Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se veoma loše govorilo o izgradnji stadiona.

Recimo, u Rusiji ima najmanje pet super modernih stadiona. Naprosto, ja sam to video na televiziji i bio sam oduševljen.

Nedavno sam u Mađarskoj bio na Puškaš areni. Impozantno. Neverovatno. Stadion kao slika. Stadion kao naša Arena, samo malo veći, komforniji, potpuno pun, navijači. Fascinantno.

Dakle, nisam mogao da verujem koliko je taj stadion akustičan, koliko je lep, ali mi takav stadion nismo imali. Ovde je rečeno da naš fudbal ne vredi ništa. To je jedna velika laž. To je tako presna laž, kao neko igralište, parkić, ovo, ono, fudbal nam ne vredi ništa. To je takva laž, neverovatna. Reći ću vam - za osam godina srpski klubovi, a taj novac se troši ovde, prihodovali su od prodaje igrača, fudbalera, 320 miliona. Znači, srpski klubovi na bazi obeštećenja, plus Fudbalski savez, plus sami igrači koji su taj novac uneli, verovatno još toliko. Dakle, možemo računati da se u tom periodu uneli klubovi i igrači 600 miliona evra, i vi kažete ne treba nam stadion, igraćemo na livadi. Neverovatno.

Dakle, jedna država treba da gradi sve. Vi nama zamerate na svemu što vi niste izgradili. Niste stigli ili niste hteli. Verovatno i jedno i drugo. Imali ste preča posla. Gde su bolnice koje ste vi sagradili, Klinički centar Niš, vi sagradili možda, jel? Klinički centar Srbije, vi sagradili? Ovo u Novom Sadu što se gradi, vi sagradili? Vi sagradili možda Bokserski centar koji ste zaboravili od ovih sportova na Novom Beogradu, koji se gradi? Za sve sportove se grade neki nacionalni objekti. U vaše vreme se ništa nije gradilo.

Vi govorite o dugu. Šta ste rekli, 21 milijarda duga, jeste li tako rekli, jesam dobro zapamtio? Verovatno jesam. Neto budžetske rezerve trenutno iznose 23,5 milijardi. To je 18,5 milijardi više nego 2012. godine. Na računu Vlade ima više 6,5 milijardi, 24,5 milijardi stečenog novca više nego 2012. godine, pri tome zaposlili 500 hiljada ljudi više. Neto godišnja plata sa šest milijardi skoči na 24 milijarde. I onda neko ima obraza, kao vi ne vredite ništa, zadužili ste ovo. Na kamate pre nas smo platili osam milijardi. Dakle, visoke kamatne stope itd. Zlatne rezerve porasle za 31 do 32 tone. Ova država je uspešna. Ova država će nastaviti da gradi sve objekte i stadion, stadion povećava BDP u izgradnji, pesak, šljunak, armatura, radovi itd. Ova će država nastaviti, ova vlast će nastaviti u državi sve da gradi i da izgrađuje jednu modernu državu. Vi, bre, niste ni kućicu za papagaja napravili. Hvala.

Hvala.
Molim narodnu poslanicu Nataliju Stojmenović da primi moje izvinjenje, zato što ste vi bili u pravu, ja nisam bila u pravu, tako da, izvolite, imate reč i produžiću vam zato što sam vas prekinula. Samo se prijavite još jednom.

Hvala vam.

Ja sam, draga predsedavajuća, htela samo da završim sa nečim što ste vi ovde malopre izneli kao jedno pitanje koje smatram da je stvarno bitno pitanje, a to je kakvu zemlju mi želimo da ostavimo budućim generacijama. Mislim da ova zaduživanja i ono za šta mi tražimo da ova zaduživanja ne postoje pokazuju kakvu zemlju vi želite da ostavite ovim generacijama, a kakvu zemlju mi želimo za ove generacije.

Ja želim zemlju u kojoj se ova država ne zadužuje da bi se dobijali unosni poslovi za partijski džep. Ja želim zemlju u kojoj ljudi ne moraju da se plaše koji deo zemlje će sutra biti otet, koja je cena u supermarketu će porasti, da ne mogu da planiraju od danas za sutra. Želim zemlju u kojoj se kaže - svaki naš građanin će imati vodu kao ljudsko pravo. Želim zemlju u kojoj se kaže da se ovde, umesto bespotrebnih zaduživanja, grade domovi zdravlja, brine o studentima, brine o prosvetnim radnicima, brine o mladima.

