Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Znate kako, zaista se ne bih ni javljao pošto je rasprava koja je potpuno besmislena, ne pominju se amandmani uopšte, ne pominje se rast, budžet, ma kakav budžet.
Znate, kad smo mi bili u opoziciji mi smo se najiskrenije radovali svakoj prilici, a budžetu, budžet je bio mera svih stvari. Tu je svaki naš poslanik morao da da sve od sebe. Ovde vidim to nema veze, kakav budžet, ajde da se izvređamo malo lično i to je sve, to je sasvim dovoljno. Nema ni ideje, nema ni ideologije, ali pričaćemo o tome neki drugi put.
Ono zašto sam se javio – Veljko Belivuk i čitav klan su optuženi za najmonstruoznija krivična dela. Ti ljudi su optuženi za to da su ubijali, mučili ljude, otimali, silovali, dilovali drogu. Ne postoji teže skup… Mislim, ne znam da li je pedofilija, samo pedofilija nije obuhvaćena njihovom optužnicom, od najodvratnijih dela. Ti ljudi po zakonu imaju pravo da se brane kako god hoće, mogu da lažu kako god hoće, shvatite to. Vi to naravno znate, ali ovo pričam zbog naše javnosti. Oni imaju zakonsku mogućnost da lažu, da lažu kako god hoće i šta god hoće, a mi ovde u Skupštini uzimamo njihove reči kao Sveto pismo. Pa, ni njihovi advokati to ne uzimaju kao istinu, nego samo kao sredstvo. Znate, oni izađu i kažu – jeste li našli telo? Niste, a možda je čovek živ, možda je pobegao u Argentinu.
Pazite, to je dozvoljeno advokatu, ali to ne može biti dozvoljeno ovde, u Narodnoj skupštini da se mi tako ponašamo. Nije u redu, jednostavno nije u redu.
Znate, ja sam slušao, taj isti Veljko Belivuk koga sam, imao sam čast, ogromnu privilegiju, nešto za šta se živi, da budem na čelu tima, malog tima ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji je uhapsio i razbio tu bandu i onda slušam Belivuka koji kaže kako sam ja bio kurir između njega i Vučića. Jeste li vi normalni? Vi stvarno mislite da bi Vučićev kurir smeo da uhapsi Belivuka i da se ne boji da će on pričati o tome? Evo, ja sam spreman da izađem javno pred svaki poligraf na svetu, na svetu, ne srpski, ne naš, ne BIA, ne vojska, na svetu, da odgovorim na vrlo jednostavno pitanje - da li sam ikada u svom životu sreo Veljka Belivuka, Miljkovića ili bilo koga od te bagre. Pred svim kamerama ovog sveta. Mislite da sam mogao da učestvujem u njegovom hapšenju, a da se ne bojim da će reći da smo sarađivali?
Nemojte zaboraviti, mi smo uhapsili, to je tad bilo, tridesetak ljudi je uhapšeno u toj operaciji, posle smo uhapsili i Šarića, uhapsili smo i Elez bez ijednog ispaljenog metka. Mi nismo streljali, mi nismo nikog streljali, mi nisko nikog ubili, nije bilo – mrtva usta ne govore, svaki je uhapšen živ, zdrav i predat nadležnim organima.
Znate, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo bilo čega što će reći, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo šta će ti kriminalci da kažu, ali nemojte, možete, vaša je stvar, ali nemojte zbog sebe i nemojte zbog javnosti, nemojte da zagadimo javnost lažima najgorih kriminalaca kao činjenicu, kao činjenicu koja postaje, kao to je sad istina, to sad mi možemo iz političkih razloga da govorimo o tome.
Kad ste već pominjali Andreja Vučića, kog ne razumem zašto ga pominjete, oni što su ga, oni prošli koji su ga pominjali, sećate se „Asumakum“, sećate Zorana Živkovića koji je govorio – ako bude ja neću se bavite politikom, pa vidite da se više ne bavi politikom. Dakle, imate dobar primer.
Da vam kažem nešto ovako iz ličnog iskustva. Ja lično mislim da bi Andrej trebao da bude funkcioner SNS, zašto nije to je stvar, naprednjaci vi to najbolje znate, ali vi znate koliko je popularan u stranci, da bi dobro prošao na svakim unutar stranačkim izborima, to je vaša stvar, ne ulazim u to. Zašto bih ja voleo da je on vaš visoki funkcioner i zašto ga suštinski napadaju? On NATO pakt, on CIA-u, pa ni EU ne može očima da vidi. E, ja bih bio vrlo zadovoljan da još jedan rusofil bude u vrhu naše vlasti. Eto, toliko, zato ga i napadate.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Radoslav Milojičić.

Hvala, predsedavajuća, po amandmanu.

