Hvala vam. Zaista ste divni, ali postoji i zvono. Imate i zvono pa možete da ih smirite.
Nije ta uredba vaskrsla odlukom Ustavnog suda, ona ni sada nema bilo kakvu pravnu snagu, odnosno ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Stav Ustavnog suda preka kojem poništavanjem jednog opšteg pravnog akta, koji je prethodno stavljen van snage, odnosno ukinut ili poništen drugim opštim pravnim aktom, naravno kada je to moguće, nije nov. On je i ranije iskazivan u praksi Ustavnog suda i to je nesporno i proizilazi iz dosadašnje prakse Ustavnog suda, kada se radilo o poništavanju donekle sličnih opštih pravnih akata.
Veoma je dobro što odluka Ustavnog suda, odnosno deo obrazloženja te odluke izričito sadrži konstataciju o neoživljavanju ranije uredbe.
Sudija je smatrao adekvatnim i što je u odluci Ustavnog suda potpuno izbegnuto prihvatanje, navodno iz inicijative, koji se odnosi na pravnu sigurnost ulagača i pravnu zaštitu u pogledu stečenih ulaganja.
Uveren je da u ovom slučaju postoje neka daleko važnija prava od interesa ulagača i njihove pravne sigurnosti, te da se uredba može smatrati spornom po sasvim drugim osnovama, što bi se svakako najbolje moglo ustavno-pravno ispitati da je Ustavni sud doneo rešenje o pokretanju postupka u skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, umesto što je doneo utvrđujuću odluku.
Razlozi sudije Milana Škulića za izdvojeno mišljenje zbog kojih nije glasao za Predlog ove odluke su sledeći: neadekvatno i nedovoljno jasno objašnjeno značenje obrazloženja Predloga uredbe u odluci Ustavnog suda. U odluci Ustavnog suda prihvata se postojanje odgovarajućeg obrazloženja uredbe Vlade, kao nečega što je praktično notorno, neka vrsta sastavnog dela osporene uredbe Vlade.
U prvoj verziji Predloga odluke čak je delovalo da se to svodi na ono što je tadašnja predsednica Vlade izjavila u sredstvima javnog informisanja, a tiče se pre svega izazvanog kontinuiranog uznemiravanja građana, što je inače jedino izneto u inicijativi, kada je reč o komentarisanju obrazloženja uredbe, odnosno predloga iz kog je proizašla konkretna uredba. Sama inicijativa je na tome mnogo insistirala.
Značajno je i da sada postoji u spisima predmeta i sam Predlog uredbe sa obrazloženjem bez obzira što se inače ne može uočiti na koji je konkretan način Ustavni sud došao do tog dokumenta tj. u spisima nema inače uobičajenog dopisa upućenog donosiocu akta.
Nije sporno da ne samo uredbe već ni zakoni uopšte ni ne moraju biti obrazloženi, a ti opšti pravni akti najčešće tj. po pravilu i nisu, osim što se nekada u nekim zakonima, bilo eksplicitno, bilo implicitno, donekle definiše njihov osnovni racio legis.
Predlozi uredbe se inače najčešće veoma sumarno obrazlažu, pa je stoga ako je već u konkretnom slučaju potrebno bavljenje obrazloženjem tako opšteg pravnog akta neophodno ne samo traženje već i dobijanje odgovora od donosioca i održavanje javne rasprave na tu temu.
Takođe, zamerio je i da je pravilo Ustavnog suda javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, a mogućnost Ustavnog suda da javnu raspravu ne održi veoma je upadljiv izuzetak.
Ovo je u krajnjoj liniji utemeljeno i na dejstvu člana 3. stav 1. Zakona o ustavnom sudu prema kojem je rad Ustavnog suda javan.
Iz svih prethodno iznetih razloga koji se tiču nejasnog obrazloženja presude Predloga uredbe iz kojeg je potom proizašao i konkretan ustavno-pravni osporen opšti pravni akt, ali i iz razloga koji se odnose na ne sasvim jasan postupak samog Ustavnog suda u odnosu na pribavljanje tog obrazloženja, a posebno zato što Ustavni sud suprotno članu 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda nije zatražio odgovor, odnosno mišljenje od donosioca osporenog akta.
Ustavni sud je nepotrebno propustio da postupi u skladu sa članom 46. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda. Prema toj odredbi ako su ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje, odnosno vođenje postupka sudija izvestilac će nakon prethodnog ispitivanja podneska akt kojim se pokreće postupak, odnosno inicijativa dostaviti na odgovor ili mišljenje donosiocu osporenog akta i odrediti rok za dostavljanje odgovora, odnosno mišljenja.
Propuštanjem da se postupi prema ovom članu Vlada Republike Srbije kao donosilac osporene uredbe neopravdano je uskraćena za svoju procesnu mogućnost, ali i svoje važno pravo davanja odgovora, odnosno mišljenja u odnosu na inicijativu.
