Najlepše hvala vama.
Gospođa Mila Popović, pretpostavljam, replika. Jel tako?
Izvolite.

Gospodine Mirkoviću, slušam vas dva dana ovde, danima u stvari, prenosite abrove, tračeve, ko šta priča o kome po hodnicima, vi kao svađate ovde neke ljude. Mislim, stvarno uozbiljite se.

Već sam vam odgovorila za radikale. Prvo, nikada, nikada opoziciji nisu bili potrebni glasovi, ni radikala, ni naprednjaka, da bi bili vlast na Starom gradu. Vi ste ti koji možete na Stari grad da dođete samo ako prevarite opozicione birače, nekom lažnom listom ili ako pokradete izbore.

Dakle, prvo, glasanje je tajno. Kako vi znate ko je za koga glasao od odbornika?

Drugo, nikakve koalicije nisu pravljene na Starom gradu. O tome imate i demanti. Ne znam zašto ih niste pročitali i to demanti onoga koji je sada sa vama u opštini Stari grad.

Prestanite da lažete. Prestanite da širite tračeve, molim vas. Već sam vam rekla, Starograđani vrlo dobro znaju kako je bilo dok vi niste došli na vlast i to prevarom. Hvala vam.

Samo da napomenem, što se tiče replika, nemojte molim vas da preterujemo. Jedan krug je sasvim dovoljno.
Ne možemo da se odlepimo od trećeg člana, a imamo dosta posla. Znači, jedan krug replika i da se vratimo poslu.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Dakle, poštovani građani Srbije, ako je ovo vama bilo uverljivo, nemam nikakav problem sa tim. Svako će suditi. Nema nikakvih problema.

Evo, dakle ja sam izgovorio neistinu. Jel tako? Ne može se verovati rečima Marka Bastaća, koji je tada bio predsednik opštine. Ne može se verovati Miljanu Damjanoviću, mom prijatelju, koji je pravio koalicioni sporazum, koji se dogovarao koje će funkcije dobiti i za koje predloge je glasala prethodna govornica.

Evo to nije istina. Jel tako? Evo, svi mi lažemo. Prethodna govornica govori istinu.

Pazite sada, nemojte verovati rečima, verujte slici. Skupštinska sala, opštine Stari grad, za stolom gde sedi igrom sudbine baš prethodna govornica, sedi ko -Vojislav Šešelj, a tema promocija knjige - u Srebrenici nije bilo genocida.

8/2 AL/MP

Dakle, evo ga još jedan dokaz. Kada lažete kako vas pustim da vas samo slikama i konkretnim dokazima, argumentima razbijem.

Zamoliću Vojislava Šešelja da vam ovu sliku potpiše, da je uramite, pa kada dođe vaš šef da mu objasnite kako ste ga izdali.

I za sam kraj, ja ću vas podsetiti na kultnu izjavu samo da se ljudi dele na dve grupe u njihovoj stranci, na one koje vole njihovog predsednika, vole Đilasa, i na one koji ga ne vole. Uzimajući to u obzir, prethodna govornica je pripala ovoj drugoj grupi, jer ga je izdala, a kako je došlo do ovoga preokreta da mu opet aplaudira, ja stvarno ne znam, ali ovu sliku i tu izdaju i četnokratiju teško da ćete obmanuti više bilo koga. Toliko o vašem poštenju, toliko o vašem moralu koje se još jednom dokazalo i pokazalo kad je funkcija, kad je fotelja može i sa Šešeljem. Toliko poštovani građani, a izvini mi više nije ni potrebno od vas. Hvala.

(Mila Popović: Replika.)

Nadrljali smo. Gradske teme opet u Skupštini.
Gospodine Lazoviću, ja vas vidim u sistemu. Po amandmanu, pretpostavljam.
Izvolite.

Smatram da je koleginici povređeno pravo na repliku i smatram da bi trebalo da to i uradite i smatram da bi ih njihove poslaničke grupe trebalo da se jave i da traže i da se bore za to pravo i kao što smo i do sada radili.

