Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, druga tačka svake obojene revolucije jeste negiranje rezultata Vlade. U drugoj tački, kada se zaboravi ono za šta su se okupili, jeste objašnjavanje da sve što je urađeno ne valja ništa i da zapravo ništa nije ni urađeno i da sve što je urađeno trebalo je da bude urađeno ranije ili da u stvari ne treba o tome ni pričati.
Zato su danas prazne klupe kolega iz opozicije. Da su ovde, kada bi prošlo par sati divljanja, bacanja petardi, dimnih bombi, protivpožarnih aparata, kada bi prestali da duvaju u vuvuzele, morali bi da se suoče sa onim što je urađeno. Moralo bi da se razgovara pred kamerama, pred čitavom nacijom, moralo bi da se razgovara o stvarima koje je ova vlast uradila. Moralo bi da se govori o putevima, prugama, školama, bolnicama, vojsci, nacionalnom ponosu. Moralo bi da se razgovara o tome. E, zato se ne razgovara.
Evo, koristim i ovu priliku da sa ove govornice pozovem kolege iz opozicije da dođu. Izdržaćemo mi njihove uvrede. Izdržaćemo mi još topovskih udara. Izdržaćemo sve to što su smislili da je veliko i genijalno što dođu i poliju nekom vodom i posle jedni s drugima pričaju kako je to veličanstven događaj. Sve ćemo mi to izdržati, ali ih molim da dođu samo da izdrže ovo što mi imamo da kažemo, mirno, bez uvreda, bez topovskih udara, bez suzavca, samo da izdrže ovo što mi imamo da kažemo o tome šta je urađeno u ovoj zemlji i šta treba da bude urađeno u ovoj zemlji, a i da ih podsetimo na to šta su oni radili dok su vladali ovom zemljom, ništa više. Vrlo jednostavno. I bolje da se mi svađamo ovde koliko god hoćete, nego da se svađaju ljudi koji veruju u ono šta mi govorimo. Sa ove govornice uvek dolazi poziv za mir. Iz onih drugih klupa ne može biti poziv na mir, kada pokušate ovde, nasiljem da promenite većinu.
Znate, plan A, jedini plan, ispostavilo se, bio je da ćemo mi pobeći iz ove Skupštine. Da će nas zaplašiti svojom mržnjom, svojim nasiljem, svojim udarima i da ćemo mi pobeći iz ove Skupštine, onda će oni ovde da zauzmu, ležaće po klupama, govoriće sutra kako, eto, pregovaraće sa nama da li da se vratimo. Oni su vlada ovog naroda. Pozvali bi narod da uđe u Skupštinu i tako.
Ali, mi nismo pobegli. Ali, mi se nismo pomerili. I mi se nećemo pomeriti. Nema pomeranja. Nema povlačenja. Pred kim da se povlačiš? Pred nekim ko misli da je vrhunac demokratskog delovanja da duva u vuvuzelu sedam sati? Da li stvarno mislite da je neko glasao, evo, razgovarajte sa komšijama, sa prijateljima, sa onima koji ne glasaju za nas, to je potpuno prihvatljiv oblik demokratskog razmišljanja, pitajte ih – jesi li glasao za poslanika koji ima najjača pluća ili koji će najviše da duva ili koji će najviše da baca, koji najdalje može da baci topovski udar ili si glasao za poslanika koji će postaviti pitanje u tvoje ime i koji će se izboriti za nešto za šta ti veruješ da je bitno za tebe i tvoju decu? Zato su ove klupe prazne, jer mi danas bi posle svega morali da razgovaramo o onome što je urađeno i onome što će biti urađeno.
Istina, ružna je slika otišla u svet. Oni koji nas ne poznaju, sve manje žele da nas upoznaju kada vide tako nešto. Oni koji su nas mrzeli, imaju opravdanje da nas mrze još više. Oni koji su nam se smejali, imaju razloga da nam se smeju još više. Oni koji nas vole, stide se zajedno sa nama. Ružna slika je došla, baš je ružna slika došla u svet. Nije na nama da tako izgledamo. Mi smo Srbi. Mi smo narod koji ima čime da se pohvali. Uvek na boljoj strani sveta. Veliki narodi, brojni narodi, velike sile su često grešile u svojim istorijskim izborima, a mi baš nikada. I mi sebi da dozvolimo da se onakva slika pronese celim svetom.
Ovde je trebalo za dan ili dva da govori predsednik Republike Srpske, predsednik entiteta koji je nastao zahvaljujući borbi srpskog naroda, možda najveći dobitak srpskog naroda nakon Prvog svetskog rata, nešto što je nepromenljivo, nešto za šta su dati toliki životi. Mi, dame i gospodo narodni poslanici, ne možemo da ga pozovemo, da se mi ne bismo stideli. Sramota nas je da dođe ovde, da ga neko gađa dimnom bombom ili da ga sačekaju sa mržnjom, sa vriskom, sa besom koji ne bi doživeo ni u Sarajevu. Nije u redu. Sramota je nas zbog njih, zbog svih koji bi tako nešto uradili.
I nije slučajno, nije slučajno da u istom trenutku imate sankcije Naftnoj industriji Srbije, kičmi naše privrede, odnosno našeg energetskog snabdevanja, imate suđenje Miloradu Dodiku i praktično poništavanje Republike Srpske, imate pokušaj otimanja glasova Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji, formiranje šiptarske vlade, sa Srbima kojima Beograd ne znači ništa i kojima su Šiptari sve, a Srbija ništa i imate proteste na ulicama naših gradova. I sve je slučajno, jel da? I sve se jednostavno desilo, ništa drugo. I svi naši prijatelji iz celog sveta, Rusija, Kina, sve slobodne zemlje ovog sveta govore da je u pitanju obojena revolucija, daju nam podršku i svi oni koji bi da priznamo Kosovo, da napustimo Republiku Srpsku, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, svi oni podržavaju svaki skup.
Čuli ste Evropsku uniju koja kaže da osuđuju nasilje u parlamentu. Ne kažu ko vrši nasilje, ne kažu ko ga je uradio. A ko? Eto, neko. Obično je većina odgovorna za tako nešto, kada se tako izgovori i kada se tako kaže. To je kao kada na Kosovu i Metohiji uhapse Srbina, pa onda kažu da su jako zabrinuti zbog toga što se to desilo i da svi treba da pokažu pribranost, i onaj uhapšeni što su ga oteli i oni koji ga hapse, da svi budu pribrani.
U ovom parlamentu ćete, ja se nadam, vrlo brzo birati Vladu Republike Srbije. Biraćete ministre koji će na prvom mestu morati da zadobiju vaše poverenje, preko vas i poverenje građana Srbije. Ali vas molim, bez obzira ko bude ili ne bude bio ministar, ako bude izbora ili nova Vlada, vi ste vladajuća većina, vas su izabrali građani Srbije i nemojte da se sklanjate nikome i ni pred kim. Nema toga ko može vama da kaže da ste nelegalni ili nelegitimni i zato vi imate puno pravo da odlučujete i nemojte ni pred kim da se pomerate.
Molim vas da razmišljate kada budete glasali o zakonima koji su pred nama, kada budete razmišljali o tome šta ti zakoni donose za budućnost Srbije i neka vam ono što se dešava sada na ulicama naših gradova i ovaj pokušaj obojene revolucije i rušenja naše zemlje, setite se šta smo mi dopuštali da bi se ovo desilo. Nemojte da zaboravite da smo mi izglasali, mi dopustili, da nam drugi štampaju udžbenike, da nam štampaju šta je istorija i da našu decu uče da je u Srebrenici bio u stvari genocid, da o Jasenovcu ima manje rečenica nego o Srebrenici, da smo mi dopustili da nam štampaju udžbenike u kojima je srpski narod odgovoran za ratove 1990-ih, a Gavrilo Princip običan terorista. Ne heroj, ne borac za slobodu, već terorista. Da smo mi dopustili da nam u udžbenike stavljaju da je u pitanju bila NATO akcija, a ne NATO agresija.
Setite se da je zapravo najvažnije ministarstvu uvek Ministarstvo prosvete. Kako učimo decu, takvi postaju ljudi. Nema zemlje bez ideologija, nema zemlje bez uverenja, a ne muže biti uverenje ideologije ako dopustimo da našu decu uče drugi. Zato svi smo mi prolazni, ali vi kao narodni poslanici duže ćete trajati i najduže ćete trajati, zato vodite računa o onome o čemu glasate, kada glasate, preuzmite odgovornost na sebe, razmišljajte o stvarima koje dođu pred vas, zašto vam se nekada nešto i nudi. Popuštanje onima koji vode obojenu revoluciju će samo izazvati samo jednu, pa još jednu, pa još jednu.
Mi Srbi smo narod koji uvek izabere pravu stranu sveta, zato ne smemo da dopustimo da bilo ko drugi odlučuje o nama i odlučuje o onome što ćemo mi raditi, o čemu ćemo misliti, zato nas toliko i udaraju.
Znate, mislim da je Nikola govorio o tome, mi Srbi nismo najmnogoljudniji narod na Balkanu, ne živimo čak ni najvećoj teritoriji, nemamo more, nemamo najznačajnije i najvažnija prirodna bogatstva, a nećete naći udžbenik istorije ili udžbenik geopolitike gde neće reći kada se govori o Balkanu da su Srbi najvažniji narod na Balkanu, ne zbog našeg broja, već zbog našeg osećaja za stvaranje države, zbog našeg osećaja za stvaranje istorije. Mi Srbi zauzimamo mnogo veći prostor na istorijskoj mapi, nego na geografskoj mapi, zato što je vrednost našeg naroda uvek bila u stvaranju države.
