Gospodine Jovanov, pretpostavljam replika. Da li je tako? Izvolite.

Po amandmanu.

Uzmimo da se nije setio ovoga ovako na brzinu. Što onda svi niste glasali za taj zakon. Ne kažem vi. Ne pričam o vama lično. Što ste tako lični odmah. Zašto svi poslanici DS nisu glasali za taj zakon. Tad je bio i Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, razni su bili. Od svih tih poslanika, ja ne znam DS koliko je tada dobila mandata, nije bilo četrdeset, manje je bilo. Kako to, pošto ste želeli, kažete da sredite stanje, da bude sve kako treba. Da li je tako? Izvlačili ste šibicu, pa došla baš ova četvorica. Znači, četiri poslanika opozicione stranke. Vi niste glasali za vaš Predlog zakona, tako da ne možete da kažete mi smo uređivali. Uređivala Vlada Vojislava Koštunice, ako je uređivala, a vi ste pomogli da bude usvojen. Ne bi moglo da se usvoji da vi niste ušli u salu.

Dakle, niste uredili zemlju, nego ste nešto drugo uradili. Sada ću vam reći šta ste uradili. Šta je suština ovog zakona? suština ovog zakona vam je član 17. a član 17. starog, isti je broj da ne dođe do zabune, menja se i glasi u članu 17. novog zakona o izmenama i dopunama – eksploatacija mineralnih sirovina vrši se na osnovu odobrenja za eksploataciju u roku određenim odobrenjem po dinamici itd. to je sve u redu. Odobrenje izdaje ministarstvo, to je drugi stav, a onda ide treći stav koji je ključan. Odobrenje za eksploataciju izdaje se po zahtevu nosioca istraživanja mineralne sirovine na prostoru na kome će se obavljati eksploatacija te mineralne sirovine. To ste uradili, niste uveli red, nego ste doveli dotle da se onome ko istražuje, a već ste dali istraživanje ovome, dali jedinu mogućnost da eksploatacije.

Dakle, nakon ovih izmenama niko drugi više nije mogao da radi eksploataciju osim onoga ko je istraživao. Pre ovih izmena istraživač, da ga tako zovemo. On istražuje, pronađe rudu, prijavi da je pronašao određene količine rude, raspisuje se tender, a onda se na tenderu odlučuje ko je dao najvišu ponudu i dobija eksploataciju. Onda su oni došli da pomognu kako kažu i pomogli su tako što su ukinuli državi pravo da zarađuje, nego su rekli samo vezano, ko dobije da istražuje, taj dobija da eksploatiše. Eto, to ste uradili, ali nema odgovora na pitanje ako je to već tako bilo dobro i ako je to bilo uređivanje sistema, zašto niste svi glasali, nego samo četvorica. Dovoljno je bilo? Pa možda je njima i bilo dovoljno, pa su zato i glasali. Hvala.

