Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice sistema za glasanje.
Hvala vam.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Takođe, želim da kažem da je članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine propisano da se u toku sednice Narodne skupštine izuzetno može, po hitnom postupku, na dnevni red sednice može staviti predlog za izbor, pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Iz tog razloga, obaveštavam vas da je Odbor za kulturu i informisanje predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Lista kandidata za izbor članova Saveta REM-a, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. novembra 2025. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje i zaključujem da je za ovaj predlog glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres sa predlozima zakona iz tačaka 1. do 8. dnevnog reda.
Marinika Tepić je imala repliku, tako smo se dogovorili.
Pošto nije tu, nastavljamo dalje.
Reč ima Dejan Šulkić.
Izvolite.

Hvala predsednice na datoj reči.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, vi sigurno znate šta ću ja da kažem, ali verujem imaćete strpljenja jedno 15-20 minuta da utičem na hitnost ovog zakona koji želite da usvojite.

Najpre, nekoliko reči o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, pa se pitam šta je posle 10 godina upornog poricanja da postoji potreba za bilo kakvom intervencijom na izborno zakonodavstvo u najširem mogućem smislu, poricanje očiglednih zloupotreba, poricanje očiglednog kršenja zakona i nepravilnosti, šta vas je navelo da posle 10 godina ili posle te 2019. godine u obrazovanju ove radne grupe da u ovom zakonu prepoznajemo razliku između prebivališta i boravka, da prepoznajemo da jedan birač može da ima jedno prebivalište?

Zašto vam to govorim? Posle izbora 2023. godine smo od najviših državnih funkcionera čuli da je moguće da jedan birač ima dva prebivališta. I sada kada ste navodili razloge za donošenje ovog zakona, osim onih razloga koje smo čuli od predsednice Skupštine koja je menjala podnosioca Predloga ovog zakona, ali mislim mogla bi malo da ga zameni ispred u štrajku glađu, čuli smo da je razlog da se uskladimo sa agendom pristupanja EU, da se stvore uslovi za klaster, otvaranje klastera. Sa druge strane, naravno, evo i vama opoziciji, konačno tražili ste, pa evo vam zakon pa kontrolišite birački spisak.

Kada ste navodili razloge trebalo je da kažete da je ta radna grupa koja je obrazovana 2019. godine uočila da su za izbore 2023. godine, koji su raspisani za izbor narodnih poslanika, da je nekim slučajem 40-50 predsednika opština, gradonačelnika naprasno podnelo ostavke, da su izazvane privremene mere u tim lokalnim samoupravama i da su izbori za odbornike u tim lokalnim samoupravama, među kojim je bio i Beograd naravno, da su održani istovremeno kada i izbori za narodne poslanike.

Naravno da jedan birač koji da li glasao u Velikoj Plani ili u Beogradu, ako je parlamentarna lista ako ne glasa na dva mesta to je jedan glas za bilo koju parlamentarnu listu, ali pošto smo imali seobu birača i to je stvar očigledna iz onih lokalnih samouprava gde nisu održavani izbori u one lokalne samouprave gde su održavani izbori u prvom redu u Beogradu, postavlja se pitanje - kojim slučajem je došlo prvi put da se u polovini lokalnih samouprava održavaju izbori? Uvek su izbori za lokalne samouprave održavani u istom danu, istovremeno, nekada i sa parlamentarnim, nekada odvojeno, osim u onim lokalnim samoupravama u kojima su, a to je uvek bilo, nekoliko, pet do deset lokalnih samouprava u kojima su organizovani prevremeni izbori.

Dakle, jedan manevar, to su verovatno predsednici opština sami uradili, vi sa tim nemate nikakve veze. Birači su sigurno želeli sami da prebacuju svoje prebivalište u druge lokalne samouprave i takođe sa tim nemate veze, ali je to trebalo da navedete pa da kažete – mi nismo sa tim ništa imali, ali, evo, trebalo bi na neki način da se spreče i te zloupotrebe.

Lično poznajem ljude kojima je na adresu pored ukućana i članova porodice koji žive na toj adresi, da im je poštar donosio pozive za nepoznata lica. Znate li na osnovu čega se štampaju pozivi za glasanje? Na osnovu biračkog spiska. Šta sadrži poziv za glasanje? Pored imena i prezimena, adrese na kojoj je nastanjen, broj i naziv biračkog mesta i broj pod kojim se nalazi u biračkom spisku. Dajte da se ne lažemo, svi vaši aktivisti imaju originalne primere biračkih spiskova kada se raspišu izbori, to nije nikakva tajna.

Dalje, vi predstavljate ovo kao neko veliko rešenje i pokušavate da kroz prizmu izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku pokažete – evo, to je sada demokratski kapacitet izbora, izbori su fer, evo vam komisija, radite šta hoćete. Što ne kažete onda – evo vam medija, na primer, pa koristite medije koliko koristimo i mi, a hoćemo da imamo demokratski karakter izbora?

Znači, nismo mi prepotopsko društvo, imali smo zakonodavstvo i ranije. Ovde se ne radi o tome da nismo imali zakone koji su uređivali izborno zakonodavstvo u najširem smislu, nego je problem u tome što smo dugi niz godina imali zloupotrebe, što su zloupotrebe prolazile nekažnjeno.

Zašto su prolazile nekažnjeno? Zato što je partija iznad države, zato što su to shvatili činovnici koji na ovim poslovima, konkretno na biračkim spiskovima, mnogim drugim poslovima rade, shvatili su i u sistemu državne uprave i lokalne samouprave da je partijski sud jači od organa sudske vlasti, a da je sa druge strane partijska milost i partijska nagrada jača zaštita od zakona.

Često govorite i kada je ova tema u pitanju o nekom pokušaju obojene revolucije, odnosno da ona sada traje. Nema nikakve ovde revolucije. Ako ona i postoji, kako vi tvrdite, vaša sila je naterala da ona postoji. Ako bude bilo u drugačijem obliku, što niko od nas ne želi, to će sigurno biti zbog vaše sile koju primenjujete, jer znate, pored ljudi koji se protive nasilnom preuzimanju vlasti, postoje ljudi koji se protive nasilnom očuvanju vlasti.

Nekoliko reči o ovom Zakonu leks specijalis o Generalštabu. Ne radi se ovde ni o kakvoj revitalizaciji. Radi se o zakonu koji treba da omogući u vrlo kratkom roku rušenje čitavog tog kompleksa, ovako kako je opisano u zakonu.

Dosta je toga rečeno u raspravi o hronologiji koja prethodi donošenju ovog zakona, kako ste vi predložili, a dosta je toga i prećutano. Dakle, nije reč o objektu koji je simbol, kako se nekome omakne, NATO agresije, nego je reč o zakonu koji je simbol otporu NATO agresije. Tačno je da je Vlada Republike Srbije, na osnovu obrazloženog predloga Republičkog zavoda za zaštitu spomenika 2005. godine, stavila pod zakonsku zaštitu taj zakon i ta zaštita podrazumeva očuvanje, konzervaciju i restauraciju objekta.