Ne želim zemlju gde, kada se Srbija zaduži, nečiji advokati prvi dobijaju posao. Ja ne želim zemlju gde SNS, kao patriotizam, prodaje punjenje partijskog džepa, a građanima i mojim generacijama ostavlja ropstvo. Hvala.

Hvala.
Samo da vas obavestim da, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice i da je polako privedemo kraju.
Reč dajem narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Znate, ja sam fasciniran, slušajući sve ove ljude ovde, kako oni uopšte zamišljaju zemlju. Oni su protiv izgradnje bilo čega. Znači, oni ne bi ni put zato što verovatno nešto zagađuje, mora da se poseče neko stablo, oni ne bi ni fabriku, zalažu se da ukinu sve rudnike. Ja ih molim da idu, pre svega, u Lazarevac da objasne ljudima da žele da zatvore Kolubaru, pošto im je to negde u planu i programu. Rekli su pre neki dan da se oni zalažu da zatvore sve rudnike u Srbiji. Oni su protiv vetro-parkova. A kada ih pitate – kako da neko proizvodi struju, oni kažu – nema veze, uvozićemo struju, nije ni važno.

Uglavnom, ovi su ljudi apsolutno protiv bilo čega što može da donese privredni napredak države, ali zanimljivo je da uvek vole da nam pričaju o tome kako se zemlja, ne znam, zadužuje da nekoga obogati, da nemam pojma. Moram da priznam da sam prvi put u životu čuo da neko može da zadužuje zemlju i da zemlja kreditira advokate. To je možda moglo u neko njihovo vreme. Ne znam da li je to neko radio, ali fascinantno mi je da bi neka banka mogla kredit advokatu da da, pošto to ne znaju, ali da im se čisto objasni.

Fascinantno mi je da neko ko je dvodecenijski student može tek tako da ode u Zanzibar, pa me zanima kako to, od čega to otplati, kako je to on zaradio, na primer. Zanima me kako neki njihovi funkcioneri, koji ne rade ništa, osim što se vucaraju po ulici od protesta do protesta mogu da sebi priušte stanove u Beogradu na vodi. Odakle, bre, to? Kako to kada su opozicija uspeju to sebi da priušte, a mi tako veliki lopovi, ne znam, zamislite, u životu smo sebi mogli da priuštimo svojim radom na Banjici da kupim nešto. Samo me to interesuje da nam objasne kako to i od kojih sredstava se oni finansiraju i sebi sve to mogu da priušte, jer znate taj sistem držite lopova, a sami su lopovi, vrlo loše funkcioniše i ja ću im uvek odgovoriti onako sa zadovoljstvom, ali imati ovakve amandmane, da brišete sve što se tiče privrede, da uništavate privredu, da prosto upropastite sve čega se dotaknete, to je čisto ludilo, ova zemlja ne bi funkcionisala pod njima. Oni bi potpuno ekonomski sahranili zemlju ako bi ovako se naravno rukovodili. Zato molim ljude da dobro procene šta ko negde i kako govori. Ovi ljudi nemaju apsolutno nikakvo ekonomsko obrazovanje.

Ovi ljudi nisu videli šta znači uopšte raditi na nekom ozbiljnom projektu, ali je demagogija, jer služe u svim zemljama Evrope, svim zemljama sveta ti Zeleno-levi pokreti. Služe da zaustavljaju privredu neke zemlje i ja želim ljudima, prosto, da na to ukažem jer lako je bogatiti se tako što te neko drugi finansira da bi sopstvenu zemlju uspeo da obogaljiš.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Branko Lukić.
Izvolite.

Dobar dan.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Reći ćemo sada odmah da smo protiv zaduživanja za Nacionalni stadion. Lepo je imati nacionalni stadion, ali smatramo da u ovom momentu ima mnogo prečih stvari koje Srbija mora da pokrije finansijski.

Nismo protiv gradnje, nismo protiv investiranja, ali ja ne mogu da razumem, nisam ekonomski stručnjak, pa je možda to moja mana, ali ja ne mogu da razumem zašto ako nam je tako dobra finansijska slika, zašto ne finansiramo taj stadion mimo zaduživanja kreditnih.

Ako imamo novca zašto uzimamo kredite? Ako imamo novca zašto prolongiramo otplatu dve milijarde evra i povećavamo sami sebi kamatu? Izvinite, ali to ne razumem. Voleo bih da to neko suvislo objasni.

