Evo, zamoliću i moje kolege, ako mogu samo malo…
Ponoviću, pošto se čini mi se nije čulo, obratila sam se kao i svaki put do sada građanima Srbije i naravno na ovom mestu ću reći da me niko neće sprečiti da govorim istinu i da iznosim sve ono što građani misle, a ne mogu nigde da izgovore, niti njihov glas može da se čuje.
Naime, jutros pre nego što ću da krenem u ovo Skupštinu zatekla sam probušene gume na svom automobilu i želela bih u tom smislu da se zahvalim svima onima koji misle na moje dobro, ali isto tako i da kažem da me neće sprečiti da dođem da govorim istinu. Niti će me sprečiti oni koji prisluškuju moj telefon, a to sam sve dokazala. Naime, kao što znate, zastupala sam aktiviste u Majdanpeku i od tog trenutka niti od Zagorke Dolovac, niti od Višeg javnog tužioca nisam dobila odgovor - zašto je moj telefon bio prisluškivan, zašto su praćene bazne stanice mog kretanja? U tom momentu sam ja i narodni poslanik i advokat. U tom smislu je to bilo potpuno nezakonito praćenje mog kretanja i praćenje moje telefonske komunikacije.
Naravno, imaj šta i da čuju. Razgovaram sa građanima i u tom smislu ću nastaviti i dalje svoje izlaganje, držaću se tačke dnevnog reda.
Naime, htela sam prvo da napomenem da u svom prvobitnom govoru pre neki dan sam zaboravila jednu jako bitnu i važnu stvar, a to je zapravo stav Akademije inženjerskih nauka Srbije o realizaciji Prostornog plana posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita Jadar. Ovaj stav je usvojen na predsedništvu 4. novembra 2021. godine. Akademija inženjerskih nauka Srbije izrazila je veliku zabrinutost zbog trajnih negativnih posledica koje će prouzrokovati realizacija projekta „Jadar“ na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji.
Strateškoj odluci Vlade o podršci realizaciji projekta nisu prethodile odgovarajuće nezavisne stručne analize na nacionalnom nivou.
Istovremeno, država je predvidela da u podršku projekta uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja. Realizacija projekta „Jadar“ će na pomenutoj lokaciji u svemu u skladu sa potrebama i projektima investitora izazvati šire društvene posledice i sprečiti potencijalni razvoj zelene poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane u regionu.
Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma. Perspektiva plasmana litijum karbonata nije zagarantovana, već je pred velikim izazovima zbog novih alternativnih tehnoloških rešenja. Stoga projekat prvenstveno predstavlja rudarsko-hemijski kompleks proizvodnje borata koja ima stabilnu perspektivu zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda i iskustvu Rio Tinta.
Realizacija projekta „Jadar“ potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja, o čemu nema informacija.
Ova osetljiva i visoko rizična problematika potpuno je zanemarena u procesu analize i odobravanja Prostornog plana posebne namene projekta „Jadar“. Imajući u vidu opredeljenja i dosadašnje aktivnosti podrške državnih organa realizaciji projekta „Jadar“ upitno je da li će se dalji proces donošenja odluka odvijati na naučno zasnovanom i transparentan način uz učešće javnosti u skladu sa obavezama koje proističu iz Arhunska konvencija koja je ratifikovana i za Srbiju obavezujuća.
Država se obavezuje da pomaže realizaciju projekta „Jadar“ infrastrukturnim ulaganjima, a da nije poznato da li je izradila studiju opravdanosti koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, infrastrukturne podrške, njihovo ulaganje u troškove, uključujući i vrednost prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti uz definisanje potencijalnih gubitaka.
Odlučivanje bez podrobnih odgovarajućih tehno-ekonomskih studija nosi rizik mogućih drastičnih štetnih posledica po državu Srbiju.
Vlada Republike Srbije je u decembru 2016. godine projektu „Jadar“ dala status strateškog prioriteta, a u julu 2017. potpisuje Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto o projektu „Jadar“. U oktobru iste godine formirana je Radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“ sa sastavom visoko pozicioniranih funkcionera i službenika u Vladi i javnim preduzećima sa zadatkom razmatranja najsloženijih pitanja u oblasti implementacije projekta „Jadar“.
Konstatuje se da je Vlada Srbije donela stratešku odluku o podršci realizaciji projekta „Jadar“ i da je od 2017. on u fazi implementacije.
