Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da su se stekli uslovi za rad. Da li neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici.

Sutra se navršavaju 33 godine od teškog zločina počinjenog 22. oktobra 1992. godine nad Bošnjacima Pribojske okoline iz mesta Severin. Tada je 16 Bošnjaka izvedeno među njima jedna samohrana majka je izvedeno iz autobusa u mestu Mioče i onda su u Višegradskoj banji u hotelu „Vilina Vlas“ na najbrutalniji način mučeni, a onda odvedeni pored Drine i brutalno ubijeni. Prethodno su na tom prostoru ubijena još tri Bošnjaka od istog egzekutora od paravojne jedinice Osvetnici. Naglašavam da su ova lica kao i lica ubijena u Štrpcima njih 20 su bili lojalni, mirni i uvaženi građani ove države.

Danas se istina o ovim stravičnim zločinima u Štrpcima i u Severinu jasno zna, dokumentovano je, znaju se sve pojedinosti, znaju se imena egzekutora, zna se i da je u ovim zločinima, nažalost učestvovao vrh tadašnjeg državnog aparata.

Mi se Severinskih žrtava sećamo pre svega i uvek ćemo ih se sećati zbog pravde, istine, jer mislimo da je ona nasušna za pomirenje i jedan blagotvoran život svih naroda naše države. Krajnje je vreme da naučimo ove najbolnije lekcije iz naše teške prošlosti, a to sigurno nećemo učiniti ćutanjem, nećemo učiniti skrivanjem zločina ili ono što je čini mi se najgore njihove minimiziranjem.

U to ime želim da pozovem Ministarstvo obrazovanja i prosvete da u nastavno-naučni program uvrsti istine o ovim zločinima, jer te lekcije o nevino stradalim moraju biti najveća lekcija o neljudima i o zlu koje porađa svaki nacionalizam.

Takođe, pozivam i Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da porodicama nedužno ubijenih, članovima njihovih porodica posveti posebnu pažnju, da se usvoji i da im se dodeli status civilnih žrtava rata, da dobiju nekakvu nadoknadu kao vid posebne pažnje i brige ove države prema njima koji su to svakako i na svaki način zaslužili.

Želim da završim rečenicu našeg velikog pisca Meše Selimovića, zajedničkog pisca kao porukom i sebi i svima nama „Čovek je dužan da govori protiv zla, jer ćutanje znači pristajanje“. Hvala.

Sledeći, reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, želim da postavim pitanje Ministarstvu finansija. Naime 14. marta 2025. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, čija rešenja predstavljaju deo sistemskih, ekonomskih, socijalnih, demografskih i populacionih politika koja će mladim ljudima omogućiti da po povoljnim uslovima steknu prvu nekretninu. Nesporno je da Rešenje ovog zakona znače zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dom, uživanje imovine i zaštite svojinskih prava.

Za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti je deo sistemskih napora koji predstavljaju i ekonomsku, socijalnu i demografsku i populacionu meru i iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju. Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljaju uslova i procedure u medijima više od 3.000 porodica uzelo je stambeni kredit za mlade i kako smo čuli od gospodina ministra Malog planirano je da se garantnom šemom pokrije 5.500 stanova.

Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće 1%, a kod komercijalnih kredita bez državne garancije najmanje 10% što npr. u jednom konkretnom slučaju znači - ako je vrednost nekretnine 50.000 evra onda sopstveno učešće iznosi svega 500 evra dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5.000 evra.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija. Ukazao sam i drago mi je da je Ministarstvo finansija prihvatila našu argumentaciju, da je važna solidarna pomoć svih članova porodice dok ne samo roditelja, nego i ostalih članova porodice da bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese Zahtev za kredit i reši stambeni problem svoj i stambeni problem buduće porodice.

Želim da vam skrenem pažnju na to da je Savez vojvođanskih Mađara preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu 1.341 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.

Iskoristiću ovu priliku da pomenem još jednu dilemu pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije.

Naime, član 5. Zakona propisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema niti je imao u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka.

U praksi dolaze nam mladi ljudi koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja su svojinu više naslednika tri, četiri ili pet, to su situacije nasleđenih starih kuća, malog procenta vlasništva gde postoji Zakon o utvrđenom pravu da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ali i je to u stvarnosti neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo mali ili je više vlasnika koji ne mogu da naprave sporazum.

Formalno-pravno, ti mladi ljudi su vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.

Na osnovu navedenog, poslanička grupa SVM smatra da bi radi rešavanja navedenog problema Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimalnu vrednost nekretnina, na primer do 15.000 evra, koje mogu da poseduju mladi, a da im to ne bude prepreka za dobijanje navedenog stambenog kredita. Na drugačiji način oni ne bi mogli da rešenje svoje stambeno pitanje.

