Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, slušamo, evo danas tokom rasprave o amandmanima. Dakle, diskusije predstavnika opozicije koji su suštinski, kako kažu, zalažu za sprečavanje prekomernog zaduživanja države, a ja bih rekao da se zalažu za sprečavanje razvoja Republike Srbije.
Prenebregavaju oni zapravo onu veoma dobru poznatu činjenicu, poznatu i nama i njima, da nije suštinsko pitanje, da li se koriste kreditna sredstva, već zapravo pitanje za koju namenu se koriste i za razliku od toga kako se država ponašala u periodu do 2012. godine u onoj deceniji, kada su odgovornost za upravljanje ovom državom snosile stranke DOS-a u svim iteracijama, pojavnim oblicima, agregatnim stanjima, kada smo se zaduživali gotovo isključivo za tekuću potrošnju i time stavljali teret na leđa budućim generacijama od 2012. godine, pa nadalje, mi se zadužujemo za potrebe realizacije investicija. Takvih investicija, koji uvećavaju kvalitet života naših građana, podižu životni standard i direktno ili indirektno uvećavaju budžetske prihode u godinama koje sleduju. Da je to tačno govore egzaktni makroekonomski pokazatelji. Oni su nedvosmisleni, oni ne govore o tome, dakle da BDP u Srbiji raste iz godine u godinu, vrednost svega onoga što je proizvedeno i što stvorimo i da naš BDP raste značajno brže u odnosu na javni dug.
Udeo javnog duga u BDP Republike Srbije na kraju prethodne 2023. godine iznosio je 52,3% dok danas iznosi 50%. Ako uzmemo u obzir to da je prosečna stopa javnog duga u državama članicama EU negde oko 90% svima može i mora biti jasno da se radi o odličnom rezultatu. Toliko o prekomernom zaduživanju države za koje nas optužujete i prozivate.
Drugi element koji uvek moramo imati u vidu to su kamatne stope pod kojima se država zadužuje. Prosečna ponderisana kamatna stopa za zaduživanje države u 2012. godine u dinarskoj valuti iznosila je, zamislite, 13,7% poena, dok danas iznosi 5,1%. Toliko o tome, da se država ponaša, evo citiraću jednog odo opozicionih poslanika kao nekakav „kockarski zavisnik“, pa da je kockarski zavisnik onaj ko se zadužuje pod manjom kamatnom stopom ili pod većom, da li je onaj koji je uvećao BDP, brži u odnosu na javni dug, ili onaj čiji su rezultati bili katastrofalni i čega se građani Republike Srbije veoma dobro sećaju.
O tome ko je zapravo bio kockarski zavisnik, govori i stanje u državnoj kasi, upravo te 2012. godine, na kraju mandata Vlade Mirka Cvetkovića, tada se na računima budžeta Republike Srbije nalazilo svega 8 milijardi dinara i u tom momentu nam je bilo potrebno 40 milijardi kako bismo obezbedili isplatu penzija našim najstarijim sugrađanima. Danas, ponoviću, svi to veoma dobro znate, ali nije zgoreg ponovo reći, sa današnjim danom na računima budžeta Republike Srbije nalazi se 740 milijardi dinara.
Da li je to rezultat dostojan kockarskog zavisnika, ili rezultat jedne ozbiljne i odgovorne vlasti, građani će prosuditi sami. Zbog svega toga, naravno, pozivam narodne poslanike da odbace predložene amandmane, a završiću samo sa još jednim podatkom koji je veoma bitan i čisto radi javnosti, radi ispravnog informisanja naših građana, ponoviti jednu važnu stvar.
Naime, taj iznos od 17,8 milijardi evra o kome se govori nije iznos novca koji je namenjen samo za organizaciju specijalizovane izložbe EKSPO 2027, već za realizaciju kompletnog programa Skok u budućnost, koji obuhvata 323 projekta, veoma važnih, uključujući rekonstrukciju velikog broja lokalnih puteva i saobraćajnica.
Što se same organizacije pripreme izložbe EKSPO 2027 tiče, namenjen je iznos 1 milijarda i 290 miliona evra.