Hvala lepo.

Moja pitanja biće usmerena ka ministru informisanja, gospodinu Dejanu Ristiću. Ima ih nekoliko, a tiču se rada REM-a, odnosno nerada i zašto se ne omogući procedura po kojoj članovi REM-a treba da budu smenjeni, s obzirom na najnovije analize beogradskog Centra za bezbednosnu politiku gde se konstatuje da na govor mržnje, kršenje profesionalnih standarda i normi se ne reaguje i da to ignoriše nadležno Regulatorno telo za elektronske medije. Kako to izgleda u praksi možemo da vidimo na sledećih nekoliko primera.

Naime, reporteri bez granica upozoravaju da je Srbija upozorena od strane Brisela da je problematična njena odluka da pusti „Raša Tudej“ da izveštava sa ovih prostora, s obzirom da se ona smatra fabrikom laži Vladimira Putina.

Takođe, imate po izveštajima BIRODI-ja činjenicu da u određenom periodu u informativnim emisijama ime predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, pomenuto je 2.406 puta, a da REM radi svoj posao danas bi moglo da se čuje u medijima da je Aleksandar Vučić potpisao Dubrovačku deklaraciju gde se osuđuje agresorski rat protiv Ukrajine. To zapravo ljudi nigde neće moći da čuju. I, nema kada da se čuje o strateškom političkom pravcu Srbije koji treba da vodi ka EU jer se u istom periodu dok se Putin spominje 2.406 puta reč klaster i reč poglavlje spominju svega 35 puta.

Dakle, BIRODI takođe upozorava, na osnovu jednoipogodišnjeg monitoringa „Dnevniku 2“ da je u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9% vremena, 11,4% neutralno, a kritike je bilo tek u 0,7% ukupnog vremena. Ovo je bolje i od samog Putina.

Kada je reč o litijumu, REM ponovo ne reaguje, pa je moje pitanje za njih – zašto ne reaguju u odnosu na sledeći slučaj koji ću predstaviti. Radi se o izveštavanju televizije „K1“ koja je u avgustu mesecu za vreme hapšenja ekoloških aktivista reč litijum spomenula tačno nula puta, a onda je u septembru ista televizija reč litiju spomenula 618 puta. Da li je promena uređivačke politike stvar nekih stimulacija ili pritisaka, ovde REM treba da istraži.

Sa „K1“ povezana je i Agencija „Tanjug“ i evo kako izgledaju na temu litijuma vesti „Tanjuga“ – Dejan Vuk Stanković – opozicija zaigrala na kartu vršenja vlasti dramatizacijom pitanja litijuma; Spasić – litijum je strateška prednost Srbije, opozicija želi da obustavi napredak; Crnojević – ne treba uvodi zabranu iskopavanja litijuma; Krstić Nebojša – zabrana iskopavanja litijuma bi onemogućila razvoj industrije i ekonomije; pa kaže sledeća vest – U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma, u Nemačkoj prva rafinerija; sledeća vest, Dejan Ilić – proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica.

Uglavnom, da REM radi svoj posao možda bi se mogla čuti i neka drugačija vest, valjda ne bi sve izgledale tako.

Onda dnevni list „Alo“ izveštava o tome da je Srbija sedma zemlja u Evropi u odnosu na slobodu izražavanja mišljenja na Internetu i društvenim mrežama, ali ne spominje da je rangiranje vršeno između devet odabranih zemalja gde je na osmom mestu Mađarska i na devetom mestu Turska, sve autokratski prijatelji Aleksandra Vučića. Takođe, kako to izgleda kada mediji dođu do svog krajnje karikaturnog sadržaja pa onda to prenesu ovako sa prošle sednice o rebalansu. Portal „Srpskog telegrafa“ objavio je vest pod nazivom – Vučević razbio laži Ponoševog pulena. Ta vest ispraćena je sa ovom slikom i sada tu ima jedan problem. Na ovoj slici se nalazi čovek koji se samo isto zove i preziva kao taj poslanik i ništa više. To je čovek koji predaje na Fakultetu filozofskom u Novom Sadu, koji nema nikakve veze sa opozicijom i sa ovom Skupštinom, ali to se ispostavilo kao preveliki izazov za istraživačko novinarstvo portala „Srpskog telegrafa“ gde nisu mogli zapravo da nađu ko je taj poslanik koji je govorio, pa su targetirali pogrešnog čoveka.

Taman kada je i Vučević dobio neki naslov da je on nekog razbio, on je razbio pogrešnog čoveka.

Stvari postaju tragične kada medijska scena ovako izgleda pa na to upozorava prof. Snježana Milivojević i upoređuje koliko puta se na Internetu pominje atentat na Zorana Đinđića i nalazi da je to 50 hiljada puta.

Kada se govori o atentatu na Aleksandra Vučića nalazi da je to 620 hiljada puta, a takođe nalazi da je to u režimskim medijima i takođe nalazi da je Aleksandar Vučić često lično poziva i kaže – ubijte mene, to je jedino rešenje da dođete na vlast.

Završavam, mi želimo predsedniku dobro zdravlje, dug život, znamo da i vi znate zašto. Hvala.