Što se tiče samog zaduživanja kod „Poštanske štedionice“, treba voditi računa, da ta štedionica ne doživi sudbinu „Agro banke“ i drugih banaka u stečaju i likvidaciji, koje su davale politički motivisane kredite. Menadžment „Poštanske štedionice“, dakle, Odbor za procenu rizika i Odbor za usklađenost poslovanja nije smeo da odobri dugoročni kredit od 42 milijarde dinara za neprofitnu investiciju, nacionalni stadion bez postojanja obavezne investicione dokumentacije, studija opravdanosti i studija izvodljivosti.

Dakle, voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja i kao što sam se već izjasnio nećemo glasati za ovo novo zaduživanje Srbije. Hvala vam.

Hvala vam. Reč ima Dušan Nikezić.
Izvolite.

Poštovani građani na dnevnom redu ove sednice nalazi se čak 12 tačaka koje se odnose na zaduživanje, praktično petina dnevnog reda i zato se opravdano postavlja pitanje Ministarstvu finansija – da li radite išta drugo osim što prekomerno zadužujete zemlju i odlažete plaćanje već dospelih obaveza i da li je Siniša Mali, ministar finansija ili stečajni upravnik?

Već danima slušamo ovde kako imate šest i po milijardi evra na računu. Ako je to tačno zašto se u poslednjih mesec dana zadužili dodatnih dve i po milijardi evra i zašto onda nema para da vratimo dospela dva kredita Ujedinjenim Arapskim Emiratima od dve milijarde dolara?

Da li bi se iko normalan ko ima šest i po milijardi evra na računu zaduživao za dodatnih dve i po milijarde evra i to sa kamatom koja ide i preko osam posto i da li bi odlagao plaćanje dve milijarde dolara uz povećanje kamate?

Da su nam ugroženi i likvidnost i redovno servisiranje javnog duga utvrđujete i sami u obrazloženju zakona u kome kažete da se zakon donosi imajući u vidu potrebu da se obezbedi upravljanje likvidnošću i održivosti javnog duga Republike Srbije.

Još nam predsednica Skupštine pre dva dana drži lekciju kako Predlog Zakona o zaduživanju u stvari predstavlja brigu za građane. Koliko se brinete za građane vidimo po tome što se za kamatu upravo zbog prekomernog zaduživanja u ovoj godini izdvaja značajno više sredstava, nego za ukupna socijalna davanja. I kako se uopšte to brine o građanima kada se zadužujete kog komercijalnih banaka sa kamatom od preko 8% da bi ste dali posao firmi bez tendera, stranoj firmi?

Samo izuzetno nestručni ili izuzetno korumpirani, ali svakako izuzetno neodgovorni ljudi mogu da daju posao izgradnje infrastrukture stranoj firmi bez tendera a da zemlja iz koje ona dolazi ta strana firma ne finansira taj projekat.

Upravo to radite u ovim predlozima zaduženja dajući posao azerbejdžanskom „Azvirtu“ i kineskom „Pauer konstrakšn korporejš“.

Nije mi jasno kako se to brine o građanima odlaganjem otplate kredita Emiratima? Pa zato što za dve godine odlaganja kredita i zbog povećanja kamate mi ćemo platiti 160 miliona dolara više kamate. 160 miliona dolara.

Toliko para da smo mogli svakom detetu koje prima socijalnu pomoć da damo pomoć od 500 evra. Toliko para ćemo dati više Emiratima. Kao da nije dovoljno bilo čašćavanja Emiratu u prethodnom periodu. Dali smo im najkvalitetnije građevinsko zemljište u Beogradu na vodi kao poklon. Dali smo im PKB, Karađorđevo, Luku Novi Sad. Preko tri milijarde evra smo mi već častili Emirate i sad ćemo im dati još 160 miliona dolara jer se nalazimo u tako lošoj finansijskoj poziciji da ne samo što nemamo da finansiramo tekuće obaveze nego ne možemo da vraćamo ni dospele kredite.

Pritom, nema kredita koji ste vratili iz sredstava koje ste zaradili ili uštedeli. Svaki kredit koji vraćamo prvo se zadužimo za novi po nepovoljnijim uslovima. Ko se tako ponaša? Ko uzima sve više kredita od sve više poverilaca pod sve lošijim uslovima?

Privodite kraju. Potrošili ste vreme.