Naučnoj i stručnoj javnosti nije poznato na osnovu kojih podloga, odnosno kog razvojnog dokumenta Vlade je formulisana ovakva odluka niti da li takav dokument ili analiza uopšte postoji? Usvajanje Prostornog plana područje posebne namene za eksploataciju i preradu minerala jadarita u dolini reke Jadar od strane Vlade 13. marta. 2020. godine rešilo je ključne razvojne probleme i prepreke u realizaciji ovog projekta.
Kompanija „Rio Tinto“ ima kapacitet, iskustvu, finansijske i tehničke resurse, državne organe kao partnere, podršku diplomatskih predstavnik Australije i Velike Britanije i kompetentne firme saradnike, da se u nastojećem periodu ishoduju sve preostale pojedinačne odluke i rešenja i izgradi planirani rudarsko-hemijski kompleks.
Nova odluka o izradi dopune plana posebne namene i odgovarajuće strateške procena uticaja na životnu sredinu od 4. juna. 2021. godine predstavlja udovoljavanje novim potrebama kompanije Rio Tinto od njenog strateškog partnera države Srbije.
Prostorni plan Loznice koji je usvojen 29. jula. 2021. godine konstatuje da postoji područje posebne namene projekta „Jadar“, odnosno njegovu zonu na teritoriji Loznice priznaje za područje posebne namene.
Kompanija Rio Tinto preko svog preduzeća u Srbiji otkupljuje nepokretnosti u dolini Jadra očekuje se da će nepokretnosti koje nisu otkupljene biti eksproprisane u javnom interesu posebnim zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji.
Plan posebne namere u martu 2020. godine zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora u zoni saobraćajno infrastrukturnog Koridora površine od 480,02 hektara i u sebi uključuje rekonstrukciju postojeće regionalne pruge Ruma, državna granica, Novi Zvornik i izgradnju nove železničke pruge Valjevo-Loznica. Izgradnju niza novih deonica državnih puteva, rekonstrukciju i rehabilitaciju na opštinskih putevima, izgradnju Koridora bočnog gasovoda, visokog pritiska, izgradnju novih elektroenergetskih i lokacija za nove objekte, transformacije i trase budućih mreža, izgradnju novog cevovoda tehničke vode u funkciji posebne namene itd.
Vlada Srbije 8. aprila. 2021. godine je donela zaključak kojim se prihvata Izveštaj o potrebi gasifikacije dela Kolubarskog okruga i izgradnja razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica kojim se nalaže Srbijagasu da se isti hitno izgradi uz zaduživanje pokriveno državnim garancijama. Nakon oglašavanja odgovarajuće nabavke bez tendera krajem maja 2021. godine i rokom za završetak gasovoda od godinu dana ona je obustavljena 4. juna. 2021. godine, jer izvođač radova nije mogao sprovesti u predviđenim rokovima.
Najveći budući potrošač gasa na magistralnoj trasi će potencijalno biti rudarsko-hemijski kompleks „Rio Tinta“ u dolini Jadra. Konstatuje se da je država Srbija radi realizacije projekta „Jadar“ predvidela da uloži značajna sredstva u sektoru infrastrukture i saobraćaja o kojima nema detaljnijih javnih podataka.
Izveštaj o stanju životne sredine osnova za izradu Prostornog plana je po nalogu nadležnog ministarstva istražila zadatu problematiku na osnovu projektnih podloga „Rio Tinta“ i inicijative „Rio Tinta“ za izradu Prostornog plana posebne namene za ležište površine od oko 12 kilometara kvadratnih i neogeni basen oko 150 kilometara kvadratnih iz decembra 2016. godine.
Stoga po nalogu i prethodnim rešenjima Vlade, odnosno nadležnog ministarstva tretira prihvatljivim predaju pod znacima navoda pomenutog regiona projektu „Jadar“, a bavi se identifikacijom, opisom i procenom mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu, okruženja, regiona projekta „Jadar“ zbog realizacije Rio Tintovog i Vladinog plana i programa i to isključivo varijante koje je predložio Rio Tinto.
