Gospođo Radisavljević, ne mislim uopšte da ste nedobronamerni, ali samo želim da vam ukažem na nekoliko važnih činjenica.
Ono što sam rekao maločas odnosi se na zaduživanje kod Abu Dabi fonda, to je jedna stvar. Druga stvar, rekao sam da svaka razvijena i svaka uspešna država, država koja ima mogućnost da to uradi, a Republika Srbija ima mogućnost da to uradi, kapitalne projekte, kao što je izgradnja, između ostalog, i auto-puteva, nikad ne finansira iz budžeta, dakle iz tekućih izvora.
To se uvek radi iz dugoročnih izvora finansiranja.
Govorite o profitu banaka. Banke su vam trgovci novcem, banka uvek gleda da zaradi, svaka banka u svetu. Nije to slučaj samo u Srbiji. U najvećem delu sveta banke su visokoprofitabilna privredna društva, pogotovo banke koje su u apsolutno privatnom vlasništvu. Mi možemo da govorimo o tome zašto mi sem Poštanske štedionice danas više nemamo nijednu domaću banku. Nažalost, to pitanje je pomalo deplasirano zato što ljudi koji su upropastili domaće banke odavno više niti su na vlasti, niti se, ja mislim, bave politikom.
Dakle, mi sad moramo da uvažavamo realnost. Realnost je takva da je bankarski sektor, sem Banke Poštanska štedionica, koja je u državnom vlasništvu, bankarski sektor ne samo u Srbiji, manje-više svuda u svetu je u privatnom vlasništvu. Država u to jednostavno ne može da se meša.
Ono što govori u prilog ekonomskoj snazi naše države jeste da mi možemo danas da se zadužujemo po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego što mogu neke druge države, uključujući čak i neke države koje se nalaze u našem susedstvu nastale su raspadom bivše Jugoslavije, znači, zajedno smo nekada bili u istoj državi, a danas su u Evropskoj uniji. Danas se te države zadužuju po kamatnim stopama koje su mnogo više nego kamatne stope po kojima se zadužuje Republika Srbija, koja nije u Evropskoj uniji. To vam ipak govori nešto o tome kolika je snaga naše ekonomije i koliko nam BDP raste više nego što raste čak i u nekim zemljama u okruženju koje su u Evropskoj uniji.
Na kraju, kada govorite o budžetu Republike Srbije, manje-više svi ponavljate jedno te isto. I sa stanovišta običnog čoveka koji se mnogo ne razume u ekonomiju i u geopolitiku, to možda izgleda i logično, ali vodite računa o jednoj stvari – živimo u veoma nestabilnom svetu. Mi ne znamo šta će biti sutra. Pogledajte šta se dešava na istoku Evrope. Ni vi ni ja ne znamo kada će stati rat u Ukrajini. Zna li neko kada će prestati rat i ubijanje u Gazi? Evo, sada se otvara novo žarište na jugu Libana. Pitanje je šta će biti u odnosima između Izraela i Irana. U Sudanu traje rat. Huti i dalje raketama napadaju izraelsku teritoriju preko Crvenog mora. Ukrajinci više ne mogu da izvoze žito preko Konstance.
Hoću da vam kažem, živimo u svetu u kome je sutrašnjica, kako bi rekao Čerčil, misterija zamotana u enigmu. Apsolutno niko ne zna šta će biti sutra. U takvoj situaciji Vlada Republike Srbije mora da ima stabilan budžet, moramo da imamo dovoljno novca u slučaju vrlo teških poremećaja na svetskom geopolitičkom planu, na svetskom tržištu za isplatu plata, za isplatu penzija, moramo da vodimo računa o tome da imamo dovoljno lekova, dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda, dovoljno hrane, a da istovremeno uprkos svemu tome ne zaustavimo kapitalne projekte, jer zaista želimo da do te 2027. godine Srbija bude lider, kako se to danas moderno kaže, Zapadnog Balkana. Dakle, morate o svemu da vodite računa.
Kao što sam pre neki dan rekao, vezano za Srebrenicu, i ova ekonomska pitanja, ova zaduživanja, šta ćemo da finansiramo iz kredita, a šta ćemo da finansiramo iz budžeta, takođe, morate da smestite u određeni ekonomski, ali i geopolitički kontekst. Možda bi stvari bile drugačije kada bismo živeli u svetu u kome nema ratova. Nažalost, živimo u veoma surovom svetu. Ukrajina nije baš tako daleko od nas. Ono što se dešava u Ukrajini i te kako ima negativne efekte i na srpsku privredu i na srpsku poljoprivredu. I, ono što se dešava na bliskom istoku itekako ima efekta negativne na srpsku privredu. Sankcije koje EU uvela Rusiji i čitav zapadni svet, i te kako imaju efekta na srpsku privredu. Makron je do pre mesec ili dva dana čak razmišljao o tome da pošalje Francuske trupe u Ukrajinu. Svako malo jedni drugima prete nuklearnim raketama.
Hoću da vam kažem, živimo u jednom svetu u kome morate da budete jako, jako odgovorni i jako, jako obazrivi i da vrlo pažljivo merite svaki dinar koji iz budžeta izdvajate. Zbog toga država Srbija ne prekida svoje kapitalne, razvojne projekte, ali se zadužujemo, kažem vam po kamatnim stopama, po kojima se zadužuje malo koja zemlja, ne samo u Evropi nego i u svetu. Danas je na svetskom tržištu kapitala novac izuzetno skup upravo zbog globalne geopolitičke i ekonomske nestabilnosti.
U takvoj situaciji jedna mala Srbija, vojno neutralna, politički nezavisna nastavlja ekonomski da se razvija, ali morate da razumete da kada trošite ili kada planirate da potrošite dinar jedan iz budžeta, uvek morate da vodite računa, šta će biti sutra, šta će biti prekosutra, za šest meseci, za godinu dana. A to niko pouzdano ne može da vam kaže.
Zbog toga vam dobronamerno samo skrećem pažnju na to da budžet Republike Srbije moramo svi zajedno da čuvamo, i mi iz Vlade i vi narodni poslanici, jer nažalost, dolaze ona vremena kako naš narod kaže – za ne daj bože. Zbog toga vas samo molim, da kada govorimo o ovim temama, veoma, veoma pažljivo pristupamo ovoj problematici i koja nije ni malo jednostavna, koja je veoma kompleksna i koja na kraju krajeva, nije samo ekonomska, nego je i geopolitička.
Pogledajte samo u kakvom se okruženju nalazi Republika Srbija. Pogledajte samo sa kakvim izazovima se suočavamo. Svakoga dana smo suočeni sa nekim novim pretnjama. Svakoga dana dolaze neki novi napadi na Beograd, nekima smo krivi zbog ovoga, nekima smo krivi zbog onoga. Svako misli da mu Beograd radi o glavi. Tako vam je u Hrvatskoj, tako vam je u Bosni i Hercegovini, tako vam je u određenim političkim krugovima u Crnoj Gori. O tome šta se dešava kod Aljbina Kurtija u njegovoj glavi i u glavi njegovih saradnika neću ni da govorim.
Ali, da ne dužim mnogo i da poštujem vreme narodnih poslanika. Dakle, ne shvatam vaše kritike kao nedobronamerne, samo vam skrećem pažnju na neke stvari koje morate da imate u vidu i da sve ovo o čemu danas govorimo, morate da smestite u određeni, ne samo ekonomski nego istorijski i geopolitički kontekst a on je nažalost takav da je izuzetno težak i za Srbiju ali nažalost i za ceo svet.
