Hvala puno.

U pitanju je slovna izmena i stavlja se reč „Srbija“. Činjenica je da svi mi u ovoj sali volimo Srbiju. To je zemlja u kojoj živimo, to je naša domovina i ne postoji veća ili manja ljubav, ali voleo bih da vas pitam ako smo 2014. godine uzeli kredit od Arapa iz Abu Dabija zbog konsolidacije budžeta od jednu milijardu i 2017. godine uzeli još milijardu evra za konsolidaciju budžeta od jedne milijarde po 2% kamate i za 10 godina nismo vratili ni jedan dolar i Arapi su zaradili po prvom kreditu 200 miliona dolara i po drugom kreditu 160 miliona dolara. To je 360 miliona dolara. Tražimo reprogram za ove dve godine po 4% kamate, gde će oni zaraditi ukupno još po 80 dolara i to je preko 500 miliona dolara.

Znači, igrate se dolarima i trošite te dolare naše dece kao što ja trošim „Negro“ bombone.

Recite mi, pogotovo kolege iz Ministarstva finansija, kako smo dozvolili, kada imamo toliko para, da damo Arapima 500 miliona dolara uludo, a da kredit nismo vratili, a na računu imamo šest i po milijardi evra? Posle se čudimo što Arapi imaju toliko para, što imaju po 50 žena, što kupuju „Lamborginije“, a mi nemamo hleba da jedemo. Da li je to normalna ekonomija ili je to ekonomija kamikaza*

Hvala puno.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Srđan Milivojević i dr Dragana Rakić, zajedno mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković-Topalović i Slobodan Petrović, zajedno Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima jedna od podnosilaca gospođa Tatjana Marković-Topalović.
Izvolite.
TATJANA MARKOVIĆ-TOPALOVIĆ: Hvala vam lepo, uvažena predsedavajuća.
Vidim da neki od vas burno reaguju na taj pojam „briše se“.
„Briše se“ znači da smo protiv ovakve vrste kredita.
Naime, deonica 1 puta Ruma – Šabac u dužini od 21,14 kilometara košta 185 miliona evra, što dovodi do računice da kilometar auto-puta bez tunela sa veoma malim brojem isključenja kroz sremačku ravnicu iznosi 8,7 miliona evra. Ne postoji opravdanje za ovoliku cenu auto-puta. Sam trošak je nejasan i netransparentan.
Posebno važna činjenica je, a kroz pomenuto obrazloženje želela sam da pomenem i naglasim građanima Srbije stav naše predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je pre nekoliko dana insistirala na ovoj knjizi Kodeks i napomenula je tri stvari, a to su istina, znanje i obrazovanje. Duboko smo se zamislili mi građani Šapca, Loznice i Jadra kada je rekla da je Jadar planina, pa bih želela samo da dam kratak komentar da Jadar nije planina, Jadar je oblast. Postoji Gornji i Donji Jadar, ali ono što nas brine jeste da predsednica Skupštine ne poznaje geografske odlike terena i puta za koji se zadužuje.
Mi mislimo da je to neoprostivo budući da Srbija – Centar smatra da ovo ogromno zaduživanje je potpuno nepotrebno i netransparentno.
Gora činjenica za nas jeste da je naša, odnosno vaša predsednica Skupštine rekla da je Jadar planina, odnosno da ona nije ni pogledala teren u kojem se grade putevi.
Hvala vam lepo.

Reč ima dr Dragana Rakić.
Izvolite.

Ja sam ovde postavila jednostavno pitanje – zašto u Srbiji režim Aleksandra Vučića gradi najskuplje auto-puteve na svetu? Zašto kilometar auto-puta kroz Mačvu ili kroz Vojvodinu košta, evo, malopre smo čuli, 8,7 miliona evra? To je, prosto, neverovatno.

Znači, više koštaju auto-putevi kod nas, kroz Vojvodinu, nego u planinskim predelima Alpa ili ispod Lamanša. Pre svega, morate da nam odgovorite na to pitanje zašto će ovaj auto-put od Loznice do Rume koštati tri puta više od njegove prvobitne cene? Zašto auto-put od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada 2019. godine bilo je procenjeno da će da košta 530 miliona, sledeće godine je već cena skočila na 600 miliona evra, da bi 2021. godine iznosio čak neverovatnih milijardu evra?

Zašto je nacionalni stadion o kome smo malopre razgovarali 2015. godine koštao 150 miliona evra, a sada 2024. godine košta oko 600 miliona evra? I Moravski koridor koštao je 450 miliona evra, a sada košta, danas, 1,6 milijardi evra. Odgovor ne morate da mi date, odgovor znaju svi građani Srbije. To je zbog toga što se vi ugrađujete i u ove unosne poslove koje radite po Srbiji, odnosno izgradnju autoputeva. Mi autoputeve ne gradimo iz suficita u budžetu, ne gradimo zato što mi imamo novca, naprotiv, mi se zadužujemo da bismo gradili preskupe autoputeve. Pravo je pitanje u stvari - gde završava novac građana Srbije? U čijim džepovima iz vrha SNS na kraju završavaju naši novci? Hvala.

Po amandmanu gospodin Dragan Ninković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Novo lice Srbije je podnelo amandman na član 2. Predloga zakona – briše se. Smatramo da ne treba da se zadužujemo po ovim uslovima.

