Uvažena predsedavajuća, zahvaljujem se na datoj reči.
Uvaženi narodni poslanici, predložene izmene zakona koje je uvaženi poslanik Uglješa Mrdić podneo predstavljaju jedan korak u unapređenju rada i efikasnosti pravosuđa.
Naravno, Ministarstvo pravde svaku inicijativu koja dolazi iz Narodne skupštine, pogotovo od narodnih poslanika koji su predstavnici građana, uzima vrlo ozbiljno i prilazi jednoj analizi.
Ono što pokazuje, a to je da predložene izmene koje su pred nama unapređuju efikasnost i dostupnost pravde građanima, ali takođe i ono što je bitno, ne remete opredeljenje Republike Srbije koje je izraženo u ustavnim amandmanima, već naprotiv, predložene izmene unapređuju ustavne amandmane i unapređuju zakonska rešenja.
Nemojmo zaboraviti činjenicu da kada govorimo o pravosuđu moramo posmatrati i aktivnosti i obaveze koje imamo u akcionom planu za Poglavlje 23 - a koje se odnosi na efikasnost pravosuđa, dostupnost pravde građanima i transparentnost.
Predloženim izmenama o dosadašnjoj analizi koju je Ministarstvo pravde uradilo možemo govoriti da se povećava dostupnost pravde građanima, pogotovo kada imamo u vidu opterećenost Trećeg suda današnjeg gde bi ovim izmenama trebalo da se podeli to područje na Treći i Četvrti.
Bez namere da uvredim neke susedne zemlje, ali to su činjenice, imamo zemalja u susedstvu koje imaju ja mislim jedno 100.000 stanovnika manje, nego što imaju opštine Novi Beograd, Zemun i Surčin koje pokriva sadašnji Treći sud.
Opterećenost Trećeg suda uzrokovano je činjenicom da najveći broj banaka u Republici Srbiji recimo ima sedište na Novom Beogradu. Tako da sudija u Trećem sudu ima preko 3.000 predmeta u radu što je ogroman broj i ne možemo govoriti o statistici tek tako, uzmemo broj predmeta i podelimo sa brojem sudija u Srbiji.
Sudovi u Beogradu su od izuzetnog značaja zato što pokrivaju najveći broj stanovnika, imaju na svom području, imaju najveći broj predmeta, u dosta slučajeva predmeti su uglavnom u ovim beogradskim sudovima. Tako da recimo 70% maloletničkih predmeta je na području Višeg suda u Beogradu zato što je Viši sud nadležan kada je u pitanju maloletnički kriminal recimo.
Tako da, mi moramo pristupiti Beogradu i mreži sudova u Beogradu sa jednom posebnom pažnjom zato što moramo voditi računa o efikasnosti i opterećenosti sudija.
Između ostalog zato i pozdravljam ovaj Predlog da uđemo u podelu Trećeg suda na Treći i Četvrti. Isto tako ovo pozdravljamo zato što predstavlja i jedan iskorak u razmišljanjima u Republici Srbiji, a to je da ne čekamo pojavu problema, opterećenja sudova, nego da ih negde anticipiramo.
39/2 JD/JG
Svesni smo najvećeg i ključnog projekta u Republici Srbiji, a to je EXPO. Na tom području izgradiće se nekoliko hiljada stanova, što predviđa da će onda i nekoliko desetina hiljada ljudi živeti tu.
Tako da to automatski povećava i broj ljudi koji gravitiraju ka jednom sudu. Mi ne govorimo o povećanju predmeta vezano za krivična dela, nego govorimo o onom što je većina u predmetima u našim sudovima, a to je parnica.
Tako da, mi moramo da razmišljamo unapred o svemu tome. Zato ovo je jedan od predloga koje podržavamo. Ponavljam, bitno za pravosuđe je dostupnost pravosuđa građanima.
Jedna od planova i stvari koje mi planiramo kao Ministarstvo pravde da bismo poboljšali dostupnost, ali to je još jedan drugi iskorak, a to je digitalizacija pravosuđa i ulazak u eru digitalizacije i praćenje onog što većina javne uprave i privrede već primenjuje u svom radu.