Ministar, gospodin Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za gospodina Milivojevića je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ali ne samo taj zakon, nego i mnogi drugi zakoni, švedski sto.
On sa tog švedskog stola uzima samo ono što mu odgovara, ono što mu prija. Ono što mu ne odgovara, to nekako gura sa strane. Mali prilog onome što je govorio moj kolega i prijatelj Milenko Jovanov. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS br.62/2006. To je Milenko taj zakon o kome ti govoriš, kada su četiri poslanika DS koji su tada navodno bili u opoziciji glasali za ovaj zakon. Pa je zakon menjan 2008. godine, pa 2009. godine.
Šta je važno kod tog zakona. gospodin Milivojević kaže – zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu, to je zakon za koji su oni glasali, zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu da se između ostalog vrše bilo kakve druge delatnosti koje nemaju veze sa poljoprivredom, ali neće da kaže da su između ostalog ta četiri poslanika DS glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu o kome mi sada govorimo, koji sadrži i član 23.
E sad, dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte odnosno poslušajte kako tačno glasi član 23, citiram: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe u sledećim slučajevima: 1. za podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu 4. i 5. katastarske klase, kao i za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva".
Onda dolazimo do ključne tačke, gospodine Jovanov, dame i gospodo narodni poslanici, zašto su, između ostalog, četiri poslanika Demokratske stranke 2006. godine glasala za ovaj zakon. Tačka 2. glasi: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe za eksploataciju mineralnih sirovina odnosno izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na obradivom poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta koju je rešenjem utvrdila opštinska odnosno gradska uprava". E, za to ste glasali. Dakle, glasali ste za to, ali nećete to da kažete.
Ali, dobro, tu smo mi da vas na to podsetimo, da ste glasali, između ostalog, i za član 23, da na obradivom poljoprivrednom zemljištu, ovo u stvari kad se prevede na jezik običnih ljudi koji ne moraju da budu eksperti ni za poljoprivredu, ni za rudarstvo, znači da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik. Za to su glasali.
Godine 2006. to je sve bilo u redu i nije bilo nikakvih problema, ali u 2024. godini to je problem. Naravno da nije problem. Problem je u tome što se zakon selektivno čita, odnosno iz zakona se vadi samo ono što nam u datom momentu odgovara, a ne ono što nam ne odgovara.
Ali, ono što mene čudi, to je da gospodin Milivojević, koji ipak ima jedno značajno političko iskustvo, ne mogu da shvatim jednu stvar. Ljudi, zakoni u Republici Srbiji su javno dostupni. Dakle, imate ih na internetu. Može svako da pogleda šta piše u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Nije to neka tajna u koju uvid ima samo gospodin Milivojević. Dakle, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li sam ja u pravu ili je u pravu gospodin Milivojević.
Dakle, glasali ste 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da bude, između ostalog, i rudnik i da pored rudnika može da bude jalovina, da se ostavlja pepeo, šljaka, i kaže - druge opasne i štetne materije. I, šta je sad problem?
Problem je u tome, odnosno nije problem nego je činjenica da su ta četiri poslanika Demokratske stranke to uradila za novac. Jer, Bojan Pajtić, između ostalog, sve što je uradio u politici, radio je za pare, malo po zakonu, malo mimo zakona, ali dobro, da sad ne ulazimo u detalje, novac je bio taj, to vezivno tkivo, ako se pitate, gospodine Jovanov, šta je tad uvezivalo stranke koje su imale vlast a bila je manjinska Vlada i nisu imali dovoljno svojih poslanika da izglasaju, između ostalog, i ovaj zakon, šta je bilo vezivno tkivo, uvek je vezivno tkivo novac. Kad je DOS u pitanju, samo pare, ništa drugo. Kakva životna sredina, kakva poljoprivreda, kakvi eksperti u poljoprivredi.
Gospodin koji je malo čas govorio iz DS kaže - ja sam pravnik, otkud to da se ja nalazim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a on poslanik DS kada je ministar poljoprivrede bio Dušan Petrović. To tad nije bio problem za srpsku poljoprivredu a danas jeste.
Što se tiče kadrova u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, apsolutno su svi kompetentni. Nenad Katanić, koga sam neki dan spominjao, je doktor poljoprivrednih nauka; direktor Uprave za veterinu, čovek završio Veterinarski fakultet; direktor Uprave za šume, Šumarski fakultet; direktor Uprave za zaštitu bilja, Poljoprivredni fakultet. Evo ga Slobodan Nikolovski, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Poljoprivredni fakultet. Ali, šta to vas briga, važno je da se nešto kaže, važno je da se iznese neistina, važno je da se bacite blatom na Ministarstvo, na Vladu Srbije, na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li je nešto istina ili nije istina, šta to vas briga. Činjenice, dokazi, koga to zanima?
Uzmite taj Zakon o poljoprivrednom zemljištu za koga su vaše kolege uzele novac da bi za njega glasali, pa ćete videti kako vam glasi član 23. Godine 2006. je za vas bilo potpuno legitimno da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik. Šta se u međuvremenu desilo i kakve ste vi ideološke transformacije doživeli između 2006. i 2024. godine, ja to zaista ne znam. Ali, evo, pitajte Bojana Pajtića što je glasao 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može između ostalog da se otvori i rudnik?

