Prvo pitanje upućujem MUP, nakon dva masovna zločina u maju 2023. godine, Vlada Srbije krenula je u razoružavanje građana, ona tada donosi zaključak kojim protivustavno i protivzakonito menja zakon koji se može menjati samo po predviđenoj proceduri ovde u Skupštini Srbije. Otpočela je kampanja oduzimanja oružja, ne samo od onih koji ga nelegalno poseduju, nego i od legalnih vlasnika.
Kampanja i preduzete mere imale su za cilj da se ljudi primoraju da u trajno vlasništvo države predaju oružje koje legalno poseduju.
Realnog osnova za to nije bilo, jer činjenice ukazuju da se 91% svih krivičnih dela izvrši nelegalnim oružjem, 8% službenim oružjem, a samo 1% oružjem koje je u legalnom posedu građana. Preduzete mere pogodile su najviše savesne građane, oni koji su legalno posedovali oružje, koji ga nisu krili, a na drugoj strani oni pak koji su krili da imaju oružje i nisu hteli da prijave da ga poseduju, nisu bili pod direktnim pritiskom, da ga predaju. Inače razoružanjem savesnih lojalnih građana, legalnih vlasnika oružja, slavi se i odbrambena moć zemlje. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu, a možda i jedina država koja naplaćuje porez na oružje. U međuvremenu nakon te preduzete akcije, razoružanja, desilo se nešto paradoksalno.
Mnogim bivšim posednicima legalnog oružja, stigla je opomena pod pretnjom prinudne naplate da se plati porez na oružje koje više ne poseduju, koje su bez nadoknade predali državi. Do toga je najverovatnije došlo iz razloga što MUP, nije dostavilo Poreskoj upravi imena ljudi koji su državi predali oružja i zbog toga su mnogi građani prinuđeni da odlaze u poresku upravu, da gube vreme čekajući u dugom redu i da se pravdaju za neosnovani dug.
Zato pitanje MUP, šta će se preduzeti da se zaustavi maltretiranje nedužnih građana, zbog njihovog propusta?
Drugo pitanje upućujem Vladi Republike Srbije - Poslanička grupa MI - Glas iz naroda, tri puta je postavljala poslaničko pitanje Vladi zašto se država Srbija pod obrazloženjem sinhronizacije spoljne politike sa EU priključila sankcijama koje je ona uvela nama prijateljskoj, jednoj od najbliskijih zemalja, Republici Belorusiji? Ni na jedno pitanje odgovor nismo dobili.
Saglašavajući se sa sankcijama EU onemogućen je i vazdušni saobraćaj između Srbije i Belorusije, zbog čega ispaštaju mnogi građani i Srbije i Belorusije, ali i građani drugih zemalja koji bi putovali na ovoj relaciji.
Vazdušni saobraćaj između Beograda i Minska uspostavljen je 2012. godine i u početku se odvijao preko Budimpešte, a onda posle godinu i po dana uspostavljena je direktna linija između Beograda i Minska tri puta nedeljno, na kojoj će potom početi da se leti i šest puta nedeljno.
Srpsko prisustvo u Belorusiji, ali i belorusko u Srbiji je sve očiglednije. Danas razvoj Belorusije, ali i promociji Srbije u Belorusiji i drugim zemljama bivšeg sovjetskog prostora značajno doprinosi srpska kompanija "Braća Karić". Kompanija holding "BK grupe - Braća Karić" samo na jednom mestu na 460 hektara bivšeg aerodroma u Minsku gradi multifunkcionalni kompleks "Minsk-MIR" po principu "grad u gradu", sa četiri miliona kvadratnih metara stambenog prostora, što je negde oko 50 hiljada stanova. U drugom delu grada je stambeno-poslovni kompleks "Majka Minska" - "Majaka Minska", od milion kvadrata, u sklopu kojeg je i trgovinski centar "Dana mol" od 200 hiljada kvadratnih metara, koji dnevno poseti u proseku 80 hiljada ljudi, a gradi se i stambeno poslovno privredni i sportski kompleks "Severni Berg", takođe po principu "grad u gradu", od osam miliona kvadratnih metara.
Na gradilištima kompanije "Braća Karić" u Belorusiji dnevno radi 13 hiljada ljudi, a zajedno sa gradilištima u Rusiji i Kazahstanu oko 30 hiljada ljudi. Naši ljudi radno angažovani u Belorusiji mole da naša država omogući da se obnovi vazdušni saobraćaj između Beograda i Minska. Zato moje pitanje Vladi Republike Srbije glasi - kada će omogućiti ponovno uspostavljanje vazdušnog saobraćaja između Srbije i Belorusije? Hvala na pažnji.
