Hvala.
Povreda Poslovnika, kolega Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 32, gde se kaže da potpredsednik…

Kolege, ja vas molim, ne čujem povredu Poslovnika. Molim vas, počeću da izričem opomene. Ne treba mi ni aplauz, želim da čujem gospodina Milivojevića. Hvala.

Ponoviću ja.

Član 32. stav 1. kaže da potpredsednik Narodne skupštine pomaže u radu predsedniku Narodne skupštine. Molim vas da pomognete predsednici Narodne skupštine i da joj kažete da nikada više ne vadi karticu kada se utvrđuje kvorum prilikom glasanja i utvrđivanja kvoruma, jer to je nedostojno ponašanje. Ja kada bih izvadio ovu karticu, meni bi se automatski ugasio mikrofon. Nemojte da se pretvara ova Skupština u Hudinijevo carstvo, da neki mogu sve, da neki ne mogu ništa i da nam o moralu pričaju oni koji predsedavaju Skupštini tako što izvade karticu u faktički nisu u sali. Hvala.

Gospodine Milivojeviću, ja procenjujem da vi ne želite da se glasa o ovoj povredi Poslovnika, ali imam potrebu da vam pokažem šta će se desiti ako ja sad izvadim ovu karticu. Ovaj mikrofon nije vezan za karticu, što znači, gospodine Milivojeviću, vi i ja smo, dragi kolega, dugo godina poslanici, sećamo se ko je patentirao taj način, i to je legitimna politička borba. Da ne date kvorum na 86 potpisnika zakona, to je potpuno legitimno i nema veze sa moralom. To ima veze sa političkom dovitljivošću. Hvala vam.
Poslovnik, Ana Brnabić.

Poslovnik, član 27.

Predsedavajuća, poštovani građani, ovo je neverovatno. Ovi ljudi ne umeju da kažu istinu. Dakle, i ovo je laž. Ja sam stavila svoju karticu i bila prisutna. Najlakše je proveriti to. Najlakše je to proveriti. Dakle, ljudi, još jedna brutalna neistina. Ljudi ne mogu, operisani su, ne mogu da kažu istinu. Ja molim da se ovde neke stručne službe dovedu i da vidimo u čemu je problem sa ljudima koji ne mogu jednu rečenicu da izgovore, a da ne izgovore laž. Hvala vam.

Pravo na repliku, Radomir Lazović.

Prethodnica govornica je, ministarka, odgovarajući mi na ono što sam izneo, potpuno pomešala govore koje su joj spremili iz kompanije, pa je krenula da priča o baterijama, to je bilo juče, o baterijama smo juče pričali. O sumpornoj kiši niti samo pomenuo, niti tvrdim da će nešto takvo biti. pa je govorila o prethodnoj vlasti. Nisam bio u prethodnoj vlasti, većina ljudi ovde nije bila. Dakle, o čemu mi to govorimo?

Ali reći ću vam šta nije pomenula. Moram da vam kažem da sam duboko razočaran, danima iz vlasti dolaze priče kako ćemo argumentovano razgovarati. Ponadao sam se, neka trunka mala naivnosti u meni je gorela, da je to možda istina. Zovite me naivnim, zovite, nemam problem s tim, ali nadao sam se da će ovi što su trčali da drže konferencije za medije čim neko pomene litijum i "Rio Tinto", trčali ovako po Skupštini, ne bi li što pre se dohvatili mikrofona, da saopšte istinu koju im piše kompanija, danas ne mogu na tri stvari da odgovore.

Reč ne mogu da kažu da projekat nije finansijski opravdan, da projekat dolazi sa ogromnim rizicima, i po šume i po vode i po poljoprivredno zemljište, i sve što sam naveo da ne možete da kažete reč da "Rio Tinto" nema istoriju katastrofalnih projekata, da ne možete da kažete, da odgovorite na to da nam iskustvo pokazuje da institucije u Srbiji ne rade, jer ne kontrolišu i ne kažnjavaju zagađivače.

Ni reči o tome. Jel to nije o zakonu? Jel to nije važno? Jel to nije ono što uznemirava građana, a najviši vrh, najvažniji ljudi ovde, ministri, predsednici, Narodne skupštine, pa i onaj ko nije tu i ne treba da bude, reč bre da odgovore na ono što pričamo ovde.

Hvala.

Hvala.
Prava na repliku, ministarka Đedović Handanović.

Što se tiče argumenata, izneli smo ih nebrojani broj puta i pričali i o ekonomskim koristima, ali znate, ko hoće da čuje, hoće, ko neće, neće. To je jednostavno tako. Ko ima političku agendu i nada se da može još nešto poena na ovoj temi da ubere, ali pre svega će to raditi putem nasilja, samo da se još jednom podsetimo.
Zanimljivo je da onaj ko je najglasnije ovde na ovu temu i tobož priča o argumentima je samo pre nekoliko dana javno rekao – mi, naravno, ne možemo da utičemo da neko kasnije u nekoj drugoj realnosti to promeni, a pričamo o eksploataciji litijuma i bora. I, to je u redu. Možda će se promeniti okolnosti, možda će doći do nekih novih otkrića, pitam se samo šta će se to promeni. Možda će se promeniti vlast, pa ćete vi da nastavljate da dajete dozvole i da nastavljate da menjate zakone kako vam se ćefne u korist kompanija, kao što ste radili 2006. godine, ali i 2011. godine..
Pošto pominjete zakon iz 2021. godine ili 2015. godine, pa samo da vam kažem vi ste neograničeno 2011. godine dali investitorima pravo da mogu da, kad god, za 10, 20, 30, 40 godina, pa oni koji studiraju doživotno, ti verovatno, znači da 20, 30, 40, 50 godina mogu da podnesu zahtev za eksploataciju.
Znači, eto je urađeno zakonom iz 2011. godine. Mi smo ih ograničili na šest godina. Da. I, mislim da je to dobro. Mislim da je dobro ograničiti investitore da imaju vremenski rok u kom mogu da podnesu dozvolu za eksploataciju.
Eto, pričamo. Kad pričamo o izmenama zakona i kad pričamo o onim predlozima koji su valjani, koji zapravo imaju za cilj da štite interese Republike Srbije, e pa onda ajde da pričamo o njima, ajde da stavimo neke granice. Ajde da zaštitimo interese i građana i Srbije. Tako to radi odgovorna Vlada, a ne one koje menjaju zakone i donose strategije, imenom i prezimenom, nazivajući kompanije koje danas kažu da imaju strašno lošu reputaciju. U Nacionalnoj strategiji piše svetski priznata rudarska kompanija Rio Tinto, imenom i prezimenom.
Što se tiče eksproprijacije, i dalje ponavljam, da, ona je zakonom moguća, kao i u zemljama EU. Mi naše zakonodavstvo baziramo na tim principima, apsolutno. Za određene projekte eksproprijacije su moguće, ali na ovom projektu to nije bio slučaj.
Znači, imovina potrebna je bila prodavana dobrovoljno. To što je neko dobrovoljno to odlučio i najveća većina njih to uradila, pa šta sad država treba da uradi? Da to nacionalizuje?