Pre nego što gospodinu Milivojeviću dam repliku, gospodin Stefan Janjić, po kom osnovu? Po amandmanu. Hvala, razumela sam.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.

Poštovani građani Srbije, ja nemam problem da me bilo ko od bivših radikala smatra glupim, debelim, neobrazovnim, niskim, ali da ne ceni moje političko iskustvo i moju percepciju da čujem ono što se priča u ovoj sali, to već posle vremena koje smo ovde zajedno proveli deluje ponižavajuće.

Gospodin prva truba "Rio Tinto" orkestra je govorio o Zakonu rudarstva, za koje je glasalo četiri poslanika DS-a, navodno, a vi govorite o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Hajde dogovorite se među vama ko priča neistine. Hajde vas dvojica prvo se dogovorite ko ima veći nos, pa da onda krenemo na argumente i činjenice.

Jeste, evo ga čovek ovde, čitao je Zakon o rudarstvu i čitao je ko je glasao Zakon o rudarstvu, a ne Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Kada je reč o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, veoma je važno da pažljivo čitate ono što su vam zakonska ovlašćenja, kako ne biste izašli iz ustavnih i zakonskih ovlašćenja a ušli u Zabelu. Jer, taj zakon kaže - Za eksploataciju mineralnih sirovina, pa da ne navodim one koje ste preskočili, gline, šljunka, peska, treseta, kamena i drugog, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćanju i naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta. "Rio Tinto" niti je dao dokaz o promeni namena.

Pri tome, mi se rukovodimo činjenicom da je ministar poljoprivrede u našem mandatu normalna osoba i da nikada neće dati poljoprivredno zemljište za rudnik, to niko normalan u svetu nije uradio, pretpostavljamo, znate, kako, ako hoćete da upravljate državom, mora da imate neke moralne ali i psihičke kapacitete da odgovorite tom zahtevu. Ja verujem i verovali smo kada smo birali Vladu da su svi ministri normalni i da niko neće dozvoliti iskopavanje litijuma napolju, na poljoprivrednom zemljištu. Uostalom, kad hoćete da vozite kola, idete na lekarski pregled da vide da li ste normalni. Pa, ne možete da upravljate zemljom a da imate neke probleme i da date poljoprivredno zemljište za rudnik.

Isteklo vam je vreme. Hvala.
Gospodin Milenko Jovanov, replika. Izvolite.

Ako ne, onda po amandmanu.

Vidite o čemu se radi. Ili nas niste slušali, ili nas niste razumeli, ni mene, ni kolegu Martinovića.

Mi se zapravo čudimo da neko ko ima vaše iskustvo ne može da razume šta je sistemsko tumačenje zakona i da ne možete čitati jedan zakon bez drugog i da oni samo zajedno daju celinu onoga što je rađeno.

Dakle, kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu je pripremano ono što je posle urađeno Zakonom o rudarstvu. Zakon o rudarstvu, evo vam spisak, iskopiraću vam, poslaću vam na kancelariju, i kako glasi Zakon i ko je sve za to glasao. Recite mi samo odakle na listingu pored poslanika vladajuće koalicije i četiri poslanika Demokratske stranke koja su za to glasala? Onda kaže - oni su tad za to glasali, i za Zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer su podrazumevali da će na vlast da dođe ministar koji je normalan i koji neće dozvoliti da se na poljoprivrednom zemljištu diže rudnik.

Onda ste 2014. godine, odnosno 2011. godine, izvinjavam se, vaša Vlada, Cvetkovićeva Vlada, najavljivali otvaranje tog rudnika baš na tom poljoprivrednom zemljištu, i to stogodišnjicu Cerske bitke.

