Reč ima Aleksandar Vulin.

Dame i gospodo, oni koji se bave politikom ne urlaju u politici, to nije isto, oni ne razumeju tu tananu razliku, ali dobro. Možete da menjate političke stranke, to je legitimno. Ne možete da menjate ideologiju, ne možete da menjate orijentaciju. Ja sa žutim ološem nikada ni jednog sekunda proveo nisam, nikada. Najbliže što sam bio sa tim ološem je kada me je tukla njihova policija. To je najbliže što sam mogao da budem sa njima.
Ja sam ponosan što sam bio zamenik predsednika direkcije JUL-a. Ja sam JUL napustio kada je bila na vlasti 1998. godine, apsolutne vlasti, što se vama nikako nije moglo desiti da napustite vlast. Niko od vas koji sedite tu nije dao ostavku dok je bio na vlasti, niko. Svađate se u opoziciji, i to vidim odlično radite, molim vas nastavite to da radite, ali vi se svađate zato što nemate uverenja, nemate ideologiju. Možete danas da budete i levo i desno, branite tajkune, a zovete se levicom, možete da budete, možete da napadate Hila i da se uvodite u NATO pakt, šta god treba, samo ukoliko je u vašu korist.
Dakle, šta hoću da ponovim, mi smo ovde iz uverenja, mi smo ovde iz čvrstih ideoloških uverenja koje nismo menjali čitavog života. Ja se politikom dugo bavim, mnogo duže se bavim politikom nego ovi što urlaju i nikada nisam promenio svoja politička uverenja, baš nikada. Nikada nisam prešao na drugu stranu. Da, oduvek sam verovao u isto i verujem i sada u isto i čvrsto verujem u jedinstvenu Srbiju, čvrsto verujem u ujedinjene Srbe, čvrsto verujem u vojnu neutralnost, čvrsto verujem u odnose sa Rusijom i slobodnim zemljama sveta. Vi to „vjeruju“ ne možete da izgovorite jer ga nemate, jer ćete ga sutra promeniti za bilo šta drugo.

Izvolite, gospodine Marseniću, po amandmanu.

Kada mogu svi ovako da pričaju, mogu i ja.

Kada pričamo o ideologiji, bila je ovde jedna ideologija, neko je sprovodio tu ideologiju i zalagao se za nju. Otkad? Od svog osnivanja, pa je onda došao na ideologiju Čedomira Jovanovića. Ovde neko sedi u Vladi koja je uvela sankcije Belorusiji, a izdaje se za rusofila, tako je rečeno.

Imamo drugi problem. Ovo sada što imamo je očigledan prikaz toga da vi nećete dozvoliti, ne samo sednicu o litijumu, nego prvo i osnovno, ono što je najvažnije, sednicu o Kosovu i Metohiji, da dozvolite da Miloš Jovanović bude ovlašćeni predstavnik, da ima više vremena od Aleksandra Vučića, koji treba da prisustvuje tu na toj sednici. Te stvari su, nažalost, sada potpuno jasne.

Umesto da vratimo sve ovde institucije, da razgovaramo normalno, šta mi radimo? Pričamo o ideologijama, o glupostima, pokazujemo nekakve slike. Znate šta se dešava i dole i znate šta će se tek dešavati. Zato hajde da se uozbiljimo, da završavamo ovu sednicu i da idemo na ove dve sledeće sednice o litijumu i o Kosovu i da pričamo kao ljudi normalno.

Vi ste ovim svojim baš doprineli tome da budemo bliže sednici o litijumu. Svaka vam čast, baš svaka čast.
Reč ima Aleksandar Vulin.

