Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri, kolege poslanici, rezimirala bih nekako ovu sednicu koja se odnosi na rebalans budžeta, s obzirom da smo šest dana slušali sve ono što nije u stvari tema rebalansa.

Kada uzmete u obzir da smo imali promašenu temu, kada je u pitanju rebalans budžeta, jer smo slušali o NATO bombardovanju za koje smo sami krivi, slušali smo o tome kako se dešavaju određene stvari na Kosovu i Metohiji za koje smo mi sami krivi, da naš narod u stvari tamo pati zahvaljujući tome što je ovde na sceni jedna izdajnička politika, slušali smo o tome kako ne treba uopšte finansirati projekte koji su do sada u toku i slušali smo o tome da nema potrebe da na ovaj način posmatramo rebalans budžeta na koji je Vlada dala predlog.

Ono što za nas predstavlja problem, to je što mislim da opozicija želi da kreira jednu potpuno paralelnu realnost i to, naravno, promovišući kroz svoje medije, gde želi na određeni način da deli narod, a to je ono što u stvari nije dobro. Negde je dobra stvar što su pojedine političke stranke shvatile veliku odgovornost, pogotovo kada je Zakon o finansiranju porodice sa decom, i to je ono što je dobro, ali treba biti iskren onda i reći da treba podržati rebalans budžeta, jer ako podržavate zakon koji se odnosi na finansiranje, na novi način finansiranja koji je Vlada predložila, onda morate i tu budžetsku stavku koja u rebalansu iznosi 25,7 milijardi dinara da podržite, a onda ne možete samo to da podržite, nego morate onda i rebalans da podržite.

To je ono što treba pokazati kao jedan put u budućnosti, gde zaista određene opozicione stranke treba da razmišljaju o budućnosti ove Srbije, da postoji tema oko koje mi treba da se dogovorimo. I rezultati rebalansa pokazuju da ova Vlada ima pozitivne rezultate, da postoji 132,5 milijardi dinara koje je trebalo kao jedan višak u odnosu na ono što ste planirali i projektovali krajem 2023. godine za ovu godinu, pokazali ste da imamo pozitivne rezultate.

Taj pozitivni rezultat rada Vlade na čelu i sa predsednikom Vučićem, kao jednog od kreatora spoljne i unutrašnje politike, treba podeliti sa građanima. To se deli na taj način što se gleda da se zadovolji makroekonomska stabilnost, kako države, tako i standard, održati standard građana, tako da u ovoj godini rebalansa imamo povećanje penzija već od 1. decembra, tako što imamo povećanje budžeta koji se odnosi na poljoprivredu od 18 milijardi dinara, što sada obuhvata 7,3% ukupnog budžeta Republike Srbije, da treba da damo i to povećanje kroz socijalnu politiku, tu stavku 25,7 milijardi dinara koji se odnose na socijalna davanja.

Naravno, veliki deo odlazi i za organizaciju uvođenja obaveznog vojnog roka i zbog toga praktično sektor odbrane takođe ima povećanje te budžetske stavke, ali naravno i za kupovinu Rafala.

Ono što je naišlo na velike kritike jeste upravo ta kupovina Rafala, EKSPO i stadion, ali to su teme i mantre koje mi slušamo ne samo sada kada je rebalans u pitanju, nego uvek kada je u pitanju da Srbija treba da napravi određeni iskorak kada je u pitanju uopšte tehnološki razvoj Srbije.

Zbog toga su sve teme negde u raspravi o rebalansu bile vezane za litijum. Nekako su sve teme postale litijumske, misleći da opozicione stranke time će da valorizuju i kapitalizuju nekako tu temu u njihovu korist.

Mislim da je građanima Srbije potpuno jasno da je ovim rebalansom budžeta i Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina podržala razvoj Srbije u zaista pozitivnom smeru, da u odnosu na aktuelnu situaciju i na sve krizne momente koji se u svetu dešavaju i na sve izazove sa kojima Srbija se nosi kao i sve druge države, ima dobre rezultate i te dobre rezultate mi uvek delimo sa građanima Srbije zarad dobrobit svega.

Kada pričamo o Kosovu i Metohiji, treba reći da u ovom rebalansu nismo ni to zaboravili. Vlad je opredelila 2,86 milijardi dinara upravo za taj deo podrške našim građanima, Srbima i nealbanskom stanovništvu koji žive na Kosovu i Metohiji, kojima je sada život potpuno egzistencionalno ugrožen.