Ovaj član i potpuno ceo zakon je u koliziji, kontradiktoran je sa svim onim što čujemo zadnjih mesec dana od ministra finansija, pa i danas ovde, da na računu imamo od 776 milijardi do 740, u kontinuitetu imamo negde blizu sedam milijardi, a mi se zadužujemo za 100 miliona i to kako? Pod jako lošim uslovima. Čak preko 8% kamatnom stopom.

Ako ste već odlučili da se zadužite iz samo vama znanih razloga, zašto se zadužujete pod ovakvom kamatnom stopom? Ovde očigledno postoji jedna nelogičnost ili radnik u banci koji je analizirao stanje klijenta, pa je procenjivao i solventnost i bilanse, pa zaključio da to nešto nije kako treba i na osnovu toga dao ove uslove ili nije istina ono što ministar finansija priča.

Iz tog razloga mi se zalažemo da se ovaj član izbriše. Da bi ja sada malo pojasnio i objasnio kako to izgleda, pošto stalno govorimo o nekim milijardama i milionima, ja bih to malo priveo u neki realniji život. Građani Srbije, zamislite sada da vi u džepu imate hiljadu evra, pardon, izvinjavam se, nemoguće je zamisliti hiljadu evra u današnje vreme u Srbiji, ali hajde zamislite hiljadu dinara da imate u džepu i odlazite u prodavnicu da kupite nešto, pazite sada, što košta 14 dinara i nećete da ga kupite za te pare nego ćete uzeti kredit po vrlo nepovoljnim uslovima. To danas vi radite, vi se tako zadužujete. Ne kupujete nešto što košta 14 dinara, već se zadužujete. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković, Nebojša Novaković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima dr Nenad Mitrović, po amandmanu. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, evo kredit kako izgleda. Unikredit banka došla u Srbiju, sa Republikom Srbijom organizuje kredit, 103 miliona evra, rok otplate devet godina, grejs period dve godine, naknada za ne povučena sredstva 0,3%, naknada za obradu kredita 0,3%. To vam je, pa kažete, šta je to 0,3%? To je 310.000 evra za kredit od 103 miliona evra. Ja znam da se obrađuje rana, da se obrađuje drvo, da se obrađuje zemlja, ali kako se to obrađuje kredit da uzmete samo na startu 310.000 evra?

Belibor, čisto da znate, je referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na panelu banaka. To se tako zove. To se banke sastave međusobno i donesu odluku koliki će da bude belibor. On je uglavnom 5,45%. Tako da će tih 103 miliona evra za devet godina biti 206 miliona evra, budite sigurni. Mi na računu imamo 6,5 milijardi evra. Zamislite, omogućavamo banci kojoj treba da bude čast što uopšte pregovara sa Republikom Srbijom i ne sme da uzme naknadu za obradu kredita ili naknadu za ne povučena sredstva, jer će već dobiti sto posto profita od para koje platiti građani Srbije, a ona zelenaškim kamatama dodatno nas stavlja u još veće siromaštvo. Hvala puno.

Na član 3. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima, po amandmanu, gospođa Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani i građanke Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo zaduženja kod dve banke, a vezano za izgradnju puta Ruma-Šabac-Loznica, pa bih se ja u ovom izlaganju samo osvrnula šta smo u prethodnih nekoliko dana slušali od predstavnika vlasti vezano za ovaj autoput.

Ukratko, odlično nam ide. Kasa nam je puna, da i preliva iz nje, ali se zadužujemo za izgradnju autoputeva i po nepovoljnim kamatnim stopama isključivo samo za naše dobro. Ovaj autoput će doneti procvat lozničkom kraju i time će se razviti i turizam, pa ćemo verovatno prvi u svetu biti koji ćemo razviti rudni turizam i kada turisti nagrnu u Nedeljice da vide taj rudnik, pretpostavljamo da će vodiči ovako predstaviti lepote tog kraja: „Uvaženi turisti pred vama je rudnik koji je sagrađen na tlu gde su se ljudi ranije bavili poljoprivredom i po tome smo prvi u svetu, jer se inače rudnici litijuma grade u nenaseljenim mestima i u pustinjama. Takođe, ovaj prostor je bogat pijaćom vodom koje baš i nemamo u toliko veliki zalihama, ali samo želeli da je obogatimo sumpornom kiselinom, najgorom mogućom metodom kojom može litijum da se izvlači, jer zašto bi kompanija ulagala u nove tehnologije kada bi joj to smanjilo profit, pa uz tu sumpornu kiselinu i ostale hemikalije možemo da ozračimo građane Srbije koji bi opet, gle čuda, prvi u svetu mogli da svetle u mraku. Ovaj poduhvat je započet u vreme onih ružnih, prljavih i zlih iz bivše vlasti koji su 2012. godine vladali i ništa nisu uradili kako valja, ali mi nastavljamo tamo gde su oni stali, uprkos činjenici da cena litijuma opada, uprkos činjenici da su Kinezi već razvili natrijumske baterije koje će zameniti litijumske i zato što smo mi velike patriote i želimo dobro građanima Srbije“.

Uvaženi predstavnici vlasti, podhitno se edukujte u oblasti logike i pažljivo slušajte ono što izgovarate, jer je ovo što radite sramotno obmanjivanje i ne poštovanje građana Srbije, kako u obraćanju u ovom domu, tako i u vašim javnim nastupima. Narodni pokret Srbije će uvek biti protiv zaduživanja za izgradnju projekata koji isključivo služe za potrebe „Rio Tinta“.