Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala vam.
Četrdeset osam narodnih poslanika, od 62 koliko je potpisalo zahtev da raspravljamo o poverenju Vladi.
Čestitam, pokazali ste još jednom neverovatnu odgovornost.
Sada molim sve narodne poslanike koji su prisutni u sali da stave svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala vam.
Konstatujem da je u sali prisutno 183 narodna poslanika, da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Marinika Tepić.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1, izuzetno za ponedeljak mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da što pre razmotrimo predlog akta iz određenog dnevnog reda.
Dobili ste dnevni red. Samo jedna tačka.
D n e v n i r e d:
1. Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, koji su podnela 62 narodna poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Tih 62 nisu danas prisutni.
Prelazimo na rad po dnevnom redu i molim da u salu uđu članovi Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Vlade prof. dr Đurom Macutom.
Prelazimo na rad.
1/2 MT/CG
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o PREDLOGU ZA GLASANjE O NEPOVERENjU VLADI
Da li predstavnik predlagača, odnosno narodni poslanik Miroslav Aleksić želi da obrazloži predlog?
Izvolite gospodine Aleksiću.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, evo dođosmo do ove sednice, dugo očekivane, najavljivane, prolongirane, ali došli smo.

Jedinstvena je prilika, moram priznati, da ova Vlada bude u ovom sastavu posle njenog izbora. Verujem da građani Srbije su i zaboravili ko su ovde ministri, šta ko treba da radi, ko čime treba da se bavi ali suštinski nije to ni bitno jer oni svakako nisu neko ko donosi odluke.

Ja izražavam zadovoljstvo što je tu premijer. Zaboravili smo ga da postoji. U poslednje vreme profesora Macuta dr smo viđali u belom mantilu mnogo više nego u Vladi Republike Srbije, što znači da je prihvatio da bude deo marionetske vlade Aleksandra Vučića.

Takođe, moram da primetim da su neki ministri se ovog puta udostojili odnosno udostojili su ovaj dom, poput ministra Bratine, pa je konačno obukao sako, nije došao u majici i u patikama. To je veliki napredak za više od godinu dana rada ove Vlade.

Tu je i Nikola Selaković, čovek koji sedi u ovom domu, koji sedi i dalje u Vladi Republike Srbije sa sve krivičnom prijavom tužilaštva, optužen za krivično delo, mrtav hladan sedi ovde i smeje se u lice, što je bio i ključni razlog za inicijativu za sazivanje ove sednice.

Mi smo zahtev za sazivanje ove sednici uputili 12. februara 2026. godine, u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali vi ne bi bili vi kada ne biste našli način kako da se dosetite kojekakvih pravnih začkoljica i da kažete nema većine. Krenuli smo sa tačkom dnevnog reda jer vas je zakon na to obavezivao, a onda napustili salu.

Evo, danas smo sednicu ponovo počeli sa vašom predstavom da dokažete da vama zapravo najveći problem predstavlja opozicija. Vi bi voleli da je nema. Otkrili ste da vlas tima većinu. Vau, otkrili ste rupu na saksiji. Svaka čast.

Da, vlast ima većinu, jel, i trebalo bi da bude ovde 250 poslanika vlasti da ukinete svakoga ko govori protiv vlasti, da svako drugačije mišljenje ubijete, jer šta će to vama. I sad kažete – evo, došlo je njih 48, a nije 62, itd. Sad je to najvažnija stvar. Naravno, to će služiti samo vašim tabloidima, vašim medijima da danas, sutra, prekosutra, koliko bude trajala ova sednica, govorite o tome kako je, eto, ta opozicija neodgovorna, neradnička, lenja. Nisu mogli ni da dođu na sednicu za koju su dali potpise. Bravo, svaka čast.

Bravo. Ajde aplaudirajte. Ajde, ajde.

Znate, pre tog zahteva koji smo uputili za ovu sednicu, uputili smo još jedan zahtev, i to 30, juna prošle godine, 2025. godine, a to je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Potpisala je naša poslanička grupa, svih 12 poslanika Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije, uputili predsedniku Vučiću. Zahtev, javni, su mu uputili svi građani koji godinu i po dana se bore za slobodu, bore se protiv korupcije i kriminala, traže normalnu državu, uputili su studenti, uputili su ljudi koji su bili na najvećim protestima u istoriji Republike Srbije na ulici, predsedniku države.

2/1 JJ/LjL 10.15 – 10.25

Ali, taj veliki hrabriša Aleksandar Vučić, on je zaista hrabar kada stane ispred novinara Pinka, Informera, svih ovih vaših medija koje kontrolišete. On je tada najhrabriji. On samo tada sme sam, kakvi da sa nekim iz opozicije on bilo šta razgovara, nismo mi dostojni njega, jer Bog pa on, tako on to vidi. On je taj koji je toliko bio hrabar da za više od godinu dana se nije setio ni da odgovori, da kaže – možda će biti izbori, a možda i neće. Godinu dana, toliko poštuje ove institucije države Srbije, toliko poštuje Skupštinu Republike Srbije, da godinu dana nije mogao da odgovori na jedan jedini dopis, osim priča – u oktobru, biće u novembru, u novembru, biće u decembru. I tako izgleda danas da igrarija sa izborima.

Tako izgleda država Srbija. Vi zapravo pokazujete šta ste od Srbije napravili. Ne zna se ni red, ni plan, ni poredak, niko ništa. Jednostavno, on se, čovek, igra sa državom. Kad će biti izbori, zna samo on, a nisam siguran ni da on zna, nego mora da čeka trenutak, moli boga, ide kod njegovih vračarica i astrologa da mu kažu kad je najbolje da raspiše izbore. Eto, to tako danas izgleda.

Ako ste, gospodo draga, toliko jaki, sigurni u sebe, imate podršku građana, pa, šta je bio problem da raspišete te izbore još prošle godine? Šta je bio problem da ovima, svima nama, kako nas nazivate, blokadere, teroriste i ostalo, da nas ućutkate i kažete – gospodo, evo izbori, građani su nam dali podršku i nema problema. Zašto to niste uradili? Pa, zato što ste se uplašili. Plašite se i dan danas da ćete izgubiti vaše fotelje. Zato što ste srasli sa foteljama, zato što ste uzurpirali državu Srbiju. I to je jedini razlog.

Da ste raspisali te izbore, znate, imali biste manju odgovornost. Ne biste napravili kojekakve gluposti i nepočinstva koje ste u međuvremenu uradili, dok ste obavljali funkciju u Vladi. Mnogo bi manju štetu trpela Republika Srbija, građani Republike Srbije, ne bi se desila ova sramota sa Generalštabom, gde ste pokušali da na skaradan, kriminalan, koruptivan način, poklonite Amerikancima zgradu Generalštaba koju su oni bombardovali, da im date da džabe to grade, itd. Ne bi se dogodio ni Senjak, ubistvo u kriminalnom obračunu, gde su učestvovali vaši šefovi iz "ćacilenda", ljudi koji koordiniraju vašim kol centrima, ali i visoki politički policijski službenici kao što je Veselin Milić. Ne bi se desila ni afera sa marihuanom u Konjuhu.

Nema mi Gašića ovde, ne znam gde je nestao, valjda će doći u međuvremenu, nadam se, imao bih za njega neka pitanja. Ali se ne bi desila ni sramota sa Tivtom, da nam se smeje ceo svet, da u pratnju predsednika države ide pun avion batinaša i kriminalaca, da se ljudi smeju šta radite i kako ponižavate državu Srbiju.

Znate, gospodo narodni poslanici, postoji ova jedna mala knjižica, dobili ste je onog dana kada ste položili zakletvu i postali narodni poslanici, a zove se Ustav Republike Srbije. Znate, Ustav Republike Srbije je najviši pravni akt ove zemlje. Nisam siguran da ste pročitali šta u njemu piše. Nisam siguran da znate šta radite. I kad podržavate ovu vlast, vašim glasanjem, vašom podrškom, vašim diskusijama, nisam siguran da ste svesni toga da kršite ovaj Ustav, vrlo često, i Ustav i zakone ove zemlje i na taj način pokazujete da zapravo saučestvujete. I ne vi koji sedite ovde, vi ste samo glasačka mašina i podrška onima, onoj maloj eliti koja je uzurpirala državu Srbiju.

Znate, u članu 3. ovog dokumenta se govori o vladavini prava. Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Jel vam deluje to da tako funkcioniše u praksi u Republici Srbiji?

2/2 JJ/LjL

Član 4. kaže da je pravni poredak jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da je sudska vlast nezavisna. Jel vam deluje, gospodo narodni poslanici, da je u Republici Srbiji sudska vlast nezavisna?

Menjali ste Ustav, menjali ste zakone po Mrdićevim predlozima, sve ste radili samo da biste stavili pod punu kontrolu pravosuđe u Republici Srbiji, jer kad stavite pravosuđe pod kontrolu kao stub jedne države i jednog društva, onda sve ostalo mora da se povinuje tom poretku koji ste vi uspostavili.

U ovoj maloj knjižici koja se zove Ustav Republike Srbije stoji član 51 – pravo na obaveštenost: "Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju". Da li je to tako, gospodo narodni poslanici, predstavnici vlasti? Da li vi mislite da to tako funkcioniše, da su mediji slobodni, da javni servis radi u interesu građana Srbije, da se poštuje ovaj Ustav? Naravno da i vi znate da to nije tako.

U članu 52 – Izborno pravo, jedno od najvažnijih demokratskih prava: "Svaki punoletan poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako. Izbori su slobodni i neposredni a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu, u skladu sa zakonom." Da li ga imamo? Da li je tajno? Da li nema pritisaka? Pa, naravno da ima. A zašto ima? Pa, zato što ste pravosuđe bacili pod noge, nema ko da reaguje, zato što ste zarobili državu Srbiju. I normalno je da izborni dan izgleda kao građanski rat a ne praznik demokratije u vašem naprednjačkom sistemu i svih vas koji podržavate taj i takav sistem.

A vi koji mi dobacujete da ja treba Vladi da se obraćam, da, treba, ali ovo čitam zbog vas, da biste shvatili šta je uloga parlamenta. U ovom Ustavu, koji očito niste pročitali, kaže da Narodna skupština u okviru svojih ovlašćenja bira Vladu Republike Srbije, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara. To je posao narodnih poslanika, a Ustav je nešto što treba da obavezuje i nas koji sedimo u ovom domu, ali i Vladu i sve druge funkcionere države Srbije, počev od predsednika Republike Srbije.

Da li Narodna skupština obavlja svoju funkciju? Pa, ne obavlja. Od Narodne skupštine ste napravili protočni bojler. Narodna skupština koja treba da ovde kada dođe Vlada i kada dođu ministri ih rešeta pitanjima, bez obzira ko je iz koje partije, traži odgovornost, traži rezultate za građane Srbije, jer su nas oni poslali ovde da zastupamo njihove interese, pretvorila se u to da je vladajuća većina, skupštinska u službi Vlade Republike Srbije i to tako traje deceniju i po.

Znate, postoje primeri iz evropskih uređenih zemalja različiti. Javna funkcija nosi sa sobom odgovornost, ali nosi i moral. Moral je vrlo važna stvar, jer vi ste primer kao neko ko nosi najviše javne funkcije u ovoj državi, kako treba čovek da se ponaša, ophodi prema svojim građanima, shvata svoju javnu funkciju koju obavlja i koju mu je dao narod Republike Srbije. Verovatno malo ko od vas zna ko je Mona Selin, ona je bila vicepremijerka Švedske Mona Selin i najozbiljnija kandidatkinja za premijerku i svi su već govorili da je to završena stvar da je ona buduća premijerka. Znate, ta žena je otišla na službeni put i pošto privatna kartica nije radila za sto evra je kupila parfem i "Toblerone" i platila sa službenom idejom da kada se vrati u Švedsku odmah nadoknadi taj novac. Nije stigla, zato što je budžetska kontrola zabeležila neuobičajen trošak na njenoj službenoj kartici, došlo je do novinara i to je bio kraj političke karijere Mone Selin. Ona je podnela ostavku zbog sto evra, nije se kandidovala iako nikada nije optužena niti je krivično odgovarala za tih sto evra što je potrošila.

3/1 MZ/JG 10.25 – 10.35

Tako izgleda moral kada obavljate i nosite javnu funkciju.

Setite se svih vlada od 2012. godine, da li je neko za sve afere uradio nešto slično. Ima mnogo i drugih primera iz sveta gde je vlada snosila odgovornost ukoliko njeni članovi, premijer naprave nešto što je protiv zakona ili nemoral. Na Islandu je bio skandal sa „panamskim papirima“, gde se dogodilo da su službe utvrdile da je premijer Vlade praktično sa svojom suprugom posedovao tajnu ofšor kompaniju na Karibima. Izašlo je 20.000 ljudi na ulice, 20.000, za 48 sati Vlada je pala.

Pa nama je Siniša Mali šampion kad su u pitanju firme u ofšor zonama, protiv njega pokrenuti su postupci, podnošene prijave. Ništa. Izašlo vam na ulicu ne 200.000 nego 300.000 ljudi. Naravno, vi ste otporni na to, jer ovo nije demokratija, ovo je uzurpirana država.

Govorili ste ovde i o slučajevima nekih prethodnih vlasti. Da, sve što je bilo loše trebalo je da se promeni, ali imamo i u blizinu slučaj Rumunije, sa klubom „Kolektiv“, kada je zbog požara i tragedije stradanja ljudi pala Vlada, posle nekoliko dana, jer su ljudi izašli na ulicu i tražili odgovornost Vlade.

Ali ono što je najzanimljivije i čini mi se da ćete se tu najviše prepoznati je slučaj iz Italije. Nije tako daleko Italija, ali taj slučaj je najveći pad političkog sistema bio u modernoj istoriji Evrope, a izazvan sistemskom korupcijom. Znate kada? Daleke, daleke 1992. godine. Vi ste danas neko ko je mnogo unapredio taj model sistemske korupcije. Tada u Italiji istraga je otkrila mrežu podmićivanja pod nazivom „grad procenata“ ili „tangentopoli“. Svaki javni posao zahtevao je mito političarima. Je l' vam to možda poznato? Je l' može neko da dobije neki javni posao u Republici Srbiji, a da ne treba da da neki mito ljudima koji danas upravljaju Republikom Srbijom, gde god? Tada se, kaže, dogodio moralni slom i građani su izgubili poverenje u institucije nakon što su otkriveni dokazi o milijardama ukradenih i vezama sa mafijom. Je l' vam to možda poznato? Je l' imate možda vi veze sa mafijom, sa kriminalcima, je l' možda Državna revizorska institucija utvrdila da je samo u jednoj godini milijardu evra novca građana Republike Srbije potrošeno nenamenski, mimo zakonskih procedura, netransparentno, drugim rečima – pokradeno? U jednoj godini jedna milijarda.

A što se tiče kriminalaca, vi ste postali sigurna kuća za sve kriminalce iz regiona, ne samo iz Srbije. Dakle, vi ste ih zagrlili, neke ste smestili u „Ćacilend“, neke u avion za Tivat, neke po raznoraznim firmama koje drže vaši batinaši, poput Vlade Mandića i sličnih, ali su svi kod vas. Oni mogu da trguju narkoticima, mogu da tuku studente i ljude na protestima, mogu da rade šta god hoće, bitno je samo da služe i da rade vama.

E vidite, šta je bio ishod tada u Italiji? Nakon masovnih protesta dogodilo se i to da je pala Vlada tada Đulijana Mata, pa je pala i sledeća zbog te iste sistemske korupcije, a čitave vladajuće partije koje su vladale tada su se bukvalno ugasile i nestale sa političke scene pod teretom sramote. E ta sramota čeka vas i zapamtite to svi vi koji sedite i ovde ispred Vlade i vi kao poslanici. Čeka vas velika sramota. Jednoga dana kad se Srbija bude oslobodila, kada institucije budu radile svoj posao, kada bude postojala odgovornost, tada ćete reći – nismo znali, morali smo, radili smo svoj posao. E pa niste, gospodo, e pa niste, jer ima i onih koji ne žele da se povinuju zbog svojih ličnih interesa, mrvica ili nečeg većeg što dobijate, da se povinuju slomu države Srbije koji je napravljen.

Znate, u ovih deceniju i po promenili ste mnogo vlada i ministara, ni sam broj se ne zna. I nepoverenje koje smo mi predložili i tražimo za Vladu Đure Macuta se odnosi na čitav sistem, jer gospodin Macut je samo nastavljač nečega što je

3/2 MZ/JG

uspostavljeno mnogo ranije. Uspostavljeno je još daleke 2012. godine, a utvrđeno 2014. godine, od kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Posle njega, naravno, predsednica Skupštine Ana Brnabić je sa najdužim premijerskim stažom u svim vašim vladama, kratku epizodu je imao Miloš Vučević, on je izgleda svoju karijeru završio, vodate ga malo po šatorima, a vidim i to ćete da mu oduzmete jer nit zna da igra kolo, nit zna da peva, ništa ne zna da radi. Šta će, on nije ni za šator. Niti je za Vladu, niti je za Skupštinu, nit je za šator.

I naravno, Đuro Macut, kao nastavljač svih ovih prethodnih vlada, marionetskih vlada Aleksandra Vučića i kontinuitet jedne te iste politike jednog čoveka. Pitao sam se uvek šta natera čoveka koji ima svoj autoritet, kredibilitet, lekar, profesor, ozbiljan čovek, ugledan u društvu, da prihvati da bude deo mafijaškog režima, da prihvati da bude sluga, da neko sa njime briše patos, da ga pošalju u restoran gde se noć pre dogodilo ubistvo u kome je učestvovao policajac, da doručkuje i ruča. Pitao sam se šta to natera čoveka. Profesor, doktor, a onda nemam drugo objašnjenje nego goli interes i velika ambicija, možda i ta vila koja se pominje da je dobio ili ko zna šta. Sigurno nije da je želeo da pomogne državi Srbiji i zdravstvu, jer da jeste to bi barem se videli neki tragovi. A raspada se i taj zdravstveni sistem o kome je trebalo da brine premijer.

Dakle, taj kontinuitet je još onomad uspostavljen kada je gradonačelnik bio Radojičić, gradonačelnik Beograda. Seća li se neko tog čoveka? Ne seća se niko. Zaboravljen je. Tako ćete i vi, gospodine Macut, možda biti zaboravljeni. Ali nisam siguran. Jer obavljate višu funkciju, donosite ozbiljnije odluke i moraćete da snosite odgovornost za sve što radi vaš kabinet, uključujući i Nikolu Selakovića, protiv koga je pokrenut krivični spor.

Znate, u vašoj Vladi, gospodine Macut, od 30 ministar koje imate, 19 su iz Vlade Miloša Vučevića, zato je to vlada kontinuiteta. Ništa se nije promenilo. Znate šta je razlika? Što se Vučević ponekad i pojavio negde, vi se ne pojavljujete nigde. Vi vašu vladu ne vodite, Vladu vodi verovatno Siniša Mali, pretpostavljam, ne verujem čak ni ministar Dačić da vodi Vladu, jer njemu to nećete da date, on je tu samo da bude portparol kad mu nešto kažete da treba i sme da kaže, uglavnom iz domena unutrašnjih poslova. I vidite, i od tih ministara koji nisu više ministri, neki od njih su dobili i neke druge funkcije, poput Martinovića, koji je predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Toliko dobro radi taj posao da nam se albanski premijer sa sve albanskim zastavama šeta kako god on hoće upravo po tom delu gde je on zadužen i treba time da se bavi. Ili Maja Popović, koja je sudija Ustavnog suda postala, to joj je utešna nagrada jer više nije ministar.

Vi ste, gospodine Macut, neposredno pre nego što ste postali mandatar bili jedan od inicijalnih članova ili članova inicijalnog odbora čuvenog Vučićevog Pokreta za narod i državu. Šta to beše? Seća li se neko gde se dede taj Vučićev Pokret za narod i državu? Je l' zna, bre, možda ministar Demo Beriša, Bratina, ko zna? Znate vi, gospodine Macut? Gde je taj pokret? Najavljivali ste Pokret za narod i državu, hteli ste da operete ruke SNS-a. Od svih vas koji tu sedite, Vučić je hteo da opere ruke, da nađe neke, je li, druge ljude koje je doveo u Vladu i kaže – pravim pokret, s pokretom idem na izbore, neću više, stranke su veliko opterećenje. Pokušao je da prevari građane Srbije, pa to nije pošlo baš po planu i sad se ne pominje. Sad idemo – ujedinjena Srbija.

4/1 JD/IR 10.35 – 10.45

Setili ste se ujedinjenja posle deceniju i po razjedinjavanja ovog naroda i društva, pa biste sad voleli da se zaboravi sve pa da vi ponovo krenete da pričate bajke i da se ponovo probudite kao da ste opozicija, da niste više na vlasti, gospodo

Sve što se dešava u ovoj državi je posledica vaše politike koju sprovodite deceniju i po. Ne znam, možda će mi nešto reći o pokretu više Demo Beriša, Bela Balin, Bratina, koji ste svi osnivači tog pokreta. Da li to postoji? Ne postoji. Šta će to da rade?

Što se tiče svih slučajeva, gospodine Macut u vašoj Vladi, verujem da će pravosuđe i da se bavi jednog dana, ali ono što je već pravosuđe uradilo to je Generalštab. To je dokaz da praktično vaš sistem Srpske napredne straenke štiti korumpirani sistem i elitu na vlasti, a ne građane Srbije.

Jer, da je drugačije ne bi sedeo ovde ministar Selaković, da je drugačije vi biste gospodine Macut, kao odgovoran čovek rekli – ministre Selakoviću optuženi ste, ne možete više da budete ministar, tražim smenu ministra. Tako to rade ozbiljni i odgovorni ljudi, ali vi ste pristali da budete marioneta i to dokazujete vašim delanjem ili nedelanjem.

Što se tiče ministra Selakovića, dakle, neverovatna je stvar da je taj čovek dozvolio sebi da vrši pritisak na direktore ustanova za zaštite kulturnih dobara, da skinu status zaštićenog kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba mimo zakonskih procedura. Tužilaštvo je naravno protiv njega podiglo optužnicu, Tužilaštvo za organizovani kriminal i zatražilo tri godine zatvora. Ništa, sedi tu, smeje se, i šta kaže građanima Srbije – možete da me povučete za Generalštab. Da li tako gospodine Macut treba da govori jedan ministar u ovom domu ovde? Jel tako treba da se obraća građanima Republike Srbije – možete da me povučete za Generalštab? Reče čovek, mrtav hladan i smeška se i smeju mi se.

Ne bi se ja smejao gospodine Selakoviću, jer kako vi rekoste ovde za ovom govornicom, vreme odgovornosti dolazi. Pa, dolazi, ali niste samo svesni da se to na vas odnosi, dolazite kako i ne samo za vas, nego za sve vas koji sedite ovde i svi koji su radili slične stvari, kao što ste radili i vi u odgovornost dolazi polako, ali sigurno. Gospodin Macut je pristao da bude saučesnik u tom jednom sistemu, jer apsolutno nije reagovao.

Što se vašeg morala tiče ministre Selakoviću znate, njega nema, jer da ga ima kad su vas uhvatili u takvoj aferi jedino što ste moralno mogli da uradite i da sačuvate obraz, bilo je da kažete – podnosim ostavku, neću više da pravim problem niti premijeru Vlade, niti mom šefu stranke i Vladi Republike Srbije i državi i mojoj stranci kojoj pripadate. Povući ćete se.

Ali, znate zašto to vi niste uradili? Ja ne verujem da vi niste toliko moralan čovek, ja mislim da u vama postoji barem trunka morala, ali vi ste zarobljene sluge Aleksandra Vučića, pa vi ne smete da date ostavku.

Pa, kad je onomad Branko Ružić podneo ostavku za tragediju u školi „Ribinkar“, haos je nastao. Kako je smeo Ružić da podnese ostavku, pobunio se Aleksandar Vučić, ruši mu sistem, nema priznavanje dela, ne priznaj nikada ništa.

Pazite, molim vas, setio se jedan ministar u nekoj Vladi moralne odgovornosti i zato je stradao sa svih pozicija. Ali vi ćutite i trpite, jer šef rekao, šef dao, na kraju krajeva, ko bi za vas u životu i znao da nema tog šefa.

Ja razumem i Aleksandra Vučića, on je vas pokupio odavde, onde, ovde, dao vam je nešto što u životu ne bi ovde dobio. Ljudi, pa koliko vas ovde je uspelo da se samo izbori za bilo šta, za bilo koju funkciju. Malo je njih, čast izuzecima, neću sad da nabrajam ima ljudi, ali većina vas su ljudi koji, eto su tu zato što su ljubili nečije skute dobili neku poziciju i zato ministar Selaković naravno mora da ćuti.

4/2 JD/IR

Vi ste, gospodine Selakoviću, tražili da se falsifikuje dokumentacija oko Generalštaba. Izvršili ste pritisak na Aleksandra Ivanovića koji je v.d. direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, ali isto tako i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, od njih ste tražili da donesu odluku o skidanju zaštite bez sprovede zakonske procedure. To kaže Tužilaštvo za organizovani kriminal. Podigli su optužni predlog protiv vas, gospodine Selakoviću i još nekoliko ljudi, Vasića, Slavice, Jelače za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanja službene isprave.

Mogli ste da nas poštedite svega ovoga, podnesete lepo ostavku i kažete – odgovoran sam čovek, podnosim ostavku, neću da blatim moju stranku i mog predsednika. Niste, naravno to uradili zato što niste smeli, kao što rekoh i zato što je Vlada Republike Srbije u maju 2024. godine, potpisala investicioni ugovor sa firmom Atlantic Icubese Partners, u vlasništvu Džerarda Kušnera.

Srbija se obavezala da zemljište Generalštaba ustupi besplatno na korišćenje, odnosno zakup od 99 godina sa opcijom pretvaranja u trajno vlasništvo. Naravno, nisu ni Amerikanci spremni baš da se valjaju u koruptivnom blatu Republike Srbije, a hteli ste na taj način da se operete za koje kakve gluposti, što ste uradili, počev od Floride i pokušaja Aleksandra Vučića da se „umuva“ kod Trampa na ručak. U mom kraju to se zovu – kokčinari. Znate, to su oni koji nisu pozvani na veselje, pa odu uveče da jedu ono što je ostalo.

E, tako je Aleksandar Vučić mislio da može da ode kod predsednika Trampa, tamo se ušeta i napravi neku sliku i kaže – evo, ja sam jedini svetski lider koji je kod Trampa otišao na imanje Maralago da se slika, ja sam to uspeo, pa su se stvorili problemi, postoje neke službe koje poštuju protokole i zna se kako se gde ide.

Između ostalog, da ne govorim o tome da su pojedini kineski državljani špijuni koje je tražila Amerika, raspisala poternicu odavde zahvaljujući vašoj vlasti pušteni, vi ste im dozvolili da odu i jedan Britanac i jedan Kinez, koji su uhapšeni u hotelu Hajat po poternici SAD. Naravno, firma „Affinitym Partners“ Kušnerova se povlači s posla jer je shvatila da sa vama nema posla, osim da će biti uvučeni u korupciju koja je danas najveća u Evropi. To svi znaju, nije više nikakva tajna.

Znate, u ovom slučaju Generalštab niste samo vi. Ima tu još ljudi. Vi ste samo bili, na žalost vašu i zato ćete odgovarati, neko ko je to morao da sprovede. Resorni ste ministar nadležni, ali je Siniša Mali vodio ceo taj postupak. Siniša Mali majstor za korupciju, čovek koji je sa Ričardom Grenelomn prijatelj, dogovarao je kojekakve kombinacije, transakcije širom sveta, pa evo, i ovde, tako da je on kao ministar finansija takođe u ovom procesu trebalo da bude optužen. Videćemo šta će biti do kraja.

Isto se odnosi i na ministarku građevinarstva i saobraćaja Aleksandru Sofronijević. Takođe je i ona neko ko je u ovom postupku i te kako odgovoran zato što ste bez javnog poziva, to je drugi deo odgovornosti i bez naknade suprotno Zakonu o javnoj svojini potpisali sporazum i hteli da poklonite to zemljište.

Drugim rečima, to je samo vaša ustaljena praksa da rasprodajete državnu svojinu, državna bogatstva i sve ono što je interes naroda Republike Srbije strancima da biste popravili svoju poziciju, da biste kupili nekakvu vrstu podrške i to radite više od jedne decenije. Rasprodajete državu Srbiju. Spremni ste sve da rasprodate zarad vaših fotelja i zarad vašeg ostanka na vlasti.

4/3 JD/IR

Znate, što se tiče Generalštaba, vi ste se dosetili normalno kao i za sve ostale pravne vaše bravure, dosetili ste se Uglješe Mrdića. Hajde da Uglješa Mrdić predloži zakone kako da se spasi ministar Selaković, Siniša Mali, Aleksandar Sofronijević, kako da se pobegne od te grupe, pa onda, pošto ste se uplašili tužilaca za organizovani kriminal, koji pritom, da budem potpuno jasan, deceniju i po ćuti. Ćuti, pravi se mrtvo. Ne bavi sed organizovanim kriminalom, ne bavi se borbom protiv korupcije u koju učestvuju najviši predstavnici vlasti u Srbiji i sad kada se dogodila situacija sa nadstrešnicom, kad su građani ustali, kad se probudila Zaga Dolovac iz svog zimskog sna, kad se Nenadić setio da je tužilac za organizovani kriminal i da može nešto da radi, krenuo da procesuira Nikolu Selakovića i ostalo, brže bolje Mrdićevi zakoni.

5/1 TĐ/MJ 10.45 – 10.55

Zašto? Kaže – otvoreni pritisak na tužioce, koji je morao da se dogodi, da bi se zaustavio ovaj proces, ali i najava predsednika Vučića da će pomilovati Nikolu Selakovića kad se podigne optužnica. Pazite, vi sad to.

Predsednik države, koji treba da poštuje ovu knjigu koja se zove Ustav Republike Srbije, kaže unapred ako se podigne optužnica da će on ministra Selakovića da pomiluje. Kako to izgleda u naprednjačkoj Srbiji? Kakav sud? Kakvo tužilaštvo? To je ono što ja vama, gospodo, pokušavam da kažem.

Vidite, kaže Uglješa Mrdić – nekada proradi i podsvest. Zakone ste morali da usvojite zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo potpuno otvorena, i to je ono čega se vi najviše plašite. Plašite se da će neka institucija da uhapsi predsednika države, a onda i ostale ljude koji su akteri i u ovom i u mnogim drugim slučajevima.