Potencijalni uticaj na životnu sredinu projekta „Jadar“ su ogromni realizacija projekta „Jadar“ vodi ka degradaciji predela doline Jadar i ugrožavanja primarnih prirodnih resursa, zemljišta, šume, voda i originalnog biodiverziteta. Posebno zabrinjava proces kojim se dovodi u pitanje suverenitet Srbije, jer „Rio Tinto“ sprovodi akcioni plan relokacije stanovništva da se neometano obavlja otkup zemljišta i nekretnina od lokalnog stanovništva uz prećutnu saglasnost grada Loznice i državnih institucija.
Početne aktivnosti na formiranju rudnika dovele bi do trajne degradacije zemljišta na površini od 533 hektara predviđa se uklanjanje šuma i šikara na 204 hektara, poljoprivrednih površina na 317 hektara, stambenih i ekonomskih objekata, dvorišta i okućnica na 8,3 hektara i voćnjaka na 4,2 hektara.
Predviđeno je formiranje deponija u dolini Jadra na 146 hektara kao i na slivu potoka Štavica na 166 hektara za šta je potrebno uklanjanje šuma na 149 hektara sa 26.000 metara kubnih drvne mase.
Ovakva masivna prenamena prostora i gubitak staništa ugroziće nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih 145 vrsta ima status strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Biodiverzitet će biti desetkovan, a čitav prostor biće suočen sa gubitkom većeg dela ekosistemskih funkcija.
Predviđeno je sleganje gotovo 850 hektara površina uz eksploatacije materijala i vode iz podpovršinskih kopova. Godišnja prerada 1,6 miliona tona ruda jadarita, proizvodnja 286.000 tona borne kiseline, oko 60.000 tona litijum karbonata i 259.000 natrijum sulfata, godišnje vodi ka formiranju deponija koje pojedinačno prikrivaju oko 20 hektara. Visine su 40 do 60 metara, dužine 800 do 900 metara, širine 200 do 250 metara, zapremine više miliona tona, sa hiljadama tona arsena, nikla, kadmijuma i olova.
U podzemlju doline Jadra nalaze se značajne rezerve podzemnim voda u Srbiji, a predviđenim rudarskim aktivostima dovodi se u visok rizik od zagađenja. Izrazito dinamičan hidrološki režim reke Jadar utiče na čestu pojavu destruktivnih bujičnih poplava, tako da je nemoguće garantovati zaštitu od probijanja nasipa, razaranja deponija, zagađenja doline Jadra i transporta polutanata do toka Save, zatim nizvodno do Šapca i Beograda, čime bi se uspostavio stalan rizik po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije. Takođe, eventualnim probojem brane na Štavici došlo bi do izlivanja više miliona tona hiper toksičnog otpada i katastrofalnog zagađenja vode i zemljišta.
Planirane deponije u priobalju potoka Korenite i reke Jadar zapremene više miliona metara kubnih, sa ogromnim količinama jedinjenja arsena, nikla, kadmijuma i olova predstavljaju realnu opasnost za kvalitet podzemnih i površinskih voda. Na osnovu javno dostupnih činjenica i dosadašnje poslovne prakse kompanije Rio Tinto ne uliva poverenje po pitanju rekultivacije deponija i minimiziranja uticaja na životnu sredinu, što je uočljivo iz primera dobre prakse te kompanije širom sveta.
Ocenjuje se da je unapred opisana, osmišljena i sprovedena procedura izrade rezultat izveštaja koji ne ispunjava kriterijume nepristrasnosti i nezavisnosti u primeni obavezujućeg načela održivog razvoja. Procedura izrade plana posebne namene ukazuje da izbor mikro lokacije za potrebu realizacije vršio je Rio Tinto, a da su nadležno ministarstvo i izrađivač plana predloge prihvatali bez analiziranja alternativnih mogućih rešenja, kao i sa stanovišta da li je takva lokacija uopšte prihvatljiva, imajući u vidu bujične hidrološke režime Jadra i pritoka, kao i druge uticaje na okruženje.
Investitor je bio u lagodnoj situaciji koja se ne sreće u zemljama sa uređenim prostornim planiranjem, da institucije i država bez analize održivosti takvih rešenja prihvataju sve zahteve Rio Tinta, unose ih u svoja planska dokumenta, čak i preuzimaju krupne investicione obaveze oko infrastrukturnih sistema koji treba da prate razvoj tog projekta.