Inače, na sličan način je Vlada Mađarske rešila da lica koja poseduju bezvrednu imovinu ne budu isključena iz programa.

Moje pitanje, dakle, glasi – da li će Ministarstvo finansija izaći u susret mladima koji poseduju imovinu bez vrednosti koje ne mogu da koriste za stanovanje i da li će navedeni program biti nastavljen i u 2026. godini? Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branimir Nestorović. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, ja bojkotujem rad ove Skupštine od prošle godine, od one skandalozne sednice na kojoj su usvojeni zakoni koji nikad nisu usvojeni. Mi smo tužili Ustavnom sudu Srbije koji se naravno nije oglasio.

Ovde sam došao zato što je ovde nemoguće u ovoj medijskoj blokadi kazati bilo šta što će ljudi čuti. Svi vi koji dolazite u Skupštinu i prođete kroz „jatagan malu“ ispred Skupštine i diskutujete o zakonima koji se donosi, a gledate ispred nezakonito naselje koje krši više zakona, na neki način učestvujete u celoj ovoj predstavi, a od Prve konstitutivne sednice je Skupština cirkus.

Neposredan povod je to što je ministar policije, Dačić, u razgovoru sa svojim bliskim prijateljom, Sašom Borojevićem, inače kumom Željka Mitrovića i gradskim odbornikom SNS u Skupštini grada izjavio kako Nestorović dobija pare od USAID. Ne znam, prvo, šta je tu sporno jer je predsednica Skupštine blisko sarađivala sa USAID dugo vremena.

Naravno, ja nisam dobio nikakve pare od USAID, Saša Borojević jeste i to je veoma lako proverljivo. To se može proveriti i preko registra davanja USAID, a i preko mojih računa.

Takve besmislice i takve klevete koje su jasna politička difamacija služe naravno na čast onom ko ih je izgovorio. Ne želim da se pravdam za to zato što naravno da nisam kriv, ali moram da pohvalim ministra Dačića da je svoj estradni nastup obogatio novim tačkama. Samo da napomenem da on dobro peva, ali nažalost u ovom slučaju je prilično lagao. Ja sam čovek koji ne prima novac ni od koga, a kofer mi služi isključivo kada idem na put da zapakujem svoje lične stvari. Hvala.

Hvala vam, poštovani poslaniče, mada ste me zbunili.
Ne znam kako bojkotujete rad Narodne skupštine kada vaša poslanička grupa normalno učestvuje u radu Narodne skupštine, tako da čudan neki bojkot, ali hvala vam što ste danas ovde.
Reč ima Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici danas se obraćam ministarki rudarstva i energetike, Dubravki Đedović Handanović, pitanjem koje verujem ne zanima samo mene, već i veliki broj građana Srbije koji se sa pravom pitaju – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u ovoj oblasti u ruskoj energetskoj nedelji, koja je održana u Moskvi od 15. do 17. oktobra?

Govorim o izostanku sa foruma koji je, kao što je svima dobro poznato, okupio predstavnike više od 100 država, predstavnike svetske naučne zajednice i vodećih svetskih energetskih kompanija. Govorim o skupu na kom su se razmenjivala iskustva, predstavljale inovacije i gradili temelji budućih partnerstava u oblastima koje direktno utiču na globalnu energetsku bezbednost, ali i na nacionalne interese svake zemlje, pa tako i Srbije.

Dok je u Moskvi ta tri dana bila celokupna svetska nuklearna zajednica, uz njih je događaju prisustvovalo 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera koji su potpisali preko 50 međunarodnih sporazuma, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike nisu imali interesa ili vremena da se pojave.

Zato ne mogu a da ne pitam ministarku – koji su to važni i neodložni državni poslovi sprečili da makar jedan predstavnik Ministarstva bude prisutan na najznačajnijem svetskom energetskom forumu u ovoj godini? Koje su to obaveze koje su za celo Ministarstvo, pre svega ministarku lično, kao i sve njene saradnike bile važnije od foruma na kome se razgovaralo o budućnosti energetike, o tehnologijama koje će oblikovati svet tokom narednih decenija, o inovacijama u korišćenju nuklearne energije, usklađene sa veštačkom inteligencijom?

Ukoliko se zaista u Ministarstvu tih dana odvijalo i toliko bitnih stvari zbog kojih niko nije mogao da otputuje, a na sajtu Ministarstva kao i u medijima nisam uspeo da pronađem ni jednu jedinu vest vezanu ne samo za ta tri dana, već za celokupnu nedelju koja je prethodila, voleo bih da ovim putem saznam šta je to ministarki i Ministarstvu bilo bitnije od interesa Republike Srbije da saznamo šta je to preče u ovom trenutku od energetske sigurnosti Srbije i njenih građana, naročito pred nadolazeću zimu u kojoj svaka zemlja traži načine da obezbedi stabilnost snabdevanja energentima i dugoročnu održivost svojih izvora energije?