I tu dolazimo do vladavine prava. Osnovne pretpostavke demokratije i sistema jednog društva. Vi ste na sraman i skandalozan način usvojili te zakone, koje je predložio Uglješa Mrdić. Ti zakoni su se promenili samo iz jednog jedinog razloga da sva ovlašćenja i nadležnosti koje je imala republički državni tužilac Zagorka Dolovac prebace na Nenada Stefanovića, šefa Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, i njena marginalizacija zbog pre svega afere Generalštab. Šta god da ste tu radili samo je imalo taj jedan jedini cilj. Dakle, menjali ste zakone da bi produžili mandat svojim lojalnim predsednicima sudova širom Srbije, jer morate da kontrolišete sudstvo za sutradan, jer može da se izgubi vlast, pa treba naći lojalne. Nadate se da će vas oni služiti. Pa neće, jer onaj ko je podanik u jednom sistemu, taj će biti podanik u svakom drugom. Ti, koji se sad vama kunu na vernost, će vas vrlo brzo prodati čim dođe do promena i krenuti vas da procesuiraju.

Odeljenje za visoko-tehnološki kriminal ste stavili pod punu kontrolu Nenada Stefanovića. Ukinuli ste Komisiju Visokog saveta tužilaštva koja je odlučivala na prigovore o obaveznom uputstvu i s obzirom da je Dolovac imala punu kontrolu nad Visokim savetom tužilaštva, posebno u Beogradu, dali ste nadležnosti Nenadu Stefanoviću da o svemu tome odlučuje.

I zato danas mogu da se dogode slučajevi poput Senjaka, gde mi ne znamo šta se dogodilo i dalje, gde je to tužilaštvo Nenada Stefanovića, ko zna koliko puta, davalo različita saopštenja, objašnjavalo vam kako Veselin jeste bio, nije bio, ko je pucao, ko nije pucao, šta su rekle kamere. Pazite, u elitnom restoranu, u vašoj bazi, gde vi odlazite, gde odlazi premijer ove zemlje. Ne idem ja tamo; ne znam ni gde je to; obični ljudi tamo ne idu; tamo ide samo elita, vlast. To je neki luksuzni vaš restoran gde se vi okupljate i gde se okupljaju vaši kriminalci koje štitite. Znate, nema kamera, nema snimaka, nema ničega. Tako izgleda pravosuđe i vladavina prava u zarobljenoj državi.

Da imamo vladavinu prava i da nemamo Nenada Stefanovića, pa imali biste i mnogo jasnije informacije o aferi „Konjuh“, pet toga marihuane kod ovog nesrećnog čoveka iz Konjuha, koji se istinski sa svojim sinom bavio ničim drugim nego otkupom kornišona, malo nekim kalemljenjem. Znam, moj je kraj tamo. Znate, te ljude ste tamo namestili sada da leže i trunu u zatvoru, zato što su vam učinili, kao visoki funkcioneri kruševačkog SNS-a, da skladište nečiju drogu i marihuanu kod sebe u domaćinstvu na par dana, jer su bile zatvorene granice.

Da imamo vladavinu prava ne bi se desila jedna od najvećih tragedija u poslednjim decenijama, a to je pogibija šesnaestoro građana Republike Srbije, među kojima i dece, u Novom Sadu zbog pada nastrešnice, koju je pojela korupcija. Dakle, ta korozija zvana korupcija je pojela armaturu nadstrešnice koja je, nažalost, ubila nevine ljude i korupcija je nešto što direktno ugrožava živote građane Republike

5/2 TĐ/MJ

Srbije i da znate niko zbog toga nije ovde bezbedan. Niste ni vi, ni vaša deca. I vi, koji danas idete da se veselite po šatorima i da pevate i da igrate, niste bezbedni. Korupcija svima nama visi nad glavom i ne daj bože samo gde šta sve može da se dogodi, jer gradite i dalje projekte poput EKSPO-a bez validnih dozvola, papira, žurite što pre da se što više para pokrade, a nije bitno da li će to biti bezbedno za građane Srbije ili neće.

Znate, koren te afere „nadstrešnica“ je u samom ugovoru o rekonstrukciji pruge Novi Sad – Kelebija, i to je bio deo šireg projekta modernizacije mađarsko-srpske železnice. Prvi osnovni ugovor potpisala je 7. jula 2018. godine tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović sa kineskim konzorcijumom. Znate li ko je ta Zorana Mihajlović, ako ste je zaboravili? To je ona koja je za Anu Brnabić govorila da ju je sramota da stoji pored nje. Znate, ona je bila u kabinetu premijerke Brnabić i govorila da ju je sramota da stoji pored Ane Brnabić. Sram je bilo kad je tako mogla za vas nešto da kaže, gospođo Brnabić.

Znate, taj ugovor koji je ona potpisala je predviđao da se angažuju za preko 50% domaće firme iz Srbije, a 50% mogu da angažuju strane firme, odnosno obavezan je bio kineski izvođač. U praksi kineski izvođač je bio samo kišobran, 100% radova su obavljale domaće firme, a među njima je prednjačila domaća firma „Starting“. Bez tendera, sve uz burazerski dogovori, sve mimo procedure, mimo zakona.

Što se tiče aneksa ugovora, nekoliko je potpisivano. I ono što je suština, za stavku ostali radovi, za 18,6 miliona dolara su podignuti radovi, država, a ne kineski investitor, je birala izvođače i eto tu nama „Startinga“.

E sada, da li je to samo odgovornost Vesića, Momirovića, Tanaskovićke? Pa nije. Najpre je odgovornost onoga koji se obavezao kineskim prijateljima da će taj posao da se odradi, žurio da se pred izbore otvori ta nadstrešnica, a to je Aleksandar Vučić. Na kraju krajeva, rekoh, svi ste njegove marionete i sve je vas postavio da mu služite i vodi računa da vi budete ti koji sve potpisujete, da je odgovornost vaša, a ne njegova. Imaće on drugih, ali konkretno za ove ne.

I onda smo imali dopis koji je direktno išao iz Ministarstva građevine 13. decembra, a gde je Aleksandar Vučić tražio da se deonica do Subotice završi pre roka, do kraja 2024. godine iako je rečeno da će taj posao onda koštati još 65 miliona više. Rekao je da srpska vlada u potpunosti podržava izvođača.

Prema navodima tužioca za organizovani kriminal dosada je utvrđeno da je budžet oštećen za više od 115 miliona dolara, a da je kineskom izvođaču pribavljena imovinska korist od najmanje 18,7 miliona dolara.

Ono što je zanimljivo, gospodo, vi koji se pozivate na vladavinu prava, na Evropu itd., dosada je po projektu fakturisana 1,2 milijarde dolara, a 2013. godine EU je procenila da bi taj posao mogao da košta 330 miliona, ili četiri puta manje, evra i nudila bespovratnu pomoć od 3,9 miliona, samo za projektnu dokumentaciju, i još 20% troška, odnosno oko 60 miliona dolara.

6/1 AL/CG 10.55 – 11.05

Zašto da Srbiju taj projekat košta 270 miliona dolara kada može milijardu i dvesta? I tako vi funkcionišete. I to je taj modus operandi, da se, praktično, sve plati tri ili četiri puta više da biste mogli da napunite vaše džepove.

I sada, evo, borite se tu da li će Toma Mona, Vesić, Dimovski i ostali da robijaju ili će da vas prodaju i da kažu kako je sve bilo.

Šta je zanimljivo u tom slučaju? Sramota je, a evo, gospodine Vujiću, da pitam vas pošto ste vi ministar pravde – 16. oktobra 2024. godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izdalo potvrdu kojom se investitoru Infrastrukture Železnice potvrđuje prijava radova na rekonstrukciji, adaptaciji, dogradnji objekta Stanična zgrada u Novom Sadu na katastarskim parcelama tim i tim. Dakle, vi ste, praktično, 16. oktobra 2024. godine tek, tek dobili zvaničnu prijavu radova, a mnogo pre toga ste otvorili stanicu. Slikali se mnogo puta. Evo, tu imate i Vesića, gradonačelnika Novog Sada Maju Gojković itd. Pa kako je mogao da se otvori objekat za koga nisu ni prijavljeni radovi da su radovi početi? Kako je to moguće, ministre pravde? Datum početka planiranog izvođenja radova je 15. oktobra 2024. godine. Vi ste u julu otvorili taj objekat. Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran za to što ste nešto radili bez dozvola, bez papira, bez ičega? I narod je tu poginuo.

Jedino što je bilo normalno da se te večeri uradi je, kada je na konferenciju izašao vaš predsednik, bilo da kaže – tražim od Vlade Republike Srbije da podnese ostavku zbog pogibije 16 građana Republike Srbije. Da, odgovorni smo. To se očekuje od odgovornog čoveka, od moralnog čoveka, od čoveka koji poštuje sistem, koji poštuje vladavinu prava i koji zna šta je odgovornost javne funkcije.

Da li je to uradio? Nije. Nije, počeo je da laže u svom maniru građane Srbije i da govori o tome – sve smo uradili samo tu nastrešnicu nismo rekonstruisali. Ma je li moguće? Pa se posle ispostavilo da ipak jesu. Pa hajde da vidimo Vesić jeste, Vesić nije. Kada su ljudi ustali, krenula je priča o obojenoj revoluciji. Obojena revolucija. Jeste li vi normalni, ljudi? Ljudi su ustali zato što se boje da li će moći da žive normalno u ovoj zemlji i šta ih čeka na ulici.

Znate, ta Železnička stanica u Novom Sadu, Generalštab, o kome govorimo, i mnoge druge stvari su samo kontinuitet svega onoga što se dešava u prethodnih deceniju i po vaše vladavine. Ja sam izračunao da je negde oko 126 građana Republike Srbije, nedužnih, stradalo u različitim slučajevima za koje vi niste smatrali da podnesete odgovornost u različitim vladama. Još onomad od poplava u Obrenovcu gde je stradalo 57 građana Obrenovca, a gradonačelnik bio ministar Siniša Mali. Da ne govorim o padu helikoptera i sedam ljudi koji su stradali uz jednu bebu. Evo, ministra Lončara tu. Tada je Aleksandar Vučić rekao jednu veliki istinu – ne dam Lončara, ne dam Gašića. Znači, nema veze šta kaže istraga, šta kaže policija, tužilaštvo, šta kažu njih dvojica, on kaže – ne dam Lončara i Gašića. Nije dao da se smene, kamoli da podnesu ostavku. Možda su hteli. Ja to ne znam. Gašić je posle zbog sesističkog komentara prema novinarki podneo ostavku, a nije za pogibiju sedam ljudi.

Znate, i taj najmonstruozniji klan Veljka Belivuka je vaše čedo. Nastao je za vreme vaše vladavine. Niko nije znao ko je taj čovek dok ga vi niste uzdigli da smiruje tribine na stadionima, da se ne skandira protiv vlasti, a onda se i on osilio, kao i ovi novi danas posle njega, naslednici, krenuo da ubija, krenuo da melje ljude i onda ste vi u jednom trenutku rekli – ma ne, taj nije naš, sada ćemo sa njime da se obračunamo.

Da ne govorim o tragičnom stradalom Oliveru Ivanoviću i izjavi Aleksandra Vučića koji je rekao da će u roku od 48 sati biće poznata imena ubica.

6/2 AL/CG

Što se tiče naplatne rampe Zorana Babića, vaše vedete naprednjačke, i dva minuta snimka, o tome knjiga može da se napiše, šta ste radili sa tim predmetom i kako ste izbegavali odgovornost jer je ta žena ubijena i stradala. Za slučajeve Orašje i Dubona znate i sami. O tome neću ni da govorim.

Ali moram da pomenem jedan drugi slučaj, a to je slučaj nestanka male Danke Ilić i ubistva Dalibora Dragijevića i te sage, i te serije, i te epizode u kojoj je opet Bratislav Gašić. Obrni okreni, gde god taj čovek ode tu je neka nesreća. Da li je u policiji, da li je u vojsci. Evo, sad je ministar odbrane. Desila se tragedija. Nedavno pobio porodicu jedan vozač. Ali Danka Ilić je nestala 26. marta 2024. godine. Istragu sprovodila Beogradska policija, UKP i svi ostali. Dalibor Dragijević 7.4. preminuo od prebijanja u policijskoj stanici. Znate, niko ni za to nije snosio odgovornost. Gašić je ministar bio. Izašao i rekao da zna ko su, da zna šta su itd. Pravili ste priču oko tog slučaja, kao i za mnoge druge stvari. I to je jedna velika tragedija da vi ne shvatate da imate odgovornost čak ni onda kada gubimo ljudske živote i kada neki nedužni ljudi stradaju.

Naravno, zbog nadstrešnice smo došli do situacije protesta velikih, masovnih. I to nije samo nadstrešnica u pitanju. U pitanju je ovaj korumpirani mafijaški sistem koga ste vi uspostavili i kome služe ovi ljudi koji ovde sede. Ustali su studenti. Ustali su građani Republike Srbije. Petnaestog marta se dogodio prelomni trenutak u Republici Srbiji; 15. marta su se dogodili najveći protesti u istoriji Srbije. Bilo je preko 300.000 građana Srbije. Nikada toliko ljudi nije došlo u Beograd. Ti ljudi su došli sami. Niko ih nije trpao u autobuse; niko im nije plaćao da dođu; nisu dobili radnu obavezu u svojoj opštini, komunalnom preduzeću ili drugoj ustanovi. Došli su sami. Sipali su svoje gorivo u automobil. Došli su jer ih je muka naterala. Došli su jer su videli da se država raspada. Došli su jer se boje za svoju decu da mogu sutradan da stradaju. Došli su jer su videli da kriminalci upravljaju danas Republikom Srbijom. Došli su da vam kažu – dosta više, dosta više, uzmite se u pamet. Deceniju i po uspostavljate poredak u kome jedna malobrojna elita može da radi šta god hoće, a običan narod strada i nestaje.

Šta ste vi uradili tad? Uspostavili „ćacilend“. Evo ga, stoji i dalje. Uzurpirali ste Pionirski park. I dalje stoje ograde u centru Beograda između zgrada predsedništva i Skupštine Republike Srbije. Svi turisti koji dođu u Beograd mogu da vide kako izgleda Pionirski park, okovan kao logor, a to je u stvari tu baza kriminalaca, koje i dalje čuvate. Na svu sreću, sklonili ste one šatore da barem, iole, može da se funkcioniše ulicom, ali kriminalci se ne diraju. Tog 15. marta ste okupili sve što ima kriminalaca iz čitavog regiona, crnogorski klanovi, srpski, svi živi, iz Bosne i Hercegovine. Došli su ljudi iz zatvora koji su na služenju zatvorskih kazni. Njima ste svima omogućili i dali da izađu na vikend tada. Samo su imali obavezu da budu spremi da tuku građane Republike Srbije koji su ustali da se bore za državu. Dali ste im palice. Dali ste im motke. Dali ste im motorole. Dali ste im oružje. Doveli ste i ko je kakva obezbeđenja i veterane i napravili ratnu bazu, ratnu bazu da krenete na narod ukoliko za to bude bilo potrebe.

Šta se onda dogodilo? To je bio miran protest, iako je bilo nikada više ljudi, jer ti građani koji dolaze sa ove strane to nisu građani koji su želeli da se tuku. Došli su iz svih krajeva Srbije, normalni i pristojni.

7/1 MV/LjL 11.05 – 11.15

A onda ste vi da biste mogli, naravno, da u vašim medijima, da u vašim tabloidima se seirite i po vašem principu – drž'te lopova i kažete – evo ovi su došli da ruše Srbiju, obojena revolucija, oni hoće da ubiju predsednika. Krenuli ste da izazivate incidente, veštački, kao što ste iks puta radili. I to su priznali i priznaju ovi vaši saradnici poput ovog kriminalca Mirića, koji sada svedoči kako je bio u "ćacilendu", kako je dobijao novac da izaziva veštački incidente, da se međusobno tuku, da izazivaju, da sve izgleda kao da se tuku studenti.

To govore oni koje ste vi plaćali, plaćene ubice, oni koji sada svedoče da ste im davali novac da nekog likvidiraju. To oni govore, to su vaši prijatelji. Oni koji su krenuli u Tivat, ona elita.

Ali, dobro, nije došlo do toga zato što ste se setili da imate zvučni top. Imate zvučni top koji je rešenje, je li? Neko ga je kupio. Ja bih sada voleo da mi ministar Dačić odgovori kako je to neko kupio 2021. godine zvučni top? Ko je to bio toliko pametan da kupi nešto što nije u skladu sa zakonom?

Evo ga ovde zakon, upotreba sredstava prinude, Zakon o policiji, član 116. Nigde nema zvučnog topa. U nacrtu novog zakona ste to predvideli, ali ga nema ni u novom. To znači da je neko protivzakonito nabavio sredstva prinude i potrošio novac građana Srbije. Ko je to, ministre Vujiću, uradio? Ima li za to odgovornosti? Ima li pravde?

Evo, ja ću vam pomoći – Aleksandar Vulin. Vulin je kupio zvučni top. Vulin je bio taj veliki vizionar vašeg režima koji je smislio kako da se borite jednoga dana kad građani budu ustali i digli se protiv vas i vašeg režima.

Naravno, vi ste sada napravili od toga potpuno novi slučaj i sada ćete reći – ne, niste krivi vi, koji ste iskoristili taj zvučni top, nego su krivi ljudi koji su tog dana bežali i sklanjali se, jer su oni, kako kažete, to sve iscenirali. Dakle, ljudi koji su bežali, kažu da je to bio scenario, jer su bežali od studenata koji su bacili prsluk. Kako vas nije sramota? Jel vi stvarno mislite da smo mi ludi? Jel vi stvarno mislite da do te mere možete da vređate inteligenciju građana Srbije? Zaista vas to pitam. Čekajte, niko nije lud.

Evo je profesorka Rakić, bila je tu, možete da pitate ženu da li je ona bežala zato što je videla studente ili zato što se našla tu, na udaru tog talasa? O čemu vi pričate, gospodo?

Kako smo mi uopšte saznali za taj zvučni top? Ja nisam ni znao da to postoji, iskren da vam budem. Obavestio me Dragan J. Vučićević. On kaže – Opali ga bata Vule, duni vetre malo preko jetre, kaže vaš poslanik i kolega Vladimir Đukanović uživo na "Informeru". Vučićević igra i skače – opa, upali ga bata Vule, vidi, udari ga bata Vule, duni vetre malo preko jetre. To je govorio čovek i pevao i igrao. Slavio što ste udarili na narod, na mirne građane koji su stojali u petnaestominutnom odavanju počasti stradalim građanima.

Kaže Vladimir Đukanović – zvučni top upropasti revoluciju. Ovo je on objavio, gospodo. Pa, vi ste rekli da postoji taj zvučni top. Nije rekao ni Zdravko Ponoš, ni niko, vi ste prvi rekli. Mi smo se posle malo time pozabavili pa su ljudi shvatili šta ste vi zapravo tu radili. Zašto sad proganjate ljude? Jurite studente, jurite Zdravka i ostale opozicione političare, analitičare, proganjate Radića, kao, sad je on izmislio aferu zvučni top. Ma, nije valjda, hajte molim vas.

Prvo ste govorili da zvučni top ne postoji. Ja sam član tih odbora za unutrašnje poslove i kažu da ne postoji zvučni top. Onda kad smo imali jedan od odbora, ministar Dačić, slučajno ili ne, on priznade da mi imamo nekakve uređaje, sonične, ovakve, onakve, ali kaže – nismo mi to baš koristili, itd, stoje neraspakovani. A onda malo kad smo nastavili dalje priču, pojavi se ova slika, kad on, evo ga parkiran ispred

7/2 MV/LjL

Skupštine. Onda kaže – pa, dobro, jeste bio ispred Skupštine, ali ga nismo koristili. Jesmo ga otpakovali ali ga nismo koristili.

Onda drže konferenciju da pokažu, Vasiljević i Dačić, kako u stvari taj zvučni top radi, da je to u stvari samo zvučnik koji rasteruje svrake i vrane a da nije ništa drugo. Međutim, šta ćete, taj uređaj je sam za sebe rekao šta on radi na toj konferenciji.

A onda, pazite zaokret, kaže ministar Dačić – sada je i zvanično crno na belo dokazano ono što smo od prvog trenutka svedočili, brutalna laž o tome da je policija na Slaviji upotrebila zvučni top protiv građana, nije bila nikakva greška, niti proveravanje informacija, to je bilo hladnokrvno, mesec dana unapred, planiran scenario sa samo jednim ciljem, izazivanje masovne panike, sukoba na ulicama i na kraju građanskog rata u Srbiji.

Čekajte, bre, jel vas nije sramota? Jel ste vi, ljudi, normalni? Šta, bre, vi govorite? Ovi ljudi su samo onako iscenirali, vežbali su nekoliko dana kako da se sklanjaju od tih zvukova pa su, eto, uspeli da izazovu građanski rat. Sramota.

Znate zašto je priznao Dačić da imamo zvučne topove? Pa, evo, zbog ovoga, zbog popisne liste. Aleksandar Vulin je kupio 16 uređaja, LRAD 100X, LRAD 450, osam u Žandarmeriji, pet u brigadi beogradskoj, tri su u SAI. Dakle, to postoji. A znate zašto je Dačić ovo rekao? Pa, zato što mu je to tužilaštvo Nenada Stefanovića reklo. Evo, oni su utvrdili. Zato sada dolazimo do priče o Mrdićevim zakonima, zato dolazimo do Ustava, zato dolazimo do institucija i vladavine prava, jer suštinski tužilaštvo Nenada Stefanovića ne služi da štiti interese građana i Republike Srbije, nego vlasti u Republici Srbije, elite na vlasti.

I danas, kada pogledamo kako je to izgledalo, ne mogu a da se ne setim tog 15. marta, ove fotografije i ove elite. Vidite ovi ljudi sa maskama, sa fantomkama, policajci koji u uniformi u Pionirskom parku štite ljude koji drže palice, čekiće itd. To se nikada u Srbiji nije videlo, nikada se nije dogodilo, a nije ni u drugim državama. Ovo je slika i prilika vaše vladavine, upravljanja državom Srbijom i načina na koji vi shvatate šta znači u Srbiji vlasti.

Naravno, te večeri ovi vaši koji sada svedoče i javljaju se sa nepoznati lokacija poput ovog Marića, Mirića, ne znam ni kako se zove, izazvali su ove incidente da policija krene da prebija protestante. Posle topa hajdemo da izazove incidente, pa ćemo sad da prebijemo tu još nekog studenta, nekog građanina koji je došao sa strane. Palice, batina, da se svim silama tuku ljudi koji su došli na protest.

I vi kažete sada – dijalog. Odjednom ne postoji ništa što se dešavalo deceniju i po. Tada smo u to vreme, da vas podsetim, mi koji smo bili učesnici tog protesta, od studenata pa nadanje, nazivani teroristima, šljamom, stranim plaćenicima, ološem, ljudima koji sprovode obojenu revoluciju, koji rade za strane agenture, koji ruše svoju zemlju. Šta niste rekli u javnom prostoru u stanju ludila jer ste se uplašili od naroda koji je izašao.

Aleksandar Vučić koji se preznojava na konferencijama sa Vasiljevićem tada i napada sopstveni narod koji je ustao da mu kaže – čoveče, uzmi se u pamet. Ali, on to nije shvatio. I do dana današnjeg nije shvatio. I danas, posle svega toga, on kaže – potreban nam je dijalog, nećemo ništa loše reći protiv njih, mi treba da se ujedinjujemo da bi Srbija napredovala.

Ljudi, jeste li vi svesni šta radite? One kojima ste lomili kičmu na betonu palicama, decu koju ste prebijali sada zovete da se sa vama ujedinjuju. U čemu? U daljem razaranju Srbije, u tome da se ujedinjuju? Je li to Vlada koja se odgovorno ponaša? Naravno, vi svi ćutite jer, počev od premijera Macuta pa nadalje, niko vas ništa ne pita.

8/1 MZ/JG 11.15 – 11.25

Znate, bezbroj incidenata je bilo od 15. marta pa nadanje, i studenti Fakulteta dramskih umetnosti kada su počeli sukobi, i naletanje kolima 6. decembra na ljude iz Beogradske filharmonije i raznih tuča u Bulevaru, Vukovom spomeniku, ispred RTS-a, u Obrenovcu, u Novom Sadu kada je vozač „poršea“ naleteo na blokadu i udario jednu osobu na raskrsnici Futoške i Bulevara oslobođenja i na Trgu republike i kod Pravnog fakulteta, gde ste upadali sa policijom, gađali staklenim i plastičnim flašama studente, jednu studentkinju ste maltretirali, gurali. Sećate se one slike kada policajka u civilu vuče za kosu studentkinju Pravnog fakulteta. To je slika i prilika vašega režima. Vozač je kolima udarao devojke, nanosio teške povrede, profesorima fakulteta, svašta se dešavalo.

Ali ono što jeste bio takođe jedan od ozbiljnih dokaza koliko ste izgubili dodir sa realnošću je i to što je 28. januara 2025. godine u Novom Sadu grupa mladića bejzbol palicama napala studentkinju Anu Vučak i tom prilikom joj naneli teške telesne povrede, polomili vilicu, pretukli je aktivisti Srpske napredne stranke, prijatelji, drugari sina Miloša Vučevića, zbog čega je on, barem je tako kazao, i podneo ostavku. Ubrzo posle toga Aleksandar Vučić je pomilovao te momke. Dakle, pomilovao je ljude koji su devojci polomili vilicu. I ti su i dalje, vaši „ćaci“, sada bili u avionu, išli za Tivat. Dakle, ako služe vama i nose bedž „Aleksandar Vučić tim“, nema nikakvog problema, apsolutno može da radi ko god šta hoće, ima predsednika da pomiluje te ljude koji se bave takvim stvarima.

Naravno, pored tih brutalnih prebijanja i svega i svačega, ne mogu da ne pomenem šta se dogodilo jedne noći na parkingu Vlade Republike Srbije. Znate, gospodine Macut, to je vaša zgrada, vi ste predsednik Vlade Republike Srbije. Nisam čuo nijednu jedinu reč da ste se oglasili povodom brutalnog napada i prebijanja ljudi i studenata koji su uvedeni u garažu Vlade Republike Srbije od strane Jedinice za obezbeđenje (JZO), kojom je u tom trenutku upravljao Marko Kričak. Među njima bila je i studentkinja, odnosno dvoje studenata koji su članovi naše stranke Narodnog pokreta Srbije, Nikolina Sinđelić i Stevan Zdravković. Ja sam bio sa njima do momenta dok se nismo rastali. Ja. I još moji ljudi, kolege iz stranke Đorđe i Uroš i ko je još bio. Krenuli smo kući, nije bilo više nikakvih incidenata, samo što smo krenuli na različite strane. Tu decu su na ulici uhvatili i strpali u garažu Vlade Republike Srbije. Šta se tamo dogodilo? Tamo su ih maltretirali, tukli, ponižavali, pretili silovanjem, šamarali, polomili mobilne telefone. Naravno, kad smo uspeli da dođemo u kontakt i da ih nađemo gde su, shvatili smo šta se zapravo sve tu i dogodilo. Dogodilo se to da oni ljudi koji su u ovom trenutku udarna pesnica u policiji Srbije su ljude maltretirali, tukli i prebijali, bez ikakve odgovornosti.

Podnesene su prijave, niko ne reaguje, ne znamo da li Marko Kričak snosi bilo kakvu odgovornost, osim pohvala i nagrada. U međuvremenu je taj čovek postao načelnik UKP-a. Pazite, čovek je posao načelnik UKP-a, koji nema ni osnovnu policijsku obuku, čovek koji je bio prodavac automobila, igrom slučaja vodili ga u lov oni koji imaju pare za skupe automobile, to su Zvonko Veselinović i ekipa. Onda su našli način kako da ga ubace, da imaju svog čoveka u sistemu, kao što to rade kriminalni klanovi, u policiju nije mogao jer čovek nema niti školsku spremu niti minimalnu policijsku obuku. Ali gde može? Može u BIA-u. Kod koga? Pa kod Gašića. Kod njega sve može. Gašić je doneo zakon kad je postao šef BIA-e i rekao da svaki građanin sa ulice ako oni u BIA-i procene da može u BIA-i da rade je dobrodošao. Obučiće ga oni tamo. Onda je bio malo Kričak tamo u BIA-i, raduckao nešto, radio par godina i stekao je uslov po zakonu da može da radi u MUP-u, došao je u MUP, i šta radi, naravno, služi

8/2 MZ/JG

kriminalnim strukturama, služi Aleksandru Vučiću da se obračunava sa građanima, a ne da brine o redu i poretku, što bi trebalo svaki časni policajac u državi Srbiji da radi.

Evo vidite, evo ga Gašić sa Kričkom, Kričak, čovek koji je nagrađen, od predsednika države dobio orden za zasluge jer je dobro prebijao, hapsio ljude koji protestuju, studente itd. Evo, ovde vidite njega u punom gasu te noći kada je hapsio Nikolinu, Stevana i još drugu decu. Ovde je ova druga ekipa koja se dobro pokazala u prebijanju građana, na čelu sa Žmirićem. Žmirića se postavili sada da bude šef SAJ-a. Smenili ste Spasoja Vulevića i postavili Žmirića, jer morate da kontrolišete sve policijske formacije, posebno Specijalnu antiterorističku jedinicu, kao najelitniju. Koga ćete tu? Pa, evo, Žmirića. I njega je odlikovao predsednik Republike Srbije. A znate zašto Žmirića? Pa zato što se i on pokazao dobro u prebijanju građana.

Danas kod tog istog Žmirića je zaposlen Neđeljko Gole iz Priboja, obezbeđenje Zvonka Veselinovića. Prima platu u SAJ-u kod Igora Žmirića, prima platu, a obezbeđuje Zvonka Veselinovića. A ima i drugih slučajeva, poput Miljana Vukovića, koji već deset godina u žandarmeriji prima platu da obezbeđuje tog istog čoveka. Evo kako izgleda kad se oni obračunavaju sa građanima. Ovo su telefoni Nikoline i Stevana Sinđelića koje je polomio lično Marko Kričak. Znate kako, stavio je ovde u ugao između poda – nisam znao kako se lome telefoni, teško se to radi, mislio sam da je rukom – kad sam ih pitao kako, pa kaže – stave ih ovde na ivicu između poda i zida i onda ga nogom udari svom silinom i polomi ga.