Tako je prostorno planskom promenom namene za potrebe izgradnje rudarsko-hemijskog kompleksa dobijeno rešenje koje je najpovoljnije za investitore, ali koje vodi ka devastiranju doline Jadra i krije brojne opasnosti za okruženje. O tome rečito govore i sledeće činjenice koje su prikazane na internet stranici Rio Tinta. Iskop i suva separacija rude od oko 1,6 miliona tona od kojih je 200.000 tona godišnje jalovina, dopremanje i potrošnja 320.000 tona godišnje sumporne kiseline, formiranje najveće industrijske deponije otpada na Balkanu, sa 1,4 miliona tona godišnje u poljoprivrednom području visokog boniteta.
Sve te sadržaje i njihove lokacije posebno deponuju i logistiku transporta i smeštanje veoma opasnih sadržaja. Plan posebne namene na osnovu njih prihvataju nekritički, bez razmatranja alternativa tačno po zahtevima investitora koji na to posmatra isključivo po svojim kriterijumima ekonomičnosti. Za investitore je takvo ponašanje sasvim razumljivo, ali nije dopustivo uslužnost prihvatanja svega toga, bez objektivnog kritičkog razmatranja posledica na socijalno i ekološko okruženje i na dugoročne posledice opstanka i razvija, ne samo tog već i šireg područja Srbije.
Prostorni plan posebne namene Projekta „Jadar“ predaje najmanje hiljadu hektara u ruke kompanije „Rio Tinto“, trajno iseljavajući poljoprivredno stanovništvo i ukidajući potencijalni budući razvoj zelene poljoprivrede i zdrave hrane u regionu. Ujedno, projekat potpuno uništava izvanredne prirodne potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji je počeo da se intenzivnije razvija na tom području, a koji je socijalno i ekonomski najbolji način za ekonomsku i socijalnu obnovu demografski ugroženih sela u tom delu sliva „Jadra“.
Poljoprivreda i prehrambena industrija značajno učestvuju u BDP-u i izvozu Srbije. Razvoj rudarstva i bazne hemijske industrije u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane je kontraproduktivan.
Od usvajanja Nacionalne strategije održivog razvoja 2006. godine, koja je u ciljevima održivog razvoja poljoprivrede definisala potrebu povećanja površina pod organskim i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje do danas, nažalost, nije mnogo urađeno.
Razvoj rudarstva u regionima sa potencijalom za razvoj organske hrane se uvek mora posebno podrobno ocenjivati sa gledišta prihvatljivosti, jer regionalno kontaminirana organska proizvodnja, odnosno onemogućavanje i otežavanje obezbeđenja odgovarajućih međunarodnih sertifikata zdrave hrane.
Nažalost, uopšte se nije bavilo problematikom, rizikom prirodnih izvora radioaktivnih zračenja. U dolini Jadra izvedena su intenzivna istraživanja litijum-boratske mineralizacije, ali prema raspoloživim informacijama, ne može se utvrditi da li su se obavljale i radiometrijske analize jezgra istražnih bušotina u dolini Jadra. Ovo pitanje je izuzetno značajno, s obzirom da se na tom području nalaze pojave urana, koji su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka intenzivno istraživane. Pomenuta istraživanja iz prošlosti nedvosmisleno su utvrdila radioaktivne pojave na području Cer-Iverak, odnosno postojanje uranosnog rejona, u kome se najčešće javlja izotop uruna 238, sa vremenom poluraspada preko 4,5 milijarde godina. Ukoliko urana ima u jadaritu, u procesu tretmana koncentrovanom sumpornom kiselinom će se osloboditi i ugroziti zdravlje ljudi, faunu i floru, tlo i što je posebno značajno – vodene sisteme i na taj način će se preneti na znatno šire okruženje.
Zaključuje se da se prirodnom radioaktivnosti nisu bavile nadležne institucije, što je sa stručnog stanovišta izuzetno rizično i predstavlja veliki propust državnih organa koji treba da se staraju i o toj komponenti projekta.
Projekat „Jadar“ će kao proizvod davati litijum-karbonat. Za pogon automobila neophodno je 0,16 kilograma litijuma po kilovatu.
Prema studiji „Rio Tinta“, do ležišta kod Loznice može dati oko 60 kilotona litijuma godišnje, odnosno uzimajući podatak da se za automobilsku industriju obično koristi 50% proizvedenog, to bi odgovaralo proizvodnji baterijskih sklopova za pogon.
