome sam govorio i uvek govorim o onome što znam.
Ali, hoću da odgovorim i koleginici u vezi sudijske organizacije. Kad sam bio član Odbora za hitna pitanja, član izvršnog odbora, na čelu su sudijske organizacije se nalazio gospodin Karadžić i gospodin Filipović. Posle toga ja više nisam u Fudbalskom savezu Srbije, baš iz toga što su doneli novi statut da političari ne mogu da budu članovi skupštine ili bilo kakvi funkcioneri u Fudbalskom savezu, što po meni nije dobro. Čak sam i dok sam ja bio tamo imao razne prijave, ali Upravni sud je potvrdio da s obzirom da je Fudbalski savez udruženje građana ne finansira iz budžeta da mogu da budu političari članovi skupštine Fudbalskog saveza, i imamo dosta primera u Evropi. Evo, pogledajte u Grčkoj u Mađarskoj, uzmite samo, svi znamo Italiju, Berluskonija koji je imao i svoj klub i koji je bio u fudbalu. Znači, što se tiče mene lično ja sam za da političari mogu da budu u fudbalu.
Što se tiče Santrača, znam ga kao dobrog sudiju i predsednika Sudijske organizacije biraju same sudije. To koje funkcije i kakve ima stvarno ne znam i ne mogu da komentarišem. Hvala.

Član 3. Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, prof. dr Snežana Rakić, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Prijavila se gospođa Marina Mijatović. Nemate vreme. Sad mi kažu. Izvinite, niste u sistemu. Hoćete po amandmanu? Nemate vreme.
Gospodin Parandilović, jedan od podnosilaca.
Izvolite.