E, tako to izgleda. Ali naravno, u policiji i danas se dešava da policajci obezbeđuju kriminalce. Evo šta kažu ovi vaši. Pogledajte sad ovo. Taj vaš Mirić, Marić, Medenica, nemam pojma ko su vam ti ljudi, objavljuju slike i snimke policajaca koji štite izvesnog Vuksanović Dejana. Policijska pratnja, automobil sa rotacijama i aktivni policajci. Čekajte, objasnite mi sad šta je poenta. Je l' ovom državom upravlja neki kriminalni klan i cela vlada i policija i svi sad treba da štite kriminalce, daju im obezbeđenje, daju im oružje ili se vi borite protiv kriminala? To je, ja mislim, pitanje koje je nerazjašnjeno. Meni nije jasno. Dakle, ako je ovakva situacija, evo, imate ovog Mandića, Miloš Mandić, policijska brigada, Igor Rodić, policijska brigada, Nikola Arsenijević, policajac, Vlada Kesar, žandarmerija, Nikola Špica, policajac. Sve sami policajci u obezbeđenju Vuksanović Dejana. Pa čekajte, jel' reče Aleksandar Vučić – nema više toga da policajci obezbeđuju kriminalce? Ja čuo, rekao je čovek na televiziji. Toliko o tome šta Vučić govori. Pa on nije u stanju bio da reši rotacije, bre, vaše, a on će da nešto što kaže sprovede i uradi.

Ko treba da se brine o takvom ponašanju policije i sprovodi unutrašnju kontrolu? Pa unutrašnja kontrola. Samo što načelnik unutrašnje kontrole, umesto da se stara o tome šta rade policijski službenici, on čovek ide na proteste „Srbija pobeđuje“. Evo ga ovde, sakrio se, gleda dole, evo su njegovi službenici, čovek sa ministrom Dačićem ide pozadi i protestuje. Protestuje, umesto da gleda šta rade i čime se bave njegovi policajci, načelnici itd.

Jedna od, kad smo već kod Aleksandra Vučića, jedna od meni mnogo dragih stvari je ova njegova objava, vidite. Ovo je policajac, žandar, koji je dobio udarac ispred RTS-a. Što nije rekao Aleksandar Vučić to veče da ti ološi koji su ovako prebili policajca će stradati, biti uhapšeni – bitange, ološi, teroristi? Što nije rekao? Samo se nije oglasio, kad se saznalo da je njega udario njegov kolega iz žandarmerije. Video se snimak, srećom neko snimio. Kolega je udario kolegu, razbio mu oko, nema Vučića, ni da bekne, ni da kaže – izvinite, pogrešili smo. Ne, nego se laže i dalje. Blokaderi i teroristi prebili žandarma, policajca itd. I to je na kraju taj modus operandi koji funkcioniše sa vama.

9/1 MT/IR 11.25 – 11.35

Malopre sam rekao da su izbori jedna od najvažnijih stvari građanskih sloboda i demokratije, i to treba da bude praznik demokratiji. Da li smo imali jedne slobodne izbore u poslednjih decenija? Nismo. Nismo, zato što ste vi uzurpatori i zato što vi kradete narodnu volju i zato što koristite institucije da utičete i pritiskate na sve moguće načine građane Srbije kako bi dali vama podršku da nastavite da se bahatite, da sprovodite koje kakve kriminalno-koruptivne akcije, da uživate u vašim foteljama, vašim jahtama, vašim vilama, vašim hotelima, firmama koje privatizujete i pretvarate državnu javnu imovinu i svojinu u privatnu. E, vi koristite institucije i napravili ste ozbiljan hibridni režim da ljude mimo svoje volje terate da vas glasaju i da vas podržavaju.

Mnogo je slučajeva bilo i svima je potpuno jasno danas i svi znaju. Ne postoji nijedan čovek koji radi u javnom sektoru bilo gde u Srbiji da se nije suočio sa tim pritiscima, pritiscima da napravi spiskove kapilarnih glasova, pritiscima da mora da ide na kojekakve proteste gde ih vi organizujete skupove, šatore, pritiscima da će ostati bez posla, da se neće produžiti ugovor i tako dalje.

Znate, gospodo, znate kada ćemo znati da smo oslobodili od vas Srbiju? Kada ljudi koji rade u javnom sektoru budu slobodno svoj posao radili, a odgovornost će snositi samo shodno tome da li ozbiljno i profesionalno obavlja svoj posao ili ne, kada im niko neće tražiti da se učlanjavaju u stranke, kada ih niko neće terati da idu na skupove pod pretnjom otkaza, kada im niko neće tražiti kapilarne glasove, nego kad im budemo dozvolili da slobodno svojom voljom odluče koga će da glasaju, koja će politička opcija da im bude bliža, koga će da kazne. E, tad ćemo znati, između ostalog, da smo uspostavili državu, ali naravno da se to ne očekuje od vas. To će uraditi građani Srbije koji će vas poraziti na sledećim izborima.

Ono što je bio nezabeležen slučaj jesu izbori 23. decembra. Taj famozni slučaj „Arena“. Ovde sedimo mi. Dakle, to su poslednji parlamentarni izbori bili. I ova Vlada je, iz ovog saziva Parlamenta, Đure Macuta, i pre njega Miloša Vučevića. Dakle, to je bio do skoro najvidljiviji primer kako se odnosite prema izborima i prema demokratiji u Srbiji. Napravili ste bazu u Areni, u drugim javnim institucijama. Dovodili ste građane iz drugih republika da glasaju na lokalnim izborima. Dakle, ne može neko ko ne živi u Beogradu ili Novom Sadu da glasa za vlast na lokalnim izborima, ali nema problema. Ministar pravde je tu da ćuti, Nenad Stefanović, tužilac, tu da to prikriva, ovi policajci, Vasiljević, Repac, Kričak i ostala ekipa, naravno da svi to prekrivaju. Kada ljudi to primete, kada se suprotstave tome, onda batinaši krenu da ih tuku, policija štiti batinaše i tako dalje i tako dalje u krug i u krug.

Imali smo, gospodo, 29. marta ove godine izbore u više mesta u Srbiji. Slika i prilika kako izgledaju izbori u zarobljenoj Srbiji, uzurpiranoj Srbiji od strane jedne grupe ljudi koja nije u stanju da se pomiri s time da ih građani više ne žele i da je došlo vreme za promene. Ti ljudi su predstavnici ove Vlade Republike Srbije, predsednik države i svi vi koji ste njihovi sledbenici.

Ovako izgleda jedan običan izborni dan u Bajinoj Bašti. Vidite, policija, žandarmerija, kornjače, kako god. Ovako izgleda u Kuli. Sa stadiona izlete opet neki maskirani kapuljaši sa motkama i krenu da tuku i da prebijaju ljude u Kuli. Policija za to vreme mirno stoji i gleda kako batinaši tuku građane. Ili, recimo, ovu situaciju gde policija direktno učestvuje u kontroli izbora. Rotacije, tablice jedne, nalepnica druga. Ili ovako izgleda. Ovo su naši aktivisti kojima su u Bajinoj Bašti probušene gume na automobilima. I, naravno, ova slika. Ovo je najbolja slika, i slika i prilika, kako izgledaju izbori. Evo kako je to izgledalo u Boru. Evo kako izgledaju momci koji su prebijeni u prisustvu policije – Ivan Gelić i Lazar Dinić. Momci koji su bili tu,

9/2 MT/IR

snimali šta se dešavalo, su brutalno prebijeni i, naravno, pohapšeni. A, moja koleginica Ana Jakovljević zna kako je to izgledalo u praksi kada je otišla u dom zdravlja da ih vidi i kada su poslali falange sa dva automobila da jure da ih ponovo prebiju i nju i druge kolege koji su tu bili.

Ovo su sve te vaše ekipe. Oni koji su na stadionima, na tribinama, slika i prilika vaše vlasti. Ovaj koji pesniča decu, decu na tribini zato što su skandirali nešto protiv Aleksandra Vučića. To je ta demokratija, demokratija zvana „pesnica i bejzbol palica“.

Naravno, kad uspostavite sistem kriminala onda nije ni čudno da direktno je policija neko ko štiti kriminal. Vi ste uspeli, i radite na tome već dosta dugo, tamo od 2014, 2015. godine, radite na dubokoj politizaciji i kriminalizaciji policije i pravosuđa. I to radite vrlo posvećeno. Radite i na militarizaciji policije, što je tek poseban skandal, i to se vidi sada, u ovim slučajevima prebijanja građana širom Srbije.

Ono što je, zapravo, razotkrilo to na jedan pravi način i skinulo taj veo je ovo što se desilo u restoranu „27“. Veselin Milić je vaš čovek koji je služio ovom sistemu, kao i svi vi koji danas služite. I zato ja vama kažem – vodite računa, ljudi, šta radite. Odgovaraćete svi, pre ili kasnije. I Vesić se nije nadao da će da odgovara. Ni Selaković. Ima vas mnogo. Doći će dan kada ćete odgovarati.

Pogledajte kako su se sada Veselina Milića odrekli. Ili možda nisu, pošto čujem da se vratio u SIV i da će čovek sa punim pravom da bude i dalje policajac, odnosno savetnik direktora policije. Vasiljević u SIV-u. Čovek za koga ste govorili da je napravio nekakva krivična dela, učestvovao u ubistvu, jeste bio, nije bio, kamere, čudesa, jedno, drugo, op, odjednom pustiše ga na slobodu. Ni tamo, ni ovamo. Šta je on radio tamo? Kako se ona našao u društvu kriminalaca? Nekog Bosketa i nekog Baje. Pa, našao se tako zato što ste vi sve jedno isto, jedno telo. Vlast u Srbiji i kriminal je jedna duša i jedno telo. I zato je ovo velika opasnost za sve nas koji živimo u državi Srbiji i koji želimo normalnu i uređenu državu.

Pomenuo sam maločas i aferu „Konjuh“. To je, takođe, jedan primer. Zanimljiva stvar kako ste prodali vašeg čoveka, koji ne što vam je bio kolačar u Kruševcu, manje-više, on je donator za kupovinu prostora u kome je centrala SNS. Rade Spasojević je jedan od donatora. Dakle, on vam je kupio kancelarije, ljudi. Nema ih mnogo, petnaestak ih je na tom spisku. Dakle, CINS je to sve obradio i objavio. Među njima Rade Spasojević. Rade Spasojević. I kako sad meni to izgleda? Neko je zbog poverenja u Radeta pozvao Radeta – ej, Rade, jel možemo kod tebe da smestimo neku robu. Zato što su u tom periodu bile zatvorene granice, nije radio transport, zaustavljeni su bili kamioni. Gde da stoji na kamionu pet tona marihuane, ajde da smestimo to kod Radeta. Neki policajci, časni, koji su posle smenjeni, su već tu istragu vodili, jer to nije prva tura, to je ko zna koja po redu tura koja je prošla, zanimljivo, preko Kruševca. Zanimljivo, sve u Gašićevoj regiji. Zanimljivo da Gašić, gde god je neka droga i marihuana eto ti tu i Gašića, na ovaj ili na onaj način. Zanimljivo, Rade Spasojević i on, evo, u kampanji, itd.

10/1 JJ/MJ 11.35 – 11.45

I, sad Rade Spasojević ni kriv ni dužan, da pomogne vama vi ga strpaste u bajbuk. Čovek treba sad da odgovara kako je on, pazite, molim vas, organizator kriminalne grupe koja je krijumčarila drogu ko zna koliko pre ovog slučaja iz Makedonije, i tako dalje.

Znate, nije ovo kad govorim o policiji slučajnost i kriminalizacija policije. Pogledajte ovo, ovo vaš Dragan J. Vučićević piše o Dijani Hrkalović. Znate ko je Dijana Hrkalović? Pa, to je ona žena koju je vaša vlast uspostavila da u policiji jedno vreme budu alfa i omega. Kaže - žena zlo, ubijala ljude zbog đakuzija i seksi selfija. Boginja mafije, oslobodila narkodilera, vratila mu pištolj. E, vidite, ta Dijana Hrkalović, o kojoj su ovako govorili „Informer“, „Srpski telegraf“, a i vi sami, evo je ulazi u „ćacilend“, pogledajte kako ulazi, sa belim šeširom i sa obezbeđenjem. E, to je Srbija Aleksandra Vučića. Svako ko mu poljubi ruku i skute i traži oproštaj, šta god da je radio biće pomilovan ukoliko prihvati da radi ono što mu se kaže, jer je Vučić umislio da je Don Korleone. I nije samo ona, evo ovde ovog Sandokana, čuvenog, u šatoru, evo ga sa svom ekipom kriminalaca koje kakvih, koji sa ponosom tvrde da su oni deo SNS i ovog režima. Naravno, ono što će obeležiti sigurno, jedna stvar, i vašu vladavinu, jeste ovo betoniranje u buretu, ali o to tome sam već govorio.

Obeležiće još jedna stvar. Evo, je Crna Gora i Tivat. Kako su vas lepo, elegantno Crnogorci vratili nazad i spakovali sve vaše huligane i batinaše koji su otišli tamo da skandiraju - Aco Srbine. Znate, gde god ste vi skandirali - Aco Srbine tu je Srbija imala najveće probleme i tu su građani Srbije proterivani, a Srbija gubila. Tako da vas ja molim da što manje skandirane - Aco Srbine, jer to samo košta sve nas.

Međutim, moram da vas pitam šta znate o ovom Srđanu Selešu? Evo, i to se pojavilo ovih dana svuda, nemam pojma ni ko je ni šta je, kaže ima čovek diplomatski pasoš. Molio bih Đurića da mi odgovori da li ima diplomatski pasoš? Ko mu je dao? Uhapsili ga zbog tovara kokaina, velike su pare u pitanju, par stotina miliona. Možda biste mogli da mi kažete da li taj čovek ima diplomatski pasoš ili nema? Ako ga ima, zašto ga ima? Ko je on? I to ne dugujete meni gospodine Đuriću, nego građanima Republike Srbije da kažete da li je tačno to što se ovih dana moglo videti po medijima i društvenim mrežama.

I, naravno ovo je jedna od stvari koja sad najbolje oslikava tu kriminalnu hobotnicu režima, a to je čestitka Ivana Ristića, onoga koga sam pominjao, Zvezdanu Jovanoviću koji je optužen i koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Dakle, šef SAJ-a čestita rođendan ubici premijera Zorana Đinđića. E, vidite sada ministre policije, premijeru i svi ostali, za ovakvu jednu stvar gospodine Macut ste mogli da tražite momentalnu smenu ovog čoveka, momentalnu smenu. Zoran Đinđić je bio na vašem mestu, ubili su ga neki ljudi JSO-a, neki su u zatvoru. Evo ga, čestitka aktivnog policajca ubici Zorana Đinđića. Pa, to je primer kojim se oni vode. Oni su neko ko želi da bude taj Legijin JSO i da se obračunava sa svojim građanima.

No, dobro, još onomad od „Jovanjice“ i rušenja objekata u „Beogradu na vodi“ i svih ostalih slučajeva, vi ste pokazali da ste državu srušili. Država je srušena one noći kada ste tokom, posle u noći izbora, porušili nečije privatne objekte i nečije privatne kuće. To je radio Siniša Mali, evo ga, sedi ovde. Predsednik države je tada rekao da je on to radio, da je porušio nečije privatne objekte. Sa kim je to radio? Pa, sa Veselinom Ilićem, tada su još bili dobri. Policija nije reagovala na pozive građana, jer je neko upao da ruši njihove objekte u Hercegovačkoj. Posle toga su proslavljali dobro obavljene posao, ni manje ni više, nego opet u hotelu kod njihovog prijatelja Radovanjca u „Konstantinu“, kaže, odradio smo veliki posao, pa otišao da se pohvali supruzi kako je taj posao završio, tako je na kraju ona, na neki način i svedočila.

10/2 JJ/MJ

Znate, za razliku od ovog lažnog portala „Ko si bre, ti“ koji je osmislio Aleksandar Vučić da još jednom ponižava građane Srbije jer mu valjda nije dovoljno što deceniju i po ponižava građane Srbije, pa i sada je osmislio da on odgovara na nekakav portal za probleme građana, kome fali svinja, kome je neko preorao međak. To zapravo samo potvrđuje koliko ste vi svi marionete. Da on pored svih vas u Vladi, 30 ministara i premijera i svih direktora, on je taj koji će da rešava probleme kojima vi treba da se bavite. Dakle, on je vas ponizio i rekao je – vi ste nesposobni, vi ne znate ništa da radite, vi ste tu samo zahvaljujući meni. Na kraju krajeva govorio vam je to neretko na svojim skupovima i ponižavao vas, a vi mu aplaudirali na to. On kaže – vi ste niko i ništa, nebitni ste, a vi aplauz. To zapravo govori koliki ste beskičmenjaci i našta ste sve spremni za rad jedne šačice interesa koju dobijate kroz vlast.

Narodni pokret Srbije je godinu i po dana unazad, otvorio brojne slučajeve afera i pre svega vezano za korupciju. Napravili smo naš antikorupcijski tim, pozvali građane Srbije da prijavljuju sve slučajeve koje znaju. Počeli smo da radimo posao koji nije naš. Ne trebamo mi da budemo tužioci, ni policajci, ovde u ovom domu i bilo gde, političke stranke i političari, treba da se nadmeću programima, idejama, predlozima, timovima, ljudima, a ne da se bave istragama, ne da budu policajci, niti tužioci, ni novinari, ali s obzirom da ste vi sve to razorili, nažalost mi moramo da se bavimo time i da evidentiramo za budućnost one slučajeve koje vi prikrivate jer ste vi ti koji ih i sprovodite.

Govorili smo o slučaju čuvene firme Vlade Mandića „T&M Group Solutions“ koji dobija 150 miliona godišnje od institucija države Srbije. Govorili smo i o firmi „Asseco“ u kojoj je važnu ulogu imao brat premijerke donedavno. Recimo, zapisnici o otvaranju ponuda izgledaju tako da Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja sprovode nabavku, Platforma za podršku korisnicima informacionog sistema SOZIS-a, 200 miliona, odnosno tačnije 193,5 miliona dinara. Javi se samo jedan ponuđač, naravno firma „Asseco“, maltene procenjena vrednost nabavke.

Isto tako, nabavka sistema za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite, 417 miliona, javi se opet jedna firma, konzorcijum jedne firme i to dobije. Naravno, u 50% javnih nabavki koje država sprovede samo jedan ponuđač i to je poziv za sve institucije u ovoj zemlji i za vas, gospodine Macut, ali se ništa ne pitate, ali je moje da vam kažem, da stvari ne funkcionišu onako kao treba. Govorio sam ovde i o gasifikacije Ćićevca i kako je sproveden tender gde se firma koja je dala duplo nižu ponudu osam miliona evra, izbacuje pod pritiskom iz posla, a posao dobijaju vaše firme od 16 miliona evra, jer posao mora da se podeli kako je to klan predvideo i kome je šta dozvolio.

Dakle, preko leđa građana Srbije vi punite vaše džepove i ovo je jedan slučaj Mandić, drugi slučaj je i ovaj o kome smo govorili, a to je firma „Asseco“, sve dokumentovano, sve spakovano i za sve su podnesene krivične prijave.

Naravno, ne može da prođe ništa oko korupcije da tu nema Bratislava Gašića, da nema Dubravke Đedović, kada je u pitanju energetika.

11/1 JD/CG 11.45 – 11.55

Naravno, Siniša Mali, čuvena firma „Magna farmacija“, ja mislim da će se to izučavati u budućnosti. Kako je „Magna farmacija“ koja je do nedavno bila u vlasništvu Jasne Stanivuk, za četiri godine dobila 1.124 tendera? Pazite, 1.124 tendera za četiri godine. Svaki dan je ta firma dobila jedan tender. Ljudi da li slušate vi ovo? Trebalo bi da slušate.

Da li znate zašto treba da slušate? Zato što vi podržavate ovo, zato što vi ne znate ovo što vam ja govorim. Da znate šta radi „Magna farmacija“ i kako se prodaje oprema Ministarstvu zdravlja, Fondu zdravstvenog osiguranja ne biste se tako smejali. Ta gospođa Jasna Stanivuk je, verovali ili ne na listi Forbsovoj listi, najbogatijih ljudi iz regiona, na 46 mestu.

Milan Radojičić i Zvonko Veselinović na 48, ispod nje, a Novak Đoković tek na 61. Šta je Novak uradi i zaradio. Vi ga zovete propali teniseri. Jasna Stanivuk je u vašem poretku važnija i od Novaka Đokovića.

Znate, najeminentnije svetske firme koje proizvode tu opremu, nema tu ni ministra Lončara, nekako nestanu kada god počnem o njima da govorim. Kao što je „Simens“, kao što je „Jonhnson Electric“ su firme koje moraju preko „Magna farmacije“ da prodaju skenere, ultra zvukove i ostalu opremu, jer je samo ona ta koja ima pravo da to prodaje. Pa, onda kupi neki uređaj ili aparat za milion evra, proda ga za dva i ona je ozbiljan i veliki biznismen.

Naravno, ne mogu da ne pomenem i medijsku hobotnicu koju predvodi ovaj čovek, koji je vaš medijski mag. Dragan J. Vučićević „Informer“ . On je sada čovek počeo zajedno salon da kupuje redom televizije, one lokalne koje su još preostale da nisu pod vašom kontrolom. Sve te firme, nažalost, televizije, ste naterali ljude da to prodaju i sada hoćete da i ono malo slobodnog govora zatvorite i da, praktično svi slušamo kao u Severnoj Koreji ono što vi želite da kažete.

Idete ka tome da ćete možda jednog dana ako biste ostali kojim slučajem nesrećnim na vlasti, moći da kažete da je Srbija pobedila na svetskom prvenstvu po drugi put i donela pehar. Kako da vam kažem, ne morate baš kao ovaj iz Severne Koreje da kažete da je to bilo 75 puta.

Jedan od možda i ključnih primera koji potvrđuje šta radite i kako funkcionišete jeste izgradnja infrastrukturni projekat. Onomad je jedan od vaših jurišnika Aleksandar Papić napisao pismo. On je bio prijatelj i kum Nebojše Stefanovića, gradili su hotel „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji. U tom pismu se žalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću jer se Zvonko Veselinović, pazite, naljutio na njega. Ne mogu sada da vam čitam celo pismo, ali neke delove hoću.

Kaže – poštovani predsedniče, pišem ovo jer želim da znate da nikada u životu ne bih pomislio, a kamo li uradio bilo šta što biste mi vi zamerili. Poslednje tri nedelje nadao sam se da ćemo se videti jer do mene stižu priče da sam uzeo ogroman novac od kompanije „Azirt“. Pišem vam punu istinu. Sa „Azirtom“ sam imao kontakt samo kao posrednik u nekoliko navrata u vezi sa novcem za stranku koju su oni davali Nebojši Stefanoviću preko Dmitra Đurovića u periodu od 2018. godine, Murat je dao oko osam miliona evra Dmitru na ruke.

Da li se sećate Dmitra Đurovića? Bio je direktor Koridora Srbije. Vozio je predsednika Vučića u kamionu. Nema ga nigde. Nema ni Nebojše Stefanovića. Švrćka se po Atini, uživa, abolirali ste ga nemam pojma gde sve po svetu, ali Papić kaže da je Murat davao osam milion evra Dmitru na ruke.

Kaže, zamolio sam Zvonka da u posao uključi firme koje nisu trenutno povezane sa njim kako bih ipak ubedio Murata da nastavi sa realizacijom dogovora. Tražio sam od Zvonka dokaz da će novac završiti u stranci, na šta je on pozvao Sinišu

11/2 JD/CG

Malog i pustio ga na spikerfon. Da li je tako Siniša ili nije? Siniša je sve potvrdio i rekao da je sve u dogovoru sa vama.

Dogovor je napravljen na sledeći način. Četiri firme „Raketa“, C&LC Group, Product engineering i Savčić treba da rade zemljane radove na deonici i nasipu u visini od pet miliona kubika. Osnovna vrednost za taj posao i količinu je pedeset miliona evra. To su tržišne cene za koje je dogovoreno da se uvećaju na sedamdeset i pet miliona evra. Od tih dvadeset i pet miliona evra, deset miliona je trebalo da ide za stranku, petnaest miliona za Zvonka, mene i podizvođače, piše predsedniku Vučiću Aleksandar Papić.

Do dana današnjeg potpisano je 50% dogovorene količine i to po sledećem redu. „Raketa“ – dva ugovora ukupne vrednosti dvadeset dva i po miliona evra, C&LC Group – sedamnaest miliona. Kaže, pošto su mene počeli da pritiskaju dugovi iz prethodnog perioda, a i tekuće poslovanje Objektiva, pošto je on bio vlasnik jednog od vaših tabloida „Objektiv“ i pljuvao mene i druge kolege iz opozicije, zamolio sam Murata da mi da poslove na deonici za mene privatno. On se valjda jada predsedniku i kaže – pa, i ja jadan da dobijem nešto mimo Zvonka. Povukao sam avanse po ugovorima ukupne vrednosti 3,9 miliona evra, od čega sam vratio dugovanja banci, uzeo sebi privatno nešto novca i pokrio Objektiv. Počeo sam da dobijam danonoćne pozive i poruke od raznih posrednika Zvonka Veselinovića u kojima sam nazivan prevarantom koji ne poštuje dogovore, a sve zato što im nije odgovarala brzina i vremenski okvir u kojima su dobijali dogovorene iznose.

Međutim, pritisci su bili preveliki, postavljali su mi ultimatume, uličarskim rečnikom koje nisam mogao da ispunim. Tada nisam predavao veliki značaj tim pretnjama, jer je Zvonko ipak nastavio da komunicira sa mnom ali preko posrednika Aleksandra Šunjevarića.

Zatim su mi poručili preko Šunjevarića da će ukoliko se u roku od odmah ne potpišu ostali ugovori Siniša Mali otići kod ambasadora Azerbejdžana i reći svašta za Murata i da će ga SBPOK uhapsiti.

Na kraju, posle svega, oni traže da nastavimo saradnju, potpišemo novi ugovor za novi posao koji nema veze sa pomenutom deonicom. Reč je o poslu sa kamenom. Moj posrednički zadatak je bio da organizujem isporuku 500.000 evra u Istambul, Kamilu Alijevu, vlasniku firme „Azvirt“.

Eksplicitno odbijam svaki nastavak saradnje sa Zvonkom. U međuvremenu, Siniša zove Murata da se vide, a taj deo, kaže već znate. Siniša je potom pitao Murata za novac za stranku, na šta mu je Murat ispričao istinu koju sam ja gore naveo, koje su firme i koliko je novca za stranku. Siniša je rekao da su sve to laži i da nikakav novac nije otišao za stranku. Da sam ja sve slagao Murata i ponovio mu da će imati zakonskih problema ako nastavi da komunicira sa mnom.

Suma sumaru, moj šefe, ostao sam dužan 1,9 miliona evra za hipoteku na kuću. Dugujem avans od 2,9 miliona evra Muratu. „Objektiv“ se zadužio. „Print“ je propao. Najgore od svega, vi ste ljuti na mene. Svi su uzeli pare, ja ostao u dugovanjima, ispao lopov i prevarant. Meni ništa ne treba, ni pare, ni poslovi. Jedino što želim je da znate istinu, moj dragi predsedniče, kaže jadni Papić – u koverti vam šaljem printskirnove poruka koje svedoče ovome što sam ja napisao. Šta su ti printskrinovi? Poruke Siniše Malog i Zvonka Veselinovića.

12/1 TĐ/LjL 11.55 – 12.05

Pitao ja Sinišu više puta, neće čovek da mi odgovori nikada za ove poruke. Kaže – brate, ima li pomaka oko Azera, potpisao mi je drug još jedan ugovor, sad smo na pola obećanog, da znaš. A on kaže – top, Azere, guramo obezbeđene pare, tako da sam ja svoje završio, vi sada radite. Zvonko kaže – da, dajem Saletu, stiglo, fotografija sa novcem, itd. U tom poslu, jeli, su učestvovali razni ljudi, imam ja ovde i ugovore i sve sam ovo predao Tužilaštvu za organizovani kriminal. Evo, ekipa, "Objektiv", Murat, Dmitar Đurović, Nebojša Stefanović, Zvonko Veselinov, Siniša Mali, Aleksandar Vučić.

Vidite, u državi u kojoj se na ovakav način realizuju infrastrukturni projekti, nema razvoja, nema napretka, nema para za građane Srbije. Nema para ni za obrazovanje. Nema para ni za poljoprivredu. Nema para ni za zdravstvo. Nema dovoljno para ni za penzije. Nema para za građane države Srbije koji za vreme vaše vlasti propadaju, a reći ću vam i kako propadaju, ali zato što korupcija apsolutno razara sve pore našeg života i našeg društva.

I sada, ako govorimo o ekonomiji i životnom standardu u Republici Srbiji, on ne može da bude dobar. Znate zašto? Zato što mnogo kradete. Zato što prioritet nije životni standard građana nego pljačka. Zato što vi želite da gradite stadion od milijardu evra, a ne da pomognete građanima Srbije kojima su pare mnogo potrebnije. Zato što je EKSPO za vas razvojni projekat, kao što je bio i "Beograd na vodi". Zato što kroz građevinu, po ovom principu, Aleksandra Papića i gradnje koridora i auto-puteva, praktično finansirate i vas, otimate državne pare dok zadužujete državu Srbiju i plaćamo nešto i po tri-četiri puta skuplje.

Moravski koridor je sa nekadašnjih 480 miliona evra došao na skoro dve i po milijarde evra. I svi drugi infrastrukturni projekti se na isti način realizuju i sprovode.

Zapravo, Aleksandar Vučić je shvatio da je njemu infrastruktura bolji biznis od droge. Jer, za drogu ipak nekad može da se odgovara, a ovde, narod će reći – super, ovi su bar nešto uradili, zadužuje zemlju, dakle, gradi sa novcem koji ćemo vraćati svi mi, naša deca i naši unučići, jer ste zadužili državu Srbiju od kad ste došli na vlast za preko 30 milijardi evra, plaćate te projekte po nekoliko puta skuplje. Sve vaše domaće firme rade, nema tendera, nema transparentnih dogovora, nema ničega. Jednostavno, sve je kako se vi burazerski dogovorite, jer ste pre toga stvorili ambijent za to, jer ste srušili institucije države, pogazili Ustav i radite šta god vama padne napamet.