Znate, kada razmišljate o onome što pokušavaju da urade kreatori obojene revolucije, vi uvek razmišljate, dobro kakvi su to zahtevi koji ne mogu da se sprovedu, koji ne mogu da se ostvare, u kojima ne može doći do realizacije. Razmišljate zašto. Da li je to neznanje, kakva je to namera? Ne, oni imaju nameru da unište državu, ne da je preuzmu, nego da je unište, da je ne bude. Kako mislite da vratite vi ili ja zajedno, kako mislimo da vratimo generaciju devetnaestogodišnjaka u njihove godine, kako ponovo sa 19 godina da se ponašaju kao da imaju 19 godina, kako ponovo da shvate da moraju da uče svaki dan, da moraju da idu u školu, da moraju da idu na fakultet, da je moguće da padnu na ispitu? Kako je moguće da nam je nanet tako strašan udarac, što nam je čitava jedna generacije ubeđena da kada stane pred kamere N1 počne da objašnjava kako je položila najvažniji ispit.
Najvažniji ispit je onaj po kome nije otišao u školu. I najvažniji je ispit onaj po kome je profesorica jedne od gimnazija u Novom Sadu fizički nasrnula na svoje dete, dete koje je učilo kod nje. To je najvažniji ispit. I položili su najvažniji ispit.
Najveći izazov neće biti čak ni ekonomija, izborićemo se, predsednik Vučić je dokazao da je u stanju da se izbori sa ekonomskim teškoćama i nedaćama. Najveći ispit i najveće nedaće će biti kako da ponovo čitava jedna generacija počne da živi u skladu sa svojim godinama, počne da se ponaša onako kako se ponašaju njihovi vršnjaci. Ideš u školu, slušaš profesora, raspravljaš se sa ocem i majkom, ali ih mnogo voliš i na kraju ih poslušaš. To će biti najveći izazov kada sve ovo prođe.
Nemojte misliti da će proći lako i nemojte misliti da neće biti nasilja. Nažalost biće ga, biće ga, jer oni koji su pokrenuli obojenu revoluciju u Srbiji nemaju nikakav drugi način da izađu iz nje, nemaju nikakav drugi način da završe ono što su započeli bez nasilja.
Država se pokazala žilava, odgovorna, izdržljiva, obezbedila je funkcionisanje, nastavila je sa životom, naravno, uz velike ekonomske i političke teškoće, ali nastavila sa životom, nastavila da brine i o Srbina na Kosovu i Metohiji, nije napustila Republiku Srpsku, nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Dakle, nije uspelo, nije smenjen predsednik Vučić, Vlada će biti promenjena, zamenjena, biće novi izbori šta god, ali biće legalno, legitimno, sve što se dešava u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, ništa sporno. To nije cilj, cilj je rušenje zemlje, cilj vaninstitucionalno delovanje, cilj je izaći iz institucija koje ne možete da osvojite na izborima, nego morate da napravite silom čitava jedan paralelni svet iako ste potpuno svesni da to u potpunosti uništava državu.
Informisanje u našoj zemlji je postalo udžbenički primer, evo dolaze iz više zemalja sveta, dolaze brojne novinarske ekipe koji snimaju priloge o obojenoj revoluciji da bi pokazala kako to zapravo izgleda i kako to deluje, šta se tu dešava.
Znate, govorilo se ovde o toj, a to se u teoriji zove ping-pong, izmisli se, pusti se lažna vest, kakva god ona bila, nebitno, nisi napadnut, nisi, nešto, nije važno. To pustite u nekom opskurnom portalu, samo se objavi, ta vest se prenese na malo veći mediji, onda ta vest odlazi u region i ta vest se vraća kod nas iz regiona navodeći kao izvor, respektabilne velike medije iz regiona. To se zove ping-pong. Više ne znate odakle je krenula vest, nego kažete, pa dobro to je objavila, mislim, državna televizija u Hrvatskoj, mora da, ne moguće da je to laž, a sve je poteklo od nekog malog nepostojećeg portala kod nas ili bilo koje zemlje iz okruženja.
Mi živimo svakodnevno u tome i nosimo se svaki dan sa tim i već smo navikli i vi i ja, da svaka rana na nama u stvari i nije bitna, mislim, kao da je važno, to kad neko nas uvredi ili kaže nešto ružno, ma to je ništa, hajde, šta sad. Sramota me da pričam o svom osećaju kada znam i o svojoj deci, kada znam šta trpe deca predsednika Republike Aleksandra Vučića, pa onda preskočiš i ćutiš. Navikli smo, kao nosimo to kao da je normalno, a nije normalno, a to nije normalno.
Nije normalno da je ova sala prazna i nije normalno da mi svi prihvatamo da ko god hoće može, šta god hoće dok je to protiv nas, dok je protiv ljudi koji ovde predstavljaju preko dva miliona glasača. Nije normalno, doći će naravno i vreme, prođe to tako, kada će ovo o čemu govorim biti podrazumevajuće, ali sada mi živimo u trenutku u kome nije normalno da deca idu u školu i nije normalno da roditelji traže od nastavnika da im uče decu u školama, i nije normalno da kažemo – ne možeš da zatvoriš most, i nije normalno da kažeš, ne možeš da sprečiš radnike RTS da ulaze u RTS, jer smo došli do toga da radimo samo da bismo izbegli sukob, da bismo izbegli nasilje na ulicama.
Videćete u subotu, nije do nas, apsolutno nije do nas. Činićemo i sve što možemo, kao što činimo i u celom regionu, i u Republici Srpskoj, i na prostoru Kosova i Metohije, da ne dolazi do sukoba, činićemo sve što možemo da učinimo da ne dođe do bilo kakvog sukoba, ali bojim se da oni koji su sve ovo pokrenuli, nemaju drugog načina da ovo završe nego da krenu grubom silom i da pokušaju silom da preuzmu vlast, kao što su radili 5. oktobra, pa nije to prvi put.
Dozvolićete mi na kraju jedan lični odnos, ovo nije stav vladajuće većine, nije stav ni Vlade, ali je moj, znate uostalom da sam uvek govorio ono što mislim i ono u šta verujem, na današnji dan umro je Slobodan Milošević, dva puta izabrani predsednik Srbije i SRJ, čovek čiji su svi neprijatelji bili i neprijatelji Srbije, baš svi. Slobodan Milošević, bez obzira na sve svoje greške, činio ih je kao i svako od nas, je bio na pravoj strani sveta i na pravoj strani istorije.
Srbija kao da je zaboravila i na njegovu smrt i na njegov život, a nemojmo zaboraviti da imamo Republiku Srpsku i Rezoluciju 1244 zahvaljujući i Slobodanu Miloševiću. I nemojmo zaboraviti da onako kako su rušili Slobodana Miloševića, a preko njega Srbiju, tako danas ruše Aleksandra Vučića, a preko njega Srbiju, istim metodima, na iste načine, sa istim ciljem.
Dakle, samo sam hteo u ovom Domu da podsetim da je postojao i da podsetim da je na današnji dan pod vrlo nerazjašnjenim okolnostima umro u Haškom tribunalu, u haškom kazamatu, tamo gde nije bilo pravde za Srbe, već gde je bila osveta za Srbe, baš kao što se danas svete i Miloradu Dodiku, baš kao što se svete i Aleksandru Vučiću.
To sam morao da podelim sa vama, to sam morao da kažem. Ja rekoh i dušu svoju spasih, a znam i verujem da ćete vi umeti da sačuvate ono najbolje u srpskom narodu. Hvala vam još jednom.

Poštovani potpredsedniče Vlade, Slobodan Milošević je, kako vi kažete, preminuo u Hagu tako što je neko odbio da ga leči na tako očigledne probleme koje je imao i tokom suđenja. Po nekoj mojoj računici, to se zove klasično ubistvo. Ali, dobro.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Ninoslava Erića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke.
Saglasno čl. 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku, gospodinu Ninoslavu Eriću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, gospođa Jelena Begović ima reč. Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani, pre svega, izazovi sa kojima se susrećemo su ogromni. Jedni su izazovi vezani za našu državu, drugi izazovi su izazovi na globalnom nivou, jer se susrećemo i sa jednom novom revolucijom na globalnom nivou a to je tehnološka, odnosno nova industrijska revolucija.
Ispred vas, u okviru ovih zakona o kojima ćete glasati, jeste i Predlog zakona o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za razvoj, odnosno obezbeđivanje dodatnog finansiranja za Projekat akceleracije, inovacija i podsticanja preduzetništva u Republici Srbiji.
Ja ću dati samo jedan okvir vezan za dosadašnji projekat i zašto nam je neophodno proširenje finansiranja ovog veoma uspešnog projekta.
Ovaj projekat je započet još 2022. godine i realizuje se zahvaljujući zaista snažnom partnerstvu Vlade Republike Srbije, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, odnosno Svetske banke i Evropske unije.
Sva sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđena su u partnerstvu između ove tri strane. Pri tome, kroz zajam i tehničku podršku Svetske banke, obezbeđeno je 43 miliona evra, a kroz finansijsku podršku EU 41,5 miliona evra.
Cilj ovog projekta jeste da se poboljša nauka u Srbiji, da nauka postane relevantna i izvrsna, s jedne strane, a s druge strane cilj ovog projekta jeste i da se unapredi preduzetništvo u Srbiji. Kada govorim o preduzetništvu, govorim pre svega o razvoju, istraživanju i razvoju u privatnim kompanijama, u malim i srednjim preduzećima, ali ono što je fokus našeg ministarstva jesu startap kompanije, kompanije koje osnivaju uglavnom mladi ljudi od studentskih dana i baziraju se na vrlo hrabrim idejama, visokorizičnim idejama i zahtevaju jednu specifičnu vrstu poslovanja i specifičnu vrstu podrške države u prvim godinama svog razvoja.
Naravno, krajnji cilj jeste da se na ovaj način doprinese i rastu i konkurentnosti naše privrede. Trenutno, sve najrazvijenije zemlje sveta, svi ekonomski giganti baziraju svoju ekonomiju i razvoj svog društva na dva principa - oni se baziraju na znanju i na inovacijama.