Kao što je već prethodno napomenuto, sam po sebi tekst sadržan u obrazloženju odluke, prema kojoj Ustavni sud posebno i dodatno ukazuje da se odlukom ne oživljava prethodno doneta Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 26/20, pri čemu se odlukom ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da u skladu sa Ustavom i zakonom odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta, značajno poboljšava tekst Predloga odluke, ali misli da to ipak nije dovoljno.
Smatra sa jedne strane da pravi i pravno suštinski efekat proizvodi izreka odluke Ustavnog suda, a ne ono što je rečeno u obrazloženju. Naravno, pravno gledamo to nije ispravno. Nije sporno da prethodna odluka Ustavnog suda nije oživela, te nije vraćena kao važeći opšti pravni akt u pravni poredak Republike Srbije. Moglo bi se stoga u suprotnom, tj. ako bi se postupilo drugačije potom voditi i određeni pravni pa i sudski postupci po tom pitanju, možda i ponovo pred Ustavnim sudom, ali je to naravno po logici stvari na dugom štapu.
Takođe, Miloš Škulić je zamerio i nepotrebnu brzinu donošenja utvrđujuće odluke umesto pokretanja postupka, što podrazumeva i davanje prilike Vladi da svojim delovanjem izbegne formalno deklarisanje uredbe kao neustavne i nezakonite.
Na sednici Ustavnog suda je stoga i rekao da Vlada svoju uredbu može da povuče, odnosno stavi van snage već danas, to može da uradi i sutra, mogla je da uradi i juče, može to da uradi bilo kada. Pored toga prema prethodno objašnjenom stavu Ustavnog suda iskazanom u obrazloženju ovih odluka ona prethodna uredba je definitivno mrtva u pravnom smislu, nestala je iz pravnog poretka. Tu uredbu ni utvrđujuća odluka Ustavnog suda ne oživljava.
Ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno-autoritativnu ustavno-sudsku potvrdu da je uredba čiji je osnovni efekat bio obustavljen zamrzavanjem svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika neustavna i nezakonita, što je očigledno i osnovna intencija i samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam tek onda bio ili postao jak pravni argument da konkretne multinacionalna i realno moćna kompanija u odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite uredbe, kako to svojom utvrđujućom odlukom konstatuje sam sud.
Naravno, Vlada svoju eventualno novu uredbu mora doneti u apsolutno korektnom postupku, tj. na zakonit i ustavno pravno prihvatljiv način. Dakle, postupak iz početka u skladu sa zakonom. Naravno, do ovoga nije došlo.
Vlada Republike Srbije je nakon ove odluke Ustavnog suda koja je bila 11. jula, kao što sam malopre rekla, dana 16. jula donela nekakvu Uredbu koja je praktično prepisana ova nevažeća, nepostojeća pravno nepostojeća Uredba i na taj način takođe počinila povredu Ustava.
Naime, ova Uredba koja se zvanično nalazi na sajtu Vlade nosi oznaku crvenim slovima – „nevažeća“. Dakle, Vlada je takvu nevažeću odluku oživela, tako što je stavila, samo je promenila datum kada je doneta odluka. I dalje na toj odluci stoji potpis Ane Brnabić, iako ona u momentu donošenja ove nove Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namena za realizaciju projekta eksploataciji i prerade minerala jadarita - Jadar ona tada nije bila premijer.
U tom smislu će biti predata, takođe, inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti i ove same Uredbe. Ta manipulacija, ta pravna gimnastika koja je ovde počinjena je verovatno delo neke sive eminencije koja sedi ovde u Skupštini ili u SNS, pretpostavljam čak i ko je, ali Uredba je nevažeća…
(Milimir Vujadinović: Ja.)
… Da, sigurno si ti. Bravo Milimire, bravo.
Takođe bih nastavila što se tiče ove same Uredbe, čini mi se da će Ustavni sud imati puno posla u narednom periodu. Ustavni sud će morati da obrazloži kako je došlo do oživljavanja ponovo prostornog plana, zašto postupak nije sproveden od početka onako kako bi trebalo u skladu sa Ustavom i sa zakonom, zašto je Vlada još jednom bez postojanja strategije o upravljanju mineralnim sirovinama, bez prostornog plana Republike Srbije za period od 2025. do 2035. godine ponovo oživela projekat Jadar?
Ono što ću vam ovde sada pročitati, čini mi se da većina kolega, od preko puta to nije pročitala ili se bar nije potrudila da pročita, je ono što piše u ovoj jednoj divnoj knjizi koja se nadam da će ući u anale i u istoriju, a zove se „Projekat Jadar – šta je poznato“
Taj naučni skup je održan u SANU u periodu 6. i 7. maja 2021. godine. Pokojni akademik Vladimir Stevanović je naveo – činjenica je da se prirodni resursi u Srbiji posmatraju krajnje pojednostavljeno, tačnije jedino kao izvor profita. Skoro da se i ne uzima u obzir to da bi prirodni, a posebno biološki resursi trebalo da budu predmet posebne brige. Na delu je njihova ogoljena rasprodaja, bez sagledavanja dalekosežnih posledica i štete koja je …