Kako da vam kaže, planirano je, citiram: „da se na stogodišnjicu Cerske bitke u avgustu 2014. godine otvore radovi u rudniku i počne ozbiljno iskorišćenje tog resursa“. To ste radili. Posle toga ste i vi, verovatno zato što ste mislili da to nije dobro, glasali za izmene i dopune zakona 2011. godine, to je onaj deo u kome ste vi lično učestvovali.

Prema tome, morate pažljivo da pratite i zato nas čudi da vi koji imate toliko iskustvo pokušavate da branite nešto što je neodbranjivo, pritom ja ne kažem da ste vi u bilo čemu ovde grešili, ja ne kažem da ste vi radili nešto na štetu zemlje, kada je u pitanju razvijanje rudarstva, ja samo kažem da ste licemerni, ja kažem da niste konzistentni u vašem stavu. Do juče ste sve ovo radili, a danas hoćete da dižete ustanak zbog realizacije onoga što ste sami pripremali. Znači, od 1 do 10 vi ste doterali do 9, e sad kažete – više to ništa ne važi, vraćamo se na početak. To ne može tek tako da ide.

Ima još jedna stvar koja je važna, a to je odšteta koju bi ova zemlja trebalo da plati. Dakle, niko od njih koji su prodali imanje, niko od njih koji su prodali imanje Rio Tintu, a neki učestvuju od njih zajedno sa vama na protestima, niko nije rekao – vraćam pare Rio Tintu nek mi vrate moju zemlju. Ni jedan od njih rekao – evo, sve što sam dobio od Rio Tinta za svoju dedovinu koju sam prodao da bi oni pravili rudnik ja njima vraćam, evo u istom iznosu, ruka ruci, promenio sam stav. Nema toga. Oni hoće da zadrže pare, a da se projekat ne realizuje. Evo, to je poena. Sad nas napadaju, mi smo ovo, mi smo ono.

Naš stav je potpuno jasan, a to je da mi u ovom trenutku nećemo i ne možemo da vam kažemo da li smo za ili smo protiv. Zašto? Zato što čekamo da se struka izjasni. Kad struka bude rekla – može, bezbedno je po životnu sredinu i zdravlje ljudi mi ćemo biti za, a ne možemo da budemo apriori protiv a da nemamo unapred mišljenje struke po tom pitanju ili imamo neka sporadična mišljenja o tome da će se rađati deca sa dve glave, Bože me oprosti, ne znam ni ja šta ste sve puštali i u tim vašim medijima.

Dakle, kad se bude struke izjasnila, kad se izjasne oni koji su za to mi ćemo onda reći – ljudi, ovo može u Srbiji ili ovo ne može u Srbiji, do tada da vidimo kako će stvari da idu, čekamo da se završi raspara, istraživanja, struka da se izjasni i onda ćemo reći šta smo. Ako je to lobiranje za bilo koga, pa ja onda ne znam kako bi se sve ovo što su oni radili nazvalo. Znači, pripremali teren za to da dođe.