Ovaj projekat je podeljen u tri osnovne komponente i ja ću samo ukratko da ih objasnim, mislim da je bitno da znate za njih. Prva komponenta jeste podrška naučnim istraživanjima kroz finansiranje programa Fonda za nauku. Fond za nauku je osnovan 2019. godine kao jedan potpuno novi način finansiranja nauke u Srbiji, posle 70 godina i krajnji cilj ovog Fonda jeste da obezbedi kontinuiranu podršku izvrsnim naučnim istraživanjima u Republici Srbiji koji su neophodni ne samo za razvoj ekonomije već za razvoj našeg društva.
Projekti koji se finansiraju su fokusirani na izvrsnu nauku, na ideje, na podršku mladim istraživačima, na povezivanje sa našim naučnicima koji ne žive u Srbiji, znači koji žive van granica naše zemlje, ali i na promovisanju povezivanja akademije, znači fakulteta, instituta, sa privrednim sektorom, odnosno privatnim sektorom.
Ono što je bila novina uvođenjem Fonda za nauku jeste da se prvi put uvela kompetitivnost u odabiranju projekata koji se finansiraju, pri tome krajnja odluka je bila na međunarodnim nezavisnim ekspertima, tako da su zaista samo najbolji projekti dobijali i danas dobijaju finansiranja.
Naravno, komponenta ova je takođe usmerena i da fond bude održiv, što znači da kada prestanu različiti vidovi finansiranja da nađu način novi kako će da finansiraju nauku u budućnosti u Srbiji.
Ono što je jako bitno za istraživače jeste da dobiju nove veštine i nova znanja kako da pristupe jednom mnogo većem fondu a to je trenutno najveći fond za nauku, koji finansira nauku na svetu, evropski fond, evropski okvirni program koji uvek traje po sedam godina.
Bilo je već pet okvirnih programa, a sada se nalazimo u okvirnom programu koji je započet 2020. godine. Ovo jeste na neki način priprema naših naučnika da postanu delovi većih mnogo većih i značajnijih konzorcijuma u Evropi.
Samo ilustracije radi da vidite koliko država ulaže u nauku i koliko se ta sredstva zaista povećavaju iz godine u godinu, prethodni okvirni program trajao je od 2014. do 2020. godine, kada je država Republika Srbija uložila 139 miliona evra u ovaj program, međutim evo novi program je počeo 2021. godine i evo sada je već potpisano 364 projekata, na kojima učestvuju srpski naučnici, i sa budžetom od preko 130 miliona evra, što znači da očekujemo da ćemo sigurno duplirati količinu novca koja se ulaže u nauku ovim putem.
Što se tiče druge komponente, ona je usmerena ka inovativnim preduzećima, pre svega ka startap kompanijama i omogućava im tehničku podršku, pre svega kroz specifične vrste mentorstva, odnosno njihovog učenja za odabrane kompanije, ali isto tako fokusirano je i na privlačenju različitih vrsta investitora koji su spremni da u fazi kada banke ne žele da finansiraju ovako rizične "kompanije", da se nađu finansijeri koji su spremni i koji veruju u njihove ideje.
Ova komponenta se odigrava, odnosno ova komponenta ide kroz Fond za inovacionu delatnost. To je drugi veliki fond koji imamo u Srbiji, koji podržava prevashodno saradnju između akademije i privatnog sektora i na taj način kroz materijalizaciju ideja od akademije ka tržištu treba da se utiče ponovo na rast ekonomije u Srbiji.
U cilju osnaživanja start ap zajednice po prvi put u Srbiji je pokrenut program akceleracije. To znači ubrzanog investiranja u start ap kompanije, odnosno olakšavanje ovim kompanijama da jednog dana izađu na regionalno, odnosno globalno tržište i na taj način privuku mnogo značajnija finansijska sredstva.
Ovo je prvi akcelerator u Srbiji i odabrane kompanije, u svakoj turi njih po 20, dobijaju tromesečnu vrlo detaljnu podršku koja uključuje, kao što sam rekla, mentorstvo, ali uključuje i finansijsku podršku i u ovom procesu naše mlade kompanije, naši mladi ljudi uče kako da osvajaju nova tržišta, uče kako da, na kraju krajeva, svoju ideju zaista povežu sa onim što su potrebe tržišta i uče se jednom novom načinu poslovanja. Trenutno sve velike ekonomije jedan deo makar svog razvoja baziraju na inovativnim kompanijama.
Do sada je u Srbiji na ovaj način podržan 61 start ap, pritom prosečno dvadesetak start apa u prvoj godini već prikupi između 20 i 25 miliona investicija od strane različitih investitora i trenutna njihova vrednost tržišna je 255 miliona evra.
U Srbiji broj start apa raste. Došli smo do nekog broja od 800 start apa. To je jedna vrlo živa zajednica gde radi preko 4.500 ljudi. Samo oni koji se nalaze u naučno-tehnološkim parkovima u različitim su oblastima, od medicine, poljoprivrede, do poslovanja i državne uprave. Ovo je, cilj ove druge komponente je, pre svega, da kroz mentorske programe dođemo do uspešnih osnivača start apa. Naravno, krajnji cilj je, to možete čuti ponekad i u novinama i u izjavama, da dođemo i do prvog jednoroga u Srbiji, odnosno da dođemo do prve kompanije koja će vredeti više od milijardu dolara. Na tome moramo, naravno, da radimo. Moramo da povećamo ukupnu ekonomsku finansijsku vrednost naših start apa, ali to je jedini put da se dalje ekonomija razvija u sadašnjim uslovima tzv. četvrte industrijske revolucije na prelazu, vrlo brzom prelazu na petu industrijsku revoluciju.
Treća komponenta jeste takođe izuzetno bitna komponenta. Ona se odnosi na podršku reformi samih naučno-istraživačkih organizacija. Ilustracije radi, 95% naših naučno-istraživačkih organizacija je osnovano pre više od 40 godina. Naravno, stvari su se promenili, tako da smo u poslednjih 10 godina osnovali tri nova instituta, Institut za informacione tehnologije u Kragujevcu, Institut „Biosens“ u Novom Sadu, kao i Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.
Kroz ovaj projekat ćemo podržati dalju reformu naučno-istraživačkih organizacija gde zaista već 20 instituta u ovom momentu imamo koji već tri godine prolaze kroz vrlo intenzivan proces promene kako upravljanja, znači načina kako funkcioniše jedan moderan institut, načina kaka se diverzifikuju izvori finansiranja svih ovih instituta. Okreću se mnogo više ka privredi, okreću se mnogo više ka primeni svoje nauke i, naravno, okreću se ka inovacijama, a krajnji cilj nam je da i za akademije povećamo broj startapa koji se osnivaju.
Do sada je, kao što sam rekla, ukupno 20 naučnih instituta potpisalo ovakav ugovor, počevši od 2021. godine, zatim jedna grupa instituta je ušla 2022. godine i poslednja grupa 2023. godine.
Ono što takođe se radi sa njima jeste da se menjaju institucione politike, modernizuju se procesi, uvode se različiti sektori, kao što su sektori za transfer tehnologije, obraća se pažnja na intelektualnu svojinu koja je izuzetno bitna da ostaje u Srbiji, da tako povećava vrednost naših proizvoda. Takođe, radi se intenzivno na povezivanju sa domaćim i stranim privatnim sektorom.
O uspešnosti ovog projekta mislim da govori sama činjenica da smo već potrošili preko 80% sredstava koji su namenjeni za sve ove programe, tako da uzimajući u obzir dosadašnje izuzetno dobre rezultate ovog projekta, s jedne strane, s druge strane uspešnost rada Fonda za nauku koji je raspisivao različite pozive, kao što su Ideja, Promis, Prizma, Dijaspora, Zeleni program i sa treće strane jačanje startap ekosistema kroz rad Fonda za inovacionu delatnost, pre svega kroz program Katapulta.
Neophodno nam je povećano finansiranje za ove programe, ali i za još neke dodatne programe u vrednosti od 25 miliona evra.
Ova nova tranša finansijska će biti fokusirana pre svega na istraživanja, preduzetništvo u ključnim strateškim oblastima za Republiku Srbiju, a to su veštačka inteligenciju, znači, nove tehnologije i biotehnologija.
Dodatna sredstva će se koristiti za razvoj veštačke inteligencije, gde ćemo kroz fondove za nauku i Fond za inovacionu delatnost raspisivati vrlo specifične pozive gde ćemo podržati i naš privatni sektor, ali i akademiju da razvija i primenjuje ovu veoma moćnu novu tehnologiju kako Srbija ne bi izgubila korak sa svetom i korak sa zaista neverovatno brzim tehnološkim razvojem koji se odigrava danas.
Takođe, jedan deo sredstava će biti utrošen i na izgradnju kapaciteta za upravljanje i za sprovođenje projekata u okviru BIO4 kampusa.
Da vas podsetim, godine 2021. Vlada Republike Srbije je podržala najveći projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu ikada u Srbiji, ali moram da kažem i najveće finansijsko ulaganje u infrastrukturni projekat u regionu, a to je izgradnja BIO4 kampusa.
Vlada Republike Srbije i država je vrlo svesna da se suočavamo sa velikim globalnim izazovima kako u zdravstvu, tako i u poljoprivredi i proizvodnji hrane, u industriji, u zaštiti životne sredine i to su sve teme koje su izuzetno važne za sve naše građane.
Dalji razvoj i dalje unapređenje ovih sektora apsolutno je nemoguć bez znanja, bez nauke i bez inovacija. Tako se i rodila ideja o izgradnji jednog potpuno novog grada u gradu Beogradu, a to je BIO4 kampus.
Ideja je da okupimo sve relevantne učesnike u procesu od znanja, ideje do tržišta, odnosno do kreiranja novih usluga i novih proizvoda, bez obzira da li pričamo o biomedicini, biotehnologiji, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, uz korišćenje bioinformatike i uz korišćenje veštačke inteligencije.