Znate, država Srbija bi mogla da bude država u kojoj prosečna plata građana iznosi 1.500 evra, da građani sebi mogu da priušte i da kupe stan i da priušte odmor, da se ne zadužuju. Država Srbija bi mogla biti zemlja u kojoj BDP po glavi stanovnika dostiže i 30 hiljada dolara, da industrija čini 26 do 30% ekonomije, gde se smanjuju regionalne razlike, gde se odlazak mladih i drugih građana prepolovi i gde je znanje, rad i sposobnost glavni kriterijum za napredak.

Srbija može mnogo bolje, jer naša privreda ima i pametne ljude i tradiciji i resurse. Nedostaje joj samo odgovorna politika, bez korupcije. To ne može da se dogodi i zato su neophodne promene, jer vi za ovih deceniju i po vladavine ste pokazali da niste u stanju da uspostavite takav sistem.

Narodni pokret Srbije se zalaže za produktivnost i poštenoj državi i sistemu koji će u centar poslovanja staviti domaćeg proizvođača. Ali, da bi to mogli da uradimo, neophodan je sistem u kojem se napreduje na osnovu znanja, a ne partijskih knjižica. Da imamo društvo jednakih šansi, u kome niko nije po strani, u kome niko

12/2 TĐ/LjL

nije povlašćen i spremnost pojedinaca da se odreknu svog ličnog interesa zarad kolektiva. A na to niko od vas koji ste danas u Vladi Republike Srbije i na drugim funkcijama nije spreman.

Kod nas je sistem uspostavljen tako da kad bismo sutra otkrili naftu ili gas u velikim količinama, veća je verovatnoća da bismo završili kao Kongo ili Nigerija nego Norveška. Jer, ovo jeste zemlja koju ste razorili.

Ono što je najveći problem svega – zašto se ljudi bave politikom, šta je ideja Vlade? Pa, ideja Vlade je da stvori bolji ambijent za život. Kažu da su uspešne zemlje i države one iz kojih građani ne žele da odlaze, već žele da tu ostaju i da žive, a oni koji su otišli da se vraćaju.

Kod vas je egzodus za ovu deceniju i po. Ljudi odlaze masovno, i mladi i stari, jer nemaju poverenje u državu, ne mogu ovde više da planiraju svoju budućnost i traže negde, bilo gde, mesto gde će moći spokojnije da žive. To je početak i kraj svake vaše priče.

Ko donosi odluke deceniju i po? Vi. Vi možete da odlučite da li ćete da trpate novac od korupcije u sopstvene džepove ili ćete da pomognete da građani bolje žive.

Dakle, Srbija je za vreme vaše vladavine postala jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. I to su zvanični podaci Eurostata.

Prema bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika, zahvaljujući vašoj ekonomskoj politici, Srbija je 2015. godine bila 40% prosekla EU. Danas, deset godina kasnije, mi smo na 52%, ministre finansija. Dakle, kada govorimo o paritetu kupovne moći, mi padamo kao društvo. Svaki građanin Srbije danas je svega na 52% proseka u Evropi. Jaz Republike Srbije u ekonomskom smislu, prema uporedivim zemljama se iz godine u godinu produbljuje.

Vi obmanjujete građane sa pričama kako se mi razvijamo, kako smo ekonomski tigar i kako građani ništa ne treba da brinu.

Znate li koliki je prosek zemalja iz regiona kada govorimo, u odnosu na prosek u EU, o BDP-u po glavi stanovnika? Hrvatska 79%, Rumunija 78%, Bugarska 68%. Srbija umesto njih da sustiže, Srbija sve više zaostaje, i to kaže Eurostat u Izveštaju iz juna 2026. godine. To tamo piše. To niko nije izmislio.

Cene u Republici Srbiji, poštovani građani Republike Srbije i gospodine Macut, rastu mnogo brže nego životni standard. Cene hrane u Republici Srbiji su na 94% proseka EU. Godine 2018. to je bilo 73%. Dakle, dok je dohodak građana 52% proseka EU, cene su 94%. Drugim rečima, građani Srbije plaćaju hranu, namirnice i druge stvari isto kao i građani u Nemačkoj, u Austriji, u Holandiji, a primaju plate koje su duplo, minimum, niže nego što primaju građani tih zemalja. I toliko o životnom standardu i o onome šta treba da budu rezultati vaše ekonomske politike. U Srbiji rizik od siromaštva je jedan od najviših u Evropi, 23%, i iznad je proseka u EU.

Dakle, ako govorimo o prosečnoj zaradi, jedino u regionu manje od građana Republike Srbije zarađuju građani Severne Makedonije. Dakle, jedino još možemo sa njima da se poredimo. Kod njih je plata nešto manja nego što je u Srbiji, ali je zato kod nas gorivo mnogo skuplje, nego u svim uporedivim zemljama. Skuplje je čak nego što je u Švedskoj i u Finskoj. To je, gospodo, vaša ekonomska politika – kapilarno uzimanje novca od svih građana Srbije, trpanje u kasu kroz različite namete, takse i poreze, a onda kroz korupciju prelivanje u vaše džepove. Dakle, sistemski problem korupcije i kriminala i netransparentnost su ključni problemi zašto se u Srbiji loše živi.

13/1 AL/JG 12.05 – 12.15

I kada građani i čuju nešto o korupciji i kriminalu treba da znaju da se to tiče njihovog direktnog životnog standarda. Od toga zavise plate i penzije i kakvo nam je obrazovanje, i u poljoprivredi i u sportu, kako se snalaze domaći privrednici i preduzetnici.

Dakle, Fiskalni savet je izračunao da zbog korupcije i nepostojanja adekvatne vladavine prava Srbija godišnje gubi jedan procentni poen rasta bruto društvenog proizvoda i to u poslednjih deset do petnaest godina. Pazite. Za petnaest godina, po proceni Fiskalnog saveta, Republika Srbija je izgubila 15% rasta društvenog proizvoda zbog korupcije, netransparentnosti i nepostojanja vladavine prava. Zamislite da je za 15% u prethodnih deceniju i po, koliko vladate, Srbija samo zbog ovoga toliko porasla. Dakle, Srbija kao jedna nerazvijena zemlja u Evropi, mi smo nerazvijena zemlja još uvek, bi trebalo da raste minimum jedan procentni poen više nego što se to dešava u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Umesto toga, mi rastemo sporije. I, evo, sad kada se desilo da ćete imati nešto veći rast, na sva usta govorite kao da je to slučaj u proteklih deceniju i po.

Kada govorimo o javnom sektoru, gospodine Macut, 2025. godine javni sektor je sklopio ugovore vredne oko sedam milijardi evra. To je otprilike 8% BDP-a. Tih sedam milijardi evra je izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama, kaže Fiskalni savet. Dakle, sedam milijardi evra ste potrošili bez Zakona i primene Zakona o javnim nabavkama. To kaže Fiskalni savet, ljudi moji. Pa to je gotovo polovina vrednosti svih javnih nabavki i ugovora koje je država tokom godine sklopila. Dakle, polovina je suprotno zakonskim procedurama, polovina su vaši burazerski dogovori, netransparentni ugovori, gde se vi dogovarate u kafanama. I onda se desi nastrešnica i koje kakvi drugi slučajevi.

Dakle, od oko dve hiljade milijardi dinara javnih nabavki godišnje 50% ima samo jednog ponuđača, i to najbolje govori o tome kako se dodeljuju poslovi iz državne kase i kako se troši narodni novac, a preostalih 50% – u proseku jedan i po ponuđač. To je katastrofa, to je katastrofa, jer nijedna institucija, Agencija za sprečavanje korupcije i ostali, niko se ne bavi tim poslom, niti njih uopšte zanima. Jednostavno ste pretvorili državu u privatnu prćiju. Radite šta hoćete i kako hoćete.

Dakle, kada govorimo o građanima i priči kako ćete vi sada, je li, zato što imate višak novca da poklonite neke pare građanima, zanimljivo je ta se to dogodi uvek pred izbore. Baš zanimljivo. Uvek se setite penzionera pred izbore. Pa kako se niste setili penzionera pre godinu, dve, tri, pet? Kako niste penzionerima, uz tako uspešnu ekonomsku politiku, stvorili ambijent i uslove da ne treba da čekaju vašu milostinju, nego da imaju penzije na tom nivou da mogu normalno da žive, da pokriju potrošačku korpu, da mogu nešto da ušparaju? To je zadatak vlasti.

Ja bih vas pohvalio kada bi danas penzioneri mogli da žive pristojno od svojih penzija. Ali vi to ne radite i ne samo prema penzionerima, nego prema drugim građanima. Posebno zloupotrebljavate građane koji su socijalno ugroženi i koji su na evidencijama centara za socijalni rad. Tražite od njih kapilarne glasove, sigurne glasove, uslovljavate ih da ćete im dati novčanu pomoć, jednokratnu, samo ako podržavaju Aleksandra Vučića. I to su izbori? To je politika? To je država? To je poštovanje građana? Ne, nije. Dakle, mi se zalažemo za državu u kojoj će svaki građanin imati svoje dostojanstvo, bez obzira da li je lekar, poljoprivrednik, profesor, socijalno ugrožen penzioner, student. Svako mora imati dostojanstvo i država mora o njemu brinuti. Ali...

13/2 AL/JG

Dakle, vi ste posegli za jednom strategijom i to je na neki način Aleksandar Vučić otpočetka krenuo da gradi, takav poredak i takva politička doktrina, a to je da se najlakše upravlja siromašnim i uplašenim narodom. I ono što ste uradili, osiromašili ste građane. Osiromašili ste građane, a onda ih uplašili da bez vas neće moći da prežive. I, eto, odgovora zašto milostinja pred svake izbore, jer kada bi građani Srbije imali životni standard kao što ga imaju građani u razvijenim evropskim zemljama, ne biste mogli da na bilo koji način ih podmićujete, utičete na njih, da im pretite. Bili bi svesni i bili bi stabilni. E, vi to ne želite. I sve dok ste vi na vlasti, mi ćemo biti sirotinjska država, mi ćemo biti siromašna zemlja u kojoj će samo jedna malobrojna elita, a vas je 5-6%, možda i 10, koji se kupaju u milionima, koji uživaju u vlasti, vi ste ovde, a koristite jadan, siromašan narod da vas drži tu tako što ih obmanjujete, ucenjujte i tako što ih ponižavate, i tražite podršku a za uzvrat im nudite milostinju.

Sada ste smislili da milijardu evra kažete – imamo višak para, pa ćemo da damo građanima Srbije, da im pomognemo, penzionerima, socijalno ugroženima itd. Kako imate višak para kada imate deficit u budžetu? Imate deficit u budžetu. Dakle, pa državni budžet nije banka. Kaže – imamo na računu ovoliko milijardi, onoliko milijardi. O čemu vi pričate? Pa imate pare koje niste iservisirali građanima i ljudima koji treba iz budžeta da dobiju novac. Obmanjujete građane sa pričom da ljudi toliko ništa ne znaju i kažete – ne, ne, mi imamo sada puno para.

Javni dug države Srbije je 42 milijarde. Kada ste došli na vlast bio je 15 milijardi. Deficit svake godine minimum 3% i vi kažete – imamo višak para. Ne, nemate. Građani Srbije da znate. To što vam sad nude pred izbore da vam daju će vam naplatiti duplo skuplje jer će se zadužiti država da vam taj novac da, a onda će kroz razne takse, namete, akcize, cenu struje, jer hoće da ukinu plavu i zelenu tarifu, sve to da vam uzmu. Nešto će vam uzeti unapred, nešto kasnije i opet po ko zna koji put da pokušaju da vas prevare na istu stvar. Uzmite novac, ali razmišljajte kada bude izašli na birališta da li ljudi koji deceniju i po su vas doveli dotle da taj novac zaista ljudima znači zaslužuju da i dalje upravljaju Srbijom, da li su sposobni da brinu o svima nama.

Dakle, taj obrazac se ponavlja pred svake izbore – 2021. godine takođe su bila ta jednokratna davanja građanima Srbije sa pričom davanja besplatnog novca. A znate, poštovani građani Srbije, jedino što je besplatno je sir u mišolovci. Sve ostalo mora da se plati. Vrlo često i mnogo više nego što bi trebalo.

Što se tiče javnog duga, Srbija će verovatno u budućnosti doći u jednu tešku, izazovnu situaciju zato što će javni dug biti sve veći i veći, zato što ove neproduktivne infrastrukturne investicije, kada se budu završile, neće više moći da dinamikom podižu BDP, kao što se to sada koristi, a ući ćemo u problem zato što su i strane direktne investicije, kojima ste dičili i hvalili do ove godine, smanjene tri puta u prethodnom periodu. A po prvi put u poslednjih deceniju i po imamo situaciju da investitori izvlače više profita iz zemlje nego što investiraju i to nam ukazuje da ćemo ući u ozbiljnu ekonomsku krizu i ozbiljno dužničko ropstvo i da će nam na nos, svima nama, izaći sve ovo što danas govore, lažu i obmanjuju o Srbiji koja je finansijski stabilna, ima rast, ima višak para itd.

Decenija je prošla bez da je bilo značajnih investicija u sektoru energetike. Uništili ste EPS. Napravili kombinacije vašim firmama poput „Virom grup“, Gašićevog i ostalih, da ugalj oni dovoze i prodaju bez tendera EPS-u. Upropastili Kolubaru. Doveli onog nesrećnog Grčića iz pečenjare da upravlja EPS-om.

14/1 MV/IR 12.15 – 12.25

Sve ste uništili. Najveći privredni gigant u državi Srbiji ste uništili vašom politikom. I kažete za to – pa dobro, Grčić je kriv, smenili smo ga. Da bi država Srbija mogla da krene napred, neće moći da krene napred bez transparentnosti budžeta, to nema. Jer, Siniša Mali je majstor da prikriva stvari u budžetu, majstor za manipulacije, majstor da ukrade novac iz budžeta. I stvarno, jednom prilikom mi je rekao jedan čovek, ekonomista, kaže – Siniša Mali ima dobro ekonomsko znanje, sposoban je, ali je problem što je svo to svoje znanje usmerio samo na sopstveni džep i džep onih koji su u vlasti. Kada bi to svoje znanje usmerio na dobrobit države Srbije i građana Republike Srbije, bilo bi nam mnogo bolje, ali on ne može to da uradi zato što je to deo njegovog karaktera.

Dakle, javni sektor ubija državu Srbiju jer se raspada. Javna preduzeća, energetski sektor, neophodna je reforma upravljanja svim strateškim preduzećima, nezavisna revizija svih preduzeća, i „Puteva Srbije“ i EPS-a i „Srbijagasa“, ukidanje prakse ugovaranje postala bez tendera, jasni ugovori o učinku i merljivim ciljevima kao i sankcijama za neispunjenje.

Naravno, da bismo imali rast, ministre finansija, potreban je novi model rasta koji podrazumeva produktivnost i znanje, umesto jeftine radne snage. Dakle, ekonomija zasnovana na većoj produktivnosti, znanju i inovacijama i stvaranju uslova da ljudi ostanu da rade u svojoj zemlji. Bez toga, jaz prema zemljama koje su mnogo veće ispred nas, kao što je, recimo, Poljska ili Češka, sve više i više će se produbljivati. Ukoliko se ne obračunamo kao država sa korupcijom, a nećete se obračunati vi jer ste je vi stvorili, sledi nam dalji ekonomski ponor.

Naravno, ono što vam obećavam u ime Narodnog pokreta Srbije, a siguran sam i drugih ljudi koji će sutradan doći na vlast, depolitizaciju javnih preduzeća, kraj stranačkog zapošljavanja i kraj prakse da pretnjom otkaza terate ljude da idu na mitinge, skupljaju kapilarne glasove, da vam služe i tako dalje. Dakle, to kažem svim onim ljudima koji danas, nažalost, u ovom razorenom sistemu moraju da slušaju da ne bi doveli u problem egzistenciju svoje porodice.

Vi ste razvoj Republike Srbije prestavili sada kroz EKSPO i kažete EKSPO je projekat koji će pokrenuti državu Srbiju. Nije bilo tako davno kada ste to govorili i za „Beograd na vodi“. „Beograd na vodi“ izgradili ste na ruševinama privatnih kuća i objekata, napravili velepne zgrade, neki ljudi su uzeli ogromne novce, a uzimaju i dalje oni koji grade, poput vašeg „Milenijum tima“ koji je vaše čedo i firma za sve.

Imao sam situaciju da čujem od vlasnika te firme, pošto su me, je li, tužili, tražili su neke odštete jer im urušavam ugled firme, zato što sam rekao da su državnu imovinu trpali u svoje džepove kroz korupciju i netransparentne nabavke kao što je Vranjska Banja i mnoge druge stvari. Znate šta je izjavio jedan od vlasnika? Na pitanje mog advokata Miloša Pavlovića – da li imate vi kao „Milenijum tim“, velika građevinska firma, neke poslove na tržištu, da ste se javili na tender, da vas je angažovala neka privatna kompanija itd., znate li šta je on odgovorio? Rekao je – nema. Mi smo, kaže, firmu napravili da bi radili sa državom. Svi naši poslovi, 100% naših poslova su sa državom. „Milenijum tim“ koji je kupio državne institute, koji radi gasifikacije po Srbiji, koji gradi EKSPO, koji je gradio „Beograd na vodi“.

EKSPO ste predstavili kao veliku budućnost Srbije i projekat u koji ste sve uložili. Znate, taj EKSPO je, pre svega, jedan veliki koruptivni projekat od početka, koji nije imao za cilj da na bilo koji način pomogne državi Srbiji, nego vama.

14/2 MV/IR

Vama da potrošite silne milijarde evra građana Srbije bez javnih nabavki, bez tendera, da vaše firme izvode radove, da sve ono što može da se još uzme se i uzme od građana Srbije, a što je ostalo da niste uzeli u prethodnoj deceniji.

Objavila je „Nova ekonomija“ zanimljiv spisak svih nekih, zapravo javnih nabavki i firmi koje rade na EKSPO. Pa kaže – 24 milijarde vrednost ugovora, CONCORD WEST, to je ovaj vaš Drčelić, izgradnja stambenog kompleksa. Pet i po milijardi, „TM Solution“, Protecta Group, Atlas Security, usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja na svim EKSPO lokacijama na period od dve godine, 5,5 milijardi. Pa onda imate nabavku električnih autobusa i punjača za potrebe prevoza putnika na EKSPO lokaciji 3,7 milijardi, neka firma „Chariot motors“ itd.

Pa onda imate kancelarijski nameštaj 3,5 milijardi. Pa onda imate organizaciju i izvođenje ceremonije otvaranja EKSPO 2,3 milijarde. Onda imate izgradnju idejnog rešenja, razrada i produkcija sadržaja tematskih paviljona „Moć igre“ i „Igra za napredak“ 1,7 milijardi, ljudi! Onda imate pružanje marketinških usluga, to je ova bivša Šaperova firma, milijardu i po. Onda imate medijske usluge i usluge zakupa medija – milijardu i 400. Onda imate čuvenog vašeg vlasnika SkyMusic, Mike Skaja, sa milijardu i 200, kaže usluge angažovanja umetnika.

E, građani Srbije treba da znaju čemu služi EKSPO. Za ovakve i još mnoge slične projekte gde će milijarde novca, koji je mogao biti usmeren na Srbiju i razvoj Republike Srbije, biti prebačen u vaše džepove. EKSPO je, između ostalih, imao i nabavku od četiri miliona za konsultantske usluge u oblasti projektovanja i dizajna isto sa Sky Solutions, jednoj firmi SkyMucic-a. Pa onda, takođe, advokatske usluge, pazite ovo, 12 miliona dinara bez PDV-a, Igor Isailović, to je jedan od vaših pravnih konsejereja koji, eto, svuda radi gde treba da dobije još neki milion. Onda imate Universal Media 1,6 milijardi medijske usluge, MKN kao što sam već i rekao 1,8 milijardi.

Zato, dok se troši novac nemilosrdno u EKSPO, gradi stadion od jedne milijarde, nema novca za obrazovanje i nauku. Za to vreme policija upada u rektorat, tražite navodno nekakve dokaze, a zapravo samo zastrašujete članove akademske zajednice. Pokušali ste upad na Pravni fakultet. Širite, gospodine ministre, otvorene pretnje gašenjem fakulteta, otpuštanjima. Gušite i stvarate veštačku konkurenciju. Državni fakulteti i univerziteti u Republici Srbiji su konstantno izloženi pretnjama, te da će biti ukinuti, da će ih, suprotno zakonu i pravilima akreditacije i provere kvaliteta, zameniti stranim fakultetima. Protivno Ustavu i zakonima se cepaju neki postojeći fakulteti, kao što je Filozofski fakultet u Nišu.

15/1 MZ/MJ 12.25–12.35

Dakle, doneli ste i uredbu, uredbu ste doneli o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta, još u proleće 2025. godine, vezano za to koliko sati traje radna nedelja, koliko će se profesori baviti naukom, a koliko nastavom. Naravno, finansijsko upravljanje i udar takođe na nezavisnost univerziteta, kroz digitalni sistem SPIRI, koji ste vi uspostavili, kako biste dodatno kontrolisali fakultete i stvarali finansijsku zavisnost, zaustavljanje konkursa Fonda za nauku itd.

I naravno, izjave ministara, gospodine ministre prosvete, kao što je ministar Glišić, koju niste osudili, a rekao je da građani Srbije ne treba da upisuju svoju decu na državne univerzitete i fakultete jer mogu da im se vrate u kovčegu. To je rekao ministar u Vladi Đure Macuta. Šta ste vi na to rekli? Ni jednu jedinu reč. Podržali ste to. Pa jeste, zato što ste ćutali. Jer da ste osudili, onda bismo mogli da govorimo da niste podržali. I to je velika sramota, velika sramota za sve vas.

Gospodin Macut je profesor, mnogo više profesor nego što je premijer i mnogo više lekar nego što je premijer, pa i on to nije osudio. Među vama ima još profesora. Da dozvolite da čovek kaže da ko upiše dete na državni fakultet može da očekuje da se vrati u kovčegu roditeljima. To je skandal i sramota. Naravno, na nivou Selakovića i ostalih izjava koje smo čuli, ali nema morala, nema odgovornosti za izgovorenu reč, nastavlja se dalje.

Da ne govorim o tome da i to niste osudili, na izjavu da, kad ste vi, gospodine Bratina, rekli da policija ima pravo da tuče i da ubije one koji protestuju, jel' ste izjavili, to ministre Bratina? Pa, jeste. Svi smo videli. Video je i Đuro Macut. Rekli ste da policija ima pravo ne da tuče i da ubija one koji protestuju. Da ubiju studente, građane, koga da ubiju? Tako vi vidite demokratiju? Tako vidite vašu funkciju? Zato ste ministar?

E, tako izgleda obrazovanje u državi Srbiji. Nema novca za obrazovanje, nema novca za besplatne udžbenike za decu širom Srbije. Znate, nisu sva deca jednaka pred zakonom i vašom vladom. Neki su malo jednakiji. Oni koji žive u Beogradu, u drugim većim gradovima, pa lokalne samouprave obezbeđuju novac i za laptopove. Građani u unutrašnjosti sami moraju da plaćaju udžbenike. Nema para za besplatne udžbenike, nema para za besplatne užine, ali ima za EKSPO, za „Skaj mjuzik“, za „Milenijum“, za „Konkord vest“ i sve ostale, oni su vama prioritet.

I da znate, građani Srbije, niste vi prioritet ovoj vlasti, oni su sami sebi prioritet. Oni ne brinu o državi i građanima, brinu isključivo samo o sebi i sopstvenim interesima, jer su se odrodili od naroda, jer su uspostavili sistem da svi treba da budemo sluge Vučića i njegovog režima.

Škole po Srbiji se raspadaju, po unutrašnjosti i po gradovima, raspadaju se. Naravno da u takvom ambijentu mladi ljudi žele da odu, da školuju negde decu drugde

i to je slika i prilika stanja u Srbiji.

Nema para ni za zdravstvo, ne samo za obrazovanje. Zdravstveni sistem se raspada. Hvalite se nekakvim kliničkim centrima koje ste napravili. Dobro je da ste napravili. Dobro je što ste napravili bilo koji klinički centar. Jeste otišli malo da obiđete bolnice po Srbiji, da vidite ko radi u tim kliničkim centrima, da vidite da li građani Srbije zaista i dalje su na listama čekanja ili nisu? Reče predsednik Srbije, obeća Lončar – gotovo je sa listama čekanja. Jedini koji je očistio liste čekanja je doktor Milić iz Niša, on je opozicija.

Na Novom Beogradu, na 220.000 stanovnika, gospodine Macut, imate dva doma zdravlja. Na 220.000 stanovnika. Lekari odlaze masovno. Vi obmanjujete građane Srbije, nađete ponekog ko se vraća, pa to sad, Lončar ih tu prima, pa – dobrodošli, vratili se nazad itd. Lekari i medicinsko osoblje su u katastrofalnoj situaciji. Imaju

15/2 MZ/MJ

bedne plate za odgovoran, ozbiljan i plemenit posao koji rade, brinu o zdravlju svakog od nas, imaju katastrofalne uslove rada. U prethodnih deceniju i po našu zemlju je napustilo oko 7.500 doktora, dok je 2023. godine 1.200 lekara tražilo ispis iz Lekarske komore da bi otišli u inostranstvo.

Šta kažete vi, gospodine Macut, na ove podatke? Vi ste lekar. Vi ste ti koji je trebalo najviše da brinete o zdravstvenom sistemu ove zemlje. Jeste brinuli? Pa niste. Imate vaše privatne klinike na kojima vam je lepo, gde uživate, klima, nov nameštaj, sve sređeno, ali u vašoj državnoj firmi, kad se uđe, samo da se molite bogu da vam ne padne plafon na glavu. Ma niste mogli da okrečite, brate. Jeste sredili, gospodine Macut, vaše državno radno mesto? Ne. Iz vaše vile od milion evra ne vidi se muka običnog čoveka koji treba da dođe kod vas na kliniku.

Šezdeset i šest hiljada ljudi je danas na listama čekanja. Šta bi sa tim obećanjem da neće biti liste čekanja? Ništa, naravno. Sve služi samo za obmanu, šibicarenje i manipulaciju. Kao i sve ostalo što radite sada tokom izborne kampanje.

Poljoprivreda, gospodine Glamočiću, vi ste konstanta i kontinuitet srpske poljoprivrede od 2014. godine. Je l' tačno? Jeste. Bili ste jednom ministar, pa ste se povukli, pa ste za to vreme bili savetnik predsednika države za poljoprivredu, pa ste se sad opet vratili u vaš resor. U međuvremenu su ga urnisali nekakvi Martinovići, Nedimovići, Tanaskovića, nemam pojma ko sve nije bio u međuvremenu, jer vama je poljoprivreda poslednja rupa na svirali. I neće niko da bude ni ministar. Pre vas, ta Jelena Tanasković, koju ste postavili da bude ministarka poljoprivrede, žena nikakvih dodirnih tačaka nije imala s poljoprivredom, pa niko nije hteo da bude ministar. Niko nije hteo da bude ministar, a onda je Siniša Mali dao svog državnog sekretara i rekao – hajde nek ide ona tamo. Vidite dokle ste doveli srpskog seljaka i srpsku poljoprivredu. Do toga da niko ne želi da vodi taj resor. Svi beže od toga. A to je jedan od najvažnijih resora u ovoj državi Srbiji. To je jedan od stubova srpske ekonomije. I sve ozbiljne države bi to iskoristile, a ne bi razarale. Kod vas je to obrnuto.

Gospodine Glamočiću, vas su najavili sada i vi ste došli da, kaže, reformišete poljoprivredu Srbije, vi koji deceniju i po radite sve ovo što se radi. Sve što se danas dešava srpskom seljaku posledica je vaše politike, vaših vlada, vašeg predsednika. Vi ste ti koji ste doveli do toga. Doveli ste do toga da sve više građana prestaje da se bavi poljoprivredom. Za deset godina ste za 120.000 smanjili broj poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji. Smanjuje se površina pod obradivom zemljom. Smanjuje se broj ljudi koji se bave poljoprivredom. Oko milion ljudi i dalje danas pokušava da preživi od poljoprivrede, pokušava, u nenormalnim uslovima i okolnostima.

16/1 MT/CG 12.35 – 12.45

Usvojili ste Strategiju pre deset godina za razvoj poljoprivrede. Znate li šta je ta Strategija podrazumevala? Da će država Srbije na godišnjem nivou imati rast između 6% i 9% u poljoprivredi. Koliko smo imali kumulativno, ministre Glamočiću, za deset godina? Umesto bar 60% mi smo imali dva. Za deset godina dva. Vi date sebi za pravo da predlažete novu strategiju, jer valjda ta od prethodnih deset godina koja je sa 60% ili 90% rasta završila na dva, vas kandiduje da ponovo možete da obavljate taj posao. To je sramota.

Ja se bavim poljoprivredom. Treća sam generacija. Sve znam. Porastao sam u poljoprivredi. Znam kako funkcioniše sistem. Nikada nije bilo gore u zadnjih nekoliko decenija srpskom seljaku od 2000. godine pa na ovamo, nego sada. To ne moram da vam kažem ja. To biste shvatili vi sami kada biste se udostojili da odete kod običnih ljudi i poljoprivrednika. Znate kod kojeg poljoprivrednika? Kod onih koji hrane Srbiju i građane Srbije, onih koji su branili i odbranili Srbiju uvek kada je za to trebalo, oni koji služe državi, koji rade patriotske stvari. E, ti su sada na prosjačkom štapu. Napuštaju svoja imanja, odlaze u Nemačku, u Sloveniju da voze kamion, da se bave molerajem, da rade bilo šta da bi preživeli. Neki se zapošljavaju i da pletu kablove da bi mogli da prežive. Tako izgleda danas srpska poljoprivreda sa oko četiri miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta i nešto manje.

Države u regionu, države u Evropi cene poljoprivredu zato što znaju da je poljoprivreda najjače oružje u budućnosti, da će hrana u svetu biti sve potrebnija u narednim godinama i decenijama. Svaka država koja ima iole uslova za razvoj poljoprivrede koristi taj resurs, koristi taj potencijal, koristi tu šansu, samo naša vlast sistematski ubija poljoprivredu deceniju i po, sistematski.