Zato smatramo da je ovim predlogom u stvari mnogo toga obuhvaćeno, gde je Srbiji potrebno da pokaže da je snažna država i stoji iza svojih građana. Mislim da u budućem periodu je ovo jako dobra osnova za projektovani budžet koji će trebati da bude za sledeću godinu, da nijedan projekat neće stati, ni obilaznica oko Kragujevca, ni Dunavski koridor, ni Fruškogorski, kao ni izgradnja najvažnijeg puta Šabac-Loznica.

Zbog toga u danu za glasanje ćemo podržati ovakav predlog rebalansa sa zadovoljstvom mislim na zadovoljstvo svih građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, biću kratka, s obzirom na to da ne moram dalje da vas ubeđujem, jer je većina narodnih poslanika jasno i nedvosmisleno najavila da će podržati izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. I kao ministar za brigu o porodici koji je nadležan za ovaj zakon, iskazujem veliku čast i zadovoljstvo.
Na početku želim da zahvalim, pre svega, predsedniku Republike i predsedniku Vlade na političkoj podršci u borbi za povećanje roditeljskog dodatka i sveukupne mere populacione politike, ali naravno, da zahvalim i ostalim članovima Vlade što su pokazali solidarnost i prepoznali da je demografska obnova u 21. veku jedna od najvažnijih i najznačajnijih bitaka koje ćemo voditi.
Na koncu, hvala i narodnim poslanicima koji su učestvovali u diskusiji. Hvala svima koji ste podneli amandmane na izmene i dopune zakona, iako ih nismo danas temeljnije pretresali. Ja sam apsolutno spremna da u svakom trenutku nastavim da transparentno rukovodim ministarstvom, saslušam vaše predloge i sugestije i da zajedničkim snagama radimo na unapređenju i kvaliteta života naših porodica i na demografskoj obnovi kao u svakom slučaju nacionalnom interesu.
Vest da će ovaj zakon u izmenjenom obliku danas biti usvojen obradovaće mnogobrojne porodice širom Srbije. Nakon što predsednica Narodne skupštine bude stavila na glasanje i nakon što ta vest bude bila objavljena u različitim medijima, vest o tome biće na korist mnogim majkama i mnogim očevima i budućim majkama i očevima širom Srbije i njihovim porodicama. Mislim da je taj momenat dovoljno sugestivan kao poziv da bez obzira na političke razlike svi podržimo izmene zakona.
Ja ću samo zarad interesa javnosti ponoviti da te izmene, pre svega, podrazumevaju povećanje roditeljskog dodatka, odnosno da nakon stupanja zakona na snagu iznos za rođenje prvog deteta biće 500.000 dinara, iznos za rođenje drugog deteta 600.000 dinara, plus 135.000 dinara jednokratne novčane pomoći, za treće dete 2.280.000 dinara u 120 rata, plus 135.000 dinara jednokratno i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Izmenama zakona, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju preuzeće nadležnost za rukovođenje Komisijom za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prve nekretnine za mlade bračne parove sa decom.
Mislim da su ovo populacione mere koje su mali korak ka onome što je naš veliki cilj, a naš veliki cilj jeste da nas ima i da nas bude.
Sasvim sigurno ova novčana izdvajanja nisu dovoljna i neće doprineti u onoj meri u kojoj bismo mi želeli da doprinesu, ali će ekonomski osnažiti porodice i mnogo će značiti roditeljstvu i roditeljima. Novih deset milijardi dinara koje se izdvaja za povećanje roditeljskog dodatka su zaista velika suma i ovim izmenama Srbija će biti zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu. To pokazuje naš odnos prema porodici i to pokazuje naš odnos prema budućnosti.