Planirano je da se u okviru BIO4 kampusa nalaze, odnosno prebace kompletno ili delimično sedam fakulteta Beogradskog univerziteta, devet naučnih instituta. Takođe, zgrada za naučno-tehnološki park koji će okupiti startape i kompanije iz ove oblasti. Treća komponenta koja je izuzetno važna jeste prisustvo privatnog sektora, što znači da radimo na privlačenju kompanija i domaćih i stranih iz oblasti poljoprivrede, iz oblasti farmacije, iz oblasti biotehnologije kako bi zajedno u ovom jednom vrlo inspirativnom okruženju mogli da rade, da razvijaju inovacije i da tako dodatno pokrenu ekonomiju Srbije.
Investicija od oko 600 miliona evra zaista je ogromna investicija u nauku, ali to je investicija u budućnost Srbije. Bez inovacija, bez daljeg proširivanja znanja, ne može nijedna država da se razvija.
Obezbedili smo sredstva kroz kredit Razvojne banke Saveta Evrope u vrednosti trenutno 200 miliona evra, ali tu su i Banka za razvoj, Evropska banka za razvoj, kao i Saudijski fond, koji su apsolutno prepoznali ovaj projekat kao prioritetni projekat za Srbiju i zaista pružili veliku podršku u razvoju ovog projekta.
Ono što je takođe jako bitno jeste da će biti veliki broj korisnika ovog BIO4 kampusa, znači, između četiri i pet hiljada studenata će svaki dan raditi u ovom jednom vrlo inspirativnom okruženju i ekosistemu. Izgradićemo preko 300 laboratorija. Sve ukupno će biti izgrađeno 160 hiljada metara kvadratnih vrlo specifičnog prostora koji će poslužiti i za laboratorijski rad i za istraživanje i za razvoj, ali i za razmenu ideja između privatnog sektora, između države i između akademije.
To će biti deo ovih sredstava koje tražimo kroz dodatni zajam. Biće izgradnja kapaciteta ovog čitavog ekosistema. Osnovana je 2023. godine i kompanija BIO4 d.o.o. koja će upravljati i koja već danas pomaže svim budućim članovima ove zajednice da počnu da sarađuju. Već imaju zajedničke projekte i već imamo prve rezultate tih zajedničkih projekata.
Zašto je bitno ovo što radimo? Sada ću proći kroz neke jako bitne podatke koji su vezani za nauku i koji pokazuju da što više ulažemo u nauku, to su rezultati direktno proporcionalno bolji, ali ne rezultati samo za nauku, nego rezultati i za ekonomiju. Ako uporedimo ulaganje iz budžeta u nauku 2012. godine od 16,2 milijarde dinara, sa 2024. godinom, gde je investirano u nauku 34,804 milijarde dinara, evidentno je ogromno povećanje ulaganja u nauku, u infrastrukturu koja je vezana za nauku.
Sada bih se osvrnula i još jednom na Evropski okvirni program za finansiranje istraživanja i inovacija, gde je program koji je bio održan 2007. do 2014. godine, država je uložila 64,12 miliona evra. Međutim, već ove godine u „Horizont Evropa“, okvirnom sedmogodišnjem programu, negde na pola puta došli smo do 130 miliona evra, što ja očekujem da ćemo sigurno preko 200 miliona evra uložiti u nauku u Srbiji u sedam godina, u periodu od 2021. do 2027. godine, dodatno u odnosu na ova sredstva.
Kao što sam vam rekla, jako dugo u Srbiji nije osnovan nijedan novi institut, što znači nije se ulagalo u stratešku infrastrukturu. Nekada smo imali zaista vrlo duboko promišljanje države kada su osnivali institute i instituti su osnivani u skladu sa globalnim i svetskim trendovima. Ali, ono što mi je jako drago, 2015. godine osnovan je institut „BioSens“, koji je i dobio status jedinog evropskog centra izvrsnosti van EU, i to govori o kvalitetu naših istraživača, o kvalitetu naše nauke i, na kraju krajeva, i dalje o kvalitetu našeg visokog obrazovanja.
Takođe, u Kragujevcu 2019. godine osniva se novi Institut za informacione tehnologije. Nadam se da će oni jako brzo preći u novi prostor, pošto završavamo i Centar izvrsnosti u Kragujevcu i 2021. godine, kao jedan od delova Akcionog plana Strategije za razvoj veštačke inteligencije, u Novom Sadu je osnovan Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju.
Zahvaljujući ovim institutima izrađena je platforma u Ministarstvu poljoprivrede e-agrar, gde je registrovano trenutno 350 hiljada domaćinstava i preko koje se sada automatski dolazi do subvencija od strane poljoprivrednika.
Takođe, započeti su fantastični projekti sa našim zdravstvenim sistemom, gde se radi npr. na ranoj dijagnostici retkih bolesti zahvaljujući upotrebi veštačke inteligencije, gde se snimci pluća, takođe, provlače kroz tehnologiju veštačke inteligencije i postaju jako dobar alat lekarima i pomoć u ranoj dijagnostici kancera.
Ovo govori o tome da je prepoznat momenat kada su došle nove tehnologije, kada je došla nova prilika za Srbiju i kada je država uložila u nauku, kada je država uložila u infrastrukturu i otvorila vrata mladim ljudima da apsolutno ne moraju da idu iz zemlje, već mogu da ostanu i da rade na infrastrukturi, kao što će biti BIO4 kampus, kao što imamo trenutno institute i da razvijaju svoje karijere u našoj zemlji.
Što se tiče fondova, pomenula sam ih, znači, imamo dva fonda koji finansiraju nauku i preduzetništvo u Srbiji iz ugla Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Fond za nauku od 2019. godine, ali evo, čisto da pokažem koliko se i tu povećalo ulaganje države, odnosno sredstava iz budžeta koja su odvojena za ovaj fond. Godine 2017. bilo je odvojeno 4,5 miliona evra, a 2024. godine 14 miliona evra, što znači da država zaista u Fond za inovacionu delatnost ulaže sve više i više para, sve više i više novca, ali taj novac se jako brzo vraća kroz startap kompanije koje dalje privlače iz inostranstva finansijske različite institucije koje dolaze u Srbiju i investiraju u njih.
Što se tiče Fonda za nauku, do sada je uloženo 81,7 miliona evra u naučne projekte, kroz 13 programa, 507 projekata je finansirano preko 3.500 istraživača je već učestvovalo na tim programima iz skoro svih naučno-istraživačkih organizacija Srbije. Govorim i o fakultetima i o naučnim institutima.
Ali, pošto sam se dotakla i teme koja je izuzetno važna za Srbiju, a to je kako da zadržimo naše mlade i naše talentovane ljude, oni su uvek ambiciozni i oni uvek žele nešto više i pametna država i država koja razmišlja o njima ulaže u njih i ulaže u infrastrukturu u kojoj trebaju da grade svoju karijeru.
Zato Srbija ima Fond za mlade talente čija je baš uloga da podrži mlade talente tokom njihovog školovanja i da im pokaže da država stoji iza njih i da im otvara vrata za njihove karijere. Ukupan budžet Fonda za mlade talente u 2024. godini je bio milijardu dinara i Fond godišnje sprovodi tri konkursa. Prvi konkurs jeste konkurs za stipendiranje studenata završnih godina osnovnih akademskih studija i studenata završnih godina master akademskih studija. To je najprestižnija stipendija koju naši studenti mogu da dobiju u Srbiji. Poznata je kao „Stipendija Dositeja“. Za školsku 2023/24. godinu finansirano je ukupno 1615 studenata, a ove godine, za 2024/25. godinu 1672 studenata je dobilo stipendiju u vrednosti od 360 hiljada dinara, povećali smo sa 320 hiljada dinara na 360 hiljada dinara. Ukupan budžet je 601 milion dinara.
Drugi konkurs jeste fokusiran na naše mlađe, na naše srednjoškolce i svi srednjoškolci koji su postigli uspehe, znači, prvo, drugo, treće mesto i na državnim i na međunarodnim takmičenjima takođe dobijaju svake godine nagrade u vidu novčanih sredstava.
Ove godine smo imali zaista, 2023. godine, izvinjavam se, imali smo dodeljenih 1.296 nagrada, a ove godine smo imali zaista veliki broj nagrada 1.609 nagrada u vrednosti od 20.000 dinara do 200.000 dinara. Ovaj porast broja uspešne mlade dece govori da imamo sve ambicioznije generacije, da imamo mladu decu koja se već u četvrtom razredu osnovne škole odlučuju da se bave naukom, da se bave takmičenjima, da žele da vide kako stoje sa znanjem u odnosu na svoje kolege iz čitavog svega i prethodnih godina zaista smo imali fantastične rezultate, mogli ste da vidite i na televiziji tu sjajnu mladu decu koja predstavljaju zaista pravu i svetlu budućnost Srbije.
Treći konkurs koji sprovodi Fond za mlade talente jeste i podrška našim studentima koji žele da studiraju u inostranstvu, znači na studijama drugog i trećeg stepena, na vodećim svetskim univerzitetima. Znači, univerzitetima koji su po rangiranju bolji od naših univerziteta. Za 2024/2025. godinu finansira se 329 stipendista sa ukupnim budžetom od 450 miliona dinara bruto. Pojedinačna stipendija iznosi, onda je podignuta pre dve godine, 1.167.000 dinara, i to predstavlja zaista značajnu finansijsku podršku i pomoć našoj deci koja odlaze i koja su primljena na prestižne svetske univerzitete.
Takođe, naše ministarstvo stipendira doktorante, znači imamo još stipendija za mlade. Verovatno je ovo dobra prilika, ako slušaju, da zapišu koje su sve prilike i koje prilike im sve država pruža da mogu da imaju bolji finansijski status i da budu nagrađeni, na kraju krajeva, za njihov talenat i njihovu ambiciju, tako da trenutno imamo 307 stipendista doktoranata koje finansira naše ministarstvo u mesečnoj nadoknadi od 75.000 dinara.