Gde smo danas? Dramatičan pad kada je u pitanju stočni fond, dramatičan pad. Afrička kuga svinja, sramota. Ponavlja sve iz 2023. godine. Sada najavljujete i šverc koji je doveo do toga da imamo boginje ovaca i koza. Sve nesreća za nesrećom. Samo se bogate pojedini tajkuni kojih je nekoliko procenat u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i oni prema kojima vi usmeravate vaše subvencije.

Za sve ovo vreme, gospodine Glamočiću, i to malo muke novca koji izdvajate za srpskog seljaka niste uspeli da sprovedete projekat realizacije, da uvedete red, da se zna gde može da se gaji malina, gde može borovnica, gde pšenica, gde kukuruz, gde će biti vinogradi i gde to daje najbolje šanse. Država mora da uspostavi taj sistem, da se ljudi motivišu da rade ono što im daje najbolji prihod, gde voće i povrće, gde stočarstvo. Šta ste uradili? Ništa.

Menjali subvencije kako je koji ministar stigao. Promenili ste najviše u resoru poljoprivrede. Svako od njih je radio suprotno od onoga koji je bio pre njega, suprotno. Da ne govorim o tome da vi nemate svest da je poljoprivreda sa mnogo širim značajem od ekonomskog, da je poljoprivreda direktno vezana za demografiju, da od poljoprivrede zavisi opstanak srpskog sela, direktno od poljoprivrede.

Ljudi koji danas žive na selu su heroji, heroji, čuvaju ovu zemlju, čuvaju teritoriju. Za njih poseban fond treba da se napravi. Posebno za rubne opštine na jugu Srbije kao što je Trgovište, Vladičin Han ili ovamo sa druge strane Ivanjica, Bajina Bašta ili u istočnoj Srbiji druge opštine itd. Poseban fond. Morate da tim ljudima, tim domaćinima i tim domaćicama pružite šansu da ostanu tu da žive, da motivišete mlade ljude da ostanu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da to ne bude nužno zlo od koga se beži, nego šansa da mogu da žive normalno, da od svog rada domaćinskog i krvničkog rada na suncu, na vetru, na kiši, danonoćno u štalama svojim gde 365 dana u godini mora da budu prisutni, da mogu da žive normalno, da mogu da priušte sebi da kupe automobil, da okreće kuću, da pošalju decu na odmor, da mogu nešto da urade.

16/2 MT/CG

Šta ste vi uradili? Ništa. Ništa, a puštate polako da se poljoprivreda gasi. Dan po dan, mesec po mesec, godina za godinom. I svi pokazatelji to govore. Uostalom, to što ja pričam sada ste vi napisali u revizionom Izveštaju Strategije pre 10 godina. Vi ste to napisali. I onda vas sad neko, Đuro Macut vas sad postavi za ministra. Čekajte, bre, ljudi, ako neko nije umeo da radi do sada, pa kako će da radi i od sada?

Šta je sa proizvodnjom mleka, ministre? Ovde ste mahali, u ovoj sali. Ovako će, kaže, da stoji sad u svim marketima srpski proizvodi, brendirani. Jel bilo tako? Gde to ima? Evo, ja idem ovih dana po marketima, ja nigde nisam video. Dakle, ili nema srpskih proizvoda, i dalje je sve iz uvoza, ili ste vi obmanuli da ćete to da brendirate. Gotovo da ne možete da nađete prerađevinu od mesa koja je napravljena od mesa poreklom iz Srbije. Gotovo da nema. Kog god proizvođača mesnih prerađevina uzmete. Isto važi i za mlečne proizvode, pogotovo ove od biljnog mleka, itd.

Ekzodus ste napravili od poljoprivrede. Katastrofu ste napravili od srpskog seljaka. Doveli ste proizvođača mleka do prosjačkog štapa, da prodaje mleko, litar mleka po ceni litra vode. Pa, nije on kriv za to. Ozbiljna država, domaćinska kuća brine o tome i kad dođe do poremećaja na međunarodnom tržištu brine o tome kako da pomogne tom svom seljaku. Vi rešavate probleme tako da kad nestane ajde da ugasimo požar, pa idemo dalje da gasimo neki drugi požar, pa kad se stvori neki treći treći i tako u krug. Bez ikakve strategije, bez ikakvog plana i ostalo.

Pričate o nekakvim merama i nekakvom novcu. Znate, ministre, niste shvatili jednu stvar. Pa, nije poenta da se takmičite sami sa sobom i da kažete – evo, izdvojili smo ove godine za poljoprivredu 50% više nego što je bilo pre pet godina ili pre 10, itd. Jel znate sa kim se vi takmičite? Sa konkurentnim zemljama iz regiona. To koliko ste vi izdvojili i da li je to dalo rezultat potvrđuje samo jedna činjenica – da li naš poljoprivredni proizvođač može biti konkurentan proizvođaču iz Albanije, Italije, Mađarske, Poljske, itd. To je jedini kriterijum, nema drugi. Ako Albanac može da doveze paradajz i krastavac u Srbiju, i papriku, i da prodaje jeftinije nego što će neki moj zemljak iz Trstenika, iz Počekovine, a onda neki problem postoji. Onda postoji neki problem koji nije rešila država. I vi se time ne bavite.

Evropska unija 30% je ulagala za poljoprivredu. Trideset posto. Vi ste sad stigli do nekih 5%, 6%, 7% budžeta, koliko god i kažete – vau, uradili smo epohalnu stvar. Ne, niste ništa uradili.

Da ne govorim o bezbednosti hrane. Šta jedu naši građani danas? Kakve su inspekcijske kontrole toga? Nikakve. Katastrofa. Umesto da budemo sila, da hranimo pola Evrope mi postajemo uvoznik.

17/1 JJ/LjL 12.45 – 12.55

Duplo brže raste uvoz nego izvoz. Sve je to tragedija, ministre poljoprivrede. I za to nije kriv niko do vas, ne vi lično, nego sve vaše vlade, Aleksandar Vučić i svi koji upravljaju državom deceniju i po.

Poslednji je trenutak za agresivne investicije u poljoprivredi. Poslednji, upozoravajući. Svi alarmi su se upalili. Ja znam da je to moguće. Vi to ne možete da sprovedete jer vam Vučić neće dati. Ne možete da kradete ako uložite u poljoprivredu i poljoprivrednike. Lakše je da se uloži u neki put, stadion, tu se čas napravi trange-frange kombinacija, koliko koštaju radovi, koliko kome u džep. Kad date poljoprivrednicima, onda pomažete državu, srpskog seljaka.

Sve može da se uradi sa agresivnim merama podsticaja, sa minimum 10% budžeta koji će ići u agrar, u srpsku poljoprivredu, i to ne jedne godine, nego u kontinuitetu, dok se ne sačuva ono što imamo. A onda da probamo da podižemo dalje, i proizvođače mleka i ratare i voćare i vinogradare i povrtare i malinare i sve ostale koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Ja ću vam reći na mom primeru, ministre, kakva je slika stanja u Srbiji. Pre 10 godina je cena jabuke na tržištu bila oko 50 evro centi, proizvođačka cena. Danas, deset godina posle toga, je ista, manje-više, 50-60 centi, toliko je bila prošle godine. U međuvremenu svi imputi i troškovi su skočili barem za duplo, i gorivo i struja i radna snaga i proizvodnja ambalaže i hemijska sredstva i đubriva i sve ostalo. I ko tu propada? Propada seljak i propada poljoprivrednik. To je slika stanja u Republici Srbiji kada govorimo o agraru i poljoprivredi.

Sve ove vaše bajke, priče o podsticaju, kaže – dali smo 18 hiljada po hektaru. Kome? Lepo vam jedan seljak reče, alal mu vera, svaka reč mu je na mestu, objasnio kako ste dali 18 hiljada po hektaru. Kad ste došli na vlast, 2014. godine, vi ste bili ministar, prvo ste to smanjili na 4.000 dinara, pa ste podigli na 7-8, pa na 12, pa evo 18 posle deceniju i po, da vratite na nivo koji je bio dok niste došli na vlast, a tada je bio oko 14 hiljada dinara. Jel ste vi normalni?

Šta znači 18 hiljada po hektaru proizvođaču krušaka, dunja, malina? Šta to njemu znači? Šta znači proizvođaču jabuka? Jedno prskanje za hektar jabuka je 18 hiljada dinara. I to je sve. Kako ste vi pomogli tom čoveku? Kako? Pa, nikako, baš vas briga. Vama je bitno da u medijima govorite kako vi pomažete seljake poljoprivrednike.

Krenuli ste sada po Srbiji da idete u sela. I znate gde idete? Idete kod ljudi, tamo podižete šatore, igrate, pevate, veselite se, date besplatnu hranu, jelo, piće, zovete te ljude da dođu na taj vašar, da barem malo zaborave na muku. Vraćate se na mesto zločina i smejete se. I tražite opet od njih podršku.

Znate, može šator, ljudi smo, može i proslava, nije problem, ali šta smo imali pre toga? Kako ste se pre toga odnosili prema njima? Jel ti ljudi mogu da pristojno žive u svom selu od svog rada? Ne mogu. Nikoga niste više ponizili i osiromašili od srpskog seljaka u ovih deceniju i po vaše vladavine.

I sada, naravno, šta drugo – hleba i igara. Hleba i igara, da zaborave ljudi na svu muku – evo, ponovo nas podržite, glasajte za nas, a mi vam obećavamo da ćemo sad da uradimo sve ono što je bilo loše, da ćemo sad sve to da popravimo. I to tako vi zamišljate.

Ono što se dešava svih deceniju i po, u svim vladama, pa i u Vladi Đure Macuta, je sistematska izdaja, izdaja naroda i građana Republike Srbije, prodaja teritorije, prirodnih bogatstava, poljoprivrede i svega ostalog.

17/2 JJ/LjL

Nisam vas čuo, ministre Glamočiću, da ste ikad pomenuli slučaj PKB-a. Jel mislite da je tu napravljen dobar posao, da ste najveći kombinat u ovoj zemlji i 17 hiljada hektara, koji je hranio ne Beograd nego Srbiju, poklonili Arapima? Baš kažem: "poklonili". Jel vi mislite da je to dobro? Protivzakonito ste prodali poljoprivredno zemljište. Republički javni pravobranilac je osporio to. Tada je Zorana Mihajlović bila ministarka. Vlada Aleksandra Vučića je preglasala republičkog javnog pravobranilaca, promenila je uredbom i omogućila da se Arapima proda PKB i 17 hiljada hektara oranica u Beogradu, mehanizacija osam hiljada grla krava i sve ostalo.

Zašto ste to uradili? Da bi sada kroz eksproprijaciju plaćali to zemljište i po pola miliona po hektaru za EKSPO tri, četiri hektara po hektaru država Srbija sada kupuje od Arapa i plaća ga sto hiljada ili petsto hiljada evra. Ko normalan bi to uradio? Pa, čekajte da li ste znali da se gradi auto-put? Zašto ste to prodali? El to nije korupcija? Zar to nije kršenje zakona? Nažalost, ovo Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je spavalo ništa nije uradilo ni po toj krivičnoj prijavi koju sam podneo, ja sa svojim kolegama. PKB je školski primer zloupotrebe službenog položaja, školski primer kako ste zloupotrebili položaj i omogućili profit stranoj kompaniji.

Šta radi ta strana kompanija danas? Šta je razvoj poljoprivrede tu? Rasprodaje krave? Ne znam da li je ostalo još hiljadu grla ili ne, nemam informaciju, ali ne rade ništa. Znate šta rade? Pakuju naše seno odavde, slamu u brodove i voze u Emirate da hrane kamile. To rade. To je ta vaša investicija. Date PKB Arapima, oni ugase proizvodnju i šalju hranu u Emirate. Bravo, ministre, svaka čast, to je prava poljoprivredna politika, baš kako vi to znate da radite i da vodite.

Šta se desilo sa deset hiljada hektara koje ste isto Arapima dali u Vojvodini? Šta se tu dešava? Sadili neke borovnice, osušilo se, pokušavali nešto da rade, ništa. Uzeli ste od naših paora tih deset hiljada hektara koje bi oni mogli da obrađuju i dali ste Arapima. Ne prodajte vi samo poljoprivredno zemljište, prodajete i prirodna bogatstva.

Dakle, ovo što se dešava u istočnoj Srbiji je skandal nad skandalima. Uopšte nije bitno da li je to kineska kompanija, australijska, američka, ruska, koja god da je, suverena država mora da brine o svojim interesima i svom narodu. Šta ste uradili? Poklonili ste najveće nalazište zlata i bakra u Evropi i jedno od najvećih u svetu kompaniji "Zijin Mining", poklonili.

Ministre, znate da poljoprivredno zemljište ne bi trebalo da bude predmet prometa sa stranim firmama. Preko noći na teritoriji Bora su nečiji vinogradi, pašnjaci, voćnjaci, šume prenesene u vlasništvo strane kompanije, tako što je država Srbija sprovela eksproprijaciju u korist strane kompanije. Zamislite tu situaciju? I dan danas su neki ljudi na sudu, traže obeštećenja. Oni koji su otišli da brane kada su ušli bageri da im krče njive i vinogradi i šume, pohapšeni su, pokupljeno im je oružje i rečeno – idite, žalite se sudu, podnosite tužbu ili u poresku upravu da vam isplatimo ono koliko mi smatramo da to vaše zemljište vredi.

18/1 JD/JG 12.55 – 13.05

Drugi deo problema je što tu na tih 2.000 hektara, što nam je Bog dao, se nalazi preko 400 tona zlata po procenjenim rezervama, preko 15.500.000 tona bakra. Vrednost se meri stotinama milijardi, minimum po današnjim cenama oko 200 milijardi evra to vredi. Ljudi, pa mi smo kroz istoriju od Nemanjića do danas koristili naša prirodna bogatstva i resurse da budemo stabilna i ozbiljna država. Šta se vi sa tim uradili? Poklonili, i ćutite o tome, sve vreme pričate o „Ziđin Koper-u“ i RTB Boru. To su dve različite stvari.

Recite istinu građanima. Jedno je RTB Bor i „Ziđin Koper“ i 5.000 ljudi koji tamo radi. Drugo je ovo „Ziđin Majning“ pa ni to nije bilo dosta, pa ste otišli u Zaječar, sada tamo otvarate „Čukaru Peki“, u Zaječaru je „Malka Golaja“, ista stvar, isti „modus operandi“, nađeno nalazište zlata i bakra. Hajdemo Zaječar!

Celu istočnu Srbiju poklanjate kinskim investitorima, dozvoli ste da Kinezi danas u Boru i u Zaječaru kažu našim građanima – idite do Paraćina, do Paraćina je sve naše. Jeste li ste svesni vi toga? Dozvolili ste da u suverenoj državi radnici iz Kine rade po nekim drugim zakonima, a ne važećim zakonima Republike Srbije. Ko će to normalan da uradi, da dozvoli da tamo imaju neka svoja obezbeđenja, da rade šta god hoće, da niko ne može da ih izbroji. Oni su postali građani prvog reda, a ljudi naši koji žive u celom tom kraju Majdanpeka, Bora, Zaječara su građani drugog reda. To je izdaja svog sopstvenog naroda.

Da li je išao neko od vas tamo da razgovara sa tim nesrećnim ljudima u Slatini, Ošrelji ili bilo gde? Nije. A, nećete, baš vas briga, idete samo tamo gde možete da se promovišete i da se slikate i snimate. Tamo idemo mi obični ljudi i običan narod da čuje barem muku tih ljudi i da probamo da iznesemo u javnost ovo što im se dešava. Celu istočnu Srbiju predajete i poklanjate i pravite neviđenu štetu državi Srbiji u svakom smislu i građanima Republike Srbije.

Pravite tamo situaciju kao sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je primer takve politike. Od 2012. godine do danas. Vodili ste i dogovorili ste strateški vođene akcije da se sever Kosova preda Albancima. Potpisali ste 93 sporazuma, barem one za koje znamo, koji su jedan po jedan razvlašćivali Srbiju sa teritorije severa Kosova i Metohije. I danas ste doveli do toga sa svojom politikom da građani napuste institucije, da ne učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova, da se Albancima omogući da upravljaju opštinama gde žive Srbi, da se razoruža policija i da dozvolite da danas Srbi na Kosovu i Metohiji žive kao u getu i da budu najugroženiji narod u Evropi. Do toga je dovela ova vaša politika i odluke koje ste vi donosili.

Potpisali ste još davne 2013. godine, prvi Briselski sporazum, u prilog 2013. godine. Taj Briselski sporazum koji ste potpisali tada u koaliciji SNS-a i SPS-a podrazumevao je i formiranje zajednice srpskih opština i dan danas nije formiran od 2013. godine.

Isto tako, taj sporazum je podrazumevao integraciju srpske policije u kosovski sistem, raspuštanje srpskih bezbednosnih struktura na severu, integraciju pravosuđa u kosovski sistem, održavanje lokalnih izbora po kosovskim zakonima, Jedinstvena policijska komanda za sever, Apelacioni sud u Severnoj Mitrovici u okviru kosovskog sistema, postizanje sporazuma o telekomunikaciji i energetici, dogovoreno da ni jedna strana neće blokirati niti podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka Evropskoj uniji, sporazume su potpisali premijer Srbije Ivica Dačić i takozvano Kosovo Hašim Tači. Skandal je da je uopšte sa njim taj sporazum potpisan.

18/2 JD/JG

Drugi Briselski sporazum 2015. godine, dogovoreni su opšti principi za zajednicu srpskih opština, odnosno preciziran je statut srpskih opština, naravno do danas ništa od toga. Sporazum o energetici kojim se osniva kompanija za snabdevanje električnom energijom na Severu Kosova i koja je registrovana po kosovskim zakonima i dobija licencu od kosovskog regulatora.

Međunarodni telefonski broj „+383“ za Kosovo i rad srpske kompanije MTS „Telekom Srbije“ kroz posebnu licencu na Kosovu. Godine 2017. potpuno integrisano pravosuđe u sistem, što znači da Srpski sudovi na Severu prestaju da rade kao institucije Republike Srbije, te da sudije i tužioci polažu zakletvu pred kosovskim institucijama. Predali ste 2017. potpuno pravosuđe na Severu Kosova i Metohije.

Dana 16. januara 2018. godine, se dogodilo ubistvo Olivera Ivanovića. Smetao je nekome. Smetao je nekome ko je sprovodio određene projekte. Govorio je on vrlo često dok je bio živ i u medijima koje su to strukture koje maltretiraju i proganjaju srpski narod na Kosovu i Metohiji. Govorio je da je to Milan Radojičić i tražio je zaštitu od BIA bojeći se za sopstveni život od Milana Radojičića kome ste vi dali tapiju na Kosovu i nad građanima koji dole žive da on sprovodi tu izdajničku politiku, da on bude taj koji će proganjati Srbe da on bude taj koji će zbog svojih kombinacija i biznisa koje kakve kriminalno koruptivnih i mafijaških da rasprodaje to što smo kroz istoriju imali i čuvali i naš narod dole.

U septembru 2020. godine, potpisuje se Vašingtonski sporazum u Beloj kući, dogovoreno je infrastrukturni i ekonomski projekti, jednogodišnji moratorijum, Srbija da prekine kampanju za povlačenje priznanja, a Kosovo da zaustavi zahteve za članstvo međunarodnim organizacijama. Prošlo je godina dana. Dogovorena je diversifikacija energetskih izvora i 5G bezbednosne odredbe. Dogovorena je obaveza Srbije da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Izrael u Jerusalim, a Kosovo istog momenta uspostavlja diplomatske odnose sa Izraelom i otvara ambasadu u Jerusalimu.

Godine 2021. – 2023. je period kada je krenuo proces ukidanja srpskih registarskih tablica. Srbija je prihvatila lične karte koje izdaju institucije u Prištini zbog prelaska administrativne linije 2022.

Srbi sa Severa Kosova su se kolektivno povukli iz kosovskih institucija, 5. novembra 2022. godine, policajci vratili uniforme i odluka je donesena na sastanku predstavnika Srpske liste i sprskih predstavnika u institucijama u Zvečanu.

Dakle, tražili ste od naših građana da se povuku iz institucija sa teritorije severa i to, navodno zbog tablica ličnih karata, itd. Srpska lista je saopštila da Srbi napuštaju skupštinu Kosova, vladu Kosova, četiri opštine na Severu, kosovsku policiju, pravosuđe i ostale administrativne institucije na Severu.

Dakle, posle toga, nikada nije došlo do jedinstvenog povratka u institucije, nije došlo, već određeni parcijalni procesi i Srbi ostaju potpuno na marginama.

19/1 TĐ/IR 13.05 – 13.15

Dozvolili ste da se briše identitet srpskog naroda na teritoriji celog Kosova i Metohije i severu Kosova i Metohije. Dozvolili ste da ne postoji više tabla sa srpskim natpisom, da ne postoji srpska zastava, da sve institucije budu preuzete, da nema više ličnih karata, da ljudi moraju da se prijave dole. Sve ste to dozvolili vašom politikom u prethodnoj deceniji i po. Sve ono što su imali građani na Kosovu i Metohiji, dok vi niste došli na vlast, više nemaju.

Dakle, 23. aprila 2023. godine bili su lokalni izbori. Srpska lista je bojkotovala. Izlaznost je bila tri-četiri posto, gradonačelnici postaju Albanci. Bravo. Super ste to uradili. Sa tri-četiri posto izlaznosti poklanjate i srpske opštine. Naravno, da biste pomogli Albancima da preuzmu te opštine, na vaš miting, čuveni, koji ste imali, doveli ste sve ljude iz institucija, ostavili prazne institucije dola, Albanci su ušetali. Znate, to nije slučajnost. Niste vi tako glupi. Znate vi šta radite. Doveli ste ljude ovde da biste ostavili otvoreni prostor da Albanci u tom trenutku preuzmu srpske institucije.

Sporazum o putu ka normalizaciji i implementaciji je i Aneks iz Ohrida. Aneks iz Ohrida je predviđao da dve strane, pazite, razvijaju dobrosusedske odnose, međusobno priznaju dokumente i državne simbole, poštuju teritorijalni integritet, ne blokiraju međusobno članstvo u međunarodnim organizacijama, razmene stalne misije, sprovedu zajednicu srpskih opština i tako dalje. Ohridski sporazum je dogovoren na najvišem političkom nivou i dogovoren je između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija uz posredovanje Borelja, Lajčaka i ostalih. Kako je tekao proces? Najpre se pojavio francusko-nemački sporazum iz 2022, pa Brisel 27. februara 2023, Sporazum o normalizaciji, pa Ohrid 2023. godine. Ko je učestvovao? Naravno, Aleksandar Vučić, jer ste vi pregovarački postupak čim ste došli na vlast podigli na statusni, a ne tehnički nivo, kao što je bio ranije. Direktor kancelarije Petar Petković i ostali, a Evropa, pre svega Borelj i Lajčak saopštili su da su sporazum kao i Aneks usvojeni i da su obavezujući na osnovu saglasnosti obe strane, tokom pregovora, bez formalnog potpisivanja sporazuma.

Dakle, 24. septembra 2023. godine, u 02.30 ujutru, dogodio se oružani sukob u Banjskoj. Selo Banjska. Tamo je došlo do pogibije određenih ljudi. Tamo je Milan Radojičić bio organizator te vojne akcije, priznao i prihvatio na sebe da je to on organizovao, preuzeo odgovornost, podneo ostavku na mesto ministra Srpske liste, doduše. Toliko o odgovornosti. Nikakvu odgovornost nije snosio za to što je tu akciju organizovao. Na koji način je prenosio oružje. Ko je i gde obučavao te ljude? Da li je država bila upoznata s time. I da vam kažem još jednu stvar. Pa kakva smo mi država, kakve su naše strukture bezbednosne i institucionalne, kakve su naša vojska i policija, ako nama jedan kriminalac treba da se bori za Kosovo i sprovodi dole nekakve sopstvene akcije?

To je Srbiju upropastilo i sve ono što smo možda imali kao šansu u međunarodnoj areni, da se izborimo za te naše Srbe i malo Srba koji su ostali dole da žive, za naše crkve i manastire, sve ste detonirali, detonirali! Od tog trenutka niko od međunarodnih institucija više ne želi da razgovara ni o čemu u Srbiji. I vi ne pominjete više Kosovo. Završena priča. Banjska je pečat. Banjska je pečat izdaje koju ste sproveli na Kosovu i Metohiji u poslednjih deceniju i po.

Posle toga je usledila, naravno, i odluka centralne banke Kosova o zabrani korišćenja dinara, početak primene zakona o strancima gde se građani Republike Srbije na Kosovu i Metohiji tretiraju kao strani državljani i za duži boravak moraju da regulišu boravišni status. Bravo! Svaka čast! Sve što ste ispregovarali na štetu je Republike Srbije i njenih građana. Prećutna predaja Kosova i Metohije dok ste ovde u

19/2 TĐ/IR

Knez Mihailovoj pevali „Veseli se srpski rode“. Je l' tako, Milice Zavetnice? Gde ti je kosovski zavet. Gde su puna usta izdaje kojima si govorila ovde, sedeći u ovoj klupi? Otišlo za nešto groša, je l'? Nema više borbe za Kosovo. Nema više izdajnika, ućutala si. „Veseli se srpski rode“ i „Nema predaje“ majce – to vam je ostalo. Celu državu Srbiju urnišete danas. Vi ste opasnost za celu državu, kao što ste bili opasnost za naše građane na teritoriji Kosova i Metohije, u istočnoj Srbiji itd. Znate, kada biste razgovarali sa običnim narodom na Kosovu i Metohiji, čuli biste šta ljudi zaista misle.

I taj nastavak predaje svega što su naša nacionalna bogatstva i rasprodaja Srbije se videlo na primeru „Rio Tinta“. Pa vi ste bili spremni da Jadar i Rađevinu predate zato što je to trebalo Nemcima, za litijumske baterije. Je l'? A mi da budemo rudnik, odnosno rudarska kolonija, i to je sve super: zapadna Srbija – litijum; istočna Srbija – bakar, zlato; Novi Pazar, Golija – zlato; Majdanpek, ne znam, svuda redom. Dakle, prekopavate, baš vas briga. Za šta? Za četiri ili pet procenata rudne rente kao Nigerija i kao Kongo. Tako se raspolaže privrednim bogatstvima, onim što bi mogao da bude na neki način stub razvoja ove države. Naša privredna bogatstva i naša blaga rasprodajete i poklanjate.

Pa ste još doveli „Rio Tinto“ u koji su umešani svi svetski prevaranti i ljudi koji se vode svojim običnim biznisom. Njih ne zanima kako će se živeti u Srbiji. Zanima ih samo sopstveni profit. Gde su tu oni? I to kaže Soroš. To je onaj Soroš čiji sin dolazi ovde i slika se sa vama po Srbiji. „Rio Tinto“ je u slučaju Gvineje, govorio sam o tome na pres-konferenciji, uz pomoć Soroša, Tonija Blera i Bernara Kušnera… Je l' su vam poznata ta imena? Ko su ti ljudi? To su oni koji dolaze ovde da se druže i da savetuju Aleksandra Vučića. I Kušner, i Toni Bler, i ovaj Sorošev sin koji dolazi ovde. Šta to radite, ljudi? Sa kakvim ste se đavolima uhvatili u kolo. Ti ljudi su u Gvineji uticali na pad vlasti samo da bi oni…

Ako vam je teško da sedite, gospodine Jovanov, napustite salu.

U Srbije je „Rio Tinto“ potrošio 155 miliona evra na raznorazne konsultantske usluge od trenutka kada ste navodno stavili tačku na taj projekat. Niste nikada stavili tačku. Obmanjivali ste građane pred izbore i govorili da ste sa tim projektom stali.

Evo, pogledajte kako izgledaju sastanci sa tim ljudima sa kojima se vi hvatate u kolo – Aleksandar Vučić i Ana Brnabić sa Aleksom Sorošem mnogo puta; Aleksandar Vučić i Toni Bler; taj Bernar Kušner je i sa Aljbinom Kurtijem; sastanci sa predstavnicima „Rio Tinta“ kojekakvim itd.

20/1 AL/MJ 13.15 – 13.25

To je jedna svetska i ozbiljna hobotnica koja ne želi Srbiji ništa dobro. Želi samo da oduzme ono što će im pomoći, da ostvare svoj sopstveni profit.

Znate, na početku sam govorio o zarobljenoj državi i zarobljenom pravosuđu i nepoštovanju Ustava, zakona i nepostojanju institucija.

Za razliku od Aleksandra Vučića i njegovog portala – Ko si bre ti, koji rešava probleme ako je u pitanju kanal ili kabal za struju, ali zaboravlja da odgovori na one probleme koji se tiču ozbiljne korupcije, javnih nabavki koje sprovodite, mi smo to radili, iz Narodnog pokreta Srbije, mnogo drugačije. Ovo su sve krivične prijave koje smo podneli protiv najvećih nosilaca javnih funkcija u državi za ozbiljna krivična dela. To što pravosuđe spava sada, nisam siguran da će to tako biti uvek. Podneli smo krivičnu prijavu protiv Dubravke Đedović Handanović, Biljane Komnenić i Vjekoslave Bobar za zloupotrebu službenog položaja Krivičnog zakona vezano za „Elektrodistribuciju Srbije“ i zloupotrebe javnih nabavki.

Podneli smo krivičnu prijavu protiv Bratislava Gašića, Dušana Bajatovića, Jovana Lazarevića, Slaviše Stojkovića vezano za gasifikaciju Ćićevca.

Podneli smo krivičnu prijavu proti Dane Šijan, Danijela Popović, Vladimira Mandića, Sandre Radojević Škodrić, Gorana Minića, Miloša Vidovića, Marine Šibalić, Nemanje Šegrt, Aleksandra Keniveša, Dragoljuba Nikolića, Dušana Tojagića, Radomira Vujadina, Dušana Živkovića, Relje Ognjenovića, Marka Popadića, Stanka Gujančića, Petra Rudanova, Jelene Medaković, Dejana Keser, Nebojše Makreza, Nataše Mihailović Vacić, Bojane Martinović, Gorana Minića, Milana Savića, Jelene Medaković, Dejana Matića, Milutina Miloševića, Milana Novovića, Vladimira Maksimovića, Branka Lakića, sve zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo – zloupotreba službenog položaja, a vezano za poslove privrednog društva „Ti end eM solušn“.