Bilo bi lepo da saznamo da li je u pitanju neka strategija, slučajnost ili propust u planiranju ili je možda, eto, da ministarku i to pitam sasvim otvoreno, neko zabranio odlazak vama i vašim saradnicima?

Vrlo je moguće da je nekome u ovom trenutku neprijatno da Srbija ili on u ime Srbije se vidi na jednom takvom mestu gde se govori o suverenom pravu država da biraju svoje energetske partnere, gde se uvažava i sarađuje sa zemljama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih država koje predstavljaju stubove svetske energetske stabilnosti.

Možda je neko izuzetno mudro procenio da je za Srbiju u ovom trenutku mnogo važnija saradnja sa, na primer, elektranom „Krško“, postrojenjem prve generacije nuklearki, starom gotovo pola veka, koja je izgrađena na tehnologiji sedamdesetih godina prošlog veka, od saradnje, na primer sa „Rosatom“, globalnim svetskim gigantom koji danas predvodi svet u razvoju novih reaktorskih tehnologija, fuzionih sistema i održivih izvora energetske budućnosti.

Ako je tako, ako je strateški interes Srbije da se oslanja na zastarele i odavno prevaziđene tehnologije, a ne na najsavremenije, onda građani Srbije imaju pravo da to znaju, kao što imaju pravo da znaju na čiju preporuku se to i radi.

Poštovana ministarko, da budemo jasni, moje pitanje nije postavljalo da bi se kritikovala forma, već da bi se osvetlila suština, a za mene je suština svakako i to da li Ministarstvo rudarstva i energetike ima jasnu strategiju u međunarodnom prisustvu i saradnji? Da li zna gde se kroje globalne energetske politike i da li Srbija ima svoje mesto za stolom onih koji oblikuju energetsku budućnost sveta ili ostajemo po strani čekajući da drugi odlučuju umesto nas i da nam potom kažu šta treba da radimo i gde smemo da idemo?

Znam šta bih izabrao za Srbiju, a voleo bih da čujem i kakav je vaš izbor. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ilo Mihajlovski. Izvolite.

Hvala, predsednice Skupštine, gospođo Brnabić.

Poštovane poslanice, poslanici, uvaženi građani Srbije u ime poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda imam jedno poslaničko pitanje za Ministarstvo rada, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za PIO fond.

Fond PIO doneo je pravilnik o društvenom standardu korisnika penzija. Društvenim standardom korisnika penzija u smislu ovog pravilnika smatra se: 1) korisnika penzija u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko klimatskim lečilištima; 2) kulturne i sportske rekreativne manifestacije, čiji je cilj podsticanja integracije starih lica u društvo; 3) socijalna pomoć korisnicima penzija u paketima sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za higijenu, kao i druge vrste pomoći u cilju unapređenja standarda korisnika penzija.

Najveći deo sredstava predviđena su ovim pravilnikom, 85% određeni za rehabilitaciju.

Međutim, ja bih želeo sagledaju u vezi tačke 3) koja se odnosi na solidarnu pomoć korisnicima penzija u paketima sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za higijenu, kao i druge vrste pomoći u cilju unapređenja standarda korisnika penzija.

U dosadašnjoj praksi Fond PIO obezbeđuje određeni broj paketa sa osnovnim životnim namirnicama i sredstvima za higijenu i preko Udruženja penzionera vrši podelu paketa penzionerima sa najnižim penzijama.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - Solidarnost i pravda predlažemo da Fond PIO umesto dosadašnje pakete, podela paketa, koja uslužava dostavu paketa penzionerima i ova novčana sredstva, direktno usmeri ka neposrednim korisnicima u vidu vaučera. Imamo u vidu da prilikom podela ovih paketa najčešće nisu obuhvaćeni svi penzioneri koji imaju pravo na njih.

Imam lično saznanje da je u Čačku podeljeno 1.580 paketa iz Fonda PIO, a iz sredstava Udruženja penzionera 420 paketa, što ne pokriva sve penzionere sa nižim penzijama.

Grad Čačak ima 27.500 penzionera, a od toga 5.500 imaju niže penzije od limita koji je bio za dodelu paketa, što znači da veći deo penzionera ne prima tu pomoć. Potrebno je razmotriti mogućnost uvećanja sredstava za ovu namenu.

Još jednom apelujem da Fond PIO umesto dosadašnje pakete, podela paketa, novčana sredstva direktno usmeri ka neposrednim korisnicima u vidu vaučera. Zahvaljujem na pažnji.