Vaša Vlada 2016. godine donela je zaključak, potpisao ga je Aleksandar Vučić, u kojem stoji, odnosno navodi se da je Vlada Republike Srbije odlučila da se ukloni deo objekta Generalštaba Vojske, pa citiram – radi potpune rekonstrukcije i vraćanja objekta koji je pod nazivom zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore utvrđen kao spomenik kulture u prvobitno stanje. Vi ste preduzeli normativne, administrativne, stručne, pa i neke finansije ste izdvojili da se objekat vrati u prvobitno stanje.

Šta se desilo u novembru 2024. godine kada je, i pored protivljenja stručne službe iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Vlada Republike Srbije Miloša Vučevića u novembru 2024. godine skinula zaštitu, a pomenuto je ovde da TOK vodi istragu i tom istragom je obuhvaćena i gospođa Slavica Jelača, v.d sekretar u Ministarstvu kulture. Pazite, vi nemate ni sekretara u Ministarstvu kulture u punom kapacitetu, nego i tu mora da bude vršilac dužnosti, i to se tereti za zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu. Znači, nije samo ona kopala, kopao je još neko očigledno po ovom pitanju, pa ćemo videti dokle će istraga dovesti.

Znači, ne radi se ovde ni o kakvom koridoru, autoputu, železnici, ne radi se o gasovodu, ne radi se o naftovodu, koji treba u kratkom roku da zbrine energetske potrebe našeg stanovništva, već se radi o izgradnji hotela, pa se postavlja pitanje – ako postoji potreba, zašto ga niste gradili ili niste predvideli da se on gradi u Beogradu na vodi? Tu je bilo dosta prostora. Zašto baš ovde?

Takođe, ugrožavate i princip jednakosti koji je ustavni princip. Dakle investitori koji grade na drugim mestima, a i oni koji čak grade u okruženju, dakle ove lokacije, moraju da ispoštuju sve uslove, ali to isto nije prvi put. To je u primeni radnog zakonodavstva gde inspektori za radne odnose, kojih inače nema dovoljno, u neke firme ne smeju da uđu i da pruže zaštitu zaposlenima iz oblasti ostvarivanja prava iz radnog odnosa. To vam je isto i kod poreske politike. Kinezi ne izdaju fiskalne račune. Tamo naši poreski inspektori ne smeju da uđu, ali zato naši kafići, zanatske radnje, porodične firme bivaju zatvarane za jedan račun od 500 dinara.

Takođe, u politici subvencija, to je takođe bitno za privredni razvoj, pošto ističete da je ovaj zakon, odnosno izgradnja ovog objekta na mestu Generalštaba od posebnog značaja za privredni, odnosno za sveukupni razvoj Republike Srbije, tako ste dodeljivali subvencije firmama i sada oni samo porukom obaveste zaposlene da više ne rade. Dok jedan seljak koji dobije subvenciju za priključnu mehanizaciju od nekoliko hiljada evra, pet godina pod materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje da će koristiti ili trpi posledice da vrati sredstava i da bude stavljen u pasivan status. Dakle, ne radi se ovde ni o kakvom hitnom državnom interesu. Ako je ovo od posebnog interesa za državni razvoj, postavlja se pitanje – kako je baš sada prepoznat, jer objekat nije u upotrebi od 1999. godine, kako se to nije desilo ranije?

Zaštita objekata, spomenika kulture je civilizacijska tekovina, vidim da vam to smeta, i oni uživaju zaštitu domaćim zakonodavstvom, neki uživaju u međunarodnim okvirima. Da nije tako, pošto ovde je, pretpostavljam, veliki interes za našu državu, za njen sveukupni razvoj, a pretpostavljam i interes investitora koji će tu graditi, siguran sam da bi sa tom investicijom, sa hotelom u okruženju Ajfelove kule, Branderbuške kapije, Kremlja ili baš na temeljima, pošto je reč o američkoj firmi, Kula bliznakinja, mogao da zaradi mnogo više novca, ali to tamo nije moguće i to nikome ne pada na pamet.

Zato hoću da ukažem da pravite ozbiljne presedane. Na ovakav način grupa poslanika, vas ili nekih drugih koji budu imali većinu, mogu da podnesu predlog da se na Trgu Republike podigne zgrada, da se između Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, gde je spomenik knezu Milošu, odnosno podizanje Drugog srpskog ustanka, podigne tržni centar, da u holu tržnog centra stoji spomenik knezu Milošu. To isto može da bude, a da ne govorimo o Sajmištu koje je aktuelno, da ne govorimo o hipodromu koji se, takođe, pominje. Ne moramo ići ni tako daleko. Evo preko puta ove Skupštine, takođe, u Pionirskom ili Dvorskom parku mogu da se zidaju zgrade. U ovom trenutku ste podigli šatore. Nije tu ministarka Sofronijević, čudi me, ovo je njena tema, ovo je njen zakon, ja sam očekivao da će ona svoje znanje i iskustvo koje je imala kao karijerni činovnik u ministarstvu iskoristiti za uvođenje zakonitosti u ovoj oblasti. Međutim, ona sada pokušava svojim iskustvom da vam pronađe rupe u zakonu kako da što pre realizujete neke projekte.

Neko je predložio da se ukinu državni fakulteti i na tim lokacijama isto mogu da se zidaju zgrade. Dakle, to su presedani. U Aberdarevoj, takođe. U Savamaloj ste imali bar neku privatnu imovinu, ovde nemate i nećete vam biti kompletni idioti potrebni da ruše, već ćete to raditi sami i Bog sami sveti zna koliko će ovo koštati i ko će od ovoga svega imati koristi.

Jedini je problem za vas što je ovo spomenik kulture, i to je način da se sada sa nekim spomen-obeležjem koje se, doduše, pominje u zakonu… Niko ne zna šta to znači. To može da bude jedna tabla na ulazu. To može da bude izlog sa fotografijama i, kao što neko reče, pošto je reč o hotelu, može da bude soba memorijalna. Znači, nećemo imati muzej, neće nam biti potreban kustos, nego će nam biti dovoljan sobar da se stara o tom memorijalu.

Vama je svima poznato, ako tako mogu da kažem da u kvadratnom kilometru od Dvorskog kompleksa nekadašnjeg do Narodnog pozorišta, preko univerziteta, do Železnički stanice, nekadašnje Pošte, Starog Generalštaba ili Đeneralštaba, najvažnijih državnih institucija, Vlade, ministarstava, najviših sudskih instanci, da je tu bilo državno i kulturno središte Srbije. Tu je ona oblikovana. Tu je planiran njen razvoj i sada na tom prostoru treba da gradimo hotel.