Takođe, posvetili smo i određene stipendije za naše srednjoškolce koji osvoje prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama. Oni dobijaju tokom svog školovanja kompletnog svaki mesec 46.000 dinara ovo se mnogo ne koristi tako da pozivam i srednjoškolce da obrate pažnju na ove pozive i ono što je 2018. godine Vlada Republike Srbije uvela jeste da se najbolji mladi istraživači automatski uključe i dobiju zaposlenje nakon diplomiranja u našim vodećim naučno-istraživačkim organizacijama gde biraju da li će da se zaposle na fakultetu ili na institutu. Ove godine smo imali 307 naših talenata koji su dobili posao u našim istraživačkim centrima, odnosno naučnim institucijama.
Na kraju ću završiti sa onim što je izuzetno bitno, a to je sa onim sa čime sam i počela - nova tehnološka revolucija i veštačka inteligencija i da pokažem da je Srbija i da je ova država i te kako prepoznala na vreme ovu moćnu tehnologiju i bili smo prva zemlja jugoistočne Evrope koja je donela i usvojila Strategiju veštačke inteligencije u periodu 2020. do 2025. godine. Međutim, tehnologija se toliko brzo menja da smo ove godine usvojili novu strategiju koja se fokusira i na obrazovanje i na jačanje infrastrukture i na podršku privatnom sektoru kada je reč o ovoj novoj tehnologiji.
Takođe, Srbija ima i nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju. Imamo Nacionalni data centar sa superkompjuterom i među prvima u svetu smo otvorili ovaj Data centar, odnosno ovaj superkompjuter, da bez nadoknade naše naučno-istraživačke organizacije, naši fakulteti, naši instituti, ali i naši startapi, znači naše mlade kompanije, preduzetne kompanije imaju pristup ovoj vrlo skupoj infrastrukturi, ali neophodnoj za njihov dalji razvoj.
Vrlo smo aktivni u svim međunarodnim organizacijama tako smo 2022. godine postali članice međunarodne organizacije Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, ali smo bili toliko aktivni da smo i postali predsedavajući. Ove godine Srbija predsedava ovom organizacijom koja obuhvata 44 zemlje, uključujući sve zemlje OECD-a. U decembru smo imali veliki samit ovde u Beogradu gde je bilo preko 1.500 učesnika, gde je bilo 49 delegacija, međunarodnih organizacija i stranih delegacija i gde Srbija sada zauzima zaista vodeće mesto kada pričamo o regulativi i kada pričamo o etici, bezbednoj primeni ove tehnologije i, na kraju, Srbija je vrlo ozbiljno shvatila, naravno, potencijal ove tehnologije i krenuli smo sada i u izradu novog zakona za veštačku inteligenciju i očekujem 2025. godine da ćemo obezbediti još jedan superkompjuter i da ćemo dalje jačati našu infrastrukturu.
Ovo je ukratko objašnjenje, malo šire objašnjenje, za ovaj zakon i ovo jeste moja poruka i poruka i mladima i svima u zemlji da moramo da se fokusiramo i na obrazovanje i na znanje i na nauku i, ako želimo da uhvatimo voz, ovaj brzi voz, koji je krenuo na globalnom nivou, treba da ulažemo, kao što smo do sada ulagali, a ja se nadam i više, tako da se u budućnosti gađamo dobrim idejama. Hvala puno.

Reč ima ministar trgovine gospođa Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovane kolege ministri, a pre svega dragi građani Republike Srbije, prvo bih poželela i iskoristila priliku da poželim brz oporavak gospodinu Lazaru, časnom policajcu, vrednom žandarmu koji je povređen dok je radio svoj posao, dok je samo obavljao svoj posao na ulicama naše zemlje, posle četiri meseca terora na ulicama i četiri meseca iživljavanja i nad našim pripadnicima unutrašnjih poslova, ali i na građanima Republike Srbije, na svima nama i na policajcima koji su ih sve vreme samo štitili i ništa drugo nisu radili. Nasilnici su noćas pokazali ponovo svoju nameru da žele preko ulice da dođu na vlast, da otmu državu od naroda, da se domognu državnih para i da ponovo krenu da pune svoje džepove, obzirom da su verovatno ostali sada bez tih resursa, a u odnosu na sve ono što su do 2021. godine pokrali od građana Srbije.
Izraziću apsolutno svoje zgražavanje na sve što se noćas dogodilo kada je povređen policajac, ali i na sve ono što se dešavalo i prethodnih dana i nedelja i meseci i kada je povređen naš uvaženi kolega ministar Selaković i na sve ono što rade predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, predsedniku Vlade i njegovoj porodici, na jednoj dehumanizaciji, na pretnjama, pretnjama ubistvom, na jednom linču, ali očigledno da osim nasilja ne umeju ništa drugo ni da urade. Iscrpeli su očigledno te neke finansijske resurse koje su imali, dobili su verovatno nešto sredstava i od USAID-a i od nekih drugih organizacija iz kojih su se finansirali i te resurse će polako iscrpeti u celosti i neće imati više iz čega da se finansiraju, a verovatno neke poslednje apanaže u nizu opravdava i Boris Tadić koji je noćas, kao bivši predsednik Republike Srbije, pozvao da se ruši ta država čiji je predsednik bio, pozivajući na ekstremizam, pozivajući na radikalizaciju, odnosno eskalaciju nasilja, pozivajući na to građani Republike Srbije se sukobe i da neko bude povređen protiv našeg časnog žandarma koji je noćas povređen. Iskoristila bih ovu priliku i da apelujem na sve blokatere da se suzdrže od nasilja.
Apelujem na opozicione lidere koji broje verovatno svoje poslednje časove nekog političkog opozicionog delovanja u našoj zemlji da ne pozivaju na nasilje u danima pred nama, da pokušaju da osmisle neki program, da osmisle neku sopstvenu ideologiju putem koje može da se vodi njihova politika. Znam da je nemaju i znam da je tužno, nisu je imali ni do 20212. godine, ali da pokušaju kroz neki fer demokratski način da deluju politički u našoj zemlji i da pokušaju da dođu na vlast putem izbora, a verovatno ne bi dosegli ni cenzus.
Ono što je takođe važno i što bih iskoristila priliku da pomenem i ne znam da li smo uopšte svesni značaja današnje posete sina gospodina Trampa, Donalda Trampa mlađeg, koliko je on važan učesnik i koliko je važna karika u političkom delovanju američke administracije i koliko je bio važan i u sprovođenju i realizaciji političke kampanje, predizborne kampanje njegovog oca i koliko će uopšte imati jedan snažan uticaj na političko delovanje američke administracije i koliko je važno što je Srbija danas zahvaljujući predsedniku Vučiću zemlja sa takvim ugledom i toliko uvažena da nas je posetio Trampov sin i sreo se sa našim predsednikom i razgovarao o unapređenju naših odnosa.
Mislim da je danas veoma važan dan za Srbiji u bilo je važno da evo i sa ove govornice da ponovim prosto u svetlu svih geostrateških odnosa i krize koja se dešava u svetu koliko je važno što nas je desna ruka političara broj jedan u svetu posetila i srela se sa našim uvaženim predsednikom.
Dok neki pokušavaju da ruše našu zemlju i pokušavaju da oslabe i ekonomiju i uopšte snagu naših i stranih investicija i sve ono što smo ostvarili počev od 2012. godine od kako je na čelo naše zemlje došao Aleksandar Vučić, mi se borimo svakodnevno za dalji rast i razvoj naše ekonomije, za dalji napredak privrede, za dalje jačanje domaće privrede, za dalje privlačenje stranih direktnih investicija. Borimo se za otvaranje novih radnih mesta. Borimo se za to da budemo ove godine prva ili jedna od dve najbrže rastućih ekonomija u svetu.
U svetlu te činjenice, mi smo i prethodne godine i ove godine izašli sa veoma atraktivnim i povoljnim nikada do sada takvim konkursima za domaću privredu, kada su u pitanju subvencije i podsticaji u vidu bespovratnih sredstava, po nekoliko kategorija prepoznavajući neke male kategorije koje možda u prethodnom periodu nisu bile toliko istaknute i prepoznate kroz neka davanja kroz Ministarstvo privrede.
Istakla bih nekoliko, imajući u vidu da je veoma značajan iznos plasiran, 5,2 milijarde dinara ukupno plasiranih sredstava, kombinovanih bespovratnih 2,5 milijarde iz budžeta Republike Srbije, dok su preostala sredstva kombinovana sredstava što poslovnih banaka, što Fonda za razvoj pod veoma povoljnim kamatnim stopama.
Kao jedan od najatraktivnijih programa koji smo podržali sa 200 zahteva u iznosu od 795 miliona, čak bespovratnih sredstava, odnosno 1.890.000.000 ukupno, Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme i imali ste prilike, dragi građani, i prethodnih dana da vidite i u obilascima svih okruga koje je predsednik Vučić obilazio koliko se promovišu ovi programi Ministarstva privrede, odnosno Vlade Republike Srbije i koliko zaista naši privrednici koriste ova sredstva, koliko nabavljaju opremu, unapređuju svoja poslovanja, podižu kvalitet ili kapacitet svojih proizvodnih pogona i u odnosu na to uvećavaju ukupan obim poslovanja, odnosno ukupne prihode, zapošljavaju nove zaposlene ili automatizuju svoje proizvodne procese i u odnosu na to se penju na određenu lestvicu da mogu da budu izvozno orjentisani i da osvajaju zajedno sa nama i vođeni politikom Aleksandra Vučića i nova tržišta poput Kine, Egipta, Emirata i svega onoga što smo i danas pominjali, a dotaći ću se svakako i tih važnih tema.