Evo, može jedna javna opklada za govornike iz opozicije, za potparola „Multikom“ žutog gazde, koji je gazda svima njima, pošto je rekao da ovi izvodi iz Katastra nisu tačni, koje sam čitao dugo, dugo, dugo. Možemo onda da se dogovorimo da vaš gazda i čovek koga sam pomenuo ovde prvi put u životu zato što danima vršite besomučne napade, i godinama, na porodicu, i na Andreja i na Vučićevu decu, i nije vas sramota. Kada vam neko odgovori, onda mi idemo tom parolom – pa to se ne radi. Mi smo pristojni i ne radi se i nije sporno.

Gospodin što je čitao moj govor iz 2018. godine ako je tačno da sam pomenuo nekoga negativno, sem SNS i predsednika Vučića da se nije radilo dobro i kritike na račun vojske itd. ja mu dajem šta god on poželi. Neka nađe to. Nikada nikoga nisam spomenuo do sada iz bilo čije porodice.

Ali, ljudi, ne možete očekivati da 12 godina maltretirate ljude, porodicu, govorite loše o njima i očekujući – pa da, oni su kulturni, oni neće da kažu da je neko dobio subvencije za traktor i da je dobijao pet godina subvencije za poljoprivredu, a ja nisam dobio nijednom. Četiri puta sam odbijen i imam sve u telefonu i mogu da vam pokažem. Odbijen sam i za traktor i za protivgradnu mrežu iako se bavim poljoprivredom. Odbijen sam. Za jednu stvar sam samo dobio, za navodnjavanje.

Ali, ne možete očekivati kao mi smo pristojni, ne želimo da vam odgovorimo, a vi danima to radite i juče i danas koristite izvode i reči i laži najgorih kriminalaca, kako je rekao i ministar Vulin, i očekujete da mi ne govorimo o stvarima, o državnom novcu. Neka ustane gospodin i neka kaže koji je rekao da ja ne govorim istinu da će njegov gazda i gospodin koga sam pomenuo kod notara danas, sutra, kad god kažu, da prepišu na mene svu ovu imovinu koju sam pomenuo, a ja ću tu imovinu dati u dobrotvorne svrhe.

Gospodo, kraj je lažima. Ako ovo nije tačno, ako sam ja lagao neka vaš lider opozicije i njegov brat kod notara prepišu svu ovu imovinu na mene. Molim vas, danas, sutra, kad god vi kažete, idemo kod notara. Ako ne prepišete svu ovu imovinu na mene, to znači da opet lažete.

Znate šta, govorite non stop o poljoprivredi i o prosveti. Pa mogli smo 650 hiljada plata profesorskih da isplatimo za 619 miliona koliko je „zaradio“ vaš gazda. Mogli smo da kupimo 35 hiljada novih najsavremenijih traktora novim poljoprivrednicima za 619 miliona, za koliko ste oštetili budžet. Ja uvek govorim ono što mislim.

Dok sam bio tamo, branio sam časno i pošteno tu priču u kojoj sam bio. Nikakve dogovore nisam imao ni sa predsednikom Vučićem, ni sa kim. Evo ga Martinović, Orlić, Milenko. Za gušu smo se hvatali.

Radio sam ono u šta sam verovao i koliko god ne imalo smisla hteo sam da nešto od te priče napravimo, dok nije 2018. godine pala pod kapu onoga sa kim sam bio u sukobu od 2010. godine, zato što je unakazio tu stranku, a to je vaš gazda, jer nisam želeo da mu služim, i ne služim nikome, i nisam se bavio četiri godine politikom, ali uvek sam imao poverenje, korektan odnos i korektne rasprave i sa predsednikom, koji je tada bio premijer, koji me na kraju te naše rasprave rekao da sam politički talentovan, i ja mu se zahvaljujem. Možete da proverite. Uvek smo se raspravljali u FAP-u, vojsci, investicijama itd.

Vi najbolje znate, pošto sam ja fudbaler, i to znate, da sam igrao zadnjeg veznog, znači borba do kraja, i uvek se na kraju borim za ono u šta veruje, a verujem da je Aleksandar Vučić najbolji državnik kojeg je ova zemlja imala u istoriji, a vama preporučujem, da ga malo manje napadate, jer znate zašto, jedan politički savet, pošto sam za razliku od vas, nešto i prošao u politici, od najniže lestvice da najviše, nikada se u politici ne napada onaj koji je najjači. Zašto je Aleksandar Vučić retko kada napadao Borisa Tadića dok je bio predsednik države, zato što je pametan, zato što je učio, zato što je čitao, zato je i došao na vlast i zato nećete moći nikada u životu da ga smenite. Hvala.

E, moj poslaničke ja jedno ljudsko izvini, nisam mogla da dobijem, a kakva imovina, ako pokažete da nisu u pravu, odnosno, da su širili laži. kakva naivnost, a toliko dugo u politici.
Srđan Milivojević, po kom osnovu sada vi. Vreme. Izvolite.