Navodi se kao razlog – otopljavanje odnosa, u polemici nekoj, sa SAD. Da li je moguće da su SAD tako jeftino i nisko pale da im je za otopljavanje odnosa prema bilo kojoj zemlji dovoljno da im se ustupi lokacija za izgradnju, i to privatnoj firmi, naravno, hotela i kupališta. Mislim da je taj vaš borbeni duh na koji se pozivate od 1999. godine poprilično izbledeo i na mnogim drugim pitanjima, a sada se bukvalno sveo na jednu, kao bih rekao, šaltersku servilnost državnih funkcionera. Dođe strani investitor i kaže – kud on okom, vi skokom, i suspendujete proceduru.

Postoji jedan primer koji je daleko opasniji u istoriji. U sovjetskoj Rusiji srušen je Hram Hrista Spasa, a radi izgradnje bazena. To se desilo, ali je ruski narod smogao snage i ponovo na toj lokaciji sagradio isti takav hram.

Dakle, mi nećemo, Novi DSS ne podržava donošenje ovog zakona. imamo predlog da se povuče iz procedure ovaj zakon, da se raspiše konkurs za revitalizaciju ovog objekta i da ovaj objekat bude korišćen za državne potrebe.

Čuli smo ovde u polemici od predlagača da baš treba da prkosimo agresoru nekadašnjem i da mu dopustimo da na toj lokaciji koju je oštetio, odnosno na tom objektu da mu dopustimo da gradi hotel.

Hoću da kažem da vi hoćete da prkosite na taj način, mi treba da prkosimo tako što ćemo taj objekat revitalizovati i baš tu smestiti Generalštab, koji je nekada i bio.

Nije ovo jedini zakon po hitnom postupku. To je vaša specijalnost. Usvajali ste zakon o Beogradu na vodi, mada ste Beograd na vodi barem navodili u nekoj kampanji za lokalne izbore, za beogradske izbore davnih godina, EKSPO jednom, EKSPO drugi put, nedavno ozakonjenje, itd. Sve to radite.

Ne radi se ovde samo o pijetetu prema nekom objektu, ne radi se o pijetetu prema žrtvama, ne radi se o osnovu samo, radi se o tome da suspendujete procedure Zakona o planiranju i izgradnji posle događaja koji za posledicu ima 16 žrtava. Zašto je do toga došlo? Zato što niste poštovali procedure. Tada niste imali leks specijalis, ali nisu poštovane procedure. Otvorili ste gradilište, pružili ste garancije najvišeg državnog i pokrajinskog rukovodstva baš na isti način kako je posle toga garancije pružio Zoran Drobnjak. Ko još u Srbiji ozbiljno doživljava Zorana Drobnjaka? On izađe i kaže – kakva struka, kakvi pravilnici, ja garantuje da je uredu. Koliko ga vi cenite i koliko ga ozbiljno shvatate to imamo prilike da gledamo na televiziji kako predsednik države sa njim polemiše.

Garancije za železničku stanicu, lične, ne institucionalne daje najviše državno i pokrajinsko rukovodstvo i imamo posledice, nažalost, kakve imate.

Dakle, sve što radite pokušavate da predstavite kao čuda i čudotvorne uspehe, a znamo da u državnim poslovima i u ekonomiji ne postoje čuda.

Očekujem već na sledećoj sednici kada bude budžet, sigurno će doći Jorgovanka čudotvorka da nas ubeđuje u čudotvorna dejstva njene monetarne politike. Ja to slušam. Ona je u moj život ušla kada sam imao 20 godina. Evo sada imam 50. Moj sin ima 20 godina. Ne znam koliko će to trajali, ali čudotvornih dejstva nema.

Završavam sa time. Voleti otadžbinu ne podrazumeva biti u vlasti i biti protiv vlasti i kritikovati vlast ne znači da si protiv otadžbine. Hvala.

Hvala vama, poštovani narodni poslaničke. Posebno vam hvala što ne bojkotujete rad Narodne skupštine i što i vaša poslanička grupa POKS-Novi DSS učestvuje u radu Narodne skupštine.
Milenko Jovanov ima reč.

Ni u jednom trenutku nisam rekao da treba da prkosimo bilo kome i to može da se vidi u stenogramima. Prosto, ne smatram da je to infantilno ponašanje potrebno u politici generalno, a posebno ne u vođenju države.

Što se tiče odgovornosti, poziva se na odgovornost onaj ko je garantovao radove u Novom Sadu na objektu železničke stanice. To i Uglješa Mrdić traži. Bojović i Milošević koje niko nije saslušao. Direktor Infrastrukture železnice i predsednik Skupštine akcionara Infrastrukture železnice, odnosno Železnice, kako već ide formalno, nije ni važno, koji su u medijima tvrdili da je sve u redu i da oni garantuju da će biti sve uredu su potpuno izuzeti. Zašto? Od bilo kakve istrage. Tajno su davali iskaze. Zastupnici drugih okrivljenih u tom slučaju nisu mogli da prisustvuju njihovom davanju iskaza, niti su mogli da postavljaju pitanja. Zašto? Zato što je Bojović intimus rektora. Da li je zbog toga ceo univerzitet uništen da bi rektor sačuvao svoj prijatelja? Da li je to uzrok cele priče? Nego šta je nego to.

Mi se zalažemo za odgovornost onih koji su morali da budu odgovorni i morali da odgovaraju za ono što su radili, takođe, ali to se izuzima. Vi konstruišete političku odgovornost za nešto što je neko svojim, a ne tražite odgovornost onih koji su svojim potpisom garantovali da je sve uredu. To radi Uglješa Mrdić ovde ispred zgrade.

Što se tiče simbola otpora, nije ruševina ova simbol otpora. Simbol otpora je Prištinski korpus koji je rasformiran da se ne bi prkosilo, ajde da taj termin iskoristim, NATO. Pet brigada Prištinskog korpusa je rasformirano. Svi koji su se borili i rukovodili tim brigadama, Prištinskim korpusom, Vojskom Jugoslavije tada, završili su u Hagu. Da li su oni neki simboli? Da li je Nebojša Pavković neki simbol otpora? Gde je završio, kako je završio? Tako što je poslušao poslednji nalog svoje države i predao se Haškom tribunalu. Ko mu je taj nalog preneo? Tada nisu bili simboli otpora, nego je ruševina simbol otpora, a ljudi nisu simbol otpora. Hajde malo manje licemerja u tome.

Da se ovo poredi sa Hramom Hrista Spasa. Možda je ovo nekome hram, možda je zgrada Saveznog sekretarijata narodne odbrane nekome hram. Meni nije. Niti je ova vlast ikada rušila hramove. Nasuprot tome, upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću i ovoj vlasti, je završen konačno Hram Svetog Save. Sve ono što su radili i oni pre nas i oni pre nas i od kada je započeto, dakle, završeno je ovde najvećim ulaganjima koja su mogla da budu. I dalje se ulaže u hramove Srpske pravoslavne crkve. Dakle, ni taj argument apsolutno ne stoji.

