Hvala. Isteklo je vreme.
Replika, dr Mrdić. Molim vas, završavajte, da se vratimo amandmanima.
Izvolite.

Postoje ljudi, odnosno osobe, odnosno pojave, odnosno čudne pojave, koji ne zaslužuju da dobiju bilo kakav odgovor, ali zbog građana Srbije da razjasnimo neke stvari.

Ovaj set pravosudnih zakona, na kojem sam radio zajedno sa mojim kolegama i saradnicima iz SNS, s ponosom sam podneo Skupštini Srbije i nadam se da će biti usvojeni, jer je od interesa za sve građane Srbije. Za razliku od vas, mi koji služimo Srbiji, vi služite Toninu Piculi, vi služite žutim tajkunima iz bivšeg režima i zato ste nervozni i zato morate da opravdate svoje što inostrane, što domaće dnevnice. Tako da razumem vašu nervozu, ali bih vas zamolio da ipak malo pročitate zakon, da barem naslove pročitate. Nadam se da ste u svom životu naučili barem naslove pročitate ili ste naučili samo da gledate slike. Hvala.

Hvala vama.
Gospoda Slobodan Petrović i Aleksandar Pavić, moram da vas pitam, u sistemu ste, da li želite da govorite po ovom amandmanu koji je sada, o kojem sada raspravljamo, amandman na član 1? To vas pitam. Sve je u redu, mi smo na prvom amandmanu. Imamo i drugi amandman, isti je.
Hoćete li sada ili čekate sledeći? Isto ste podnosilac. Izvolite.

Doktore Mrdiću, hoćete li nam konačno odgovoriti gde ste izgubili prve dve godine Pravnog fakulteta? Naći će ih neko, čoveče, pa će ih falsifikovati, ko ministar Selaković potpise za Generalštab, i na račun toga završiće ostatak fakulteta, pa se vi onda ovde nama objašnjavajte kako su to u stvari vaše prve dve godine, a ne nekog drugog.

27/3 MZ/LŽ

Dok ste se vi dr Mrdiću patili u ovom šatoru od tri kvadrata pišući ove zakone, vaš kolega Goran Nikolić pisao je amandmane na te zakone, brčkajući se u bazenu u njegovoj vili od 303 kvadrata. Pa građani Srbije žele da čuju odgovor gde ste zaturili polovinu fakulteta, a predlažete ove jako bitne zakone, kao i odakle silni milioni vašem kolegi koji piše amandmane na te zakone. Čovek je direktor Elektrodistribucije u Vranju, nije on izmislio struju, pa da je na račun toga zaradio tolike milione. Nije tu ministar Dačić, možda on može da nam da odgovore na ta pitanja. Evo, ja ću mu dati jednu smernicu, neka se prošeta dole do Velikog Trnovca, pa će dobiti odgovore odakle poslaniku SNS-a Goranu Nikoliću svi ovi silni milioni. To što je Aca Srbin predložio vas, šator-efendiju, za narodnog poslanika, pa vam još dao da vi obrazlažete neke setove zakona, podseća na onaj pokušaj Kaligule da svog konja postavi za konzula. Samo imajte na umu, gospodine Mrdiću, da je Kaligula, za razliku od Vučića, voleo svog konja.

Direktno pomenut dr Mrdić.
Izvolite, replika.
28/1 JJ/LjL 15.25 - 15.35

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mene je Aco Srbin predložio da budem narodni poslanik, a vas je predložio da čitate vodomere. Dakle, procenio je i vaše i moje mogućnosti.

Uvažena predsedavajuća, građani Srbije, ja se u ovom trenutku ne osećam baš bezbedno, jer je prethodni govornik opasan čovek, koji je u stanju da koristi vatreno oružje. Dakle, osećam se nebezbedno i nadam se samo da će nadležne službe bezbednosti adekvatno reagovati. Evo ga ovde sa automatskom puškom, prethodni govornik. Pokušao je da ugasi Fejsbuk nalog i da skloni fotografije. Dakle, ne samo da koristi vatreno oružje nelegalno, ne samo da ga upotrebljava, nego se slika i promoviše ga. Idemo dalje.

Sa drugom vrstom automatskog naoružanja, ovde prisutni narodni poslanik, evo pogledajte. Možda je to zato što mu je njegov pretpostavljeni, ovaj čuveni general koji nije dana ratovao, e, ova je možda i najopasnija slika. Ovo on poručuje političkim protivnicima koji drugačije misle. Idemo dalje.

Malo je jedan pištolj, evo ga ovde kao u kaubojskim filmovima. Da li ovde on glumi nekog Klint Istvuda ili već šta, evo ga, to je on. Idemo dalje.

Isteklo je vreme za repliku.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Radomir Lazović. Izvolite.

Ja se izvinjavam, ali čovek ima pravo na repliku.

Gospodine Lazoviću, vi nećete.
Dobro.
Replika po kom osnovu? Ko vas je terao da se slikate sa oružjem? Meni je trebalo puno da uočim sličnost, ali te fotografije sa oružjem…
Izvolite.

Dakle, doktore Mrdiću, vi ste skinuli sa Fejsbuka slike koje smo mi objavljivali u trećoj godini vojne gimnazije sa časova vojne obuke. Imam ja i druge slike, pored aviona, pored tenkova, topova, imam fotografije i u uniformi Vojske Srbije. Naravno da imam fotografije sa oružje, završio sam vojnu gimnaziju i na časovima vojne obuke smo se fotografisali.

Da ste vi završili prve dve godine fakulteta, vi biste imali slike sa kolegama, kao što ja imam ove slike sa oružjem.

Meni ovi vaši pokušaji deluju u svoj vašoj nemoći da nešto nađete, da izmišljate, ne znam kako to da okarakterišem.

Nego, da se mi vratimo na ono pitanje - gde ste vi zatulili pola fakulteta, gospodine Mrdiću? Evo, sa ove govornice, možemo da raspišemo jedan konkurs, da damo nagradu svakom ko nam dostavi fotografiju sa brucošijade gospodina Mrdića, evo, dobiće poslaničku platu. Da je brucošijada bila u šatorima, sigurno biste imali neku sliku. Ovako, ostali ste bez fotografije. Hvala.