Sve je u redu.

Samo ja smatram da vi treba da govorite o dnevnom redu. Hajte, molim vas.

Nema problema, gospođo Raguš.

Ja ću govoriti o onome što smatram da je važno. Prethodni govornici su pokazali jednu vrstu nervoze, što je dosta i očekivano s obzirom da ste nam se predstavljali ovde pa više od deceniju kao neko ko je deklarativno očigledno, ne stvarno, za EU, ko između ostalog i ove zakone donosi kako bi eto unapredili standarde pa bili bliži EU, a u stvari mi smo to sve vreme i znali da su to samo reči i da su to samo neke deklarativne izjave koje bi trebalo da valjda eto prikažu jednu takvu skupinu režimsku, kriminalnu koja zapravo jedini razlog svog postojanja ima u otimanju javnih sredstava.

Evo vidimo sada kako se trude, kao eto neko je došao da ugrozi Srbiju, a onda su SNS kao spasioci. Pa bih hteo da odgovorim prethodnim govornicima kojima je kao stalo do žrtava da je to najobičnija politička zloupotreba žrtava ljudi koji su izgubili živote u stradanjima u Drugom svetskom ratu.

Da vam je stalo do žrtava neko bi otišao na obeležavanje 30 godina od operacije „Oluja“, kao što je moj kolega Dobrica Veselinović to uradio, kao što je Biljana Đorđević uradila, Jelena Jerinić, kolege iz Pokreta slobodnih građana, Pavle Grbović.

Dakle, ono što je važno jeste da kažemo da sve žrtve uvek poštujemo, da svaku vrstu agresije uvek osuđujemo. To smo radili pre svega nad našim narodom, a zatim i u Ukrajini, gde smo osudili napade Rusije na Ukrajinu, i genocid koji se sprovodi u Gazi i ono što se desilo, kršenje međunarodnog prava i otmicu Madura u Venecueli. Nećemo prosuti nijednu suzu za njim, ali ono što je urađeno nije u redu i to je ono što je Zeleno-levi front uvek govorio.

Ali, kada god nemaju odgovore, kada god ne mogu da odgovore na pitanja o lošem životu građana, o zagađenju, o vladavini prava, uništavanju institucija, o onome što život ljudi u Srbiji čini lošim, oni posežu da sebe proglašavaju nacionalističkim spasiteljima srpskog bića.

8/3 AL/MP

Najbolje ćete spasiti srpsko biće tako što ćete obezbediti da škole rade u dobrim standardima, plate nastavnicima, tako što ćete obezbediti poštovanje kulturno-istorijskih dobara, a ne da ih poklanjate, da vaši ministri kradu bukvalno cele zgrade da bi se dodvorili strancima.

Patriotizam bi trebalo da se ogleda u tome da radite dobro za svoje ljude, tako što ćete obezbediti da na primer radimo tako da imamo platu od koje možemo da živimo, da možemo da decu obrazujemo nesmetano, da ne strepimo od svake kupovine najosnovnijih namirnica.

To je, između ostalog, patriotizam, a ne to kada svaki put ima neka situacija u kojoj nemate odgovore, vi se hvatate i govorite o tome kako ste vi spasioci, možeš misliti. Svaki put kada se SNS dotakne, kada pomene Srbiju, svi se vataju na novčanik. Neko zlo se dešava sigurno. U to nema sumnje.

Ono što još želim da vam poručim, jasno je da su pobegli najviši zvaničnici po svetu samo da se ne sastanu sa tom misijom koja dolazi iz Evropskog parlamenta. Čak je i predsedavajuća pokušala da ode za Berlin, pa joj izgleda nisu dali, nego je morala da ostane ovde da se eto vi sastajete sada, jer nema nikoga na višem nivou da primi delegaciju najvažnije institucije kojoj bi Srbija trebalo da teži. Očigledno je da to nije tako i makar to vidimo sada, jedno demaskiranje lažne ideje evropskih integracija SNS.