Ono što mene ovde sada brine to su dve stvari. Prvo, nastavak, pa bogami ovde već ne da provejava, nego već veje dobro rasizam u ovoj sali. Mi smo juče imali sprdnju sa nekim zemljama koje su bile na strani Srbije kada nije bilo lako biti na strani Srbije u međunarodnoj areni, a danas imamo situaciju da Kinezima se ne vrše kontrole, ali se drugima vrše kontrole. Pa nema Kineza i nekineza. To su privredni subjekti koji rade u ovoj zemlji.

Ali, ovde očigledno taj nacionalni ili rasni predznak mora da se stavi i molim vas na to mora da se reaguje, kao što mora da se reaguje na pitanje i to je pitanje na koje bi valjalo dati odgovor – kakav to drugi oblik obojene revolucije možemo da očekujemo? Ja mislim da smo videli sve oblike, još samo pucanje sa barikada nismo videli. Barikade smo videli.

Da se podsetimo šta smo sve videli. Pokušaj potpunog kolapsa obrazovnog sistema u Srbiji, kontejner revoluciju, prevrtanje kontejnera, pravljenje barikada po ulicama, da je Beograd izgledao noćima kao Bejrut, a ne kao Beograd, pucanje u čovek ovde ispred Narodne skupštine. Šta je sledeće, koji to još oblik možemo da vidimo? Juče su se međusobno za guše hvatali. Juče su išutirali profesora koji ih inače podržava zato što je prošao kroz „ćacilend“ pa im je bio sumnjiv zbog toga, kako oni kažu, pa ga je policija spasavala od njih samih, a viče – ljudi, ja sam vaš, išao sam na koncert u Dom sindikata. To se sinoć desilo.

Sada pogledajte dokle su oni doveli atmosferu, da oni svoje biju zato što dolaze sa ove strane. Šta bi radili nekome od nas? Oni su juče izašli ispred i stajali tamo i rekli kako im je neko pretio. Nikome dlaka sa glave nije falila.

Pogledajte šta se desilo čoveku koji je prošao kroz ovaj deo i prošao kroz onu masu koju oni podržavaju. Nije se dovoljno dobro legitimisao da je njihov. Šutirali ga kao kuče, profesora Mašinskog fakulteta, a onda ovi pišu sa Mašinskog fakulteta – ljudi, ali on je potpisao svaku peticiju za nas, on je nas svaki put podržavao.

Očigledno je, sad neki poslanici kažu da je prošao onako kao je sejao tako je i požnjeo. To vam je to.

Juče onaj sa beretkom hvata za gušu Nobelovca, valjda nije znao da Nobelovac i da se Nobelovci ne hvataju za gušu, pa se svađaju, pa se tuku međusobno. Studenti sa Biološkog fakulteta mole ove sa druge strane da ne koriste i ne zloupotrebljavaju gospođu koja štrajkuje glađu. Ona sama kaže – bežite od mene, nigde vas nije bilo godinu dana. Evo to su najnoviji oblici obojene revolucije, ali sada kažu da imamo i novih. Kojih?

Nož za pojasom, prekidi skupštinskog kolegijuma kao najvažnijeg tela koji može da se održi na vajber grupi inače, ali neko je dovoljno neinteligentan da misli da je to jako važno pa da to treba da prekida nasiljem, bacanje dimnih bombi ovde, pokušaj ubistva poslanika. To ste sve probali. Šta je sledeće? Da pucate u narod? Da pucate u prolaznike? Je li to? Da li su zato došli ovi snajperisti koje BIA juri po Srbiji?

Dobro, vi se smejte. Ja se na vašem mestu ne bih smejao. Ne bih, zato što na Majdanu nisu pucali na vlast, nego na opoziciju. Vi razmislite o tome. Vas čuvaju mnogo više nego nas.

Prema tome, sve su to pitanja koja stoje u vazduhu. Koji je to novi oblik obojene revolucije? Šta još, osim građanskog rata, koji prizivaju, uzgred, već godinu dana? I oni i njihov mentor Tonino Picula i svi ostali. To rade i sada ovde, samo ne onako direktno, nego uvijeno u oblande, da se vlasti ne dosete. Dakle, šta je to obojena revolucija u drugom obliku?

Drugo, molba da se ubuduće reaguje na sve izlive rasizma u Narodnoj skupštini, bilo da se odnosi prema ljudima koji žive unutar države Srbije, bilo da se odnose na one države širom sveta koje su podržale Srbiju kada nije bilo lako da se Srbija podrži u borbi za sopstvene interese. Što se tiče svega ostalog, jasno je šta jesu, a šta nisu simboli otpora.

Što se tiče samog zakona, naravno da nećemo da ga povučemo iz procedure. Sa druge strane, Bogu hvala, postoje i Ustani sud i drugi organi pred kojima mogu…

Inače, još jedna stvar, to sam propustio. Pošto se ovde kaže – eto, opet neki sudski postupak je u toku, pa se ovim prejudicira sudski postupak itd, evo danas u vašim novinama imate ove advokate koji vam objašnjavaju da to nije tačno. Hajde dogovorite se međusobno više. Hajde dogovorite sa da li to može ili ne može. Ako može, onda napadajte. Ako ne može, onda nemojte da nas zamlaćujete. Ali, ne može istovremeno i da može i da ne može. Nije normalno da istovremeno zastupate obe opcije, i da je moguće i da nije moguće. Upadljivo suv i debeo, što bi rekao Radovan treći.

Prema tome, nadam se da će spomen obeležje i spomen soba i memorijalna soba, kako god već bude bilo, memorijal NATO agresiji i žrtvama NATO agresije biti mnogo veći simbol otpora i nečega što će i neke buduće generacije da gledaju, vide i uče iz toga, nego što je to ruševina u centru Beograda pored koje svi živi prolaze kao da je ono što jeste, na kraju krajeva, ruševina najobičnija.

Opet kažem, da nije ova vlast postavila one cirade i one slike tamo, ni toga ne bi bilo, nego bi zjapilo onako nikako. Umesto toga memorijal žrtvama NATO agresije. Umesto toga neke nove zgrade, neke nove investicije. Umesto toga korak Srbije unapred. A to, i o tome sam juče govorio, da se ne ponavljam, da ćemo u zemlji Srbiji uvek i za svaku temu imati milion onih koji su protiv i koji znaju zašto ne treba da se radi, to nije ništa novo. Kada jednog dana budemo imali takmičenje u idejama šta bi moglo da se radi, tada će nam verovatno i svima biti bolje. Hvala.