To isto tako traži onda jedno ozbiljno planiranje, ozbiljno kadrovsko planiranje i ozbiljno podizanje mreže.
Drugo, kada govorimo o Zakonu o visokom savetu tužilaštva uvek napominjemo da u Poglavlju 23 govorimo o efikasnosti pravosuđa i o njegovoj transparentnosti.
Ono što se uvek meri kada govorimo o procesu pridruživanja Evropskoj uniji nije samo usvajanje zakona, nego njegovo sprovođenje i efekti tih zakona.
Zaključeno je iz ovih predloga ali i dobija i našu podršku zato što uočili smo i mi da kada govorimo o procesima odlučivanja vezano za prigovore, za supstituciju u određenim predmetima, kada govorimo o pitanjima koje su unutrašnje organizacije da i o prigovorima na obavezna uputstva da imamo jedan dizbalans u odgovornosti glavnog tužioca i neposredno višeg glavnog tužioca u odnosu na njegova prava i njegove nadležnosti da rešava određena pitanja, recimo kao što je i pitanje obaveznog uputstva. To je uputstvo kada glavni tužilac daje uputstvo tužiocu, tužilac ima pravo da to uputstvo odbija, odnosno da stavi prigovor i onda imamo proces odlučivanja.
Saglasan sam sa tim predlogom kada sam video da se traži onda da to radi neposredno viši glavni tužilac, a ne posebna komisija koja ne mora da bude onda upućena ni u predmet tako detaljno. Ipak neposredno viši glavni tužilac mnogo bolje poznaje funkcionisanje rad nižih tužilaštava koje prati stalno.
Na kraju krajeva, i njegova zakonska obaveza je da nadzire i upravlja radom neposredno nižih tužilaca, pa i da odgovara za taj njihov rad. Kako će neko da odgovara ako smo ga ostavili bez ikakvih mogućnosti i instrumenata da može da upravlja da na jedan brz i efikasan način odlučuje?
40/1 TĐ/IR 17.45 – 17.55
Predloženo, a vezano za upućivanje javnih tužilaca, pratimo negde i to je dobro primetio narodni poslanik gospodin Mrdić, a to je da pratimo i jedan stav Venecijanske komisije koji je govorio o tome da je to ipak nadležnost Visokog saveta tužilaštva, a ne vrhovnog tužioca, zato što Visoki savet tužilaštva ipak odlučuje o izborima, o upravljanju kadrovskim rešenjima i na ovaj način se zaokružuje i nadležnost Visokog saveta tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva je taj koji brine o popunjenosti tužilačkih pozicija i, naravno, onda može na taj način, kroz upućivanje, da određene probleme, koji se mogu javiti u kadrovskoj popunjenosti u tužilaštvima, reši i na taj način ostvaruje svoju punu ulogu, kao tela koje upravlja tužilačkom organizacijom i na taj način mi bi još dodatno onda, kroz ovaj predlog koji je uvaženi poslanik Mrdić dao, mi bi na taj način i dodatno još i dostigli one preporuke Venecijanske komisije, koja ipak govori uvek o Visokom savetu tužilaštva kao telu koje upravlja tužilačkom organizacijom u smislu njegove organizacije, popunjenosti, ali i brine o tome da efikasnost tužilačke organizacije bude uvek na prvom mestu, jer Visoki savet tužilaštva može da postavlja i pitanje vezano za odgovornost.
Nekoliko puta ovde su spominjane situacije u kojima je država morala da isprati nekoliko desetina miliona evra. Spomenuto je da smo za pet predmeta isplatili preko 150 miliona evra odštete, i to ide iz budžeta svih nas, svih nas građana. To su velika sredstva i za ta sredstva mogli smo mnogo toga da uradimo. Naravno, nekad uvek može da se desi da dođe do određenih procena. Međutim, mora se voditi računa i o tome da li ćemo uspeti u postupcima.