9/1 MV/CG 11.20 – 11.30

Ali, kao što smo puno puta pozivali, a pozvaćemo i sada, pozivamo na vanredne izbore, pa tamo lepo recite mi smo za ovo ili za ono. Ljudi sada vide za šta ste. Vi ste za prebijanje studenata. Vi ste za upadanje policije na fakultete. Vi ste za obračune sa profesorima, kao što je poslednja u nizu ljudi oko kojih ste se obrušili Jelena Kleut. Vi ste za to da u Srbiji vlada jednoumlje, da u Srbiji vlada ono što je mišljenje Aleksandra Vučića, pa da ga svi sprovodite kako se sliva niz tu vašu piramidu beščašća.

Još da dodam nešto. Ove zakone o kojima danas govorimo predlaže verovatno najgori koga ste mogli da izaberete. Zbog toga što je to, ja mislim u istoriji ovog parlamenta se neće ništa loše, nadam se, desiti, mada kada govorim o ovoj većini uvek ima i to očekivanje da može se dno još više probiti, čovek koji je sprovodio lažni štrajk glađu pokušavajući da izmanipuliše štrajk glađu majke nastradalog čoveka u Novom Sadu. Eto kakvi su to zakoni kada je to beščašće u njih utkano. Hvala.

S obzirom da s pravom stalno insistirate na poštovanje odredaba Poslovnika koji se tiču toka sednice, a ja imam obavezu da se staram o toku sednice, molim vas, to onda važi za sve, samo se uzdržite od kvalifikacija i ličnih napada. Imate politike, razlikujemo se, nikada se nećemo složiti oko političkih programa, ali malo dostojanstva više u obraćanju. Važi za sve.
U ime kluba, gospodin Aleksandar Mirković.

Teško je odgovoriti na sve ono što je izneto ovde, ali očigledno je primetno uznemirenje zbog svega onoga što su građani Srbije mogli da čuju i što će slušati i gledati ovih dana, jer sa ove teme nam nećete pobeći, jer smo još jednom dokazali kome se dodvoravate i pred kime klečite.

Obeležavanje „Oluje“, sramotno, sramotno, jer od kada je SNS došla na vlast i Aleksandar Vučić to se obeležava svake godine. Radi istine, bićete u prilici pa pitajte ove vaše prijatelje zašto Aleksandar Vučić ne sme u Jasenovac, zašto mu ne dozvoljavaju. Gde to ima da se nekome brani da ode i da se pokloni senama? Gde to ima? I to da li sme Aleksandar Vučić da poseti grobove svojih predaka koje su mu te iste ustaše pobili i kuće zapalili?

Što se tiče ostalih stvari, poštovana predsedavajuća, ja sam shvatio da su oni u prilici da bi se mi kao u proteklom periodu vlasti ovog režima njihovog da smo se izvinjavali svima živima, ali da mi je neko rekao da bi nas oni doveli u situaciju da se izvinjavamo i za to što su nas klali i ubijali u Jasenovcu, što bi bila njihova politika očigledno, to mi ne bi bilo ni na kraj pameti.

Za sam kraj - jeste, Srbija, budućnost Srbije jesu škole, jesu deca. Slušam ovde tiradu o školama i obrazovanju koje nam drže oni, poštovani građani Srbije, koji su godinu dana maltretirali našu decu i u školama, pa čak i u vrtićima, koji su branili drugoj deci da uče, da se obrazuju, koji su branili onoj deci da idu u vrtiće, oni ljudi koji danas više ne znaju sami od sebe šta će, ali to je vaš problem.

Dok viče čovek koji je pokrao 15 miliona na jednom projektu, ne osećam ništa nego samo ponos, jer ovu Srbiju i politiku Aleksandra Vučića izdajnici i licemeri kao što ste vi nikada neće pobediti. Hvala.