Hvala vam.
Samo da obavestim, da pojasnim za sve predsednike poslaničkih grupa.
Dakle, pošto smo sada uključili na ovu sednicu i raspravu o listi kandidata za izbor članova Saveta REM-a, to će biti posebna rasprava. Kada završimo ovu raspravu o tačkama od 1. do 8. dnevnog reda, ići ćemo na glasanje, a onda otvaramo raspravu o REM-u. Tako da, ne morate sada da menjate liste, imaćemo potpuno novo vreme za raspravu.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Hvala vam, uvažena gospođo predsednice.

Uvažena ministarko, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, već šesti dan narodni poslanik Srpske napredne stranke i naš prijatelj Uglješa Mrdić štrajkuje glađu ispred Doma Narodne skupštine. On je istrajan u svom zahtevu da tužilaštvo u državi Srbiji konačno krene da radi svoj posao i da se licu pravde privedu odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine i tragedije koja je zadesila Srbiju i odnela 16 žrtava.

Poznajući Uglješu Mrdića preko 20 godina, još kada je bio mlad novinar i odličan pravnik, tek diplomirao u to vreme, upoznala sam njegovu prirodu i znam, kao i sve kolege iz naše stranke, da je on častan, pošten čovek, ali sada u funkciji narodnog poslanika, kao predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine, on je smogao zaista i hrabrosti da se suprotstavi onima koji danas žele da ruše državu, a to su delovi takozvane duboke države, da ukaže na sva njihova nepočinstva, da Tužilaštvu za organizovani kriminal, kako mi je i sam jutros rekao kada sam ga obišla dolazivši u Skupštinu, preda čitavu torbu dokaza o kriminalu malopre pomenutih Nebojše Bojovića i Milana Miloševića, ovog prvog koji je bio predsednik Skupštine akcionara Železnica Srbije, a ovaj drugi direktor Izvršnog odbora tog preduzeća.

Ali, vidite, evo već šesti dan, niko se od tužilaštva ne oglašava. I tu dolazimo do početka pokušaja obojene revolucije i svega onoga što je građane Srbije zadesilo u proteklih 12 meseci. Mi smo uspeli i kao država i kao narod, većinski narod, da se sa tim izborimo. Ono što danas imamo i oni koji pokušavaju da dalje zaustavljaju Srbiju su samo deo ekstrema i onih najekstremnijih koji ostaju na tom putu.

Kako je više puta u svojim, evo vidim ga ovde, kolega Đukanović autorskim tekstovima pisao – anarhisti nikada nisu mogli nigde u svetu da izvojevaju nikakvu pobedu, ali da po nalogu onih koji ne žele suverenu državu, kao što je slučaj naše zemlje, po nalogu onih koji žele da skinu metaforički glavu predsednika naše države, a čak i fizički da ga likvidiraju, oni su spremni da urade sve da se uruši čitav politički sistem, da nema parlamenta, da nema Vlade, da nema ničega, već da oni haraju, da svojim banditizmom pokušavaju da ostvare ciljeve onih koji su zaista dokazani neprijatelji Srbije i koji su u njih uložili ogroman novac.

Uglješa Mrdić će istrajavati u svojoj nameri i verujem da će, ukazavši na to koliko je dubok taj kriminal i u pravom smislu reči banditizam u delovima tužilaštva i među određenim strukturama u sudskoj grani vlasti, da probudi čitavu jednu javnost i sve one koji su se možda pokolebali, a rade u tom sistemu, da shvate konačno da ne mogu na takav način da se igraju sa svojom zemljom i da treba da rade posao za koji su položili zakletvu.

On je predlagač ovog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ideju o tome da treba konačno posle toliko godina, evo 25 od izbora kada je bivši režim DOS-ovske vlasti obećao da će to da uradi, vi ste pokrenuli tu inicijativu, pružili ruku kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije za razgovor, za argumente, za otvorenu raspravu i, kao što ste i vi juče sami rekli, 18 meseci je bilo potrebno da imamo devet javnih slušanja, 11 verzija koje su stalno unapređivane. Na jednom od tih slušanja sam bila uz poziv predsednice Odbora gospođe Nikolić u Kragujevcu i videla da i opozicija i opozicioni poslanici koji su bili prisutni žele da raspravljaju o tome i da oni u suštini nisu imali nekakve zamerke na taj predlog zakona.

U tom periodu je i predlog CRTA-e bio u opticaju, a kasnije je ostao samo ovaj predlog o kome se izjašnjavamo, već da im je bilo sporno na koji način će da se formira komisija koja će da vrši reviziju biračkog spiska i da ga kontroliše, u smislu koji će odnos snaga tamo da se nalazi.

Naravno, mi smo iznosili veoma jasne argumente i zbog ovih preporuka koje oni nisu hteli da ostvare. I dozvolićete mi, a juče ste mi vi podsetili, gospođo Brnabić, u vašem izlaganju na taj period da napravim jednu digresiju i da se vratim i devet godina unazad.

Naime, 2000. godine, kada je dosovska vlast krenula da pljačka Srbiju i kada su, eto, tada voljom naroda zauzeli taj broj mandata u Skupštini, oni su nam obećali da će kao jedan od sistemskih izbornih zakona odmah da donesu zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Naravno, od toga nije bilo ništa. Ta vlast se urušavala, uz snažne argumente nas koji smo tada bili opozicija. Kako smo se približavali prvom izbornom ciklusu, videli smo da nema ništa od tog jedinstvenog biračkog spiska, pa smo se kao potpisnici obratili Ustavnom sudu Srbije da zatražimo da jednostavno čitav taj slučaj rasvetli i da ih konačno stavimo, što bi se političkim rečnikom reklo, uza zid i da kažemo – morate to da uradite. Na kraju krajeva, i tada su važile te iste preporuke ODIHR-a kao što i danas važe.

Naravno, oni su se pravili blesavi i onda je 2009. godine predstavnik te dosovske vlasti, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milan Marković došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, sa prvim Predlogom zakona o jedinstvenom spisku, koji zapravo to nije bio. To je bila klasična prevara. Znate, neki izvod o broju birača iz jedinica lokalne samouprave ne predstavlja jedinstveni birački spisak.

U to čak vreme, poslanik vladajuće stranke Nebojša Bakarec, koga je njegova tadašnja stranka delegirala da bude koordinator ili član RIK-a, kao jedan deo vlasti, dokazao je, uzevši, u bukvalnom smislu reči, jedan CD sa tim lažnim biračkim spiskom da oni obmanjuju i lažu, a da vam ne govorim o činjenici da smo mi kao predstavnici opozicije toga mogli da vidimo po svim gradovima Srbije.