Naravno, Visoki savet tužilaštva ne može da se bavi pojedinačnim predmetima, niti sme da se bavi tim, ali može postavljati određena pitanja, a to je vezano za efikasnost i za uspešnost u postupcima bez ulaska u to da neko nekom nameće određene odluke, ali to pitanje mora uvek da se analizira - da li postoje onda neka uska grla koja se mogu javiti tokom postupka i ovo sve kada govorimo o radu Visokog saveta tužilaštva, po mojoj oceni, predložene izmene prate efikasnost i dostupnost pravde građanima Republike Srbije.
Kada govorimo o izmenama Zakona o sudijama gde se predsednicima sudova omogućava da imaju još jedan mandat, znači da imaju dva mandata, uočeno je da je u praksi zemalja EU to mnogo bolje i saglasan sam i podržavam i taj predlog zato što period u kom neko obavlja dužnost koja je specifična. Predsednik suda je sudija koji obavlja i funkciju predsednika, ali on u tom slučaju ima i upravljačke i menadžerske obaveze. To je nešto što ipak traži određeno iskustvo, posedovanje određenih znanja, ali iskustava i isto tako imamo i ovde govorimo o javnim nabavkama, o komisijama za javne nabavke. Nemojmo zaboraviti da i predsednici sudova, kao menadžeri suda, takođe sprovode iste te javne nabavke. Svi znamo da ti postupci nisu ni najmanje jednostavni, laki i da traže iskustvo i određeno znanje i određene kvalifikacije.
Takođe, u pravosuđu promene kao što i presuda, najopasnija je presuda koja se izriče i izvikuje na trotoaru i izvikuje što ja kažem uvek u zadružnim domovima, imali smo to 1945. i 1946. godine, pa znamo onda da smo posle 40 godina morali da radimo rehabilitaciju tih ljudi. Isto tako u sudovima upravljanje traži određeno vreme, traži određen period i zato je dobro da ima još jedan mandat. Na kraju krajeva, taj mandat omogućava i da se mnoge sistemske stvari mogu završiti. Ovde govorimo, recimo, o digitalizaciji. To je neko vreme koje će tražiti. To ne možete završiti preko noći ni u jednom mandatu, naravno, a to onda traži i kontinuitet ljudi koji upravljaju sudovima, kao što su predsednici sudova. To sve od nas traži i zato kažem i podržavam predložene izmene koje je dao uvaženi poslanik Mrdić… Uočena je potreba, već, i sa
40/2 TĐ/IR
naše strane, ali i u stručnoj javnosti da se to pitanje treba rešavati. Posle usvojenih pravosudnih zakona ništa nije okamenjeno, pa zato i sama Venecijanska komisija ima preporuku koja kaže da je neophodno posle određenog perioda izvršiti evaluaciju i procenu efekata određenog zakona, pogotovo kada imamo ovakav jedan paket pravosudnih zakona koje smo usvojili pre tri godine.
Zato je i dobrodošla inicijativa uvaženog narodnog poslanika dr Uglješe Mrdića, jer na taj način on i nas negde stavlja u poziciju da već krenemo sa dubljim analizama i samo Ministarstvo pravde je već to i najavilo, kako bismo videli koji su to još dodatni pravci u kojima izmene zakona mogu ići, bez toga da narušimo dostignuti nivo nezavisnosti pravosuđa, odnosno nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva.
41/1 GD/MJ 17.55 – 18.00
I nemojmo govoriti da je sudska vlast treća grana vlasti. Ona je jedna od tri grane vlasti.
Budimo tačni kada govorimo, jer to je tako u Ustavu. Nemamo prvu, drugu, treću, nego jedna od tri i zato moramo voditi računa, ali i konstantno pratiti da ne bismo dolazili u situaciju da imamo neefikasnost, da imamo problema u dostupnosti pravde građanima, da imamo problema sa neujednačenom sudskom praksom. Sve ovo nam je nešto što troši velika sredstva iz republičkog budžeta.
Pored toga, kada se izgube presude, što Srbija mora da nadoknadi, mi imamo u tri kategorije, a to je neosnovano lišenje slobode, neujednačena sudska praksa i kršenje prava građana u razumnom roku. Znači, ono što u najužem smislu govorimo o efikasnosti pravosuđa.