Podneli smo krivičnu prijavu protiv Ivice Dačića i Dragana Vasiljevića, takođe, vezano za zvučni top i korišćenje zvučnog topa tokom 15. marta i protesta.

Podneli smo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Šapića, Andreja Čupkovića, Radomira Vujadina vezano za zloupotrebu službenog položaja oko „Parking servisa“ i komunalnih preduzeća u gradu Beogradu.

Podneli smo krivičnu prijavu i protiv Ane Brnabić, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, zbog kršenja Ustava i zakona ove zemlje.

Podneli smo krivičnu prijavu i protiv, ima ih mnogo, Zorane Mihajlović i Ane Brnabić vezano za Rio Tinto.

Znate, te krivične prijave koje smo podnosili, to Tužilaštvo, čije god bilo, Zagino, Nenadićevo, Stefanovićevo, nije procesuiralo, nije nam dalo nikakav odgovor. Nikada nas nije pozvalo da damo neke izjave, uz dokaze koje smo dostavljali. Prave se mrtvi i ćute. Mislili su da su na taj način kupili svoju kartu da budu bezbedni i sigurni u ovom sistemu, a prevarili su se. Prevarila vas je i ta Zaga Dolovac, koja je deceniju štitila vaš kriminal i korupciju. Pravila se luda. Pravila se luda na sve ovo što su ministri radili i ovo što sam govorio do sada. Sad ste došli po nju. Sada dolazite po Nenadića. A doći ćete i po Stefanović. Samo on to još ne zna. To što on misli da može da se baškari u svojim stanovima i nekretninama od pola miliona evra, da se to zna, pa znate to vi. Vi ste mu to omogućili. Vi ćete ga za to dignuti jednog dana. Sve znate.

20/2 AL/MJ

Aleksandar Vučić vlada sa vama po mafijaškim principima. Svakome od vas je dao da nešto izmulja, ukrade, ali mora da prijavi, da napravi neke svoje kombinacije i poslove, i sve drži u fioci. S vremena na vreme pošalje inspekcije, Državnu revizorsku instituciju da utvrdi stvarno stanje šta radi EPS, šta rade „Srbijavode“, šta radi „Srbijagas“, šta rade „Srbijašume“, da vidi kako poslujete, kome dodeljujete poslove, kako to funkcioniše itd. I onda kad on odluči da mu više niste potrebni, onda nestajete. Fioka je duboka.

Nažalost, ja znam da među vama ima i časni ljudi koji su pristali da budu deo tog sistema. Znam da ljudi koji podržavaju danas vašu vlast, veliki broj njih vama veruje, veruje jer nisu svesni medijskih manipulacija koje sprovodite. Nisu svesni da su u zarobljenoj državi. Misle da to što vi radite zapravo je dobro za njih. Misle da je neko drugi kriv za sve loše što im se danas dešava u životima, šta god da rade, gde god da žive, čime god da se bave.

Vi potpuno sprovodite konverziju realnosti. Menjate istinu, ljudi. To što radite je sramota. Nisu građani Srbije o zaslužili. Vi niste spremni da izađete na izbore, časno i pošteno da pobedite ili izgubite. Niste spremni. Ne birate sredstva kako ćete da prekrajate narodnu volju. Ne birate sredstva kako ćete za sve ono što radite da okrivljujete druge.

Posle 15 godina vladavine još uvek nije došao taj dan da vi kažete – evo, podvlačimo crtu, odgovorni smo za to, to i to. Ja to nisam čuo. Zašto? Pa zato što vi želite da kažete da ste vi samo dobre stvari radili, a sve loše je radio neko drugi. I sve vreme pričate kako je neki bivši režim kriv za nešto. Kad… Koji je to trenutak posle deceniju i po kada ćete vi reći – pa odgovorni smo malo i mi? Neće to da se dogodi. Neće jer vi znate da je vama opstanak na vlasti, opstanak na slobodi. Nažalost, ne želim vam to ja. Time će da se bavi neka slobodna Srbija sutradan.

Sa druge strane, među vama je mnogo veći problem nego što ga vi imate sa studentskim pokretom ili sa opozicijom. Počeli ste između sebe da se ubijate. Uhvatili ste se u kolo sa ko je kakvim kriminalcima, ljudima iz sive zove, i mislite da će oni da vam pomažu zato što vas vole. Sve dođe na naplatu, pre ili kasnije. Danas kada ste na vlasti treba da brinete i razmišljate o tome kako će vas gledati Srbija sutra kada ne budete bili na vlasti, hoće li vas ljudi poštovati i uvažavati ili će vas se gaditi. Danas se o tome razmišlja. Nisu ljudi sa ove druge strane odgovorni ni za šta što se dogodilo prethodnih deceniju i po. Niko nije donosio odluke sem vas. Nisu studenti, koje nazivate blokaderima, ustašama, i mi ostali iz opozicije donosili nikakve odluke. Ukazivali smo na probleme, ko zna koliko puta, ovde u ovoj skupštini. Niste nikad hteli to da čujete. Sve što smo rekli, odgovarali ste kontra-napadom.

21/1 MV/CG 13.25 – 13.35

Nikada niste rekli – u redu, hajde razmislićemo, možda ste u pravu za nešto. Nikada niste rekli da u toj opoziciji sede i neki ozbiljni, kredibilni ljudi, ljudi koji imaju svoje porodice, koji imaju svoja zanimanja, koji imaju svoje poslove. Nikada niste rekli – čekajte da čujemo te ljude. Vi sada pozivate na dijalog, danas. Koga pozivate na dijalog? Posle gaženja države Srbije punih deceniju i po, posle batinanja ljudi, slanja inspekcija kojekakvih, vređanja na najgori mogući način.

Vaši mediji koji vas promovišu su postali trovačnica. Ti mediji truju građane Srbije. Ti mediji su klica podele srpskog naroda, srpskog društva. Doveli ste do toga da udara brat na brata. Doveli ste do toga da komšija sa komšijom ne razgovara. Doveli ste do toga… Krstite se, ministre Bratina, i treba da se krstite. Treba da idete u crkvu da se prekrstite malo, da se pomolite Bogu, a ne ovde.

Ti mediji su targetirali svakog ko se ikada usudio da kaže jednu reč protiv vlasti, da iznese svoje mišljenje, da nešto predloži drugačije. Svi su bili lopovi, tajkuni, strane sluge i plaćenici, ustaše, blokaderi, ljudi koji sprovode obojene revolucije, teroristi. To su reči koje je izgovarao Aleksandar Vučić. To su reči koje je izgovarala većina vas. Vi sada zovete te ljude na dijalog i kažete treba nam ujedinjena Srbija. Sada, kada ste shvatili da vas narod više neće, kada ste shvatili da dolazi kraj, vi pozivate na ujedinjenje. Pa trebali ste o tome da mislite mnogo ranije, kada ste trebali da razgovarate normalno sa ljudima.

Da ste normalno razgovarali, da niste urušili institucije, možda se ne bi desio ni Generalštab, ni nadstrešnica, možda se ne bi desilo ni to da se predaju srpski nacionalni interesi, možda se ne bi desila ni prodaja Kosova i Metohije, možda se ne bi desila i silna ubistva koja su dogodila i tragedije za vreme vaše vlasti. Da ste malo imali savesti i da ste imali obzira prema ljudima koji su na drugoj strani.

Jer, ja želim, zaista, istinski želim da država Srbija bude zemlja svih ljudi, u kojoj će građani biti zadovoljni, u kojoj će imati pravo na svoje mišljenje, ideologiju i politiku svaki građanin ove Srbije, gde se neće targetirati oni koji drugačije misle, da se neće gaziti oni koji su u institucijama sistema, da se neće slati inspekcija privatnim firmama koje ne podržavaju vlast, gde se neće studenti nazivati teroristima. Ja želim tu Srbiju.

Šta ste vi radili sve vreme? Preko ovih trovačnica i medija govorili o svima nama sve najgore. Ja sam, ne znam koliko dobio presuda u poslednjih deset godina. Evo, tu su. To su sve pravosnažne presude koje sam dobio, što protiv vaših medija, „Aloa“, Informera“, „Telegrafa“, „Pinka“, što protiv njihovih urednika, što protiv vas lično, koje sam tužio za gnusne laži koje ste iznosili o meni samo zato da bi mene diskreditovali kao političara, da biste me u očima javnosti i građana, koji ne mogu da čuju istinu, mogli da stvorite lažnu sliku i o meni i o drugim mojim kolegama iz opozicije i danas o studentima, kako smo mi krivi za sve ono što se danas dešava i mi smo ti lopovi, mi smo izdajnici i sve kako ste nas nazivali.

Znate, ovo je jedna od poslednjih mojih presuda koju sam dobio 17. marta 2026. godine protiv Dragana J. Vučićevića. Platio mi je 215.000 dinara. Ima mnogo toga, pošto vidim da brinete o tome kako opozicija, gde ide i gde se kreće slika. Znate zašto mi je platio to? Zato što me je nazivao lopovom, ponavljačem, da sam sa tastom opustošio Opštinu Trstenik, da sam hteo da ubijem predsednika Republike Srbije, organizovao Majdan i kojekakve druge gluposti i notorne laži. Naravno da je sud presudio da su to sve neistine.

List „Alo“ – opozicija preko tragedije hoće da nametne ponavljača Aleksića, gazi preko mrtve dece. Užas. Zloupotrebljavaju masakre, lešinare itd. Pravosnažna presuda.

21/2 MV/CG

List „Novosti“, koji je nekada bio ozbiljan list dok ga vi niste preuzeli, kaže – skandal u Skupštini, Srbija protiv nasilja se fizički zaletela na Rebrenovića, Aleksić udario pripadnika obezbeđenja. Svi mediji vaši, i „Pink“ i „Novosti“ i „Politika“ i „Informer“ i „Alo“, preneli su da sam ja profesora udario ovde kada je bio predsedavajući, odnosno policajca, a krenuo sam ka njemu. Svi! To su čuli građani Srbije i videli. Tako vi funkcionišete. Naravno da je sud presudio i tužilac da nikog nisam udario niti da postoji dokaz niti snimak i da se na snimku to jasno vidi.

„Srpski telegraf“ je prvi pokrenuo protiv mene monstruoznu kampanju, protiv moje porodice. Pošto se ovih dana samo bavite porodicom predsednika Vučića i on sada plače, on koji je sve i svja u ovoj državi, kako neko dira njega i njegovu porodicu. Kao da mi drugi nemamo porodice. Kao da ti studenti nisu nečija deca, o kojima govore sve najgore. Kao da o meni, mojoj supruzi i tastu niste milion puta u deset godina ponovili notorne laži. I znate da nije istina, jer da jeste uhapsili bi me dosada. Ali, nema veze, zgodno je da se ja kaljam i da kao politički protivnik budem provučen kroz blato.

Bili su tekstovi: „Aleksić opljačkao Opštinu Trstenik“, „Sada prvi čovek Narodnog pokreta Srbije nameštao milionske poslove prijateljima“, „Opljačkani milioni sa tastom, sa ženom“, „Aleksić muljao gde je stigao, lopov“ itd. Evo šta kaže sud – konstantno objavljivanje neistinitih informacija o Miroslavu Aleksiću, koje su po svom sadržaju i uvredljive, koje nisu iznete u okviru političke debate niti kao reakcija na tužiočeva politička izlaganja, isključivo su iznete da se povredi ugled i čast i da se tužilac omalovaži kao ličnost, a u javnosti predstavi u najgorem mogućem svetlu. Tome služe vaši mediji, vaši tabloidi.

Onda kažete – iz budžeta Aleksić izvukao 24 miliona, ojadio Trstenik. Kaže u ime naroda presuda – tužilac nikada nije osuđivan, to sam ja, i protiv njega se ne vodi krivični postupak po službenoj dužnosti, te iznesene informacije kojima se tužilac karakteriše kao amoralna, apatična ličnost, kao i korumpirani političar koji je nezakonito stekao novac, predstavljaju grube neistine. Rekao sud.

I tako dalje, neću sad da čitam dalje, ali moram zapravo još dve stvari. Jedno je ova stvar da sam sa tastom pokrao 50 miliona, 55, 24, ne znate ni vi više koliko, jedna u niz tih presuda protiv raznih medija. Tuženi su bez ikakvog osnova i razloga objavili sve ove neistinite, uvredljive informacije o tužiocu, kao i o tužiočevoj supruzi i tužiočevom tastu.

Jedna od zanimljivih presuda, a imam je protiv „Informera“, protiv „Novosti“ više puta itd., kaže da sam ja sa Zlatkom Kokanovićem organizovao i imao precizan plan za izazivanje Majdana u Srbiji. Objavljeno 8. avgusta 2024. godine. Svi mediji preneli. Svi mediji preneli da sam ja hteo da organizujem Majdan. I to šta kažu „Novosti“?

22/1 MZ/LjL 13.35–13.45

Kažu: "Organizatori protesta u Beogradu, 10. avgusta, predvođeni Miroslavom Aleksićem i Zlatkom Kokanovićem, sačinili su plan za izazivanje haosa i nasilja u tri tačke. Treći korak je prelazak sa pasivnog otpora na aktivni oblik vršenja nasilja, kada bi se iz slobodnih zona i gradskih ulica demonstranti brzo koncentrisali ispred zgrade Predsedništva a zatim izvršili upad, sa krajnjim ciljem da izvrše linč i ubiju predsednika Vučića".

Dakle, atentat na predsednika Vučića. To su vaši mediji pisali, da ja želim da ubijem Aleksandra Vučića. To je prenosio "Pink", svi su to prenosili, sve društvene mreže. Ali, u strahu su velike oči. Ne želim ja ništa loše Aleksandru Vučiću. Ja mu želim dobar život i dobro zdravlje, da bi mogao pred srpskim slobodnim institucijama jednog dana da odgovara.

Mene možete da zovete kako god hoćete, navikao sam na to. To će vama svima na neki način služiti za čast i podsetnik jednoga dana kad se budemo sreli, jer znate vrlo dobro da sve o čemu pišete, sve što govorite o meni, su laži. Zapravo, ništa i nemate da kažete, jer da imate nešto ozbiljno, to bi već i te kako bilo i objavljeno.

Ja hoću sada da se obratim i građanima Srbije, penzionerima, privrednicima, studentima, poljoprivrednicima, lekarima, profesorima, sportistima, svim građanima Republike Srbije, da shvate da država Srbija pripada njima, pripada narodu, narod je taj kome ova država pripada, da budu svesni toga da je jedna grupa ljudi uzurpirala danas državu Srbiju i njene institucije, privatizovala je i podredila sebi, mala grupica ljudi, sa idejom da svi mi drugi ćutimo, budemo podanici i služimo njima, da budemo sluge u tom njihovom novom poretku.

U tom novom poretku nema mesta za ljude sa kičmom, za ljude koji imaju svoje dostojanstvo, kredibilitet, autoritet. Ima mesta samo za poltrone koji se bore za nekakve funkcije, koji ne razmišljaju šta će sutra biti sa njegovim komšijama, rođacima, prijateljima, decom, nego samo kako će danas da prežive. Njih nema mnogo, ali su dobro organizovani.

Imaćemo priliku, poštovani građani Srbije, nadam se vrlo brzo, da ustanemo svi i kao slobodarski narod na izborima koji dolaze se oslobodimo iz okova i kandži tog jednog uzurpatorskog mafijaškog režima, da oslobodimo i njih i nas, jer ima i onih koji su među njima u kandžama, koji nisu slobodni ljudi, koji moraju da rade nešto što možda i ne bi radili, kojima se preti, koji se ucenjuju. Njima treba pomoći.

Pomoći ćemo im tako što ćemo uspostaviti, poštovani građani Srbije, sistem u kome nijedan pojedinac neće biti iznad tog sistema, sistem koji će raditi za građane a ne za elitu na vlasti, sistem u kome će biti jednaki i poljoprivrednik i ministar, sistem u kome svi moramo da poštujemo pravo i zakone, sistem koji će lopovima da sudi, sistem koji će da hapsi kriminalce, sistem koji će da suzbija korupciju a ne da je razvija, sistem koji će da radi za Srbiju, za budućnost, za našu decu.

Treba da se izborimo za sistem u kome će obrazovanje biti stub društva, u kome će zdravstvo biti dostupno, građani moći da se leče, da imaju dobre zdravstvene usluge, sistem u kome će poljoprivreda biti iskorišćen potencijal i šansa, u kome će poljoprivrednici živeti normalno od svog rada a građani Republike Srbije imati dovoljno bezbedne i zdrave hrane sa srpskih njiva. Treba da se izborimo za sistem u kome će pravda biti dostižna, sistem u kome tužioci neće odlučivati o pokretanju postupaka naspram članske kartice i knjižice, nego zakona i Ustava, sistem u kome sudije neće suditi na osnovu podobnosti onih kojima se sudi, aktuelnoj vlasti, nego pravde i prava.

Treba da se izborimo za sistem u kome će policajac biti prijatelj svakog građanina Republike Srbije, koji će biti tu da zaštiti i staricu koja prelazi preko puta, ali i studenta koji se buni jer država ne radi nešto što je dobro, policajca koji

22/2 MZ/LjL

će biti tu da zaštiti i vašu imovinu i da vas zaštiti od kriminalca i da bude prijatelj svakog građanina Republike Srbije.

Treba da se borimo za sistem u kome će se izbori održavati onda kad to zakon i Ustav regulišu na vreme, da se zna kad će koji izbori biti i da izbori budu praznik demokratije. Za sistem u kome niko neće smeti nikoga da ucenjuje ili da kupuje glasove na bilo koje načine, da maltretira zaposlene u javnom sektoru da donose sigurne glasove, kapilarne glasove, da moraju da idu na kojekakve mitinge, slavlja itd. Za sistem u kome će izbori zaista i istinski biti praznik demokratije, gde nećemo imati ljude u fantomkama sa palicama, gde nećemo imati policijske kordone, gde ćemo imati građane koji će sa svojim porodicama mirno izlaziti na glasanje i po svojoj volji nekome pokloniti poverenje.

Za sistem u kome će vlast služiti narodu, a ne sebi. Za sistem u kome će se glasati za čoveka, glasati za ljude, kako na lokalu, tako i ovde u Skupštini, da građani Srbije znaju ko će biti njihov predstavnik iz bilo kog grada, ko će se boriti za njihova prava, za njihova mesta, a ne sistem u kome je sve podređeno političkim vođama koje odlučuju o svemu u ovoj državi. Sistem u kome neće biti priče da li su izbori pokradeni, da li je bilo slobode medija, da li su davani poklon-paketi, da li je poklanjan novac iz budžeta građanima, određenim građanima.

Sistem kao što je i u nekim drugim normalnim državama, gde će vlast biti smenjiva, gde će biti potpuno normalno da vlast koja ne radi dobro ne dobija poverenje građana i da bude smenjena. Smenjivost vlasti je kvalitet demokratskog društva. Da imamo sistem koji neće razvijati autokratiju, koji neće težiti diktaturi, sistem u kojem će mediji istinito i blagovremeno informisati građane Srbije o svim važnim i bitnim stvarima, kao što to kaže Ustav Republike Srbije. Sistem u kome nećemo jedni druge nazivati najpogrdnijim nazivima u javnom prostoru, napadati jedni drugima porodice i spremati se na kojekakve ulične obračune tokom izbornog dana.

23/1 MT/JG 13.45 – 13.55

Taj sistem je moguće izgraditi, ali ne mogu da ga izgrade ljudi koji su ga razgradili i koji su uporno i sistematski razgrađivali sve ono kvalitetno i vredno što jedna država i jedan narod treba da imaju.

Razgrađen je patriotizam i prava nit nacionalna koju svi mi danas imamo, koji volimo državu Srbiju i volimo ovu zemlju više od bilo čega drugog, želimo dobro. Ja želim dobro svima u ovoj zemlji, i vama koji ste sve ovo uradili, ali tek posle odgovornosti.

Nažalost, taj sistem ćemo morati da uspostavimo pobedom na nefer izborima. Ti izbori neće biti ni fer ni pošteni. Izbori koji čekaju Srbiju će verovatno biti istorijski kada govorimo o pritiscima, podvalama i marifetlucima, na marifetlucima na koje će vlast biti spremna. Ali, ja pozivam slobodne građane Srbije da budu na to spremni i da znaju da je moć u rukama građana. Niko nije pobedio sopstveni narod. Narod je danas ustao, narod danas želi red i poredak, narod danas želi stabilnost, a to sve više nemamo. Nama treba promena i treba nam stabilna država posle promene. Mi više nećemo biti faktor stabilnosti niti u Srbiji, niti na Zapadnom Balkanu, niti u Evropi.

Nažalost, vlast u Srbiji na međunarodnom planu ne propušta priliku da nas svađa sa komšijama, da zloupotrebljava određene nacionalne elemente za svoju kampanju i politiku. Ja želim da mi budemo dobri sa našim susedima, sa komšijama. Valjda je u životu najvažnije da budete u dobrim odnosima sa vašim prvim komšijama, jer su oni tu da vam se nađu i u dobru i u zlu, i kada treba da pevamo i kada treba da plačemo. Ja želim da vlast zaista u tom novom sistemu razume potrebe građana Srbije i da prioritet budu potrebe građana Srbije, da se prioriteti drugačije utvrđuju. Ne treba nam elita. Ja ne želim sistem u kome ćete da se setite, kao sada pred izbore, da ste narodni ljudi, pa da idete u šatore, igrate, pevate. Ja znam da to Siniši Malom ne prija, ali on to mora, on je elita.

On nije čovek iz naroda, kao i mnogi drugi ljudi, on se nekako i snalazi. I Gašić ume da odigra kolo. Gledam ovu Adrijanu Mesarović, ne zna ništa, ni kolo da igra, ni da igra nešto drugo, ne zna ni da peva. Isto važi i za većinu ovih drugih. Nije ni za šator.

Znate, ne možete da glumite da se narodski čovek, to ili jeste ili niste. Vi ste elita. Vi ste elita, a želite da se predstavite kao običan narod samo zato što tu vidite priliku i šansu da još jednom, po ko zna koji put, obmanete te građane da vam daju podršku, posle deceniju i po. Jedino ste tu sada videli priliku i zato idete po selima i zato organizujete te manifestacije, šatore itd., zato što želite da se pokažete da ste narodni ljudi.

Pevajte. Ko peva zlo ne misli, problem je što to nije iskreno, ni pevanje, ni igranje. To je sve sa sračunatim ciljem, i znam da to vama ne prija.

Morate to da uradite, morate da se borite za opstanak na vlasti. Ne znate šta će sutra biti, a biće ništa drugo nego uspostavljanje reda, poretka, prava, Ustava, zakona, institucija, normalne države. U normalnoj državi svaki ozbiljan domaćin, pošten čovek nema razloga niti da se boji, niti da strepi. Radi svoj posao, država je tu da mu služi.

Srbija je bogata zemlja, ali samo uzalud vlast troši novac. Kada bi novac koji imamo bio usmeren zaista na potrebe građana i zaista na razvoj Srbije, kada bi sistem se borio protiv korupcije, a da je ne podržava, sve bi bilo drugačije. I ja sam siguran…

23/2 MT/JG

Mi smo kao Narodni pokret Srbije, pošto stalno govorite kako nemamo ideje, nemamo planove, nemamo programe, evo ovo je knjiga na 230 strana. Zove se „Program Srbija sutra“. Plan privrednog razvoja Republike Srbije do 2030. godine i osnove za 2035. godinu. Sve je napisano. Pisali su neki ljudi koji se razumeju u ovo. Ja nisam poput predsednika Vučića da se u sve razumem. Ja ono što znam to i radim, za razliku od njega koji se razume u sve, od poljoprivrede, do porađanja žena, do nuklearne energije, ekonomije i svega ostalog. U sve se razume. Ali, imamo ljude, imamo tim, koji su spremni da svoje znanje, kredibilitet, iskustvo stave državi na raspolaganje. Tu se nalazi sve. I kako se uspostavljaju institucije i kako se dolazi, zaista, do prosečne plate od 1.500 evra za građane u Republici Srbiji, kako se podiže BDP, kako se suzbija korupcija, kako se uspostavlja transparentan sistem trošenja budžetskih para i mnoge druge stvari.

Dakle, da, imamo program. I, da, u državi Srbiji postoji mnogo pametnih, sposobnih, vrednih ljudi, ljudi koji su danas marginalizovani samo zato što misle svojom glavom, ljudi koji danas vode najozbiljnije svetske kompanije, koji služe svetu, poput naših lekara koje mi školujemo, mi investiramo i u njih i u sve druge da bi odlazili da razvijaju druge zemlje i druge države. Ti ljudi su spremni da se stave na raspolaganje svojoj zemlji. Nema čoveka u državi Srbiji koji nije spreman da se patriotski odnosi prema svom narodu i svojoj državi. I ima ih, ali nažalost na površinu su isplivali neki drugi koji ne žele takav sistem i koji sprovode sve suprotno od onoga što sam ja danas govorio. Neće da se valjaju u politici, jer ste svesno od politike napravili jednu prljavu profesiju.

Politika postoji svuda u svetu. Političke stranke postoje u svim demokratskim društvima. Politička stranka je institucija. Treba svaki čovek da je ponosan koji kroz bavljenje politikom dođe u poziciju da pomogne svom narodu, da pomogne svojim građanima, da učini neko dobro delo. Politika treba da služi tome da bude sredstvo da sa njom učinimo nešto dobro za svoju zajednicu, za svoju državu, za društvo, a ne sredstvo za lične beneficije, bahaćenje, pljačku, bogaćenje ili bilo šta drugo. Postoje zemlje koje su u vrlo kratkom periodu uspele da naprave strahovito veliki zaokret i da iz situacije u kojoj se mi danas nalazimo dođu na zelenu granu, i to za vrlo kratak period. Imamo u blizini Poljsku, imamo Estoniju, a imamo nešto dalje zemlje poput Singapura, koje su svojevremeno bile zemlje sa najvećim stepenom korupcije i potpuno razbijenim sistemom, a u kojima je danas korupcija maltene potpuno izopštena i ne postoji. To su države u kojoj se zna ko šta radi, u kojoj se zna ko je predsednik i šta on radi, u kojoj se zna ko je premijer i šta on radi, u kojoj se zna ko je predsednik Skupštine, šta on radi, ko su ministri, ko su narodni poslanici, ko su direktori. Oni za to bivaju plaćeni adekvatno, za obavljanje svog posla. Oni predstavljaju državu Srbiju i brinu o institucijama.

Predsednik države, da, treba da bude najplaćenija funkcija u državi Srbiji, jer on predstavlja Srbiju, a ne da se vodimo lažnom demagogijom sa nekim platama koje su minorne zato što se kroz korupciju svi drugi finansiraju. Znate, to je nakaradan sistem i kad ga tako, nakaradno, postavite on ne može ni da proizvede ništa dobro za državu.

Nije ni vama lako da se branite sada i da pokušavate da pravdate sve što se dešava punih deceniju i po u Srbiji, ali sami ste sejali, sami ćete i da žanjete to što ste sejali. Svako je gospodar svoje sudbine, svako odlučuje o svojoj budućnosti, gde će biti sutra i šta će raditi.

24/1 JJ/IR 13.55 – 14.05

Ono što jedino ostaje svima nama kao pečat, to je obraz, čast i moral. Šta god u životu radili, gde god bili, to se jednom samo može izgubiti. Ne može se čast dva puta izgubiti, samo jednom može da se izgubi. Prema tome, ja mislim da vi ste sada na prekretnici da dozvolite da u ovoj zemlji Srbiji, da stvari idu svojim tokom, u smislu institucija i predstojećih izbora, ili ćete da poslušate narodnu volju, a znate da u ovom trenutku narodna volja većinski vas ne podržava, ili ćete da nastavite da se svim raspoloživim silama, zloupotreba institucija, kriminalaca i svega ostalog borite ne birajući sredstva da opstanete u vašim foteljama, da opstanete na vlasti u državi Srbiji.

Ne zaboravite da se pored nas koji smo opozicioni političari, koji smo se opredelili da budemo sa ove strane i da se borimo protiv ovog sistema, vi danas najstrašnije borite protiv dece, protiv naše dece i protiv vaše dece, protiv budućnosti ove zemlje. Nisu ti mladi ljudi ustali zato što ih je sila na to naterala. Ne, naterala ih je muka. Nisu ti momci i te devojke na ulici godinu i po dana i svi drugi građani Srbije zato što nemaju preča posla. Pa, svako bi voleo da radi svoj posao, da se bavi svojim zanimanjem i da nema potrebe da izlazi na ulicu, da nema potrebe da se sukobljava sa policijom, da normalno može da bira i da bude biran. Svi normalni ljudi danas to žele.

Ja ne želim nijednog trenutka da slušam te priče kako su ti mladi ljudi teroristi, strane sluge, plaćenici, sprovode obojene revolucije i tako dalje. Sva sila i moć je kod vas. Vi ste ti pod čijom kontrolom su sve institucije, sva ministarstva sile, pravosuđe, vojska, sve bezbednosne službe. Pa, ako neko od stranih faktora želi da ugrozi suverenitet i stabilnost Republike Srbije, pa opet ste vi krivi, jer vaše službe bezbednosti ne rade svoj posao valjano i adekvatno. Ako mogu te neke strane službe da vršljaju ovde po Srbiji, pa šta rade naše službe? Šta radi naša BIA? Naša BIA umesto da brani državu Srbiju i naš poredak, suverenitet, interese države Srbije proganja političke neistomišljenike ovoga režima, a Vojna bezbednosna agencija službi da u određenim trenucima, kao što je to bilo vezano za ovaj gasovod, kad je napravljen čitava predstava i ona bude uvučena u to blato političko i služi je li vlasti sa time da odigra jednu ulogu u jednoj maloj predstavi kako je, jel te, bio je pokušaj terorističkog napada i više niko o tome ne priča ništa.

Službe bezbednosti ste potpuno preuzeli i služe vam za odbranu vaše politike i poretka i režima, ne države Srbije. To je opasno za državu Srbiju. Ja vam to govorim kao neko ko živi ovde, čija deca živi ovde. Ja želim da ovde živim, želim da budemo bezbedni. Nisam spreman da se na Srbiju izleće kako god ko stigne, da danas te strane službe vršljaju ovde zato što su naše slabe, a slabe su jer ne rade svoj posao, jer ste ih politizovali.