Dajte da pričamo onda o amandmanima. Nemamo nikakvih problema. Šta je bio problem? Šta se onda uključujete u raspravu?
Dakle, da hoćemo da razgovaramo o amandmanima bilo bi mnogo manje ovakvih rasprava, ali mi ne razgovaramo o amandmanima. Ovde se dolazi sa uvredama, sa skupom uvreda i to je sve. Ništa drugo. Ideologija nije nevažna. Ideologija je suština politike. Nije politika nikakva realpolitika. To je suština. Suština zašto ste ušli u politiku, ideologija i ništa drugo.
Izvinite, kada pričate o Kosovu. Nemojmo da zaboravljamo da je vaša stranka pustila 1.200 šiptarskih terorista, kao prvu meru. Poslali ste Radeta Markovića da ih prati na svoju sramotu, čovek se nikada nije oporavio od toga, evo ga sada robija. Ne zato što je kriv, nego zato što robija, zato što je osvećen.
Nemojmo tako paušalno i nije to tako jednostavno, kao što znate. Ovo govorim iz najboljih namera, bez namere da polemišem i da se svađam, nego Kosovo i Metohija traju decenijama i borba za njih će trajati decenijama i neće se završiti ni u našoj političkoj generaciji. Zato nemojte ni da se predajte, ali nemojte ni da govorite da je neko drugi priznao ili predao kada to nije uradio. Tek je pred nama borba za Kosovo i Metohiju. I borićemo se za Kosovo i Metohiju, kao što smo uvek i radili. Ne samo mi. Nisam tu ja bitan, niste tu ni vi bitni, nego generacije koje će doći iza nas. Nismo rešili mi to u našoj generaciji, nisu pre nas rešili, ali na nama je da ne smemo da prestanemo da se borimo da se i pitanje Kosova i Metohije reši.
Još jednom. Ako hoćemo brzu sednicu o litijumu, stvar je vrlo jasna. Samo raspravljajte o amandmanima i biće sve uredu. Nikakav problem. Ako hoćete da idete u lične uvrede, urlanja, vređanja, pa šta sada, treba da ćutimo, da se pravimo da nismo ovde. Zvali ste predstavnike Vlade, pa i mi imamo dostojanstvo, naravno da ćemo odgovoriti, naravno da ćemo se boriti. Šta sada da radimo? Ako imate tu kritičku notu, kažite to vašim kolega iz opozicije koji dele ideju mnogih ovde da treba priznati Kosovo i Metohiju, da treba ući u NATO pakt i da treba obesiti LGBT zastavu na Skupštini. Mnogi to misle iz vaših redova, ne iz mojih, iz vaših. Ovde nema nikoga ko to misli, baš nikoga. Dakle, samo sam to želeo da kažem.
Ja bih voleo tu sednicu o litijumu, mislim da bi bilo dragoceno, mislim da bi bilo zdravo, uvek treba biti u parlamentu, a ne na ulicama, ne treba paliti parlament, bez obzira što mi govorimo jedni drugima teške reći, to je sasvim u redu, i treba, mi smo političari i za to služimo u krajnjoj liniji i zato građani glasaju za vas, ali vas molim da se onda koncentrišete na amandmane, ne urlajte, ne vređajte i bavite se onim zbog čega smo ovde došli. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Biljana Pantić Pilja.
Izvolite.

Hvala vam.

Neću dugo. Naravno da se protivim ovom amandmanu, ali morala sam da se javim zbog prethodnog govornika. Posebno me iritira vaše licemerje, izrazito vaše licemerje kada pričate o Kosovu i Metohiji, da se neko ovde boji da se ovde održi ta sednica, da nam Miloš Jovanović, velika „srbenda“ sa Sorbone, bude ovde ovlašćeni. Prošli put kada smo imali sednicu o Kosovu i Metohiji skakao je ovde, skidao je kravate i nasrtao je na predsednika Aleksandra Vučića.

Sa čim i sa kim se vi to ponosite? Da imate imalo stida i srama, ne biste ni podnosili taj zahtev? Da li su vam svi potpisali iz opozicije taj zahtev? Nešto se ni tu niste usaglasili. Zar vas nije sramota da imate isti potpis uz Mariniku Tepić, recimo, gde ste sa ženom koja smatra da smo genocidan narod?