Prošle godine je Ministarstvo pravde po ta tri osnova moralo da isplati 18 miliona evra. Jedna zgrada suda prosečne veličine u kojoj može da radi 40 do 45 sudija, pa plus osoblje, znači, to nije baš ni mala zgrada, košta između pet i pet i po miliona evra njeno kompletno renoviranje.
Znači, mi imamo nekih sredstava za koja moramo da vodimo računa da ih trošimo na efikasan način, a sa druge strane da ulažemo u jačanje ljudskih resursa, jačanje kapaciteta pravosuđa i podizanja nivoa zarada kako sudijama tužiocima, tako i sudskoj i tužilačkoj administraciji zato što iza svakog sudije i tužioca imamo taj jedan broj ljudi, taj jedan mehanizam bez kog sistem ne može lepo i efikasno da funkcioniše, a to je sudska i tužilačka administracija i zato uvek i spominjemo i sudsku i tužilačku administraciju u koju mi treba dodatno da ulažemo.
Sa ovim izmenama zakona mi podižemo nivo efikasnosti ako se usvoje. Lično smatram da treba da se usvoje, jer nama isto tako kao Ministarstvu pravde otvaraju mogućnost da u narednom periodu zajedno i sa strukovnim udruženjima, sa međunarodnim partnerima, sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima radimo na jednoj analizi i da vidimo koji su to pravci u kojima ćemo dalje menjati ove zakone.
Zato i kažem da je Ministarstvo pravde sa punim uvažavanjem razmotrilo utemeljenost amandmana koji su predloženi, njihovu utemeljenost u Ustavu, ali i u strateškom opredeljenju Republike Srbije na putu ka EU, jer imamo i određenih dogovorenih i planiranih aktivnosti u Poglavlju 23. u tom našem akcionom planu.
Čitavo to Poglavlje 23. je jedno kompleksno poglavlje koje traži jedan stalan i kontinuirani rad, ali i stalno i kontinuirano i korigovanje određenih promena koje smo napravili, jer nekad ne možete biti u potpunosti sigurni da li je to ono sve 100% što ste želeli da postignete i zato ponavljam i zato i Venecijanska komisija ima tu preporuku koja govori da je potrebno kada imate pravosudne zakone uraditi tu jednu periodičnu evaluaciju.
Ono što je cilj svima nama, i to je i postavljeno u ustavnim amandmanima, a to je izgradnja stabilnog, nezavisnog, efikasnog sistema koji jednako štiti prava građana i uz puno uvažavanje predloga narodnih poslanika. Mi mislimo da smo svi na istoj strani, da nama svima jeste cilj da radimo u najboljem interesu građana Srbije, da prava građana Srbije budu ostvarena efikasno, brzo, jasno, da svi građani imaju dostupnost pravdi i takođe da svi građani imaju jasnu situaciju da će presuda uvek biti ista prema njima i prema nekom drugom građaninu kada se nađu u istoj pravnoj situaciji.
Ne zaboravimo da u izveštajima EU, i to je još jedan razlog moje podrške amandmanima, a to je da imamo zadnjih nekoliko godina zamerku, a to je da nam je smanjena efikasnost pravosuđa. Imali smo i amandmane koje smo usvajali i zakonski okvir koji smo menjali i zato je i to negde možda i usporilo, ali sada je došlo vreme kada moramo da posebno poradimo na pitanju efikasnosti pravosuđa, dostupnosti pravde, ujednačenoj
41/2 GD/MJ
sudskoj praksi i podizanju i razvijanju stručnosti u srpskom pravosuđu, jer to su vrednosti koje su postavljene i u našem Ustavu koji nas obavezuje i to je ono što mi svi dugujemo građanima Republike Srbije.
To sve jesu pravci rada Ministarstva pravde koji će uz puno uvažavanje svih narodnih poslanika razmatrati vaše predloge, davati i određene primedbe i sugestije i svakako svaki predlog uz puno uvažavanje Ministarstva pravde koje dolazi od narodnih poslanika će razmatrati.
Hvala.