Znate, kad su se usudili da u to vreme na salvetama pišu imena ljudi koji treba da budu sudije osnovnih, viših, apelacionih sudova, onda mene ne čudi činjenica da je baš 2012. godine na izborima u Kragujevcu glasala jedna gospođa, koja je i dalje sudija valjda, među ovim blokaderskim blokom, pa ostaće dok ne ode u penziju, na dva biračka mesta, i u Kragujevcu i u Topoli, gde je bila prijavljena u nekom selu odakle je poreklom. Takvih slučajeva je bilo mnogo. Mi smo sve to sada otklonili.

Malopre reče jedan poslanik opozicije, i dobro je da on učestvuje u radu i da imamo tu, eto, bilo kakvu raspravu i dijalog – vi ste ovaj zakon predložili, eto, da date opoziciji neki zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Oni ne shvataju suštinu demokratije, oni ne shvataju suštinu odgovornosti svakoga od nas prema građanima Srbije. Pa i vi ste toliko puta rekli, mogli su to bar da čuju – mi ovaj zakon donosimo zbog sigurnosti građana. I u obrazloženju ovog Mrdićevog zakona to upravo stoji, da građani imaju apsolutno sigurnost da će tog dana moći da izađu na biračko mesto i da su upisani u birači spisak. Svačim su se služili.

Zaista, ovaj zakon je toliko išao detaljno, juče sam i neformalno sa koleginicom Nikolić, kao odličnim pravnikom i predsednikom Odbora za zakonodavstvo, pričala da smo obuhvatili čak i situaciju da ne mogu da kažu da ne znaju koliko ljudi na jednoj adresi živi u toj porodici. Evo, ovde lepo piše da je čak i to proverljivo na sajtu da se vidi koliko birača ima po članu porodice, po adresi, po broju stana.

Da vas podsetim na to da oni nisu samo vršili kriminalizaciju i članova RIK-a koja je nadležna za sprovođenje izbornog procesa, kao i predstavnike Vlade Republike Srbije tada aktuelnog ministra za državnu upravu, već i Srbe koji imaju pravo da glasaju, a koji nisu trenutno sa stanovištem, ovde već imaju prijavljeno i prebivalište ili boravište, mislim na Srbe iz Republike Srpske.

Setite se toga, juče je to neko od kolega ovde pomenuo, da je priča išla dotle da smo mi autobusima dovezli 40.000 Srba iz Republike Srpske, da su oni fantomski glasači, a oni ne znaju, a i ne žele to da znaju, jer njih Srbi ni u Srbiji, ni u Republici Srpskoj, ni nigde u svetu ne zanimaju, da je čast za svakog Srbina iz Republike Srpske da dobije državljanstvo i da time simbolično kaže – ne postoji granica između nas, da odaju zaista počast svojoj matičnoj državi, da imaju odgovornost i da svako od njih, ko može, učestvuje i dođe na tim izborima da podrži predsednika Vučića, koji ih čuva, koji želi da objedini srpstvo i koji želi da imamo apsolutno nacionalno jedinstvo.

Naravno, ovaj zakon u svojoj primeni ima kroz rad ove komisije izuzetno važnu ulogu, ali ja želim da kažem da se sigurnost građana ogleda u činjenici da je uspostavljena e-uprava, još dok ste vi bili najpre ministar, pa premijer Vlade Republike Srbije, dala mogućnost svakom građaninu, gde god on da živi, da vidi da li je upisan u birački spisak.

Naravno, čuli smo juče od predstavnika njihovih opozicionih stranaka, a čućemo i tokom dalje rasprave, da to njih apsolutno ništa ne zanima. Pa, ne zanima ih jer, lepo ste primetili, to im je alibi za sledeći izborni neuspeh. Bio im je alibi još 2022. godine, pa su doživeli katastrofu pojedinci na izborima 2023. godine. Zamislite sada u sledećem izbornom ciklusu, a evo obećano im je da će biti i prevremeni parlamentarni izbori, pre ovog redovnog roka, a vidim da se mnogi tome i ne raduju, jer znaju kakva ih sudbina čeka, kakav će debakl da dožive. Pa kome će onda da se žale? Nekom kućnom savetu, nekom zboru građana koji je hteo da preuzme apsolutno sve poluge državne vlasti.

Onda imamo situaciju da ti ljudi koji kažu – vi niste dovoljno spremni, vi ne umete da upravljate državom, vi sve ovakvi i onakvi, ne razumeju da je državna vlast uverena, preko svojih nosioca organa državne vlasti, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Pa ovaj jedan malopre reče, a to smo čuli i juče više puta i reagovao je naš šef poslaničke grupe – zašto zakon, o čemu sada sledeće govorim, a to je ova zgrada bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, o kojem se radi, zašto narodni poslanici predlažu taj zakon. Pa zato što smo mi suvereni da predlažemo apsolutno svaki zakon, i ovaj zakon je dobar i ovaj zakon ima zaista veliku snagu, jer ga predlaže najveća poslanička grupa, poslanička grupa koja je zadobila nedvosmisleno ogromno poverenje građana Srbije i koja odgovara za svoje postupke, a mi vrlo dobro znamo da će ovaj zakon da unapredi i izgled tog dela Beograda i da će da doprinese našoj privredi i novim radnim mestima itd.

E, onda sada da se vratimo kroz, evo, drugu malu digresiju u prošlost, kada je u pitanju ova zgrada. Znate, posle Drugog svetskog rata Brozovi komunisti i oni kojima su smetali, kako oni kažu, relikti prošlosti išli su na uništavanje mnogo toga u našoj zemlji. Pa smo tako juče mogli da čujemo, ali evo, ja ću da podsetim i da kažem da je tu bilo Vojno ministarstvo između dva rata, kao i Vojna akademija na ovom mestu i da su te dve zgrade bile od velike kulturne i istorijske vrednosti, jer su rađene i po nalogu kneza Milana, kneza Mihaila, kasnije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, i naravno zbog činjenice da je ta zgrada i pod nacistima 1941. godine stradala, a kasnije je sravnjena do zemlje dolaskom nove komunističke vlasti 1949. godine. I sad ovde govorimo o tome da mi želimo nekome nešto da predamo, a pogotovo da damo na tacni onima koji su nas bombardovali i izvršili agresiju na našu zemlju.

Da, to mi kažemo da je izvršena agresija, ali do 2012. godine, vi kada biste to ovde pomenuli tu reč u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od predsedavajućeg ste mogli samo da dobijete samo opomenu i da dobijete kritike zašto upotrebljavate takve reči.

Danas, kada želimo da gradimo nove mostove i kada želimo da obnavljamo naša stara prijateljstva i kada želimo da vodimo jednu suverenu, nezavisnu politiku, kao što je vodi predsednik Vučić, i kao što želi da ima odlične odnose i sa novom Trampovom američkom administraciju, kao što ima odlične odnose i sa Kinom, Rusijom i drugim delovima sveta i sa zemljama EU, oni kažu, vi ste potčinjeni, sa vama niko ne želi da razgovara, vi ste ovakvi ili ste onakvi.