Vi nama nešto govorite, a znate da uzmete, da pričate da se mi bojimo sednice. Ne, mi se ne bojimo održavanja ni jedne sednice, ali vi ste ti koji ne pričate ovde o amandmanima. Vi ste ti koji očekujete da mi budemo vreća za udaranje. Pet dana vas puštamo, ne trošimo naše vreme, a onda kada vam se jave ministri, što se javljaju da vam odgovaraju. Ne, nego će da vas puste da ih udarate, a da vam ne odgovore. Nismo na „Tviteru“ ono što ste vi navikli, da tvitnete i da ne dobijete komentar, nego trpite sada da dobijete odgovor, a vi ste ti koji ste prodali Kosovo i Metohiju i vaša stranka i vaš lider. Nemojte nama da spočitavate da smo protiv sednice o Kosovu i Metohiji dok se naš lider i predsednik ove države bori za Kosovo i Metohiju i posebno drži onakve govore u UN. Hvala.

Izvolite.

Hvala.

Ako je zaista tako, dajte tu sednicu, pa da razgovaramo, hajde da razgovaramo. To ko je izdao Kosovo, to ćemo tek da vidimo. Na sajtu Vlade u vreme Vojislava Koštunice nije stajao Sporazum koji priznaje lične karte, zvanična dokumenta Kosova i Metohije. Na sajtu ove Vlade to stoji. Niko nije priznao Kosovo…

Samo polako. Nemojte se sekirati. Ima vremena, pričaćemo kada bude došla ta sednica, ali ćemo onda mi biti ovlašćeni pa ćemo i mi imati pravo da radimo ovo što vi stalno radite – zloupotrebljavate vreme. Ja sam svaki put govorio direktno o amandmanu, svaki put sam se trudio, svaki put, osim sada zato što sam bio izazvan polemikom gospodina prethodnog koji je govorio, izazvan sam bio zato što sam podržao njegovu odluku, ja, tada kada je izašao 2013. godine i rekao – ja podnosim ostavku kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Godine 2013. neko je podneo ostavku, i onda je rekao ovako, ovim rečima - Ako me bude pozvao Aleksandar Vučić, biće ili da ili ne, a ja moram otvoreno da kažem da je to "ne". Jel mi govorimo grčkim jezikom? Jel "ne" znači "da"? Hajde da budemo potpuno otvoreni. Uvek se pominje tih 1.300, ali mi nismo priznali Kosovo. Mi nismo okačili na sajt Vlade nikada, nijednom, nijedan dokument koji je implicitno priznavao Kosovo, nikada. Mi smo Vladu rasturili zbog toga što smo došli u problem, prvo zbog SSP-a, drugo, upravo zbog toga što je Kosovo samo proglasilo nezavisnost. Samo.

Šta sad, mi treba da radimo na tome da popravimo odnose sa KiM? Napravićemo stadion da bismo imali sa Albanijom zajedničko prvenstveno Evrope ispod 21 godine u fudbalu. Jel to budućnost? Super, odlično, divno, sjajno, fantastično. I sve je tako fantastično, sve je ekonomija, sve je super, najjači smo na svetu, a Kosovo polako klizi, klizi.

Kosovo i Metohija, bravo, tako je, slažem se potpuno.

Kosovo i Metohija polako klizi, klizi. A ko je zaslužan za to? Onaj koji sprovodi tu politiku. Onaj koji sprovodi tu politiku, a njegovo ime je Aleksandar Vučić, ne Predrag Marsenić nego Aleksandar Vučić. On nije dobio mandat za to, niti ima Ustavom zagarantovano pravo za to. To je potpuno jasno i nedvosmisleno.

Zato dajte tu sednicu da razgovaramo. Razgovaraćemo o temi. Tema će biti Kosovo i sve što je urađeno i svaka institucija srpska koja je predata. Neću se više javljati, izvinjavam se što sam potrošio toliko vremena, stalo mi je da budu ove dve sledeće sednice zaista. Ali, imam pravo, jer mi, gospođo Brnabić, imamo 20 minuta, 20 minuta kao ovlašćeni da nešto kažemo. Svi predstavnici Vlade imaju zaista mnogo više. Dopustite i nama nekad da iskoristimo to vreme. Hvala.