Program „Razvojna šansa“ 45 zahteva podržano sa 1,27 milijardi dinara. Po prvi put smo izašli sa 100% bespovratnih sredstava i prepoznali kategoriju starih umetničkih zanata kojih je zanatlija veliki broj registrovano u našoj zemlji. Ministarstvo privrede i sertifikuje njihovu delatnost i u tom smislu smo se opredelili da ih posebno podržimo i da opredelimo samo za njih jedan poseban konkurs. Dakle, 174 zahteva podržano sa ukupno 47 miliona dinara bespovratnih sredstava. Znači, svaki stari zanatlija ili onaj ko se bavi domaćim radinostima je dobio po 300 hiljada dinara bespovratnih sredstava koja može da uloži u repromaterijal ili bilo šta što mu je neophodno za poslovanje.
Zatim, Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu, gde smo podržali 104 zahteva sa 50 miliona dinara i taj program smo radili sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju. Veoma uspešna realizacija tog programa gde smo podržali žene u ruralnim područjima i na taj način pokušali da ih ekonomski osnažimo da ostanu u sredinama u kojima posluju i rade i da na taj način uvećaju obim svog poslovanja i da nemaju želju ni potrebu da idu ka nekim velikim gradovima sa svojim porodicama.
Program podrške jačanju kapaciteta poslodavaca uključenih u dualno obrazovanje, podržan sa 113 zahteva u ukupnom iznosu od 49 miliona dinara. Veoma interesantan konkurs koji smo radili u saradnji sa Kancelarijom za dualno obrazovanje, gde smo po prvi put podržali one koji obučavaju našu decu, znači mentore. Ovoga puta nismo izašli sa stipendijama za đake, nismo izašli sa posebnom podrškom za poslodavce, nego smo izašli sa podrškom ka poslodavcima koji su dužni da usmere ka mentoru, odnosno onom čoveku, onom zaposlenom kod tog poslodavca koji direktno obučava naše dete u procesu dualnog obrazovanja.
Zatim Program podsticanja razvoja ženskog preduzetništva i žena samohranih roditelja. Tu kategoriju smo posebno istakli u ovom konkursu i procenat bespovratnih sredstava je bio viši ukoliko je žena samohrani roditelj. Podržali smo ukupno 257 zahteva sa 1,04 milijarde dinara.
Podržali smo naravno početnike u poslovanju i naše mlade i ukupan iznos koji smo plasirali ka mladima i star apovima iznosi 427 miliona dinara.
Po prvi put smo izašli sa Programom koji se tiče prerađivačke industrije, odnosno dela lova, ribarstva, proizvodnje vina, piva i drugih destilata i podržali smo 18 zahteva u visini od 121 milion dinara.
Ovo su bili podaci koje sam istakla za 2024. godinu, a u svetlu velikog interesovanja mi smo naravno izašli i ove godine sa posebnim programima prateći politiku Aleksandra Vučića, koja se odnosi na naše mlade i na ono što je država uradil kada je u pitanju opredeljivanje sredstava, odnosno krajnja podrška ka mladima od 20 do 35 godina u kupovini njihove prve nekretnine.
Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj na inicijativu predsednika Republike, gospodina Vučića, izašli smo sa posebnim programom koji se tiče kreditiranja svih mladih koji su vlasnici i osnivači preduzetničkih radnji ili privrednih društava starosti od 20 do 35 godina. Znači, apsolutno pratimo kreditnu liniju koja se tiče nabavke stanova. Pandam tome smo uradili da ih osnažimo ekonomski kada je u pitanju njihovo obavljanje privredne delatnosti u vrednosti od milijardu dinara.
Ja bih istakla sada pojedinosti koje se tiču te kreditne linije, imajući u vidu da smo izašli sa nikada povoljnijim paketom. Znači, maksimalni iznos po pojedinačnoj aplikaciji može biti do pet miliona dinara uz primenu kamatne stope od 1,5% svega na godišnjem nivou. Šta to znači? Da za pet miliona dinara da za ceo period otplate od 78 meseci koji uključuje 18 meseci grejs perioda i 60 meseci otplate samog kredita iznosi svega nekih 300 hiljada dinara, što, složićete se, verujem, veoma su povoljna sredstva. Želeli smo da posebno motivišemo mlade, da im damo vetar u leđa, da ih ekonomski osnažimo i da osnuju star apove i da započinju svoje biznise i da u odnosu na to realizuju svoje ideje, ali i da ih osnažimo ekonomski u nekim postojećim privrednim društvima, odnosno preduzetničkim radnjama u kojima već rade i eventualno upošljavaju još po nekog člana porodice.
Koristim priliku, veliko je interesovanje, sredstava ima još i ja pozivam sve naše mlade starosti od 20 do 35 godina da se jave Ministarstvu privrede i Fondu za razvoj. Dosta je ovo nešto što i može mnogo pomoći, imajući u vidu da smo veoma izašli sa fleksibilnim uslovima koji se tiču namene tih sredstava namene ulaganja gde ta sredstva mogu biti uložena i u adaptaciju poslovnog prostora, u nabavku novog poslovnog prostora, nabavku transportnih vozila, odnosno dostavnih vozila i čak do 30% smo odobrili da može biti uloženo u trajna obrtna sredstva i da na taj način mogu dobiti dodatni zamajac, ali svakako i u nabavku opreme koja im znači za njihovo poslovanje.
Ono što bih takođe iskoristila priliku i što smo u svetlu 25 do 30 godina starosti dozvolili našim mladima da podnesu zahtev, da jeste da podnesu zahtev za 35 najoriginalnijih ideja, upravo te kategorije starosti i da po tom osnovu dobiju čak 500.000 dinara od Ministarstva privrede, bespovratnih sredstava u kontekstu realizacije te njihove poslovne ideje.
Ono na čemu Ministarstvo privrede intenzivno radi u prethodnom periodu, a što je negde i uloga Ministarstva privrede jeste da razvija i podiže kapacitete industrijskih zona, odnosno infrastrukturno opremanje industrijskih zona kako bi spremni dočekali nove investitore, prevashodno u ruralnim područjima, prevashodno tamo gde hoćemo da smanjimo stopu nezaposlenosti, odnosno da dovodimo nove investitore.
Po javnom pozivu tokom prošle godine mi smo finansirali 31 opštinu sa posebnim akcentom ka ruralnim područjima, kada je u pitanju i izgradnja infrastrukture u industrijskim zonama, ali i podizanje kapaciteta turističkih kapaciteta u funkciji privredne aktivnosti, odnosno takođe podizanje privredne aktivnosti. Ja ću biti slobodna da uključujući i one projekte koje smo odobrili u 2025. godini, da ih pomenem imajući u vidu njihov značaj.
U Adi se radi uređenje terena ono doma kulture, u Molu i Aleksandrovcu radimo rekonstrukciju i proširenje postrojenja za prečišćavanje vode, prva faza, u vremenu pred nama finansiraćemo i preostale faze, ukupno tri. Aleksinac izvođenje radova na izgradnji dečijeg igrališta sa sportsko-rekreativnim sadržajem, u Apatinu radimo izgradnju biciklističke staze, u Arilju radimo rekonstrukciju ulice Svetog Ahilija u poslovnoj zoni, u Blacu radimo rekonstrukciju dela opštinskog puta prema nalazištu Prebreza, u Boljevcu radimo izgradnju glavnog kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u turističkom naselju Rtanj, u Vrnjačkoj Banji radimo sanaciju postrojenja za prečišćavanje vode i rezervoara, u Vladimircima radimo izgradnju dela ulica novoprojektovana izgradnja ulica Nova 14, takođe u funkciji industrijske zone, u Vranju radimo izgradnju drumskog mosta na saobraćajnici do slobodne zone Vranje, u Vršcu radimo izgradnju vidikovca na Guduričkom vrhu, u Vršcu takođe radimo i opremamo industrijsku zonu Sever koja će obezbediti nove kapacitete, odnosno prostor za dovođenje novih investitora, u Žagubici radimo rekonstrukciju putne infrastrukture u naselju Breznica, u Žitištu radimo sanaciju dela objekta doma kulture u Ravnom Topolovcu, u Zrenjaninu radimo izgradnju kružne raskrsnice i javne rasvete u radnoj zoni Jugoistok 2B, u Ivanjici radimo izgradnju otvorenog gradskog bazena i turističko-rekreativnoj zoni na Jankovića polju, u Irigu radimo izgradnju novog kompleksa javnog parka, u Ljigu radimo rekonstrukciju glavnog gradskog turističkog manifestacionog trga, u Ljuboviji unapređenje vodosnabdevanja industrijske zone, u Mionici radimo rekonstrukciju saobraćajnica u naseljenom mestu Berkovac, u Nišu radimo veoma važan projekat vrednosti 281 milion dinara na izgradnji korita Suvodolskog potoka, to je infrastrukturni projekat koji je direktno vezan za deo industrijske zone gde posluje veliki nemački proizvođač „Palfinger“, u Novom Sadu radimo važan projekat zacevljenje kanala S800, u Osečini radimo rekonstrukciju pristupnih saobraćajnica radi povezivanja sa industrijskom zonom, u Odžacima radimo izgradnju pešačke staze na teritoriji opštine Odžaci, odnosno u naseljenim mestima Deronje, Karavukovo i Srpski Miletić, u Petrovcu na Mlavi radimo na modernizacije saobraćajne infrastrukture u cilju razvoja turizma, u Pećincima radimo na izgradnji i rekonstrukciji saobraćajnica u radnoj zoni Šimanovci, u Priboju radimo na sanaciji ulica u gradskom području Priboja i završiću sa još nekoliko opština i gradova, u Svilajncu uređenje saobraćajnica, u Subotici izgradnju distributivne vodovodne mreže u industrijskoj zoni, u Surdulici rekonstrukciju i dogradnju mosta na reci Vrli, u Titelu rekonstrukciju vodovodne mreže u opštini Titel i u Čajetini stavljamo u funkciju prizemlje i galerije poslovno-turističkog objekta „Gold gondole“.