Onda možete da zamislite situaciju kada su oni bili na vlasti, kada su nas zaista bacili na kolena i kada su bili vazalska vlast, koja je ispunjavala sve zahteve, koja je pustila 1600 šiptarskih terorista na slobodu u prvim danima vlasti, Fljoru Brovinu, koja je počinila zlodela nad srpskom decom, koji nisu hteli da istražuju slučajeve stradanja našeg naroda. Kad mi danas imamo izuzetno dobre, zbog naše suverene politike sa svim tim zemljama oni kažu - pa, to nije dobro, a vas niko ne poštuje.

Onda predsednik države koji zaista ima ogroman ugled i među evropskim zvaničnicima i među predstavnicima američke vlasti, malopre pomenutih i Si Đinping i Vladimira Putina, kao i svih drugih državnika u svetu, kada njegova vlast uspe da otprizna 28 priznanja tzv. lažne države Kosovo, pa, njima ni to nije bilo dobro, jer oni su se u tom periodu kada se ta strahota dešavala i pogrom našeg naroda, nalazili na raznim destinacijama, nije ih bilo briga, nije ih ni danas briga za naš narod na Kosovu i Metohiji, ma, nije ih briga za Srbiju uopšte.

Zato mi i želimo da ovaj zakon koji mi kao narodni predstavnici predlažemo, zaista usvoje u punoj primeni, otkloni sve te nedoumice, a i na kraju krajeva objasnili smo da će na tom mestu postojati memorijal za žrtve NATO agresije.

Nabrojaću samo još jedan primer iz Beograda, rekao je juče kolega Jovanov, toliko zgrada srušeno, evo sada to je možda najaktuelnije, pre Drugog svetskog rata postojala je velelepna zgrada stare pošte, tzv. Pošte 2, koju je projektovao jedan od najpoznatijih arhitekata tog doba Momir Korunović. On je tu zgradu napravio u tom srpsko-vizantijskom stilu, kao što su i ove druge zgrade, ove dve malopre pomenute i vojna akademija i vojno ministarstvo, umesto ove zgrade koja je bila, koja je rađena po nacrtu čeških arhitekata na nalog srpskih knezova i koje su zaista bile velelepna zdanja. Ta zgrada je bombardovana od strane saveznika, govorim o zgradi pošte u Nemanjinoj ulici, 1944. godine, a na kraju je, posle toga, apsolutno bila srušena od strane nove komunističke vlasti i na njoj je napravljena baš u ovom stilu, kao ova zgrada Saveznog sekretarijata odbrane, jedna zgrada takvih prepoznatljivih betonskih linija i tako je građena. Ta zgrada je tokom zuba vremena urušena iz raznih drugih razloga, i zbog toga što je tako traljavo izgrađena, mi sada kao odgovorna vlast, na tom istom mestu vraćamo potpuno isti izgled te zgrade Pošte 2, koja će biti po projektu izgrađena u nekom narednom periodu.

Imamo mnogo drugih primera, juče pomenutog mosta na jugu Srbije, mosta na reci Jasenici, svih mostova koji su bili rušeni za vreme NATO agresije. Zgrade koje se tiču i zgrade namenske industrije i zgrada Zastave energetika, i čitavog proizvodnog pogona u Kragujevcu, koje su bile razrušene kroz 16 projektila za vreme NATO agresije. Istog trenutka smo, gospođo Brnabić, krenuli da podižemo i obnavljamo te zgrade, da rasklanjamo taj šut, da vraćamo u normalno stanje te pogone, kako bi kasnije i došao jedan, a sada opet zahvaljujući odgovornoj vladi Republike Srbije, novi investitor, a to je grupa „Stelantis“.

Uspeli smo mnogo toga da uradimo, uspeli smo da se odupremo svim ovim naletima za rušenje države u toku pokušaja obojene revolucije, nastavićemo to i dalje odgovorno da radimo. Želimo da naš narod napreduje. Želimo da Srbija ide dalje, da imamo nova radna mesta i da se borimo za naš narod gde god da on živi. Hvala vam.

Hvala vama.
Prelazimo sada na listu.
Reč ima doktor Muamer Bačevac.

Uvažene, koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, za nas je demokratija pitanje ljudskog dostojanstva, rekao je Ulof Palme, proslavljeni socijaldemokratske premijer Švedske.

Ja, kao socijaldemokrata verujem u demokratiju i otvoreno društvo u kome ima prostora da se čuju glasovi ne samo oni većinski nego i glas onih koji su u manjini. Samo osluškivanjem glasova običnih ljudi, mi možemo suštinski da menjamo naše društvo na bolje i u korist svih građana. Ako želimo to da izgradimo državu koja osluškuje potrebe svih građana, državu koja rešava probleme građana, onda moramo nastaviti da gradimo društvo u kome građani veruju da će se njihov glas čuti. Naši sugrađani danas svoje brige i svoje interese mogu zahvaljujući savremenim tehnologijama da izraze na više načina. Međutim, ali i danas demokratski izbori su najvažniji način na koji građani odlučuju o tome ko su ljudi koji će biti njihovi zastupnici u najvišem domu demokratije, za koje veruju da mogu da reše njihove probleme.

Da bi ovaj sistem predstavničke demokratije funkcionisao neophodno je da se svakoga dana borimo da očuvamo i izgradimo poverenje građana u institucije na kojima počiva. U osnovi toga leži poverenje u pravednost i integritet izbornog sistema. Predstavnička demokratija odnosno ideja da svi građani zaslužuju da se njihov glas čuje, danas se nalazi globalno u krizi poverenja, a i naša država nije izuzetak.

Godinama se vode rasprave na ovu temu, nekada utemeljene, nekad manje utemeljene u cilju podizanja poverenja građana. U prethodnim godinama donošene su značajne izmene da bi se osnažio integritet izbornog procesa. Mi smo na primer uveli jedinstven birački spisak, a naknadno ga uvezali sa matičnim knjigama kako bi se povećala njegova ažurnost. Takođe kako bi se čuo glas što većeg broja građana izborni prag je spušten sa pet na tri posto.

Danas imamo šansu da napravimo još jedan značajan korak koji će dovesti do veće transparentnosti podataka iz biračkog spiska. Korak koji će dovesti do stvaranja nezavisne komisije koja neće samo uključivati predstavnike političkih partija već uključivati i predstavnike iz građanskih organizacija koje se bave nadzorom izbora. Ne samo to, reč je o komisiji u kojoj predstavnici stranaka vladajuće koalicije neće imati većinu, iako imaju većinu u parlamentu.

Odluke će morati da se donesu samo tek ako je predstavnici svih relevantnih grupa podrže. Svi koji ovde sedimo znamo za različite priče u narodu koji se decenijama u nazad još od prvih izbora u Kraljevini Srbiji pričaju o tome kako su spiskovi neažurni, kako se na njima nalaze mrtvi ljudi i tako dalje i mnoge druge slične priče.