Postavili ste u BIA Vladimira Orlića. Nije ništa čudno, posle Bratislava Gašića svako drugi je mogao da uđe u BIA, kad jednom slomite taj sistem onda svako drugi može da bude šta god hoće. Uspostavili ste sistem da danas svako može da bude ministar, to je nekada imalo neku težinu. Nekada je imalo težinu biti narodni poslanik, to je nosilo i odgovornost sa sobom, ta funkcija je bila ozbiljna, to su bili viđeni ljudi. Ovde u ovim klupama je nekada sedeo Ivo Andrić, u ovim klupama. Možda ja i nisam dostojan i ovi ljudi koji sede sa mnom, ako vi smatrate da ste svi vi dostojni, u redu, nema nikakvih problema. To samo govorio o vašoj svesti da čujete i razumete sve ovo što sam vam govorio, evo još malo pa četiri sata puna.

24/2 JJ/IR

Mislim da sve što sam govorio i rekao, svako od vas je mogao da čuje i da razume, da je samo želeo i da je samo hteo. Nažalost, očito da to do vas ne dopire, barem do nekih, neki će verujem čuti. Verujem da će čuti neki građani Republike Srbije, verujem da će čuti i neki ljudi koji podržavaju i vas, ne samo da su protiv vas i da shvate da praktično sve što se dešava, ponavljam, u Srbiji u proteklih deceniju i po, dešava se isključivo zbog odluka koje ste vi donosili i politike koju ste vi sprovodili, i ono što je dobro, ako je dobro i ono što je loše, ako je loše. Građani su na kraju sudije. Ovde je samo problem što na toj izbornoj utakmici mi nemamo sudiji. I što na toj izbornoj utakmici vlast igra sa tri igrača više u odnosu na opoziciju i toga smo svi svesni, ali će ta pobeda slobodnog naroda, dostojanstvenog naroda Srbija u toliko biti i veća zato što nisu izborni uslovi fer i pošteni.

I, zato što ti slobodni građani Srbije nemaju ni svoje medije, ni nacionalne koje kontrolišu, nemaju ni novac da plaćaju šta god treba da se plaća. Nemaju para za ovakve skupove, šatore i sve ostalo što se dešavaju. Nemaju svoje tajkune, svoje firme koje su izvlačile novac i sada taj novac naravno usmeravaju, između ostalog i na izbore. Nemaju svoje batinaše, nemaju svoje kriminalce. To su samo obični ljudi i običan narod koji voli ovu zemlju. I, čini mi se da vas je vlast opila. Čini mi se da posle deceniju i po vladavine neki od vas su bogami poprilično dugo ministri, a neki su poprilično dugo i poslanici, da niste ni osetili taj najveći porok o kome je i Meša Selimović pisao u Tvrđavi, da je vlast najveći porok u čoveka. Evo, Bratislav Gašić se sada smeje, ne razume šta mu govorim. I, nije čudno, u redu, on je jedan od prvih tih predstavnika koga je vlast opila i koji je odlepršao u vasionu kao helijumski balon, misleći i živeći svoje snove da to njemu to zaista i pripada, da sve to što radi je potpuno ispravno, da se njemu desilo da on može da radi sve to što radi.

Znate, sve ima svoj početak i svoj kraj i svi mi kada se rodimo, sigurno je samo da ćemo da umremo. I, svaka vlast je imala svoj početak i svoj kraj. I, moj govor je imao svoj početak i imaće svoj kraj.

Zahvaljujem se građanima Srbije. Zahvaljujem se i vama koji ste sedeli da slušate, pošto je ovo jedinstvena prilika da građani znaju da mi ovde u parlamentu nemamo priliku da govorimo na ovakav način i da smo uvek limitirani motivima. Desilo se i to čudo da ste ispoštovali zahtev 62 narodna poslanika koji su tražili da se raspravlja o nepoverenju Vladi Republike Srbije. Desilo se da sam ja danas govorio o mnogim stvarima koji se tiču i ove vaše vlade, i prethodnih vlada jer svu sve jedna vrsta kontinuiteta.

Drago mi je da će i moje kolege poslanici, evo, posle pauze moći da govore o tome kako oni vide ovu vladu, a na kraju narod će suditi svima nama i istorija, a bogami i budućnost. Tako da hvala na pažnji, što se tiče mog prvog izlaganja, ja sam u ovom trenutku završio. Prijatno.