Kada je u pitanju privredna aktivnost i uopšte pružanje mogućnosti našim privrednicama da se otvore ka novim tržištima, ja ću podsetiti da je 1. jula prošle godine stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, a to ponavljam i ponoviću ovom prilikom isključivo zahvaljujući odnosu našeg predsednika gospodina Vučića sa predsednikom Sijem i njihovim odnosima je uspostavljena i ta vrsta saradnje, odnosno zaključen sporazum koji našoj privredi, našim privrednicima omogućava da preko 10.000 proizvoda izvoze u bescarinskom režimu ili sa opadajućom carinskom stopom u periodu pred nama koji će omogućiti da cenovno budemo potpuno konkurentni na tom velikom tržištu i da budemo još više izvozno orijentisani imajući u vidu da kvalitetom mi uvek može da budemo konkurentni kad su u pitanju ta velika tržišta, imajući u vidu da mi imamo jaku privredu, jaku industriju, pogotovo prehrambene proizvode. To smo već dokazali u prethodnom periodu imajući u vidu da je izvoz u NRK već krenuo. Ja ću u petak ispratiti kontejner koji krenuti sa srpskim proizvodima. Borimo se za to da vina vinarije Aleksić budu uvrštena na redovne letove „Ksjamen era“, da sir, mlečni proizvodi, suhomesnati proizvodi, destilati, rakije se nađu na letovima „Kjamen era“, da se nađu u njihovim marketima, da se naš med prodaje u trgovinskim lancima u gradu Sjamenu. U petak ću ispratiti prvi kontejner koji se tiče prvog kontingenta koji će biti izvežen po osnovu ovog zaključenog sporazuma i veoma se radujemo. Očekujemo u narednom period intenziviranje te radnje.
Ono što je važno i što se danas pred vama poštovani poslanici nalazi, to je sporazum i sa emiratima i sa Egiptom. Kolega Selaković i prvi potpredsednik Vlade je o tome nešto više govorio. Ono što ću istaći jeste činjenica da ovi sporazumi opet zahvaljujući ličnom odnosu sa liderima tih zemalja, odnosno našeg predsednika i lidera tih zemalja su nam omogućili da će se srpska privreda naći u narednom periodu, odnosno srpski proizvodi na tim velikim tržištima, što će daleko povećati našu konkurentnost, ali izvoznu orijentisanost naših kompanija gde će moći da uvećaju ukupne poslovne prihode, odnosno moći će da zapošljavaju i povećavaju proizvodne pogone i povećavaju svakako i broj zaposlenih.
Ono što je veoma važno, na tarifnoj listi tih proizvoda su uvršteni zaista oni proizvodi sa kojima možemo biti konkurentni. Predsednik Vučić je pre nekoliko dana u jednoj od poseta kada smo bili u Vršcu istakao primera radi da će jabuka koja je bila u režimu carinske stope od 40% sada biti moguće izvesti je u tu zemlju po carinskoj stopi od 0%. To vam dragi poslanici, dragi građani govori u prilog tome koliko ćemo moći biti konkurentni, koliko će kapaciteti srpske privrede zahvaljujući ovim sporazumima moći u narednom periodu da rastu i da budemo sve više izvozno orijentisani, a svakako sledeći politiku Aleksandra Vučića i sve ono što radi i bori se za srpsku privredu, za Srbiju, živela Srbija.

Hvala gospođo ministar.
Ministar informisanja i telekomunikacija, gospodin Dejan Ristić.
Izvolite.

Hvala najlepše.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uvažene koleginice i kolege članovi Vlade, dozvolite mi pre svega da naglasim to da se tokom ovog prvog redovnog zasedanja pred vama narodnim poslanicima nalaze dva zakona iz nadležnosti Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, a drugo je sistemski zakon, Zakon o poštanskim uslugama. Kratko ću se osvrnuti na njih, a onda kao ministar zadužen za oblast javnog informisanja i na stanje u medijima, posebno imajući u vidu aktuelne događanje, odnosno pokušaj blokada oba javna medijska servisa.
Kada govorimo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, o kojima ste glasali, ali budući da nije bilo amandmana na taj zakon, dozvolite mi da se ipak na njega osvrnem, pre svega da zahvalim narodnim poslanicima na tome što su dali podršku Predlogu zakona o poštanskim uslugama na kome je izuzetno dugo rađeno, ne samo od strane stručnjaka Ministarstva, već poštanskih operatora, RATEL-a i brojnih drugih partnera.
Ono što mislim da nije dovoljno poznato ni narodnim poslanicima ni javnosti, izneću u nekoliko rečenica.
Pre svega, ubrzani razvoj tržišta poštanskih usluga, značajne promene u potrebama i zahtevima korisnika za poštanskim uslugama kao i činjenica da Republika Srbija kao kandidat za članstvo u EU svoje propise treba da usklađuje sa evropskim, uslovili su potrebu za izmenama postojećeg zakona koji je donet još 2019. godine.
Naime, ubrzani razvoj i primena novih informacionih tehnologija nametnuli su potrebu za novim rešenjima i pogodnostima za korisnike, posebno u pogledu brzine i kvaliteta pružanja poštanske usluge. Takođe, razvojem elektronske trgovine, poštanska delatnost dobija sve važniju ulogu i stalno se uvećava broj građana koji elektronskim putem poručuju robu, koja im se putem paketnih i ekspres pošiljaka dostavlja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2023. godine beleži se rast broja korisnika koji obavljaju trgovinu putem interneta, što odgovara i prikazanom trendu obima pošiljaka daljinske prodaje. Podaci govore da tokom 2023. godine 26% korisnika interneta nikada nije koristilo uslugu kupovinu putem interneta i upravo se u ovom delu očekuje dalji rast obima poštanskih pošiljaka, odnosno obima pošiljaka koje su posledica daljinske prodaje, pre svega u okviru ekspres pošiljaka u unutrašnjem poštanskom saobraćaju.
S obzirom na to da se posredstvom daljinske prodaje kupljena roba dostavlja najčešće u paketskim pošiljkama, očekuje se ekspanzija i modifikacija ovih vrsta pošiljaka u narednom periodu, a ona je direktno povezana sa stopom rasta potrošačkih cena, inflacije, kupovne moći stanovnika. Sposobnost da se prepoznaju potrebe korisnika i da se usluge prilagode njihovim zahtevima biće ključna za dalji razvoj poštanskih usluga.
Pošiljke koje su posledica daljinske prodaje čine skoro 44% ukupnih ekspres pošiljaka u 2023. godini na tržištu Republike Srbije, odnosno obim pošiljaka od daljinske prodaje iznosi 20 miliona 481 hiljadu dinara u 2023. godini.
Sa druge strane, ono što je poseban i globalni a i nacionalni izazov, ogleda se u padu obima tradicionalnih pismonosnih usluga za koje je potrebno obezbediti održivost univerzalne poštanske usluge i omogućiti da svaki građanin može da primi ili preda pismonosnu pošiljku na bilo kom delu teritorije, čiji prenos često nije ekonomski isplativ za poštu Srbije. Naime, univerzalna poštanska usluga je najmasovnija kategorija poštanskih usluga i broji više od 226 miliona usluga u 2023. godini u Srbiji, dok je u okviru ostalih poštanskih usluga realizovano preko 51 milion poštanskih usluga, dakle skoro četiri puta manje.
Međutim, ostale poštanske usluge kao značajno skuplje ostvaruju za 50% veći prihod. Univerzalna poštanska usluga je ostvarila prihod od 13,4 milijardi dinara, dok su ostale poštanske usluge ostvarile prihod od preko 20 milijardi dinara. Održivost ovog seta usluga predstavlja jedan od najznačajnijih zadataka za nas, imajući u vidu značaj iste za sve građane Republike Srbije.
Stoga je Zakonom o poštanskim uslugama predviđen čitav niz novina, koje se ukratko ogledaju u sledećem - pojednostavljivanje procedura, skraćenje i pojednostavljivanje procedure pribavljanja dozvole za pružanje poštanskih usluga, veća transparentnost, omogućavanje informisanosti korisnika kroz uporedne cene i geografsku rasprostranjenost poštanskih usluga na sajtu RATEL-a, šira primena paketomata. Pored prijema, omogućava se i slanje pošiljaka putem paketomata i drugih savremenih tehnologija. Dalje, elektronsko obaveštavanje korisnika, tj. korisnici će biti obaveštavani u slučaju neuspele dospele pošiljke elektronskim putem, putem SMS-a, mejla i drugim pisanim putem, uz instrukcije za dalje postupanje.
Dalje, pojednostavljeno uručenje registrovanih poštanskih pošiljaka. Registrovana poštanska pošiljka u unutrašnjem poštanskom saobraćaju moći će da se uruči i bez potpisa, uz prethodnu saglasnost primaoca preko kućnog odnosno zbirnog sandučića, paketomata, automata ili sigurnih mesta.
Imajući u vidu potrebe građana i privrede za uslugama kvalifikovane elektronske dostave kao uslugama od poverenja, u rezervisane usluge Pošte Srbije kao javnog poštanskog operatora, biće uključen i prijem i prenos elektronske poruke u jedinstveno elektronsko sanduče na portalu e-Uprava.
Smanjen je i limit rezervisanih pismonosnih pošiljaka sa 50 na 20 grama, u cilju usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU iz oblasti poštanske delatnosti, kao i unapređena je zaštita korisnika poštanskih usluga na način da je regulatoru data mogućnost da meritorno, u vansudskom postupku, odlučuje, u cilju rešavanja spora između operatora i korisnika.