Najbolji način da stanemo u kraj ovim pričama jeste da uspostavimo sistem kontrole i revizije koji će osigurati integritet ove fundamentalne baze podataka. Ovo nije samo pitanje izborne procedure, već pitanje poverenja između države i njenih građana. Ako uspemo da obnovimo i očuvamo to poverenje, učinićemo da građani tvrdo veruju da njihov glas ima težinu i smisao. Ovaj zakon je krupan korak u tom pravcu, zbog čega ćemo ga mi, socijaldemokrate podržati. Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeća na listi je Biljana Pantić Pilja.

Hvala puno.

Poštovane kolege, građani Srbije, vrlo bitni zakoni su danas na dnevnom redu.

Juče ste dobro objasnili sam Zakon o biračkom spisku, gospođo Brnabić, ali, znate kako, menjali smo mi i unapređivali izborne uslove, spuštali cenzus, promenićemo sada i izmenićemo ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku, ali morate da budete svesni da nijedan birački spisak i nijedna izmena zakona vas neće dovesti na vlast. Na vlast će vas dovesti građani Srbije, isti oni građani Srbije koje nazivate ruljom, koje nazivate "ćacima", "ćacama" ili kako već, koje nazivate monstrumima, demonima, krezubim sendvičarima. Ti građani Srbije će izaći na izbore i glasaće. Kada budete svesni da oni biraju, onda ćete možda imati politiku i možda ćete imati ideju.

Onaj ko se bori za Srbiju je Aleksandar Vučić i on je na jednoj strani. Građani imaju vrlo jasan izbor. Na drugoj strani ste vi koji propagirate politiku laži i nasilja. Laži - to smo videli. Kad god vam nešto nije po volji, izmislite novu laž koja traje otprilike od 24 do 48 sati, pa ste tako lagali i za zvučni top i za prebijenu studentkinju i za tuču na pravnom fakultetu, za sve što ste mogli lagali ste u ovih poslednjih godinu dana.

Građani će lako imati izbor kad dođu izbori, a desiće se sledeće godine, to vam je obećao Aleksandar Vučić kao nenadležna institucija i sa jedne strane imaće rezultate. Ti rezultati su veće plate i penzije, novi kilometri puta, brza pruga, a sa druge strane ste vi koji idete i klečite pred Piculom i pred Bratulicom. I to je tako. To su činjenice. Jer, vi se tako borite da dođete na vlast, zato što sve što radite, radite protiv svoje države, samo radi ličnih interesa. Kad pajete po hodnicima Strazbura i Brisela, ni jednom niste spomenuli narod na KiM ili teror Kurtija, nego ste tražili da se uvedu sankcije Republici Srbiji. To je vaša politika.

Možemo mi da menjamo zakone, vama to neće pomoći, zato što na izborima građani jasno imaju za koga da glasaju. To je ono što vama smeta. Gospođa Brnabić je juče i rekla, zato nećete ni podržati ovaj zakon, zato što će vam to biti alibi zašto ćete da izgubite izbore.

Vaša politika nasilja videla se pre desetak dana kada je pucano na Milana. Vaša politika nasilja je, to je spomenuo i kolega Jovanov malo pre, evo ga i saopštenje studenata - Profesor se vraćao sa koncerta koji se održao u MTS dvorani, kao slobodan građanin, na javnoj površini, prošao je kroz šatorsko naselje, tzv. "ćacilend", greškom, pojedinci su protumačili da on dolazi iz samog "ćacilenda", opkolili ga, vređali ga, itd. U jednom momentu neko od prisutnih optužio je profesora da je izvadio nož. Intervenisala je policija i prilikom daljeg pretresa policija je utvrdila da profesor nije imao nož. Znači, greškom. Ali, ako je izašao iz "ćacilenda" i ako je "ćaci", to je u redu, onda je u redu da ga napadnete. Ali, ako je profesor i ako vas podržava, onda to nije u redu.

Juče je jedan od kolega rekao nama da smo mi izdajnici. To je došlo od kolege koji traži sankcije za našu zemlju, od kolege koji propagira nezavisno KiM i od kolege koji se zalaže za genocid u Srebrenici. To je sve što građani treba da znaju o vama i vašoj politici.

Njegoš je rekao: "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka." Vaša bruka ući će u istorijske čitanke, kako ste politički lešinarili nad najvećom tragedijom koja se desila u Novom Sadu i u Srbiji.

Od iste one osobe koja je rekla da nema tapiju na bol, juče je bila oterana od žene koja je izgubila dete, koja je pokušala ponovo da pobere političke poene.

Vaša je sramota što ste se pohvalili da ste juče izašli 16 minuta ispred Skupštine. A gde ste bili svih ovih godinu dana? Zašto ste tek juče izašli? Kako vas nije sramota? I samo da znate, ponoviću vam, pijetet se iskazuje u crkvi ili na groblju. Ne znam po kojoj veri se izlazi napolje 16 minuta?

Nemojte vi da pričate o muzici koji ste vi i vaši tajkunski mediji govorili kako je sjajna, karnevalska atmosfera na protestima blokadera.

Molim vas, ja razumem da ste vi vrlo nevaspitani i bezobrazni, ali, molim vas, postoji Poslovnik koji ste dobili kada ste položili zakletvu, pa makar i u holu, vi koji govorite svaki put da su pokradeni izbori a sedite ovde i uzeli ste mandate, primate i platu, mislim da vam je danas legla na račun.

Ja razumem, koleginice, i vašu ličnu frustraciju, jer zaista, doktor prava a predsednik stranke, neko kome kopaju Trstenik da dođu do diplome, meni je jasno zašto ste vi nervozni i zašto dva dana pokazujete toliko nevaspitanje i bezobrazluk, ali građani treba da vas vide i čuju. Tako da to je vaša politika bezobrazluka, nasilja, bez ideje. Vi ste ti koji nosite noževe, vi ste ti koji, kako ste rekli, kad radi Skupština - zašto radi, kad ne radi - zašto ne radi? Vi ste ti koji ste započeli ovo redovno prolećno zasedanje tako što ste ovde koristili pp aparate i bacali dimne bombe, vi ste ti, koleginice doktorko pravnih nauka, koji ste policajcu uzimali štit ispred novosadskog suda. To je vaša politika i to su vas verovatno naučili na pravnom fakultetu.

Da zaključim i da rezimiram - vi ste sramota i bruka srpske političke scene. Zato što ste vi ti koji najveću tragediju koristite u političke svrhe. Ali, građani to sve vide, treba da vide i pokazaće na izborima kome veruju. A videli smo do sada, tako će biti i ubuduće, ne veruju onima koji idu da kleknu pred Bratulicu i Picolom, već veruju Aleksandru Vučiću koji se na svakom koraku bori jedino i samo za Srbiju. Hvala.