Zahvaljujem predsedavajuća.
Ja sam u svojstvu narodnog poslanika postavila niz poslaničkih pitanja u vezi sa rudarenjem litijuma i projektom „Jadar“ i na mnoga od njih nisam dobila odgovor.
Dakle, od nadležnih ministarstava i čelnih ljudi ni tona, ni slike, ni pisma, ni razglednice. Otuda, ja ću još jednom da čuju građani Republike Srbije da uputim poslanička pitanja, pre svega gospođi Dubravki Đedović Handanović, koja je juče apostrofirala da će da sluša struku, a ne buku.
Ukoliko gospođa Handanović zaista se vodi ovim geslom, onda joj postavljam pitanje – da li smatra relevantnom i da li će da uzme u razmatranje i Studiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čiji nalazi pokazuju da će projekat „Jadar“ da dovede do degradacije ukupnog biodiverziteta?
Ja sam to pitanje postavila gospođi Đedović 6. septembra. Dakle, svi rokovi zakonom određeni su propušteni da dobijem odgovor. Možda budem imala više sreće ovoga puta.
Za gospođu Dubravku Đedović Handanović postavljam i niz drugih pitanja: koji su sve aktivni rudnici u Republici Srbiji? Koje sve kompanije vrše eksploataciju ruda i minerala u Republici Srbiji? Koje je sve dozvole za istraživanje ruda i minerala dalo, ili učestvovalo u njihovom izdavanju, Ministarstvo rudarstva i energetike?
Takođe, postavljam i niz drugih pitanja, gospođi Đedović Handanović. U slučaju rudarenja litijuma i bora, odakle će da dolaze hemikalije za njihovu preradu? Kojim putevima će da se vrši transport tih hemikalija? Šta se radi u slučaju da hemikalije iscure prilikom transporta? Da li će te hemikalije da se proizvode u Srbiji, ili da se uvoze? Gde Rio Tinto planira da skladišti čvrst otpad, kao i koje su mere za preradu otpadnih voda?
Ovo su važna pitanja ukoliko ćemo da se već vodimo snagom jačine argumenta i na ova pitanja bi nadležno ministarstvo već danas da ima odgovor, a ne za 22 meseca. U ostalom, ne vidim zbog čega, ako je projekat transparentan, ako ništa nije ispod radara, ispod žita, zašto jednom narodnom poslaniku se ne bi odgovorilo na ovo pitanje, pa, da li su ovo političke institucije, ili Kamora možda, ili Kozanostra, gde važi princip omerte.
Dana 24. jula gospodin Ivica Dačić je rekao, kada je bio predsedavajući ovim domom da je primio 38.000 potpisa za narodnu inicijativu i koliko on zna, da su ti potpisi upućeni Republičkoj izbornoj komisiji. Ja po principu, draga Saveta, obraćam se Republičkoj izbornoj komisiji i postavljam pitanje da li je tačno, 24. jula tog istog datuma, da li su tačne tvrdnje gospodina Dačića, i ako jesu šta RIK planira da preduzme po ovom pitanju?
Znate, uvažena gospodo i građani, zaista je neverovatno da 38.000 potpisa nestane u Pionirskom parku, kao u Bermudskom trouglu između star i nove Skupštine, ili su ih možda pojeli konji vrani Tome Rosandića, koji se nalaze na ulazu u ovu skupštinu.
Hajdemo dalje, 10. septembra postavljam poslaničko pitanja ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću, dva pitanja na koja naravno, nisam dobila odgovor, ali možda gospodin Vesić bude profesionalniji pa mi odgovori. Kako komentarišete izjavu Jakoba Stausholma, generalnog direktora Rio Tinta, izrečenu 7. septembra u Ljuboviji, da, citiram – nešto od ovog otpada može da se iskoristi za izgradnju puteva. Drugo, gospodine Vesiću, da li imate saznanja o tome gde se u Evropi i u svetu za izgradnju saobraćajnica koristi rudarska jalovina koja je kategorisana kao opasan otpad?
Na kraju, 2. avgusta kucam na vrata Vlade Republike Srbije po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja sa molbom da mi dostavi sva rešenja, ugovore i memorandume koje je potpisala sa Rio Tintom, od trenutka kada je Rio Tinto počeo da posluje u Srbiji. Odgovor - ne raspolažemo datim podacima. Dakle, moje pitanje još jednom upućujem Vladi Republike Srbije da mi dostavi na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj navedene podatke. Zahvaljujem.