Znači, registrovan Rio Tinto u njihovo vreme u njihovo vreme, „Rio Sava“ kao ćerka firma, imala istražna prava, istraživala, otkupljivala zemljište sve vreme. To nije moglo da prođe za jedan dan, to je trajalo godinama. Godinama su se prodavale njive, godinama su se takmičili ko je za više prodao. Sve ste to gledali i ćutali, usvajali zakone, menjali zakone direktno u korist Rio Tinta, i Zakon o rudarstvu i Zakon o poljoprivredi i onda odjednom se probudili i rekli – e, sad ćemo na ovome da rušimo Vučića, ovo više ne važi. Sa druge strane mi kažemo – ne znamo, čekamo da vidimo šta će struka da kaže, pa ćemo se opredeliti. Sad oni su veliki protivnici Rio Tinta, a mi smo lobisti Rio Tinta. To nikakve logike nema.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima ministar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milivojević je pomešao dva zakona i dve godine.
Dakle, gospodin Jovanov i ja smo govorili o 2006. godini kao godini za koju su četiri poslanika tada opoziciona, DS, glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Znači, četiri poslanika DS koji su tada bili u opoziciji su glasali za Zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome u članu 23. stav 1. tačka 2. između ostalog piše da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik, da može da bude jalovine, da može da bude pepela i, kaže, drugih štetnih i otpadnih materija. Za to su glasala četiri poslanika DS.
Zakon o kome govori gospodin Jovanov je iz 2011. godine i odnosni se na Zakon o rudarsko-geološkim istraživanjima. Tad ste bili na vlasti, tad ste imali predsednika Vlade, tad ste imali ministre u Vladi, tad ste imali skupštinsku većinu, ali kad ste bili opozicija i kad ste bili većina vi ste bili za rudnik. Dakle, vi ste u tome dosledni i ja to poštujem. Ja skidam kapu vašoj doslednosti. Dakle, DS i kada je u opoziciji i kad je na vlasti ona je za rudnik i svaka vam čast na tome.
Pošto znate, gospodine Milivojeviću, da sam ja onako jedan prilično otvoren čovek, a znate i da se ne plašim da javno izgovorim svoje mišljenje. Kažete – koji normalan ministar bi dao saglasnost da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik? Evo, ja bih dao.
(Srđan Milivojević: Vi niste normalni.)
Dobro, možda nisam normalan, ali bih dao.
Ako sve relevantne institucije ove države kažu da eksploatacija jadarita, pa onda ekstrahovanje litijuma, pa onda posle toga prerada litijuma u litijumske baterije neće biti opasna pre svega po život i zdravlje ljudi i po zaštitu životne sredine, evo ja, nenormalni Aleksandar Martinović, ako budem u tom trenutku ministar, daću saglasnost da se to zemljište koristi za otvaranje rudnika.
Zašto? Zato što će otvaranje rudnika litijuma obezbediti više para u budžetu i, da se skoncentrišem samo na to, za naše poljoprivredne proizvođače. To treba da kažete ovima vašima koje huškate na proteste protiv Vlade Srbije, koja im je dala nikad veći agrarni budžet od preko sto milijardi dinara.
Juče je vaš Mileta Slankamenac, koji se bavi poljoprivredom tako što ima tri saksije cveća u stanu, a inače je portir u javnom preduzeću Zavod za izgradnju Grada Novog Sada… Portir ili kurir, šta li je, Miloše? Pa šta? Evo, sad ću vam reći pa šta. Juče čovek zakopava ispred zgrade Pokrajinske Vlade, pazite, pravoslavni krst u zemlju, kaže za pokoj duše srpskoj poljoprivredi. On koji u stanu ima tri saksije cveća, koji nema nikakve veze sa poljoprivredom. Nema apsolutno nikakve veze.
Ali, sada da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, šta je pozadina tih protesta. Znaju oni jako dobro, zna Mileta Slankamenac jako dobro i njemu slični koliko je Vlada Srbije, pre svega Vlada Miloša Vučevića izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima. Prihvatili smo sve njihove zahteve.
Pa dobro, Marijane, ti kažeš nažalost, a ja ti kažem da smo mi Vlada kontinuiteta. Ono što je obećala Ana Brnabić u novembru 2023. godine, žena je obećala kao predsednik Vlade. To moraš da razumeš. Ne moraš ti da voliš mene, ne moraš da podržavaš zakon koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru, ali hoću da ti kažem da ono što predsednik Vlade obeća, to ima težinu i mi smo to prihvatili kao našu obavezu.