Takođe, gorivni galonski spregovi i protočni redoks akumulatori su komercijalizovani i razmatraju se kao alternative litijum-jonskim akumulatorima u bliskoj budućnosti. Važno je ukazati da perspektiva plasmana litijum-karbonata, po sadašnjim visokim cenama, u budućnosti nije zagarantovana. Suočena sa ubrzanim tehnološkim prodorima na tom planu, sa materijalima do kojih se dolazi jeftinijim i dostupnijim postupcima, sa znatno manjim rizicima po životnu sredinu, tržište litijum-karbonata će se suočavati sa sve većim izazovima u pogledu cene i plasmana. To postaje izuzetno važna činjenica, koju treba da imaju u vidu državni organi koji donose odluke o ovom projektu, kao i o realizaciji infrastrukture za koju se država obavezuje da će izgraditi.
Ponovo se naglašava veoma važna činjenica da Projekat „Jadar“ nije projekat proizvodnje tzv. zelenog litijuma, jer važan energetski izvor baznog hemijskog kompleksa proizvodnje litijuma i borata je fosilnog porekla, prirodni gas.
„Rio Tinto“ tvrdi i da će koristiti isključivo sertifikovanu zelenu električnu energiju, što će rezultirati da će drugi potrošači u Srbiji dobijati relativno manje. Stoga bi u daljim razmatranjima i odlukama Projekat „Jadar“ u Srbiji trebalo prvenstveno posmatrati kao rudarsko-hemijski kompleks godišnje proizvodnje 300 kilotona borne kiseline, koji ima stabilnu, dugoročnu perspektivu plasmana, zasnovanu na dispregovanoj tražnji, velikom broju proizvoda koje koriste i iskustvu „Rio Tintove“ kompanije, koja snabdeva 30% svetskog tržišta.
Projekat „Jadar“ multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ je posledica procesa seoba zagađivačkih tehnologija iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Ovo prvenstveno zbog interesa da se problematika zagađenja životne sredine rešava van strukture razvijenih zemalja u kojima se po pravilu pitanja u vezi sa životnom sredinom široko, javno, nezavisno i stručno razmatraju.
Multinacionalne kompanije razvijenih zemalja svoje nove bazne i intermedijarne kapacitete i pridruženo im zagađenje smeštaju u zemlje u razvoju, a sledeće faze industrijske prerade distribuiraju u skladu sa troškovima nove tehnologije ili u zone finalne potrošnje. Zato nije realno očekivati da će proizvodnja litijum-karbonata i borne kiseline rezultirati izgradnjom u Srbiji novih industrijskih kapaciteta za sledeće faze industrijske prerade i finalizacije.
Srbija nema primerene procedure nepristrasnog odobravanja velikog projekta tržišnih investitora, sa potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu van strukture političkog odlučivanja. Vlada Srbije je donela stratešku odluku o realizaciji Projekta „Jadar“, koji je od 2017. godine u fazi implementacije, uz podršku Radne grupe za implementaciju Projekta „Jadar“, koja je zadužena za razmatranje najsloženijih pitanja u oblasti implementacije Projekta „Jadar“ i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u pogledu saradnje, analize i implementacije tog projekta i koordinacije rada nadležnih organa i institucija, u cilju pune i blagovremene implementacije operativnih pitanja.
Prateći proceduru odobravanja izgradnje objekta, pred Projektom „Jadar“ su još dve značajne stepenice – saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ i odobravanje idejnog projekta od strane revizione komisije. Saglasnost na Studiju procene uticaja na životnu sredinu daje se u strukturi aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, a prihvatanje idejnih projekata u reviziji u strukturi aktivnosti ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva i infrastrukture. Imajući u vidu opredeljenje i aktivnosti podrške državnih organa realizaciji Projekta „Jadar“, veoma je upitno da li se može očekivati da napred definisane saglasnosti odobrenja budu donete nezavisno i nepristrasno.
Stratešku podršku Projektu „Jadar“, koji uključuje značajna ulaganja države Srbije u zoni saobraćajno-infrastrukturnog koridora površine od 480,02 hektara Srbija nije donela na osnovu Studije opravdanosti, koja bi sa jedne strane definisala državne projekte, ulaganja, troškove i vrednosti prenamene zemljišta, a sa druge strane različite oblike državne dobiti u budućnosti, uz definisanje potencijalnih gubitaka. Domaće naučne i stručne institucije imaju iskustva na uspešnoj izgradnji takvih studija, ali to u ovom slučaju nije iskorišćeno. Nije uzeta u obzir izuzetno važna činjenica, da bi taj projekat uništio velike potencijale za razvoj ekološkog i seoskog turizma na nivou porodičnog preduzetništva, koji jača primarnu poljoprivrednu proizvodnju i predstavlja prirodan i pouzdan način za ekonomsku i socijalnu obnovu sela.