Efekti onoga što danas radimo videće se tek u narednoj deceniji. Mislim da je važno da svi zajednički razmotrimo šta sve podrazumeva demografska obnova nacije. Po mom skromnom uverenju ona podrazumeva i povratak naših ljudi iz inostranstva, i usklađivanje rada i porodice, i povezivanje porodice sa privredom, ali naravno, pre svega, uspostavljanje stabilnog sistema vrednosti po meri porodice. Na tome svi treba zajednički da radimo.
Oni koji su najavili da će glasati za izmene zakona pokazali su odgovornost, pokazali su brigu i pokazali su da, bez obzira na političke razlike, su spremni da podrže ono što je u interesu svih građana Srbije. Oni koji pak to nisu želeli da učine, iako ni jednu zamerku nisu imali da upute kada je u pitanju ovaj zakon, pokazali su da nisu dorasli i da im je od porodice preči neki lični interes, da im je prioritetniji sebičluk, politička ili partijska ostrašćenost. Ko ne razume važnost ovog zakona, ni ja lično ne mogu da ga razumem, jer mislim da taj pristup da istorija se završava sa vama i da se budućnost završava sa vama nije primeren niti izazovima sa kojima se Srbija suočava, niti time pokazujete nacionalnu odgovornost.
Čula sam primedbe i da smo zakasnili sa ovim merama i da otprilike treba da dignemo ruke. Međutim, odluka Vlade Republike Srbije u ime onih koji su dali podršku za ovu politiku, u ime građana Srbije, da mi od naše budućnosti ne želimo da odustanemo, ni od budućnosti porodice u Srbiji ne želimo da odustanemo. Mi ne želimo da se predamo i konstatujemo da je naša zemlja podelila sudbinu sa nekim drugim evropskim državama u kojima već uveliko govore da ih u 2100. godini gotovo neće ni biti, da je neće izvesno dočekati. Mi želimo da se borimo za one generacije koje dolaze. Mi želimo da preuzmemo odgovornost u svoje ruke i da učinimo sve da olakšamo porodicama i roditeljima u Srbiji.
Godine 1937. osnovan je Srpski kulturni klub. Okupljao je tada neke od najvećih intelektualaca u Srbiji i odabrali su da njihova krilatica bude „Srbija je večna dok su joj deca verna“. Mi danas slobodno možemo da kažemo da je Srbija večna dok joj se deca budu rađala, dok nas bude bilo. Srbija je večna dok budemo imali kome da predamo svoje nasleđe i svoje zavete.
U 20. veku naš zavet je bio da ginemo za zemlju, u 20. veku smo umirali za svoju otadžbinu. U 21. veku mi treba da živimo za svoju zemlju, za svoj narod, za svoje vrednosti i za svoje porodice. U tom smislu razumem ovaj zakon. U tom smislu razumem strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije da čvrsto prigrli budućnost i da se bori da porodica bude strateški interes. U tom smislu razumem i poruku predsednika u UN da Srbija neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti, iako je moderna zemlja koja korača savremenim tokovima. U tom smislu razumem i odluku većine narodnih poslanika kojima još jednom zahvaljujem da gotovo jednoglasno, uz retke izuzetke onih koji naprosto ne mogu svoju političku ostrašćenost da ostave po strani, podržimo izmene ovog zakona, da podržimo porodicu, da podržimo vrednosti i da podržimo budućnost naše nacije.
Nema budućnosti Srbije bez budućnosti porodice. Porodica je u osnovi svih naših nacionalnih i državnih interesa. Zato vas još jednom pozivam da svi glasamo za porodicu, da glasamo za decu, da glasamo za budućnost naše zemlje. Živela porodična Srbija.

Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, kratka rekapitulacija Predloga rebalansa budžeta za ovu godinu. On je plod ekonomskih i fiskalnih pokazatelja u toku 2024. godine, povećane projekcije rasta BDP za ovu godinu sa 3,5 na 3,8%. Spram toga, mi smo definisali prihode i rashode i vama, narodnim poslanicima, smo predložili povećanje prihoda u budžetu Republike Srbije za ovu godinu za 132,5 milijardi dinara. Budžetski deficit i dalje držimo ispod onog nivoa kako smo dogovorili sa MMF-om i ističem da nivo javnog duga, po našoj projekciji, neće preži 51,5% od BDP, što je više nego dobar rezultat imajući u vidu sve ekonomske trendove koje vidimo u Evrozoni, odnosno na evropskom kontinentu.
Tome bih dodao i činjenicu da smo obuzdali inflaciju. Naravno, ne želimo da se zaustavimo, verujem da možemo postići još bolje rezultate. Naša projekcija je da stopa inflacije neće preći 4,7% u 2024. godini i onda da 2025. godine spustimo ispod 4%, što će se, naravno, reflektovati na bolji život i materijalni položaj naših građana. Na to se nadovezuje i priča i činjenica da naši trendovi ili naše želje da plate i penzije rastu u onim procentima i u onom obimu o kom smo pričali, o čemu smo pričali prethodnih dana.
Istakao bih ukratko neke segmente ili delove rebalansa budžeta, kao bitne, iako je to uvek nezahvalno deliti da li je nešto više ili manje bitno, ali svakako bih istakao da kapitalni budžet je povećan za 111 milijardi dinara i na naše zadovoljstvo iznosi 7,9% BDP. To je rezultat i ekonomske stabilnosti, odnosno ekonomskog napretka države. To je rezultat fiskalno odgovorne politike u prethodnim godinama i, naravno, reflektuje se i činjenica da Srbija i dalje privlači gotovo 2/3 direktnih stranih investicija na prostor onog regiona koji definišu kao Zapadni Balkan i apsolutno je lider u tom delu.
Kapitalni projekti se nastavljaju, pre svega, u pogledu izgradnje autoputeva, pruga, brzih pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, povećanog nivoa ulaganja, izdvajanja za zaštitu životne sredine, odnosno ekologiju, škole i obdaništa, za sportske objekte, za kulturu, za sve ono što čini ambijent i život jednog društva i jedne države. Dovoljno je reći da samo osam novih bolnica, opštih bolnica u različitih delovima Republike Srbije gradimo, da šest klinika i drugih zdravstvenih ustanova finansiramo kroz budžet za ovu godinu i kroz rebalans, tri doma zdravlja, četiri ustanove socijalne zaštite, 22 škole, šest naučnih ustanova, pet ustanova kulture i nećemo na tome stati, ali ovo predstavlja fundamentalno ulaganje u sve one strukture društvenog života i razvoja države i koje smo dugo, dugo godina izostavili i koje zahvaljujući, ponavljam, ovim ekonomskim rezultatima prethodnih godina i rezultatima rada prethodnih vlada, danas i ova Vlada može da izađe pred vas sa Predlogom rebalansa budžeta.
Posebno bih istakao da u zaštitu životne sredine ulažemo dodatnih tri milijardi dinara direktno u ministarstvo, ali u okviru ulaganja u zaštitu životne sredine imate i budžet koji se nalazi u Ministarstvu građevinarstva u iznosu od 10 milijardi za prečistače, za uređenje deponija, odnosno divljih deponija, uređenje regionalnih deponija, sve ono što treba da čuva ono o čemu ste pričali, ali bez velike konkretizacije, govorim i o rekama, vodama, jezerima, pijaćim izvorima, ali i kvalitetu vazduha i vode.
Prosveta je bila često spominjana u prethodnih šest dana. Ja ću ponoviti ono što sam govorio upravo o toj temi zajedno i sa ministrom prosvete, ali i ministrom finansija. Dvanaest milijardi je veći budžet za prosvetu kroz rebalans u odnosu na početni budžet za 2024. godinu. Od tih 12 milijardi, osam milijardi je veći budžet ili veći fond za plate zaposlenih u prosveti, jer imamo preko hiljadu više zaposlenih prosveti, plus smo povećali primanja za određen kategorije, odnosno drugačije koeficijent uredili u skladu sa dogovorima sa sindikatima iz prosvete.
Budžet za odbranu naše države je veći za 57,2 milijarde i došli smo na nivo koji je nekad bio nezamisliv, da nam je budžet za odbranu od 2,5% BDP-a. To smo mogli da sanjamo do pre neku godinu.