Dakle, Mileta Slankamenac treba da zna, i on to zna, da će Vlada Srbije da ispuni ta dva suštinska obećanja koja su data u novembru 2023. godine. Do 17.000 dinara za sertifikovano seme i daćemo više od 100.000 dinara po junici. Dakle, daćemo više, to sam vam neki dan dao računicu. Podižemo sa 40 na 55 i 100.000 dinara, to vam je 155.000 dinara za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li su u pitanju mlečne ili tovne krave.
Ali, šta je ovde pozadina, dame i gospodo narodni poslanici? Zna Mileta Slankamenac i znaju ovi njegovi koji huškaju na proteste da je Vlada Srbije spremna da učini sve što je potrebno da ojača domaću poljoprivredu. Ali, šta je suština? Suština je da se pojedina poljoprivredna udruženja udruže sa takozvanim ekološkim udruženjima i da se napravi jedinstveni front, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića i protiv Vlade Srbije, u interesu nekih stranih država koje ne žele da se Republika Srbija razvija.
Evo vama dokaza za to, 3. avgusta ove godine, čitam - na apel ekoloških organizacija za saradnju, ekoloških organizacija, čitaj, Zlatka Kokanovića. Dakle, na apel ekoloških organizacija za saradnju, podršku i zajedničko delovanje Skupština inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, većinom glasova donosi odluku o saradnji i zajedničkoj koordinaciji i delovanju sa ekološkim organizacijama, zadužuje se Upravni odbor na dalje sprovođenje ove odluke, predsednik skupštine Slankamenac Mileta. Dakle, to je suština.
Ne zanimaju njih hektari, ne zanima njih broj grla, ne zanima njih domaća poljoprivreda, njih zanima da se povežu tzv. poljoprivredna udruženja, kažem takozvana, jer postoje i prava, ali Mileta Slankamenac, nije pravi poljoprivrednik, nego je portir ili kurir, u Javnom preduzeću „Zavod za izgradnju grada“, sa tzv. ekološkim organizacijama. Taj Zlatko Kokanović, kada je došao u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, došao je sa majicom na kojoj je pisalo „Ne damo Jadar“. Nije čovek progovorio jednu jedinu reč o poljoprivredi. Meni kao ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objašnjavao i to pretećim tonom, lupajući šakom po stolu, da neće biti, kaže, kopanja u Jadru, isto kao ovaj sada prethodnik dok je on živ.
Ne radi se ovde o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, ovde se radi o jednom hibridnom ratu protiv države Srbije, da se ona spreči u svom ekonomskom razvoju, zato njima smeta ta razvojna šansa Srbije, zato se uvezuju lažni poljoprivrednici sa lažnim ekolozima, ne bi li zaustavili ekonomski razvoj Srbije. Dakle, ovde je sve jasno, ko ume da sabere dva i dva, nema nikakvih nepoznanica.
Mi ćemo o srpskoj poljoprivredni nastaviti da se brinemo zajedno sa Odborom za poljoprivredu koji vodi moj drug Marijan Rističević, koji je ponekad na mene ljut, ali nema veze, on je i dalje moj prijatelj i moj drug. Ali, hoću da vam kažem, ma relevantno je sve, za vas ništa nije relevantno jer se ni u šta ne razumete, ni u poljoprivredu, ni u ekologiju, ali se jako dobro razumete u rastakanje države Srbije i to ste pokazali dok ste bili na vlasti. Sada je vaš problem u tome što vam mi to ne dozvoljavamo.
Da se vratim na pitanje gospodina Milivojevića da li ću dati saglasnost. Daću, jer hoću da se država Srbija razvija i hoću da moja deca i svačija deca i vaša deca žive bolje nego što sam živeo ja u njihovim godinama. Ja sam to rekao na jednoj konferenciji za štampu i ponoviću i sada – gospodine Milivojeviću, ja sam član Vlade, srpske Vlade, Vlade Republike Srbije, ja nemam drugi pasoš, nemam ni hrvatski pasoš, nemam ni francuski pasoš, nemam nekretnine u inostranstvu, ja nemam gde da odem. Dakle, ja sam član Vlade Republike Srbije, ja nisam člane vlade Ante Pavelića, pa da bežim u Argentinu, da bežim u Španiju, da bežim u Australiju, Kanadu. Ja ostajem ovde i moja deca ostaju ovde i hoću da žive kvalitetnim životom, svačija deca i vaša i moja, ali moramo da iskoristimo sve razvojne potencijale koji nam stoje na raspolaganju, o tome se radi. Da, ako me bude neko pitao da dam saglasnost, daću saglasnost za napredak Republike Srbije.