Konačno, za otkupne poštanske pošiljke predviđeno je da se otkupni iznos isplaćuje pošiljaocu na tekući račun ili prosleđuje poštanskom uputnicom ili novčanom doznakom, umesto putem poštanskih pošiljaka u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Ono što želim da podelim sa svim građanima Republike Srbije jesu podaci o prihodu poštanske delatnosti u prethodnih pet godina.
Tokom 2019. godine ukupan prihod od poštanske delatnosti iznosio je 21,2 milijarde, a tokom 2023. godine 33,57 milijardi. U istom tom periodu, obim poštanskih usluga, u milionima poštanskih usluga, 2019. godine - 308,7 miliona poštanskih usluga u Srbiji, 2023. godine - 277,7 miliona poštanskih usluga u Republici Srbiji.
Još jednom zahvaljujem na tome što ste podržali Zakon o poštanskim uslugama i izražavam nadu da ćete podržati i Predlog zakona kojim se ratifikuju akti Svetskog poštanskog saveza.
Kada govorim o oblasti javnog informisanja, što je takođe u resoru ovog ministarstva, pre svega želim da vas obavestim da aktuelni pokušaj blokada oba javna medijska servisa nisu, kao što možete da primetite, uspeli, dakle, oba javna medijska servisa emituju svoj program. Želim da zahvalim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na tome što su omogućili da oba javna medijska servisa emituju svoj program, ali takođe želim i da osudim sve one koji su posegnuli za nasilnim metodama, za kršenjem propisa, za kršenjem Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o javnim medijskim servisima, pod parolom mirnih protesta, koji su u stvari nasilni, jer se onemogućava slobodno kretanje građana, onemogućava se nesmetan ulazak i izlazak zaposlenih iz oba javna medijska servisa, ali takođe ugrožava se i njihova bezbednost.
Tokom današnjeg dana, neodgovorni pojedinci isključili su dotok gasa u zdanje Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu, što je moglo da izazove i tragične posledice. Samo zahvaljujući brzoj intervenciji tehničkih službi, uz asistenciju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, dotok gasa je obnovljen u zdanje Radio-televizije Vojvodine i na taj način su izbegnute moguće i tragične posledice koje su mogle da odnesu živote i zaposlenih i svih onih koji se trenutno nalaze u zdanju Radio-televizije Vojvodine.
Medijska scena u Srbiji je dinamična, ona je pluralna. U ovom trenutku u Srbiji deluje 2.200 medija, 76 novinarskih udruženja, blizu 1.400 proizvođača medijskih usluga, odnosno osnivača medija, tri regulatorna, odnosno samoregulatorna tela, tri sindikata sa nacionalnom pokrivenošću i blizu 10 sindikata sa lokalnom i regionalnom pokrivenošću, što znači da medijsku scenu čini negde oko 4.000 pravnih subjekata.
Sa druge strane, imajući u vidu aktuelnu društvenu krizu u Republici Srbiji, potpuno je jasno da se kao poseban mehanizam ili platforma za sprovođenje obojene revolucije koristi medijska scena, odnosno čitav niz medija i pojedina medijska udruženja koja jesu formirana i koja deluju kao grupe za pritisak, a ne kao medijska udruženja ili kao konkretni mediji. Tu pre svega mislim, i biću potpuno otvoren, na medije u okviru "Junajted grupe", koji u kontinuitetu krše propise, krše medijske zakone i ne samo medijske zakone, već i profesionalne i etičke standarde, kako nacionalne, tako i međunarodne. Nažalost, nisu jedini u tome.
Ono što želim posebno da istaknem, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je ove godine, zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, alociralo sredstva veća za 60% u odnosu na prethodnu godinu za oblast javnog informisanja i to je najveće povećanje sredstava za oblast javnog informisanja u Srbiji iz godine u godinu od 2000. godine. U toku su medijski konkursi koje je raspisalo, u skladu sa zakonom, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i na tim konkursima koji traju do 17. marta opredeljena su sredstva koja, ponavljam, do sada nisu u tom iznosu opredeljena, dakle, ona su veća za 60% u odnosu na prethodnu rekordnu godinu.
Ono što takođe želim da izjavim i da kažem to je da je potreba za dijalogom nešto što je, čini mi se, nikad, nikad nasušnije nego u ove naše dane.
Medijska scena jeste poprište otvorenih pretnji, poziva na rušenje ustavnog poretka, poziva na vršenje nasilja. To nasilje se nažalost materijalizovalo u prethodnim danima kroz brojne slučajeve vršenja nasilja u javnom prostoru. Jedna od žrtava tog nasilja bio je i moj uvaženi kolega Selaković koji je napadnut pre nekoliko dana. Mogli ste da primetite na tom slučaju kako izgleda kampanja širenja neistina od strane pojedinih medija koji su odmah izašli sa tvrdnjom da nije došlo do fizičkog napada već isključivo do verbalnog okršaja. Bez obzira što je počinilac priznao da je izvršio fizički napad i nagodio se sa Tužilaštvom, dakle pravosnažno sankcionisan, i dalje nema izvinjenja pojedinih medija zbog toga što su od petka uveče pa do sa vodili i još uvek vode kampanju koja treba da zbuni, uplaši, uznemiri našu javnost, a ta kampanja je usmerena pre svega i u kontinuitetu ka ličnosti predsednika republike, članova njegove porodice, pojedinim članovima Vlade, javnim funkcionerima, ali i brojnim građanima koji su se našli na meti tih medijskih grupa koje sistematično, organizovano, u kontinuitetu targetiraju, dehumanizuju i kriminalizuju čitav niz naših građana počev od običnih građana, pa do nosilaca najviših državnih funkcija.
Ono što jeste važno i što želim da istaknem to je da i ova društvena kriza će uskoro doživeti svoj kraj, u to nemam ni najmanju dilemu. Verujem da će se sve razumno i hladne glave opredeliti za dijalog, i priključujem se pozivima za dijalog. Naše ministarstvo je još od maja prošle godine uspostavilo dijalog unutar medijske zajednice koji nije uvek lak, nekad je i vrlo mučan, svakako je dinamičan kada sa jedne strane imate svega nekoliko zaposlenih u sektoru za javno informisanje i medije, sa druge strane blizu 4.000 pravnih lica u okviru medijske zajednice. Međutim, pokazali smo da kroz taj dijalog možemo da postignemo i prve rezultate koji se ogledaju u značajnom povećanju budžeta za oblast javnog informisanja, u izmeni propisa koji imaju za cilj da relaksiraju procedure i olakšaju sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja i edukaciju novinara, ali takođe i po evidencijama, odnosno bazama podataka oba nacionalna medijska udruženja tokom prethodne godine zabeležen je za oko 15% manji broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, odnosno ometanja njihovog rada.
Ministarstvo će u i u narednom periodu nastaviti da vodi taj intenzivan dijalog, inkluzivan, transparentan, demokratičan u kome ima mesta za svakoga i verujem da ćemo kroz taj dijalog uspeti da damo doprinos razrešenju ove društvene krize.
Ono što na kraju želim da kažem imajući u vidu da se polako bliži i vreme za kraj današnje sednice to je da dani koji su pred nama od nas zahtevaju odgovornost, mudrost, staloženost, trpeljivost, zajedništvo i sabornost. Stoga pozivam sve da odustanu od bilo kakvih pokušaja i ideja da vrše nasilje u narednim danima, posebno 15. marta. Upućujem poziv i pridružujem se tom pozivu za dijalog. Dijalog je lekovit, on je potreban i on je jedini mehanizam za izlazak iz društvene krize. Kao istoričar mogu da kažem da takva iskustva imamo i kroz 19. i 20. vek, iz tih društvenih kriza smo izlazili samo jači, jedinstveniji, verujem da će to biti slučaj i ovog puta.
Želim da zahvalim svima onima koji se odgovorno i mudro ponašaju, koji štite interese svoje države i prepoznaju značaj očuvanja stabilnosti Republike Srbije i u političkom i u privrednom i u svakom drugom smislu. Ovo govorim i kao neko ko je kao član Vlade zadužen za oblast telekomunikacija.
Mi smo prethodne godine postigli izuzetne rezultate u oblasti telekomunikacija, dostigli smo iznos od četiri milijarde i 133 miliona evra prihoda od izvoza IKT usluga. To je najbrže rastuća i najprihodovanija privredna grana u Srbiji, sa oko 115 hiljade zaposlenih. U januaru prethodne godine prosečna plata bila je 227 hiljada dinara, u decembru prethodne godine prosečna plata iznosila je 316 hiljada dinara. Zajednica IT je vrlo dinamična, vrlo brojna, vrlo solidarna i vrlo uspešna i ministarstvo se tu postavilo kao jedan pouzdan i trajan kontinuirani partner IT zajednici. Stoga, mislim da svi imamo razloga da budemo zadovoljni i ponosni na uspehe koje IT zajednica postigla i čitava taj privredni sektor u 2024. godini.
Ukoliko uporedimo podatke sa recimo 2012. godinom, tada je celokupan godišnji prihod od izvoza IKT usluga bio svega 376 miliona evra, ponavljam 2024. godine četiri milijarde 133 miliona evra. Verujem da ćemo uprkos društvenoj krizi uspeti da kao IT zajednica, IKT sektor doprinesemo da Srbija ove godine ne bude druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi kako je to bila 2024. godine, već da bude prva najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Sa tim uverenjem i sa tom nadom, sa tim pozivom da zajedno radimo, zahvaljujem vam poštovani narodni poslanici, na tome što ste podržali Predlog zakona o poštanskim uslugama. Izražavam nadu da će te podržati Predlog zakona o ratifikaciji dokumenata Svetskog poštanskog saveza. Zahvaljujem na pažnji koju ste posvetili ovom izlaganju. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine ministre.
Dame i gospodo, zaista vam hvala na vrlo predanom i civilizovanom radu tokom današnjeg zasedanja, baš onako kako dolikuje ovom domu, ovoj Republici i svim građanima Republike Srbije.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.