Ja sa zadovoljstvom ističem da krećemo u realizaciju, odnosno da je potpisan ugovor o kupovini nove eskadrile borbenih aviona, modernih aviona marke "Rafal" iz Francuske i da ćemo, pored eskadrile MIG-ova 29 imati novu eskadrilu vrhunskih aviona i da će nebo nad Srbijom svakako biti sigurnije. To je proces koji je pred nama i ja verujem da ćemo ga uspešno realizovati. Siguran sam da takva nabavka vojne opreme i naoružanja nije u sukobu sa našom proglašenom vojnom neutralnošću, jer mi i danas u naoružanju vojne opreme i vojske Srbije imamo opremu i proizvode iz različitih država, bez obzira da li su sa zapada ili istoka. Ovo nije novina da imamo naoružanje iz različitih država, odnosno da kupujemo od različitih proizvođača. Sa "Rafalima" će vojska Srbije, pre svega ratno vazduhoplovstvo, biti daleko bolja, daleko opremljenija i svakako bolje i sigurnije nebo nad našom državom.
Budžet za poljoprivredu je isto tema o kojoj se dosta diskutovalo i o kojoj smo razgovarali. Ministar poljoprivrede i ljudi iz Ministarstva finansija i moja malenkost upravo kroz kontekst ili kroz sadržaj dogovora sa različitim predstavnicima udruženja poljoprivrednika, mi smo predložili 18 milijardi dinara više izdvajanje za poljoprivredu, što je rekordan budžet za poljoprivredu od 136,7 milijardi i zaista ovakav fond, pre svega direktni podsticaji subvencija za naše poljoprivrednike nikad nije bio i verujem da će se to reflektovati i na bolje prihode, ali i na njihove veće ulaganje u njihove kapacitete, kako bi i oni bili zadovoljniji sa svojim poslovanjem, a da bi manje zavisili od nekih prirodnih okolnosti, prilika ili neprilika.
Budžet za zdravstvo - 573,6 milijarde dinara ili 7,3% budžeta, ukupnog budžeta koji predlažemo kroz rebalans budžeta je budžet za zdravstvo. Time apsolutno stavljamo prioritet u oblast zdravstva ili pitanje zaštite i unapređenje, čuvanje zdravlja naših građana, kao pitanje svih pitanja, pitanje koje nikog ne može da ostave nezainteresovanim ili imunim. Svako od nas se kad-tad, pre ili kasnije u životu sreće sa potrebom da mu se pruži zdravstvena zaštita i svako od nas bar nekog ima kod kuće koji trenutno koristi zdravstvenu zaštitu, tako da je ovo izdvajanje i ulaganje ulaganje suštinski u suštinsko zdravlje građana, ne samo u institucije, ustanove ili u neku opremu, nego u kvalitet života naših građana.
Nadovezaću se na ono o čemu je ministarka Đurđević Stamenkovski pričala a tiče se zakona koje vam je obrazlagala, podrška populacionoj politici i daleko veća izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za naše porodice, za našu decu, da i na taj način ohrabrimo naše građane da nam se više dece rađaju. To je ono što država može da uradi. Naravno, do samih građana je koliko i kako će koristiti ta prava, to je odluka svakog pojedinca odnosno svake porodice.
Verujem da je ovaj rebalans uvod u Zakon o budžetu za 2025. godinu, koji ćemo za vrlo kratko vreme predložiti vama u Narodnoj skupštini na raspravu i usvajanje i da ćemo nastaviti pre svega da politički čuvamo mir i političku stabilnost u Srbiji, koja je preduslov daljeg ekonomskog razvoja naše države, da ćemo nastaviti sa kapitalnim projektima koji podižu našu supstancu i pre svega podižu ili direktno utiču na rast BDP. Iz toga nam rastu plate i penzije, iz toga imamo više para za našu vojsku, iz toga možemo da imamo bolje opremljenu policiju, iz toga možemo da imamo bolje zdravstvo, iz toga možemo više da ulažemo i u sport, kulturu. To je ono što građani očekuju i što je naša obaveza kao Vlade da činimo.
Da ne oduzimam više vreme, jer smo zaista imali šest dana prilike da razgovaramo o svim temama, još jednom da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi, bez obzira da li su bili kritički nastrojeni i imali kritičko izlaganje u odnosu na rebalans budžeta ili oni koji su imali konstruktivne predloge i pozitivno se ocenili. Ja sam siguran da će većina u Narodnoj skupštini narodnih poslanika usvojiti ovaj rebalans i da ćemo zajednički nastaviti dalje da radimo i da se borimo za Srbiju kao bolju i sigurniju kuću za sve njene građane, za sav naš narod bez obzira gde živi, da Srbija zaista bude dobro mesto za život, uređena kuća dobrih domaćina. Hvala vam lepo.

Hvala vam mnogo.
Pošto smo završili sada pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo završili i pretres u načelu, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem, današnji dan, ponedeljak, 30. septembar 2024. godine sa početkom u 17.05 časova kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Zahvaljujem se predsedniku Vlade i članovima Vlade što su bili sa nama. Hvala vam.
(Posle pauze.)