Ja poštovani građani Srbije nikad nisam čuo da se neki kriminalac na sudu brani tako što sebi otežava položaj i priznaje dela za koja ga tužilac pitao nije. Znači, nikada u istoriji pravosuđa, evo, tu ima iskusnijih od mene, nijedan kriminalac iz ma kako organizovane kriminalne grupe, nije se branio tako što sebi otežava položaj. Nije lagao tako da kaže ja sam uradio to krivično delo za koje me ne pitate, eto toliko samo o vašoj istini.

Kada govorite o drugim detaljima nemojte nama spočitavati 619 miliona evra, 743 milijarde dinara, šest milijardi i 190 miliona evra ste vi uzeli, pa tamo se vi odričite imovine sa tima koji imaju šest milijardi i 190 miliona evra, i koji slave milijarde na ovaj ili onaj način. Hvala.

Dobro. Idemo dalje.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javio, mislim da prethodni govornik kao i Belivuk ima pravo da laže. Ima poslovica koja kaže – ljudska pamet je ograničena, glupost nije. On uporno pokušava da tu poslovicu dokaže. Javio sam se amandman se odnosi na budžetski deficit, ali ovom prilikom moram da kažem je poslanik koji trenutno nije tu, poslanik hrvatskog časnika, vlasnika putovnice, koji je ustanovio novu naciju Bosanci, dakle, pogrešan spisak pročitao. Pročitao je spisak konsultanata, a ne spisak radne grupe koja radi strategiju o poljoprivredi, i ako je bio na odboru, džabe školovan, ništa naučio nije. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Goran Petrović, Peđa Mitrović, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Irena Živković, Jelena Spirić, Željko Veselinović, Sonja Penta, Dušan Nikezić, Dalibor Jekić, Branko Miljuš, Mila Popović, Tatjana Pašić.
Borko Stefanović. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.

Dakle, moram da kažem nekoliko stvari. Prvo, ovo smo mi, mi stalno podnosimo ovaj amandman vezan za Trezor, znate to je već tradicionalno, tradicionalno ne uradite ništa po tom pitanju, tako da, jasno mi je koja nam je bila namera. Namera nam je u suštini da pokušamo da razotkrijemo vaše jasne prioritete, a to su da sredstva preusmeravate samo za tri, ili četiri, krupna projekta od kojih ćete skinuti kajmak sebi u džepove, a ne tamo gde je to, po nama, najpotrebnije, to je pre svega, zdravstvo i školstvo i u poljoprivredu.

Dakle, u ovoj situaciji moram da se osvrnem na nekoliko stvari. Prva stvar, vi, tačno je da imate 323 projekta i tačno je da za tih 323 projekta 17 milijardi evra određujete, ali isto tako i tačno to, to je juče odjavljeno, da u Srbiji koju ste vi napravili da tako izgleda, da u Srbiji danas ima 48 milijardera i 33 hiljade milionera u evrima, i pri tome, sada nam drže moralne lekcije ljudi sa ove strane. Sada smo slušali od jednoga koji stvarno ima gazdu, da govori nama da imamo gazdu, ja ne znam kako neko ko napravi transfer veka nakon što ga Romario izbaci iz kluba, onda ode tamo i nađe svog ljubljenog gazdu i kaže da mi imamo gazdu. To stvarno je travestija, moždana, ne znam kako drugačije to da naglasim.

Ono što bih iskoristio na kraju, pošto imamo jedan sporazum, gospođo predsednice, na koji kao što znate, ne mogu da se podnose amandmani, u pitanju je Sporazum o priznavanju kvalifikacija za naše medicinsko osoblje za medicinske sestre u centralnoj Evropi. Po tom Sporazumu se omogućava da naše sestre mogu da rade u tim zemljama i njihove medicinske sestre da rade kod nas. Ono što tražimo jeste da, što je skandalozno i neverovatno, da Srbija našim medicinskim sestrama ne priznaje kvalifikaciju.

Treba da najzad donesete taj zakon koji ste obećali pre tri godine o zdravstvenoj nezi i da ti ljudi dobiju priznanje od sopstvene države kvalifikacije. Ovako, mi omogućavamo da neke medicinske sestre sa strane dođu u Srbiju, da priznate njihove kvalifikacije, da strane države priznaju kvalifikacije naših medicinskih sestara, a Srbija ne priznaje te kvalifikacije.

To je ova Srbija u kojoj stalno medicinske sestre, medicinsko osoblje apeluju na vašu vlast i vi neprekidnog obećavate, obećavate i nikako taj zakon za koji se nadam da je ušao ovde kod vas predsednice, i nadam se i bilo bi, složićete se, normalno da smo ga usvojili pre ovog sporazuma. Ovako stvaramo jednu opasnu i vrlo štetnu situaciju, pre svega po naše medicinske radnike. Hvala.