Znate kako, zaista se ne bih ni javljao pošto je rasprava koja je potpuno besmislena, ne pominju se amandmani uopšte, ne pominje se rast, budžet, ma kakav budžet.
Znate, kad smo mi bili u opoziciji mi smo se najiskrenije radovali svakoj prilici, a budžetu, budžet je bio mera svih stvari. Tu je svaki naš poslanik morao da da sve od sebe. Ovde vidim to nema veze, kakav budžet, ajde da se izvređamo malo lično i to je sve, to je sasvim dovoljno. Nema ni ideje, nema ni ideologije, ali pričaćemo o tome neki drugi put.
Ono zašto sam se javio – Veljko Belivuk i čitav klan su optuženi za najmonstruoznija krivična dela. Ti ljudi su optuženi za to da su ubijali, mučili ljude, otimali, silovali, dilovali drogu. Ne postoji teže skup… Mislim, ne znam da li je pedofilija, samo pedofilija nije obuhvaćena njihovom optužnicom, od najodvratnijih dela. Ti ljudi po zakonu imaju pravo da se brane kako god hoće, mogu da lažu kako god hoće, shvatite to. Vi to naravno znate, ali ovo pričam zbog naše javnosti. Oni imaju zakonsku mogućnost da lažu, da lažu kako god hoće i šta god hoće, a mi ovde u Skupštini uzimamo njihove reči kao Sveto pismo. Pa, ni njihovi advokati to ne uzimaju kao istinu, nego samo kao sredstvo. Znate, oni izađu i kažu – jeste li našli telo? Niste, a možda je čovek živ, možda je pobegao u Argentinu.
Pazite, to je dozvoljeno advokatu, ali to ne može biti dozvoljeno ovde, u Narodnoj skupštini da se mi tako ponašamo. Nije u redu, jednostavno nije u redu.
Znate, ja sam slušao, taj isti Veljko Belivuk koga sam, imao sam čast, ogromnu privilegiju, nešto za šta se živi, da budem na čelu tima, malog tima ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji je uhapsio i razbio tu bandu i onda slušam Belivuka koji kaže kako sam ja bio kurir između njega i Vučića. Jeste li vi normalni? Vi stvarno mislite da bi Vučićev kurir smeo da uhapsi Belivuka i da se ne boji da će on pričati o tome? Evo, ja sam spreman da izađem javno pred svaki poligraf na svetu, na svetu, ne srpski, ne naš, ne BIA, ne vojska, na svetu, da odgovorim na vrlo jednostavno pitanje - da li sam ikada u svom životu sreo Veljka Belivuka, Miljkovića ili bilo koga od te bagre. Pred svim kamerama ovog sveta. Mislite da sam mogao da učestvujem u njegovom hapšenju, a da se ne bojim da će reći da smo sarađivali?
Nemojte zaboraviti, mi smo uhapsili, to je tad bilo, tridesetak ljudi je uhapšeno u toj operaciji, posle smo uhapsili i Šarića, uhapsili smo i Elez bez ijednog ispaljenog metka. Mi nismo streljali, mi nismo nikog streljali, mi nisko nikog ubili, nije bilo – mrtva usta ne govore, svaki je uhapšen živ, zdrav i predat nadležnim organima.
Znate, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo bilo čega što će reći, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo šta će ti kriminalci da kažu, ali nemojte, možete, vaša je stvar, ali nemojte zbog sebe i nemojte zbog javnosti, nemojte da zagadimo javnost lažima najgorih kriminalaca kao činjenicu, kao činjenicu koja postaje, kao to je sad istina, to sad mi možemo iz političkih razloga da govorimo o tome.
Kad ste već pominjali Andreja Vučića, kog ne razumem zašto ga pominjete, oni što su ga, oni prošli koji su ga pominjali, sećate se „Asumakum“, sećate Zorana Živkovića koji je govorio – ako bude ja neću se bavite politikom, pa vidite da se više ne bavi politikom. Dakle, imate dobar primer.
Da vam kažem nešto ovako iz ličnog iskustva. Ja lično mislim da bi Andrej trebao da bude funkcioner SNS, zašto nije to je stvar, naprednjaci vi to najbolje znate, ali vi znate koliko je popularan u stranci, da bi dobro prošao na svakim unutar stranačkim izborima, to je vaša stvar, ne ulazim u to. Zašto bih ja voleo da je on vaš visoki funkcioner i zašto ga suštinski napadaju? On NATO pakt, on CIA-u, pa ni EU ne može očima da vidi. E, ja bih bio vrlo zadovoljan da još jedan rusofil bude u vrhu naše vlasti. Eto, toliko, zato ga i napadate.
Hvala.