Ukazuje se i da je zbog veličine i značaja projekta eksploatacije jadarita i niza infrastrukturnih projekata koje država namerava da hitno izvede, državnu studiju o opravdanosti bilo neophodno izraditi zasebno i nezavisno, pažljivim i kritičkim preispitivanjem Studije opravdanosti investitora Projekta „Jadar“ – „Rio Tinta“.
Nijedna ozbiljna država se pri donošenju tako razvojno, socijalno i ekološki važnih projekata ne sme oslanjati na studije koje su obavljene u organizaciji i finansiranjem potencijalnog investitora. Razlozi su jasni. Takve studije ne mogu biti objektivne, jer im je kriterijumsko polazište sasvim drugačije – interes investitora.
U konkretnom slučaju eksploatacije ruda jadarita i Projekta „Jadar“ trebalo bi uporediti i smanjenje vrednosti bruto ekosistemskog proizvoda i očekivani porast vrednosti bruto domaćeg proizvoda. U slučajevima kada je ovaj indeks veći od jedan, ima puno osnova da se projekat iskorišćavanja resursa odbaci, jer je gubitak vrednosti ekosistemskih usluga veći od mogućeg porasta bruto domaćeg proizvoda, koji predstavlja meru ekonomskog rasta. U tom kontekstu bi trebalo naučno analizirati sve kapitalne i infrastrukturne projekte, uključujući i iskorišćavanje ruda jadarita u Srbiji. Nažalost, nije nam poznato da je u dosadašnjem radu na tom projektu bilo takvih pokušaja u tom pravcu.
Otuda smatramo da je sve do sada urađeno, a i planirano da se uradi, urađeno bez oslanjanja na naučne procedure koje su poznate i neophodne pri planiranju krupnih strateških projekata bez analize, ekonomskih i socijalnih posledica sa mogućim drastičnom štetnim posledicama po državu Srbiju.
Mora se primetiti i da pri donošenju nekih za državu obavezujućih i važnih odluka oko tog projekta nisu poštovane procedure koje proističu iz ratifikovane Arhurske konvencije o dostupnosti informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu po pitanju životne sredine. Zbog toga se javnost u razmatranju tako važnog, potencijalno vrlo opasnog projekta moglo uključiti na osnovu informacija koje su procurile i do kojih se mukotrpno dolazilo, a ne od države transparentno i apriori javnosti predočen način, kako predviđa ta konvencija.
Da vam ne bi čitala, mislim da je ovo sasvim dovoljno. Vidim kolega zahvaljujete se. Hvala i vama što ste saslušali. Jako je bitno da kada čujete ovakav tekst i ovakav zaključak, razmislite vrlo dobro kako ćete glasati.
Ja ću zamoliti, naravno na kraju ove sednice, da se glasanje izvrši javnim prozivanjem, kako bi sve moje kolege ostale zapamćene u istoriji srpskog zakonodavstva i parlamentarizma kao ljudi koji su glasali za uništenje Srbije, za uništenje srpskog seljaka, za uništenje poljoprivrednog zemljišta, za uništenje, vode, vazduha i zemlje.
Takođe, bih ministarki Đedović samo napomenula da je juče izrekla niz neistina na ime toga koliko su ta sela pusta. Pitanje za ministarku Đedović je, da li će upotrebiti eksproprijaciju za zemlju koja im fali, odnosno koja fali vašoj kompaniji „Rio Tinto“, a meštani neće da je prodaju?
Zona uticaja rudnika prostire se na 17 sela u Loznici i pet u Krupnju, gde je zona deponije. U zoni rudnika su Gornje Nedeljice, Brezjak, Slatina, Korenita, Stupica, Šurice, Cikote, Krivajica, Simino Brdo, Filipovići, Draginac, Jarebice, Veliko selo Brnjac, Bradić Grnčara. U Krupnju, Gornje Brezovice, Krasava, Dvorska i Cerova. U tim selima po poslednjem popisu stanovništva ima 19.500 stanovnika, da li ćete ih sve relocirati? Hvala.