25/1 JD/MJ 14.05 – 14.15

Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije profesor doktor Đuro Macut.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i poslanici, uvaženi građani Srbije, danas govorimo o tome kakvu Srbiju želimo Srbiju rada ili Srbiju neprestanih sukoba, Srbiju dijaloga ili Srbiju blokada, Srbiju rezultata ili Srbiju političkih predstava.
Pre nešto više od 15 meseci preuzeo sam odgovornost da povedem Vladu Republike Srbije na poziv predsednika Republike gospodina Vučića, a taj poziv se ne odbija.
Da li ste zaboravili kako su tada izgledale naše ulice, da li smo mogli normalno da se krećemo, da idemo na posao, da idemo kod lekara, da se lečimo? Da li su studenti i srednjoškolci mogli da idu u škole da sede u klupama i amfiteatrima gde im i jeste mesto ili su bili izvedeni na ulice ili sprečeni da pohađaju nastavu, iako znamo da svaki izostanak u tom uzrastu predstavlja jedan veliki i nenadoknadiv gubitak i veliku prazninu u obrazovanju. Neki su tada govorili šta je godinu dana za nešto drugo. Godinu dana je previše u moderno doba u 21. veku.
Mnogi su mene pitali šta mi je to trebalo? A drugi su konstatovali kako sam hrabar čovek kada preuzimam ulogu predsednika Vlade u ovako teškom trenutku. Pitali su se ili konstatovali, jer su znali da sam u životu i karijeri sve postigao sam i samo sopstvenim radom i da nikome nisam ni za šta dužan.
Jesam, hrabar sam, a da li znate odakle potiče moja hrabrost? Potiče iz patriotizma i ljubavi prema mojoj, prema ovoj zemlji. Ne zaboravite ova zemlja i dalje ima ljude patriote, koji su potomci onih ljudi koji su pešačili Albanijom, koji su ostavili kosti na Krfu i Vidu, potomke onih Srba koji su dizali ustanak i hrabro se borili protiv fašista i pobedili.
Verujte mi duboko sam uveren i znam da Srbija i dalje ima takve patriote koji su spremni da učine sve na dobrobit svog naroda. Zbog toga tu odgovornost nisam prihvatio da bih učestvovao u dnevnim, političkim sukobima, već da bih zajedno sa svojim timom radio u interesu građana.
Kao lekar i univerzitetski profesor naučio sam da se problemi ne rešavaju bukom i raspravama, već znanjem, radom, odgovornošću i strpljenjem. Istim principima vodim se i danas. Zato ni danas neću odgovarati uvredama na uvrede, niti optužbama na optužbe. Građani od nas očekuju mnogo više od toga. Očekuju ozbiljnost, odgovornost i rezultate, a rezultati postoje.
U prethodnim mesecima nastavili smo da čuvamo ekonomsku stabilnost zemlje, da privlačimo investicije, da gradimo puteve i pruge, da ulažemo u bolnice, u škole, nauku i visoko obrazovanje. Nastavili smo da jačamo međunarodni ugled Srbije, da vodimo odgovornu, socijalnu politiku i da pripremamo našu zemlju za najveći razvojni događaj u njenoj savremenoj istoriji, a to je Svetska izložba 2027. godine. Nismo obećavali nemoguće. Obećavali smo rad i upravo smo rad ponudili kao odgovor na svaki izazov sa kojim smo se suočili.
Naravno, ne tvrdim da je ova Vlada bez greške, takva Vlada ne postoji nigde u svetu, ali postoji velika razlika između onih koji od odgovornosti beže i onih koji odgovornost preuzimaju. Mi od rada i odgovornosti nikada nismo pobegli.
Poslednjih meseci mnogo smo slušali o pojedinačnim slučajevima, o pojedinačnim izjavama, o različitim neslaganjima i pokušajima da se iz ovoga izvede zaključak kako država ne funkcioniše.
25/2 JD/MJ
Pojedinačne izjave ministara često izvučene iz konteksta i medijski spinovane manje su bitne od rada Vlade. Te izjave pojedinci zlonamerno koriste da bi se umanjili rezultati rada ove Vlade koji su i suštinski i značajni.
Moja poruka je jednostavna. Vlada Republike Srbije nije skup pojedinaca koji rade jedni protiv drugih ona je tim ljudi koji imaju zajednički cilj – da služi svojoj državi. Kao i svakoj porodici, postoje različita mišljenja, postoje trenuci kada se stvari moraju otvoreno reći i razjasniti ali ozbiljne porodice svoje probleme rešavaju razgovorom odgovorno i unutar svoje kuće, a ne tako što će ih pretvarati u spektakl. Tako ćemo nastaviti da radimo i u buduće.
Nisam dozvolio i neću dozvoliti da se pojedinačne situacije koriste kao izgovor za osporavanje rada čitave Vlade ili institucija Republike Srbije. Svako snosi odgovornost za svoje postupke, ali svi zajedno nosimo odgovornost za stabilnost države. To je odgovornost od koje nećemo odustati.
Danas će se možda izgovoriti mnogo teških reči. Već smo čuli neke od njih. Građani Srbije od nas ne očekuju da budemo najbolji u međusobnim optužbama. Očekuju da budemo najbolji u radu za njihovu decu, njihove porodice, njihova radna mesta i njihovu budućnost. Zato ovu raspravu ne doživljavam kao borbu za političku funkciju. Doživljavam je kao priliku da pred građanima Srbije još jednom pokažemo razliku između politike koja nudi rešenja i politike koja nudi samo kritiku, ne konstruktivnu, tračeve i izmišljene afere.
O ovoj Vladi neće suditi ni naslovne strane, ni objave na društvenim mrežama, ni dnevna politička prepucavanja, o nama će suditi ono što ostavimo iza sebe, izgrađene škole i bolnice, nove puteve, nova radna mesta, sigurnije institucije, bolji život građana i Srbiju koja ide napred.
To je jedini sud kojeg se ne plašimo. Zato danas pred vas izlazim miran sa punom svešću i odgovornošću koju nosim i sa uverenjem da smo radili časno, pošteno i u najboljem interesu Republike Srbije.
Još jednom. Ovoj Vladi neće suditi ni naslovne strane, ni društvene mreže, ni dnevno političke rasprave, sudiće joj Srbija, a pred tim sudom nemamo razloga da spuštamo pogled.
Sada nekoliko stvari i odgovora na izlaganje gospodina Aleksića i njegovo ponavljanje stvari koje smo već više puta čuli i sigurno više puta diskutovali u ovom visokom Domu.
Pre svega, primeri koji se odnose na mene i šta ti primeri nose, odnosno razne insinuacije i razne komentare. Kada govorimo o dešavanjima i različitim situacijama koje su bile u nedavnoj prošlosti mislim da je stvar na istražnim organima i na sudskoj vlasti da nastave da rade odgovorno i sigurno da donesu određene zaključke i da izvedu optužnice koje će sigurno rasvetliti određene kriminalne radnje, ubistva ili događaje koji su buli u nedavnoj prošlosti u Beogradu. Potpuno sam siguran da će se ovo uraditi na najbolji mogući način u interesu građana Srbije i da ja kao predsednik Vlade Srbije svakako da ne treba da diskutujem o tome i da unosim nemir u postupak istražni, a i samo komentarisanje ovakvih, da kažem, događaja unosi pritisak na pravosudne i istražne organe.
Čuvena priča o vili koju posedujem, mislim da radi javnosti i zbog građana Srbije treba konačno da bude zatvorena, porodičnu kuću koju smo supruga i ja kupili, odnosno za koju smo krenuli u inicijativu o kupovini datira s kraja 2024. godine, kada smo zaključili predugovor o kupovini. Svi papiri, svi ugovori, odnosno, sve novčane transakcije koje su bile od tog trenutka, pa do trenutka kupovine naše porodične kuće
25/3 JD/MJ
su potpuno jasne i transparentni i da su bili na bilo koji način sumnjivi već bi se pokazali i prikazali u različitim vidovima prikazivanja, brojnih kopija ili brojnih slika koje smo već mogli da vidimo više puta, a i danas tokom ove sednice. Prema tome, te stvari zaista nisu tačne i apsolutno nikakvu ne igraju važnost.
26/1 TĐ/CG 14.15 – 14.25
Naravno da je ovo jedan vrlo zanimljiv medijski spin, ali mislim da ono što jeste bitno jeste da su sva primanja koja posedujemo ja i moja supruga i sve ono što smo imali ranije, što smo stekli kao nasleđe ili ono što smo u dugačkoj karijeri koju imamo, a to je preko 35 godina rada, zapravo rezultat toga što imamo i nigde i ni za šta nismo ostali dužni. Sve je prijavljeno i Agenciji za borbu protiv korupcije i uredno se nalazi na sajtu te agencije, tako da je vrlo transparentno. I mislim da je ovo dužnost i svakog i sadašnjeg, a i budućeg funkcionera da prikaže sve što ima.
Prema tome, veoma sam ponosan, s tim što je moja porodica imala i stekla i što do ulaska u Vladu sam bio situiran čovek, tako da zaista nisam imao potrebu da se na bilo koji način okoristim o to. Zbog toga, gospodine Aleksiću, koji je tu, nemam potrebu da živim u državnoj vili, pošto je to bila još jedna od insinuacija. Uredno plaćam info-stan, struju i ostale komunalije. Pitam se samo, ukoliko bismo, futuristički gledano, vas videli u nekoj od uloga u kojoj se nalazimo mi članovi Vlade, ne znam, da li biste možda tražili da pređete u neku državnu vilu ili ne? Ne znam tačno kakvu vi imovinsku kartu posedujete i kakvo je vaše i formalno i zvanično obrazovanje da bismo mogli da vidimo kakvi su vam planovi.
Kada govorimo o nečemu što ste pomenuli, a to je zaštita elite na vlasti, mislim da je to jedno pitanje koje ide i u smeru potpuno logičnog razumevanja da patriotizam, koji posedujem ja i sigurno brojni ljudi, treba da bude jedno merilo kvaliteta, odnosno nečega o čemu će se i govoriti i što će biti standard i ubuduće u Srbiji. Moramo da negde u svom životu se okrenemo i onome da treba da vratimo našoj državi nešto. Da li ćemo kroz naš profesionalni rad ili možda u ovim situacijama, u kojoj se nalazim ja i drugi ljudi koji sede u ovom visokom domu, biti u stanju i imati dovoljno snage da kažemo da nam lični interesi i useljavanje u nekakve ili državne prostore ili korišćenje sredstava koje ovi uvaženi, da kažem, ljudi iz opozicije koriste, ali i svi članovi ovog visokog doma, kao prihode koje poseduju, možda će postojati trenutak da ćemo se toga, ukoliko smo veoma situirani, odreći.
Prema tome, sada ću da stignem do sledećeg jednog zanimljivog dela koji se odnosi na to da li ja radim i šta radim i da li radim volonterski i gde sve radim. Ja sam se odrekao plate funkcionera, odnosno predsednika Vlade i nastavio da radim, po zakonu koji mi to pruža, u bolnici, odnosno na Univerzitetu i sa velikim ponosom to i radim, a upravo da bih pokazao razliku koja možda ne postoji ili nije postojala ali dajući na taj način signal i dobru poruku da bi to tako trebalo i da bude i ubuduće. Puno kolega koji ovde sede su lekari. Ja pretpostavljam da dele moje mišljenje da treba da, pre svega, budemo i ostanemo u struci koju radimo, da ne prelazimo u klasičnu politiku, već da doprinosom, tim znanjem koje posedujemo zapravo oplemenimo politički život i smanjimo ove tenzije, koje su danas bile možda nešto manje nego uobičajeno, ali svakako koje pokrivaju čitav jedan spektar dešavanja i koje datiraju od daleke prošlosti pa do sada. Tako da ne vidim da je ova vlada odgovorna za sve što je navedeno, a nisam baš čuo ni konkretne primere sa prikazima šta bi to trebalo popraviti.
Jer jedino konsenzus koji treba da uspostavimo u ovom visokom domu je nešto što će Srbiju i pre nego što planiramo odvesti u razvijene i visokorazvijene zemlje Evrope. Nisam čuo konkretne primere bilo čega što bi bilo u skladu ili u sinergiji sa onim što radi Vlada. Konstruktivni predlozi su uvek dobro došli. Mislim da tako treba gledati na budućnost parlamentarnog života i političkog života u našoj zemlji. Setite se primera Velike Britanije. Velika Britanija ima opoziciju koja ima svoje ministre u senci. Znači, ako smatrate da treba da razgovarate adekvatno sa članovima mog kabineta, onda morate da imate jasnu platformu o čemu govorite. Treba dati konkretne primere. Mislim da prikaz nečega što je knjiga možda dobrih želja i
26/2 TĐ/CG
plemenitih namera nije u skladu sa realnosti koju trenutno imamo, pa optužbe na račun Vlade ili mene ne igraju baš toliko duboku ulogu jer se nisu suprotstavile suštinski sa njima. Znači, trebalo bi vratiti dostojanstvo ovom domu i razgovarati konstruktivno na svaki način.
Postavilo se pitanje da li zna za nas neko izvan ove Skupštine. Moram da priznam da se gospodin Aleksić ogradio, jer ja stvarno mislim da je dobar deo ljudi koji ovde sedi poznat izvan granica ove skupštine, ne samo Beograda već i Srbije, pa i Evrope. Lični primer će biti moj koji je godinama bio u najvišim evropskim forumima. Kada sam postao predsednik Vlade Republike Srbije, tada sam dobio čestitke iz Grčke, Holandije koja je jedna od naših najvećih političkih oponenata, Austrije, Italije, Španije, Rumunije i drugih zemalja. Znači, prepoznaje se nešto što je verovatno prepoznato i u Evropi kao novi kvalitet. Mislim da naša znanja, naše iskustvo, naše veze u inostranstvu i mogućnost da komuniciramo sa ljudima u Srbiji, obzirom da se bavim konkretno poslom koji me usmerava da svakoga dana viđam ljude, pretpostavljam da znači mnogo toga da doprinese ugledu i vidljivosti Srbije van granica naše zemlje. Prema tome, apsolutno se ne bih složio da ljudi ne znaju nikoga van ove sale ovog visokog doma. Znači, znaju nas i u Evropi i dalje.
Govorili ste o protestima na Slaviji prošle godine. Protesti su nastali posle nesrećnog dešavanja u Novom Sadu i mog dubokog pijeteta prema žrtvama koje su tada nastradale. Niko to nije uradio sa bilo kakvom namerom, istraga je u toku i ne treba da prejudiciramo i ne treba da nastavljamo s tim i da pravimo ponovo jedno zaustavljanje života Srbije i pravljenje okupljanja, protesta koji su uveli i mlade generacije u celu tu priču. Protiv toga sam bio od prvog dana zato se verovatno i nalazim na ovom mestu, jer sam potpuno racionalno shvatio da ne možemo biti potpuno inertni i bez razmišljanja. Ne možemo se deliti. Ljudi u akademskoj zajednici su vrlo konzervativni i strašno su uzdržani od komentara koji obično ne podržavaju onoga ko nešto želi da promeni. Ćutanje ne znači podržavanje, obično znači možda nešto sasvim drugo.
Prema tome, epilog toga jeste bilo zaustavljanje života u Srbiji u nekom smislu, a taj smisao jeste zaustavljanje obrazovnog procesa koji je apsolutno fatalan u 21. veku. Zaustavljanje rada škola, fakulteta, predstava lažnog pritiska na univerzitete. Lično učestvujem u radu univerziteta i niko od kolega na mom fakultetu nije trpeo tu vrstu pritiska da nije mogao da sprovodi nastavu, drži vežbe i predavanja. Prema tome, to stvarno nije bila stvar.
Iza toga je sledio jedan ciklus razgovora, i to četiri ciklusa prošle godine, gde sam vrlo spremno krenuo da razgovaram sa svojim kolegama na fakultetima ili dekanima ili rektorima državnih univerziteta u Srbiji, gde sam promenio sliku i mislim da je to najveći doprinos ove vlade u smislu stabilizacije situacije, jer da to nismo tada postigli, bojim se da bismo verovatno bili i dalje u stalnim nekakvim nemirima i potpuno neprihvatljivoj situaciji za jednu evropsku zemlju u ovom veku.
27/1 AL/LjL 14.25–14.35
U zemlji u kojoj nije bilo kakva sila davana, ništa se nije tada dešavalo što bi bilo tako usmereno da bi sprečilo nešto što je bio jedan demokratski prikaz nečega što se u Evropi klasičnoj apsolutno ne viđa. Ono što smo mi imali, to nije bio standard u Evropi.
Razgovarao sam sa brojnim evropskim liderima, jedan od njih je i premijer Grčke, Micotakis, koji je imao sličnu situaciju i koja je bila teško razrešena posle više godina. Ali, na koji način? Razgovorima. Znači, razgovori su apsolutno blagotvorni.
To je proisteklo u početku rada, znači, početak rada akademske godine, koji je bio pomeren značajno, ali smo sustigli novu akademsku godinu početkom novembra, upisali novu generaciju i započeli akademsku godinu i završili je na vreme ove godine. Međutim, to je usledilo određenim oscilacijama, a pre svega u upisu na državne univerzitete, iako je bilo 700 više upisanih studenata na beogradski univerzitet, što je u proteklih nekoliko godina više nego uobičajeno. To se može zapravo objasniti i time što je postojao jedan broj studenata koji su i prošle godine otišli van Srbije i vratili se ponovo ovde, ali, sa druge strane, potpuna dominacija atraktivnih fakulteta, kojih je, nažalost, samo četiri bilo u tom periodu, koji su potpuno svoja budžetska mesta popunili i tek jedna trećina studijskih programa je tada bila pokrivena. Ovo govori generalno za potrebama za strukturnim izmenama, za boljim studijskim programima.
Ali, ono što je za pohvalu, jesu fakulteti za obrazovanje učitelja i nastavnika razredne nastave, koji su doživeli jedan preokret i sada imamo potpunu popunjenost na učiteljskim fakultetima, što je dobar znak. Znači, imali smo vrlo dinamičnu godinu, a godinu dana nam je trebalo da zapravo stvari stabilizujemo i vratimo negde u neku normalu.
O komentarima vezanim za nekakva tendenciozna odvlačenja, prebijanja studenata, ne bih se sa tim složio. Postoje zapisi koji ne govore tome u prilog, ali postoje i tužbe sa obe strane, što bih rekao da ne govori u prilog toga da nam je cela situacija potpuno razjašnjena. Mislim da trebamo ostaviti upravo pravosudnim organima i tužilaštvu da reaguje na ovo, da ne govorimo unapred i ne prejudiciramo bilo kakvu odluku.
Kada govorimo o novcu, jedna floskula se ovde provlačila, a to je da nema novca za zdravstvo i obrazovanje. Ja bih rekao da je to pa gotovo apsolutno zabluda koja se sad širi više puta u govoru koji je gospodin Aleksić izneo. Najveći infrastrukturni projekti, znači, kroz Ministarstvo za javna ulaganja, se nalaze na dve visoko, da tako kažem, vrlo značajne ustanove, a to su nova Bolnica za dečije bolesti u Beogradu, tzv. Tiršova 2 i Bolnica za ginekologiju i akušerstvo "Višegradska" u Kliničkom centru Srbije, koja je sazidana davne 1963. godine. Treća bolnica, odnosno treći je Dijagnostički centar u Kraljevu.
Ono što je apsolutno tačno, to je da Srbija ima propisom dozvoljen najveći broj pokušaja postupaka vantelesne oplodnje, koji se apsolutno koristi u maksimalnom obimu, koliko to dozvoljava procena kod svakog para koji zapravo ima problem sa infertilitetom. Uz to postoji čitav jedan program koji se odnosi na Ministarstvo za brigu o porodici, to je prva nekretnina, alimentacioni fond, a nešto što se naslanja na to je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a to je jedan potpuno novi i originalni zakon koji jeste krenuo pre mnogo godina ali je sada konačno i usvojen, Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima. Dakle, postoji čitav jedan spektar vrlo pozitivnih i vrlo povoljnih zakonskih rešenja, vrlo originalnih za evropske uslove, koji se u potpunosti primenjuju kod nas i gde će prvi korisnici ovoga u narednih dva meseca već dobiti sredstva, kada govorimo o roditeljima negovateljima.
27/2 AL/LjL
Prema tome, priča o nekakvom masovnom odlaženju iz zemlje i čitavom nestanku lekara i sestara je potpuno nerealna, jer ja živim u tom sistemu poslednjih 35 godina. Kada sam završio medicinski fakultet, ja sam takođe u tom trenutku razmišljao da odem u SAD, jer je to bilo tako jako fensi i popularno, dosta ljudi iz moje generacije su išli na taj čuveni ECFMG i polagali su to. Ja sam u tom trenutku, kao veoma dobar student, dobio posao u Kliničkom centru i tako sam se zaustavio ovde.
Naravno da sam i tokom svog karijernog boravka u zemlji uvek imao želju da se vratim. Posle više studijskih boravaka u inostranstvu, nikada nisam želeo da ostanem tamo. Prema tome, potpuno je netačno da postoji sad jedna velika fluktuacija ljudi koji se vraćaju a da je to ne znam zbog čega ili nisu iz nekog razloga zadovoljni ili jesu zadovoljni. Mislim da je to nešto što je standard kod nas, odnosno da je standardna situacija bila kroz decenije koje smo prošli, ali da je zapravo povoljnost trenutka u kome se nalazimo sigurno uslovila da neuobičajeno dosta ljudi koji su već uspostavili svoje karijere u zapadnoj Evropi iz visokoobrazovanog ili srednjeg stručnog kadra se vraćaju. Opet govorim o situaciji u zdravstvu.
Kada govorimo o prosveti, imamo situaciju da smo u poslednjim godinama pratili projekte evropske u okviru i obrazovanja, odnosno visokog obrazovanja i nauke, a to su grupe projekata koje se tiču Erazmusa +, Horizonta i projekata koji se odnose na dijasporu. To su veoma zanimljivi projekti koji su zapravo na neki način podizali i kapacitete naših ustanova, podizali su i kvalitet naših istraživača u smislu da se mogu prijaviti i pokrenuti i osmeliti da uđu u takve projekte, jer su oni izuzetno zahtevni, ali zapravo nas je teralo da se mobilišemo, i to je ta mobilnost koju članovi i akademske zajednice i uopšte u prosveti moraju da imaju, kako bi zapravo napredovali u savremenom obrazovnom momentu u Evropi.
Ono što je bilo bitno da je u prosvetnom delu, pogotovo kada se govori o visokom obrazovanju, univerziteti, odnosno fakulteti realno nisu imali primedbe na funkcionisanje sistema. Veće su primedbe bile, zapravo, oko finansijskog, da kažem, konsolidovanja ustanova kako na najlakši mogući način isplaćivati sredstva koja dobijaju, na koji način organizovati sredstva da pripadaju određenim institucijama i to je zapravo zasluga modela SPIRI odnosno sistema SPIRI koji je odložen u svojoj primeni za preko godinu dana, a zatim je konačno moralo da se počne sa primenom i konačno postao primenjiv s'kraja prošle godine.
Postojao je jedan veliki odijum obzirom da kada u akademskoj zajednici krenete sa nekim novinama uvek postoji neki otpor. Prema tome, imali smo puno razgovora i Ministarstvo prosvete, pogotovo Sektor za visoko obrazovanje je imao puno ciklusa razgovora i mi smo apsolutno ušli u taj problem, odnosno u taj sistem, vrlo pozitivno i ustanove potpuno lako sada, da kažem, funkcionišu kroz taj sistem.
Ono što je ostalo kao jedan remont prošlosti a to je uredba koja je, takođe, pomenuta, koja jeste uslovljavala u trenutku najveće krize da se visokoškolske ustanove usmere ka obrazovnom momentu koji je bio potpuno imanentan i neophodan da se uspostavi apsolutno odmah i vremenom je ta uredba praktično izgubila na značaju i stekli su se uslovi da se redovnim praćenjem, zapravo, samo zakonskih regulativa o sprovođenju, izvođenju nastave i naučnoistraživačkog dela može ovakva uredba i staviti van snage.
Kada govorimo o zdravstvu, dodao bih još nešto što je takođe jedna, da kažem, „zanimljiva“ floskula, pored odlaska lekara, to su i famozne liste čekanja. Ja sam nedavno bio na sada Nacionalnom institutu za srce i bolesti krvnih sudova na Dedinju, koji je apsolutno ukinuo postojanje liste čekanja.
28/1 MV/JG 14.35 – 14.45
Znači, mi imamo ustanove koje su to uspele da isključe, da nestanu. Ortopedija je u značajnoj meri to uspostavila. Imali smo jedan stvarno vrlo intenzivan period pokušaja da negde sa proleća ove godine organizujemo bolje ortopedske ustanove i da ih usmerimo. Problem je što su lekari preopterećeni. Imamo neravnomernu raspoređenost između zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji i postigli smo da se broj značajno smanjuje. Naravno, liste su i pregledane, postojali su pacijenti koji nisu skidani sa liste itd. Tako da, to je zapravo sada situacija koja jeste u potpunosti bolja.
Jedna od zanimljivosti koja se stalno provlači jeste i priča o tzv. nekakvoj mojoj klinici u odnosu na kliniku na kojoj radim. Znači, ja ne posedujem nikakvu kliniku, ali kao i lekari koji rade u državnom sektoru imaju pravo na trećinsko radno vreme i mogu da rade kao konsultanti u privatnom sektoru, ukoliko naravno ispune sve ono što je potrebno za rad u državnom sektoru, a to je inače po Zakonu o radu mogućnost svih ljudi koji su radno angažovani u našoj zemlji.
Priča o toj klinici apsolutno ne postoji, a priča o Internoj B klinici takozvanoj, odnosno Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, već se tradicionalno godinama provlači kroz slike jednog podruma koji se stalno slika na prijemnom delu i koji služi, eto, za povremeno spinovanje medija. Moram vam samo napomenuti da je bolnica u kojoj radim i u kojoj sam zaposlen od prvog dana najstarija interna klinika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je rad započet početkom dvadesetih godina prošlog veka i uspostavljena je posle toga kao prva klinika za internu medicinu, tada najsavremenija u Kraljevini.
Normalno da u zgradama koje su iz tog doba vi nemate mogućnost da opravkama i intervencijama, da kažem, na održavanju ustanove nešto tako uspostavite, već sa velikim entuzijazmom možete jedino usmeriti da određene delove klinike popravite ili sredite, pa je to bila i negde moja inicijativa, da se negde početkom dvehiljaditih godina pokušamo velikim angažovanjem da rehabilitujemo ili rekonstruišemo jedan deo samo te klinike, ali je, naravno, ostao najveći deo taj koji nije pokriven.
Ovo je klinika koja je i ušla u jedan projekat koji je moj kabinet pokrenuo, a to je zapravo „Pametne bolnice i digitalne klinike, odnosno primenjena nauka u medicini“. Mi smo imali veliki zahvat da ovu zgradu, jedinu koja nije bila u posedu Kliničkog centra Srbije formalno, znači u katastru, prevedemo posle više meseci pokušaja da se jedan, da kažem, sudski spor koji je postojao između grada Beograda i Kliničkog centra Srbije razreši i da ova klinika konačno uđe u sistem Republičkog zdravstvenog, kao zgrada koja se nalazi u katastru na teritoriji, da tako kažem, Kliničkog centra Srbije i sa jednim projektnim razvojnim rešenjem koje će u potpunosti rehabilitovati ovu zgradu i koja će postati primer sličnim institucijama, ne samo ovde, već ja mislim i van naše zemlje.
Prema tome, kliniku u kojoj radim čeka sigurno mnogo bolja budućnost i to jeste nešto na čemu ćemo raditi. Sredstva su uvek velika. Ne možemo sve naše ustanove da postavimo i da krenemo da radimo. Čuli ste već, ovih dana smo pominjali da će se raditi i na brojnim drugim ustanovama u Srbiji. Ne može se razvijati samo Beograd, a da bude asimetrično razvijen i ostali deo Srbije. Prema tome, radićemo i na drugim ustanovama. Pomenuti su klinički centri, ali kao – pa dobro, postoje neki klinički centri. Pa postoje klinički centri koji nisu postojali. Kragujevac uskoro kreće. Prema tome, ne možemo sve negirati.
28/2 MV/JG
Osnovni problem rada ovog skupštinskog saziva, da tako kažem, jeste negiranje postojanja pozitivnih rešenja i pozitivnog doprinosa u bilo kom delu. Ja znam da je osnovna, da kažem, ideja parlamentarizma da kritikuje vlast, ali ne na nekonstruktivan način. Dok ne bude postojao zapravo, kao što sam već rekao, jedan konsenzus o tome gde idemo i kojom brzinom ćemo želeti da stignemo tamo, sigurno da nećemo uspeti da stignemo tom brzinom kojom zaslužujemo da stignemo.
O ovome govori i nedavni susret sa premijerom Babišem, koji je bio prošle nedelje ovde i u vrlo jednom konstruktivnom razgovoru sa ovim čovekom, koji ima jednu veoma zanimljivu viziju, jednu veliku širinu u sagledavanju brojnih aspekata društvenog života državne strukture koju on vodi kao ministar bivši finansija, a sada predsednik vlade koji ima jednu viziju, on je pre svega fokusirao svoju viziju na izgradnju i održavanje zdravstvenog sistema i da se više sredstava ulaže u zdravstveni sistem, a to je pre svega onkologija koju on izuzetno mnogo ceni. Nadam se da ću imati zadovoljstvo da uskoro posetim taj čuveni centar koji se nalazi u Brnu, koji će sigurno poslužiti da i mi konačno definišemo gde će nova zgrada Instituta za onkologiju, radiologiju Srbije da bude i pozicionirana i kolika će biti njena dimenzija i kakva će biti struktura i kakvi će biti fokusi rada ovakve ustanove.
Drugi deo problema je vezan za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, odnosno dijabetesa, pre svega gojaznosti i kardiovaskularnih ishoda, što jeste trend jedan u svetu, tako da znam da smo mi apsolutno na dobrom putu obzirom da smo usvojili nedavno Nacionalni program za prevenciju i lečenja dijabetesa, koji je prvi takav dokument u istoriji Srbije i već postoji interes zemalja regiona da tako nešto implementiraju i kod njih, a da će ovaj program da posluži zapravo i implementaciji svega toga u Srbiji, kao što sam shvatio da jeste moderni trend nedavno na najvećem forumu medicinskom kome sam prisustvovao. U okviru zvanične posete Egiptu sam imao zadovoljstvo da dam svoje predavanje na temu kakve su perspektive u dijabetesu i gojaznosti u svetu. Poseban akcenat je na afrički kontinent. Nismo komparabilni u potpunosti, ali Egipćani takođe shvataju da je prevencija nešto što će naše stanovništvo i naše građane učiniti i zdravijim i sposobnijim za život. Prema tome, to će svakako biti jedna od značajnih novina.
Ono što je pomenuto u diskusiji gospodina Aleksića, jeste i pitanje Kosova. Ja bih samo podsetio da se u preambuli Ustava Republike Srbije apsolutno postavlja uslov i zahtev da pitanje AP Kosova i Metohije jeste sastavni deo Srbije i da mi moramo našu i unutrašnju politiku i spoljnu politiku da usmeravamo za očuvanje našeg odnosa i veza sa našom južnom pokrajinom. Prema tome, spinovanja u smislu da se ne vodi računa o našim sunarodnicima na Kosovu apsolutno ne trebaju da budu predmet nečega što će biti podela unutar ovog visokog doma, a koja odslikava možda, ali mislim da to sigurno nije slika u narodu, odnosa i prema našim sunarodnicima koji žive u južnoj srpskoj pokrajini.
Ja ću vas samo podsetiti da cela stvar ne datira sigurno od ove vlade ni najbliže niti od skorašnjeg perioda. Godine 2011. lične karte, odnosno ugovor o ličnim kartama je zapravo prihvatio gospodin Borko Stefanović, u tom trenutku u sporazumu koji je potpisan sa Editom Tahiri. Od 2012. godine, odnosno pre toga je budžet koji je bio namenjen našoj južnoj pokrajini vraćan nazad u budžet Republike Srbije jer nisu postojali planovi kako taj budžet da se iskoristi.
28/3 MV/JG
Ono što je sa druge strane nastalo je svakako nešto što je doprinelo da se vidljivost Kosova, problema koji imamo na Kosovu i Metohiji, a to je potpuno nepriznavanje Briselskog sporazuma, albansko nepoštovanje, koji predstavlja temeljni ugovor koji je prvi u nizu pokušaja da se končano uspostavi zajednica srpskih opština, predstavlja zapravo zaštitu individualnih i kolektivnih prava Srba u okviru formiranja zajednice srpskih opština u prvih šest tačaka.
29/1 MZ/IR 14.45–14.55
Iza ovoga mi smo imali jedan veliki napor da se objasni članicama Ujedinjenih nacija kakva je realna situacija na Kosovu i Metohiji, obzirom da to jeste jedna paradigma automatizma u lobiranju, gde se, u stvari, pristupom zemalja bez ikakvog objašnjenja dobija jedan, da kažem, kard blanš potpis na nešto i mnoge zemlje to sada potpuno shvataju. U međuvremenu je 28 zemalja povuklo priznanje takozvane, da kažem, republike Kosovo i time jeste većina na strani Srbije i naše južne pokrajine i nepriznavanja u Ujedinjenim nacijama, kao centralnoj međunarodnoj instituciji koja reguliše prava i odnose u međunarodnoj zajednici.
Ono što nije pomenuto u izlaganju gospodina Aleksića jeste teror koji i sprovodi privremena vlast na Kosovu u više izdanja, da tako kažem, sa besomučnim i za biranjem novih vlada, novih saziva parlamenata, što samo govori o apsolutnoj slabosti tog sistema da živi sam, koji zahteva nadzor i protektorat i apsolutno nije zreo da može sam da sagleda i svoje mogućnosti i odnos prema manjini koja živi, odnosno manjinama koje su prisutne i narodima koji jesu na Kosovu i Metohiji. Ne postoji teror, odnosno pominjanje terora gospodina Kurtija i njegove vlade, odnosno njegovih vlada u nastavku, ali se zapravo pominju Srbi koji žive dole i koji se bore protiv velikoalbanskog terora. Znači, mi moramo da očuvamo da naši ljudi imaju i pravosuđe, i policiju, i zdravstveni i obrazovni sistem očuvan. To je veliki zalog za budućnost i jeste veliki, da kažem, momenat naše istine, da pokušamo i na svaki način održavamo vezu sa našim sunarodnicima i da vratimo ceo sistem u stanje kakvo treba da bude, a pre svega kroz formiranje zajednice srpskih opština.
Sada bih samo pokušao da vas vratim u ovom, da kažem, trećem delu na nešto što je Vlada radila kao pozitivno, odnosno ono, samo ću dati segmente, obzirom da su članovi kabineta prisutni i koji će sigurno davati više konstruktivnih, da kažem, komentara, ukoliko ih i bude i u svojim diskusijama. Ako govorimo o aktivnosti koju sam imao u proteklih 15 meseci, pokrenute su nove potpuno, da kažem, nove komunikacije sa starim prijateljima, kao što je Alžir, gde je potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja o saradnji u oblasti poljoprivrede i po prvi put posle mnogo godina izvoz žive stoke u Alžir.
Alžir predstavlja zemlju koja je bila glavni snabdevač energentima naše, odnosno prethodne zemlje i ona koja je zapravo kroz postojeći naftovod snabdevala rafinerije koje su bile na tom putu. Prema tome, apsolutno je strateško partnerstvo od imperativnog značaja za Srbiju da se uspostavi.
Sličan odnos je i sa Egiptom, gde je ponovno otvaranje veza, pre svega avio-veza, kao direktne mogućnosti za bržu ekonomsku saradnju i otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije, od apsolutnog interesa da se uspostavi sa zemljom koja ima 110 miliona stanovnika i sigurno mnogo zainteresovanih da dođu i upoznaju Srbiju. Njihova potvrda učešća na EKSPO-u, ali i nešto što će slediti kao veliko iznenađenje, a to su razgovori o dolasku najveće izložbe koja je bila u istoriji Istočne Evrope, a to je dolazak velike egipatske izložbe koja bi trebalo da bude prisutna u Srbiji tokom EKSPO-a i nešto duže.
U regionu u kome se nalazimo uspostavljena je saradnja, i to veoma tesna, sa Republikom Severnom Makedonijom, tako da je brza linija komunikacije u oblasti saobraćaja i energetike, ali sada i u novim oblastima kao što je poljoprivreda postoje aktuelnosti u tom sektoru, sigurno će biti tema sastanka koji ću imati sa premijerom Severne Makedonije krajem ove nedelje u toj zemlji.
Republika Srpska je već, da kažem, naša konstanta, odnosno oblast koja je u specijalnim odnosima sa našom zemljom, specijalnim paralelnim, sa kojom gradimo puno dobrih projekata. Formirali smo brojne, da kažem, i radne grupe i planove i ono
29/2 MZ/IR
što su infrastrukturni projekti koji se sprovode. Jedan od novih projekata jeste saobraćajno povezivanje i revitalizacija stare pruge uskotračne koja treba da ima višestruki značaj i koja će se vezati na pravac od Beograda do Bara. Rehabilitacija, odnosno revitalizacija mostova, ali i otvaranje naučnog, obrazovnog i naučno-istraživačkog prostora sa akademskom zajednicom u Republici Srpskoj, koja će sigurno postati jedna od naučnih zona Srbije.
Susreti u Šangaju, u novembru prošle godine, kada sam imao priliku da razgovaram i sa kineskim premijerom, koji je od velikog značaja, kao i ceo naš, da kažem, odnos prema Narodnoj Republici Kini, koja je sigurno jedna od najperspektivnijih, da kažem, zemalja, sa najvećim perspektivama u investicijama, ne samo u Srbiji, nego sigurno će biti i u Evropi, u bliskoj budućnosti. Saradnja Univerziteta u Šangaju i Beogradskog univerziteta; pitanje, znači, plasmana proizvoda iz kompanija vranjskih „Simpa“ i „Jumka“ i brojnih drugih stvari koje imamo gotovo u kontinuiranom smislu na mesečnom nivou, ne mogu da kažem baš na nedeljnom, ali svakako na mesečnom nivou ima puno novina koje stižu u tom pravcu.
Samit Berlinskog procesa u Londonu, u oktobru prošle godine, doneo je meni lično i vrlo značajno Srbiji kontakte sa brojnim liderima, u tom trenutku i sa konacelarom Mercom, tadašnjim premijerom Velike Britanije Kirom Stramerom, sa potpredsednikom italijanske vlade gospodinom Tajanijem i ono što smo tada pokrenuli, to je bilo pitanje transportera i Entry-Exit sistema i sada smo na dobrom putu da uspostavimo konačno jedan relaksirajući pristup u tom smislu, obzirom da je tromost Evropske unije i administracije koju Evropska unija ima, izuzetno komplikovan i jako težak za savladavanje, jer je potrebna saglasnost svih 27 zemalja, što je nemoguće dobiti na nivou Evropske komisije.
Iza toga su bili i svetski samiti vlada u Dubaiju, sa brojnim susretima, susret u Milanu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, gde sam imao priliku da razgovaram i sa premijerkom Đorđom Meloni i sa predsednikom Matarelom, sa premijerom Grčke, ali i po prvi put sa potpredsednikom SAD-a gospodinom Džej-Di Vensom, koga sam upoznao sa našom potrebom za što bliskijom saradnjom koja je, kao što smo već videli, vrlo skoro i doživela jednu renesansu, tako bih rekao, tako da je i gospodin Vens tada pozvan da dođe u Srbiju. Ja se nadam da će nedavna naša otvaranja novog poglavlja, istorijskog poglavlja, u odnosima SAD-om sigurno dovesti formalno u posetu i ovako visoke predstavnike iz SAD-a. Vrlo zanimljivi razgovori i vrlo dobri razgovori u polju turizma sa, recimo, koregentima, kokapetanima San Marina i brojne druge zemlje koje su zapravo nešto što je u Evropi, što možda ne vidimo svaki dan, ali koji su izuzetno motivisani da dođu u Srbiju, da učestvuju na EKSPO-u i da, recimo, budu naši partneri u brojnim, da kažem, pravcima.
Poseta Grčkoj, u februaru ove godine, i razgovori sa premijerom Micotakisom su doneli prvo konkretno rešavanje jedne novine, a to je zapravo razvoj univerzitetske saradnje, gde smo na primeru saradnje između medicinskih fakulteta, Kapodistrijskog univerziteta u Atini i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao najsolidnijih ustanova u ove dve zemlje, koji predstavljaju apsolutno stubove zdravstva i zdravstvenog obrazovanja, da kažem, novih generacija, uspostavili smo saradnju u oblasti poslediplomskih studija i uskoro ćemo razmeniti zapravo potpise na prvim programima zajedničkih studijskih modula u oblasti doktorskih studija, što je od velikog značaja, gde mi dajemo jedan, da kažem, impuls Grcima koji do sada nisu imali, ovakav vid poslediplomskog obrazovanja.
30/1 MT/MJ 14.55 – 15.05
Na Antalijskom diplomatskom forumu u aprilu ove godine imao sam zadovoljstvo da razgovaram sa potpredsednikom Turske i napravili smo jedan predlog da u Turskoj pokušamo da napravimo jedan iskorak u oblasti obrazovanja i nauke, jer je Turska dosta značajan subjekt u ovom smislu.
Sa premijerom Libije je takođe bio razgovora i ministarska Lazarević je to i nastavila u svojoj bilateralnoj poseti Libiji nedavno.
Na Samitu evropske političke zajednice u Jerevanu u maju mesecu se razgovaralo o učešću Srbije u oblasti borbe protiv droga, protiv dezinformisanja i, ono što je jako bitno, sajber bezbednosti.
Obzirom da su sve zemlje u Evropi vrlo osetljive i pod udarom zapravo svih mogućih, da kažem, novina u oblasti informacionih tehnologija, pa su svi procesi, od visokih i kompleksnih sistema u državnim upravama, pa do onih upravo korisnik na udaru ovakvih dešavanja. Tu sam razgovarao i sa predsednikom Makronom i sa predsednikom Rumunije koji su izuzetno otvoreni sagovornici i vrlo su konstruktivni.
I, konačno, nedavno u Sofiji, u junu ove godine, sam imao stvarno zadovoljstvo, da razgovaram i sa predsednicom Bugarske i sa predsednicom Severne Makedonije, koji su isto izuzetno raspoloženi, vrlo motivisani da nastave vrlo tesnu saradnju i nadam se u narednom periodu da ćemo uspeti da podignemo ovu regionalnu saradnju na još viši nivo.
Kada govorimo o Ministarstvu prosvete, samo ću da dodam da je pomenuta priča o besplatnim udžbenicima nedovoljnosti takođe već predviđena, da postoje ogromna sredstva u budžetu, preko milijardu dinara, koja trebaju da budu obezbeđena za nabavku besplatnih udžbenika. Postoje brojni programi, o čemu će sigurno ministar Stanković govoriti više, a to su nastave na srpskom jeziku u inostranstvu, razni primeri kako i na koji način motivisati naše učenike da izađu izvan one bezbednosti koju im daju društvene mreže i mobilni telefoni i pre nego što bi se usvojila neka zakonska rešenja o kontroli na koji način da se viđaju, zbližavaju, razmenjuju iskustva, znanja i da se na neki način druže.
Imamo jedan vrlo dobar program, a to je „Svet u Srbiji“ u delu koji se odnosi na Srbe iz regiona, gde zapravo pomažemo stipendistima iz Hrvatske da nastave školovanje u Srbiji sa stipendijama obezbeđenim mestima u studentskim domovima, lakšim validacijama diploma i na svaki način približavanjem matice zemlje njima.
Studentsko stanovanje je jedan veliki poduhvat koji podrazumeva negde novih 1.000 ležajeva u Studentskom gradu u Beogradu i 400 ležajeva u Nišu za ukupnu projektnu vrednost preko 50.000 miliona evra.
Povraćaj školarine predstavlja novinu koja se dešava sad već konstantno u poslednjih nekoliko godina, gde se takođe ogromna sredstva vraćaju svima koji su budžetski studenti u prvom pokušaju upisa na budžet, negde preko četiri milijarde dinara.
Nedavno smo imali i posetu ENKA, to je Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta o visokom obrazovanju, koje je vrlo zainteresovano da Srbiju ponovo primi u sistem ENKA, odnosno da se naše diplome priznaju paralelno kao i diplome stranih univerziteta, odnosno da se diplome ili validacija naših programa bude uniformisana od strane Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.
Već sam pomenuo da „Erazmus plus“ program je uključeno negde preko 700 projekata i da imamo zapravo jednu veliku dinamiku u sprovođenju ovakvih projekata.
30/2 MT/MJ
Jedna takođe dobra stvar, neću govoriti o Ministarstvu za nauku, nego ću samo pomenuti Fond za nauku Republike Srbije, koji je jedna razvojna agencija, tako mogu slobodno da je nazovem, u oblasti visokog obrazovanja i nauke, koja je u razvojnim prioritetima i u okviru ove godine uključila 14 pokrenutih programa sa preko 118 miliona evra, preko 540 finansiranih projekata sa preko 3.400 istraživača iz Srbije, itd. I to je jedan veliki poduhvat, jedan veliki pokret koji lako prepoznaju članove akademske zajednice kroz PRIZMU, PROMIS i projekte u oblasti programa dijaspore, koje sam već pomenuo.
Govorio sam dosta o zdravstvu. Ono što je jedna posebnost jeste da smo u Kabinetu pokrenuli i jednu aktivnost radi ujednačavanja ili sinhronizacije aktivnosti na radu, odnosno na poboljšanju rada između primarne i sekundarne zdravstvene zaštite i pokušali da, zapravo, unapredimo rad u tom segmentu koji još uvek nije dovoljno razvijen, odnosno komunikacije na primarnom nivou gde bi naši sugrađani dobijali u svim delovima Srbije lakši pristup ustanovama primarne zaštite. Znači, domovima zdravlja, a zatim i bolnicama, obzirom da postoji ne srazmera u, da kažem, funkcionisanju ili možda organizaciji ovih ustanova.
Vratili smo, kao pilot projekat, ustanova koja je u Velikom Gradištu, to je Dom zdravlja u Velikom Gradištu, u kome inklinira Dom zdravlja u Golupcu, i to je projekat zapravo jedne organizovanosti u lokalnoj zajednici. Nazvali smo ga Opštinski zdravstveni centri, koji zapravo trebaju da sarađuju sa bolnicama sekundarnog nivoa i da pojačaju specijalističke službe u domu zdravlja dok se ne steknu uslovi da se kroz programe koje sprovodi i Ministarstvo zdravlja oko zapošljavanja, ne samo najboljih studenata, već u perspektivi i drugih svršenih studenata medicine koji će se zapošljavati u zdravstvenom sistemu Srbije, u stvari napravi most ka boljoj popunjenosti ljudi, odnosno specijalista u sredinama u kojima do sada nisu.
Naravno, ovo je jedan veliki projekat, jedan veliki, da kažem, paket koji će podrazumevati druge oblike stimulacije, a to su i davanja mogućnosti za kupovinu nekretnina i drugih povoljnosti da bi zapravo mlade ljude i zadržali i da bi se vratili nazad u te sredine obzirom da se stvarno izuzetno mnogo uradilo na infrastrukturnom povezivanju, o čemu će sigurno biti više reči.
Već sam pomenuo da je puno rađeno u oblasti porodičnog prava. pomenuću samo Alimentacioni fond koji je do sada uključilo negde oko 900 dece, da je u poslednjih tri meseca doneto 105 rešenja o isplati za 170 dece, a u izveštavanom periodu isplaćeno ukupno preko 19 miliona dinara. Hiljadu sedam stotina majki u Srbiji su zahvaljujući strateškim subvencijama države podizalo svoja sredstva koja su bespovratna sredstva koje koriste da bi, u stvari, kupile ili dale učešće za kupovinu kuće ili stana po osnovu rođenja deteta. Brojne subvencije su u ovom delu isplaćene, kao i roditeljski dodaci.
Ovome ću dodati već pomenuti Zakon o roditelju-negovatelju i negovatelju koji sigurno izuzetno mnogo učiniti da se roditelji koji žive sa decom sa posebnim potrebama, da im se podigne zapravo standard i da ne moraju da zaviste od nekakvih drugih donacija ili ličnih sredstava, već da država povede računa o njima, čime će i uspostaviti mogućnost i na penzijsko osiguranje u periodu brige o detetu ili kasnije posle toga.
Na kraju, samo kratko, informacija koje je vezana za sam Kabinet, a to je uspostavljanje regionalnih koordinatora Kabineta predsednika Vlade sa idejom da se zapravo rad Vlade približi građanima Srbije, da budu u mogućnost da se na najkraći mogući način informišu o mogućnostima kako da reše svoj problem, kako da ubrzaju procedure koje možda traju već godinama ili su negde u zastoju i na koji način da dobiju direktne odgovore.
31/1 JJ/CG 15.05 – 15.15
Do sada su uspostavljene tri kancelarije u Vranju u Pčinjskom okrugu koja je počela sa radom vrlo uspešno i nadam se da ću u petak da budem u prilici da posetim jednu od prvih, da kažem realizovanih projekata, koje je počelo ovih dana, a to je zahtev meštana sela Rataje da se asfaltira određeni deo njihovih mahala, odnosno u tom mestu koje nije bilo povezano sa Vranjem i na taj način ljudima olakša život. To je urađeno sa svom dokumentacijom i projektnom i svom dokumentacijom koja podrazumeva početak ovih radova.
Rešavala se situacija u Vranju vezana za zone prolaska teretnih automobila, odnosno kamiona. Na taj način smo izbegli da se određene industrije i određena preduzeća isele iz Vranja itd, vrlo praktična rešenja koja su dovela do rešavanja gorućih problema u toj kraju.
Druga kancelarija je otvorena u Aranđelovcu u Šumadijskom okrugu, gde su građani tog grada više vezani za komunalna pitanja, kao i u Nišu, u Nišavskom okrugu, gde je otvorena kancelarija gde je veoma veliki broj zahteva primljen. Preko 260 prijavljenih građana sa konkretnim obrazloženim zahtevima koji su vezano uglavnom u oblasti zapošljavanja i imovinsko-pravnih odnosa, komunalnih problema, infrastrukture i socijalne zaštite.
Lično sam imao priliku da razgovaram sa njima. Mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan fleksibilni mehanizam da uposlimo i upravne okruge i načelnike upravnih okruga, koji lično mislim da su dosta i negde da kažem skrajnuti i da su negde van funkcije, koja bi možda mogla biti data kao što je Pčinjski okrug gde sam apsolutno ubeđen da jedan načelnik upravnog okruga na teritoriji koja ima jako veliku površinu sa samo 200.000 stanovnika koji su dosta dispergovani, znači rasuti po toj teritoriji, da može da usmeri sredstva i da na neki način pomogne rešavanju problema.
Ono što je novina u poslednjih pola godine, jeste inicijativa Vlade za očuvanje proizvodnje i zaposlenosti u industriji. To je Savez za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda koji sam pokrenuo i gde učestvuje veliki broj ministara, odnosno ministarstava je uključeno u rad, koji je izuzetno značajan, gde mi zapravo na mesečnom nivou, tako sam uspostavio jedan ritam, pratimo situaciju u polju investiranja u zemlji, ali ne samo toga već i funkcionisanja kompanija i njihovih problema. Jedna od mera je bila i uspostavljanje direktne komunikacije sa najvećim kompanijama.
Tu smo detektovali preko 100 kompanija u tom rangu koje pokrivaju negde oko 80% ukupne industrijske proizvodnje, koja čini negde preko 17% BDP. Oni su dali negde 400 različitih primedbi i zahteva i problema koje imaju. Mi smo sada u postupku rešavanja sa direktnim obilaskom ovih kompanija. Tu sam imao priliku da direktno u nekoliko velikih kompanija razgovaram sa rukovodstvima koji su bili izuzetno zadovoljni time da je država po prvi put od kako se investira, od kako oni uopšte dolazi u Srbiju razgovara na taj način sa njima, gde konkretno i brzo možemo da reagujemo.
Ono što je bitno za nas, a to je planiranje energetike, o čemu će sigurno biti više konkretnih komentara, reči i možda pitanja, a to je, na koji način da se diversifikujemo, ne samo u oblasti postojećih energetskih puteva snabdevanja kao što je gasna infrastruktura, kao što je naftna infrastruktura. Govorimo i o novim stvarima, a to su ulaganja u obnovljive izvore energije i zelenu energiju kako se to zove u Evropi.
S tim u vezi imamo i vetroparkove i solarnu energiju ali ne samo to, postoji jedan zeleni gas koji je novina i koji nadam se da će uspeti da stigne i do Srbije, naravno ne tako brzo ali svakako da u razgovorima tokom boravka u Alžiru, pre svega
31/2 JJ/CG
sam imao priliku da vidim da je slika Republike Italije potpuno promenjena u poslednjih pet, šest godina, obzirom da su oni shvatili da snabdevanje njihove zemlje je dosta komplikovano obzirom na poziciju zemlje. I ako jeste na Mediterano potrebno je negde da stigne gas do njih, što je dosta zahtevno. Oni su napravili jednu vrlo jaku infrastrukturu sa Libijom i sa Alžirom što treba samo da da kažem nama jedan isto dodatni inpuls.
Mi ćemo u tom pogledu i da radimo na bilateralnom odnosu sa njima upravo u velikim planiranjima odnosa sa ovakvim zemljama možemo i da planiramo svoju budućnost da se diversifikacijom pristupa energentima pripremimo, ne samo puteva, nego i vrste energenata pripremimo za dinamičnu industrijsku budućnost i u našoj zemlji.
Postoji i jedan ciklus koji će sigurno da nas usmeri ka stvaranju i novih radnih mesta u perspektivi i održavanju postojećih radnih mesta i podsticanju industrije u svakom pogledu kroz aktivnosti našeg Saveta za BDP ali svakako i projekata „Srbija 2030-2035.“ koji će kroz dva ciklusa ubrzavanja sigurno imati vrlo povoljan odraz ne samo na već postojeće lokacije u Srbiji, centralnu Srbiju i neku koja inklinira više Beogradu i Vojvodini.
Mislim da će kroz jedan projekat i jednu kancelariju koja se zove Kancelarija za integralni razvoj, koja radi pri kabinetu predsednika Vlade, biti mogućnosti da sagledamo i da damo regionima, gradovima i jedinicama lokalne samouprave na upravljanje nešto što je od interesa za tu zajednicu. Evo, daću samo jedan primer, naša nedavna poseta, a imao sam zadovoljstvo da sa resornim ministrima budem u Donjem Milanovcu i Golupcu gde smo zapravo otvorili, ili da kažem zvanično otvorili jednu rimsku kuću iz ranog drugog veka naše ere i jedan hamam koji je u potpunosti obnovljen, ali u kompleksu sa Golubačkom tvrđavom predstavlja izuzetan potencijal za razvoj turizma, obzirom da se formiraju, odnosno da postoji pristan gde mogu da dolaze kruzeri, ovaj deo Podunavlja će doživeti jednu potpunu renesansu. Lično mislim da će Donji Milanovac tu igrati jednu važnu ulogu, gde će doživeti jedan zaista preporod, odnosno da postoje dva pristaništa i gde je već sada rezervisano 350 kruzera koji treba da dođu i da budu, oni su prijavljeni za pristanak u tom kraju.
Prema tome, imamo ogroman potencijal, bili smo prisutni kada je jedan kruzer sa američkim turistima bio već tu na doku u Golupcu i to je upravo jedan dobar, da kažem signal da razmišljamo samo o određenim regionima, već i o, da kažem istoku, koji se proteže od dunavskog regiona. Znači, idemo od Braničevskog okruga, pa sve dole do Pčinjskog, praktično čitavo prostranstvo istočne Srbije, treba da bude pokriveno jednim programom razvoja istočne Srbije, a već na jugu Srbije u brojnim mestima kao što su Lebane, Kuršumlija, Sijarinska Banja, postoje već brojni projekti koji su u fazi sprovođenja.
Slobodan sam da zaključim da je Vlada Republike Srbije u proteklih 15 meseci radila veoma mnogo, da smo bili prisutni sve vreme u Srbiji. Da smo putovali i u Srbiji i u regionu i van regiona Srbije i da smo vrlo sinhrono radili i sa Narodnom skupštinom Republike Srbije u donošenju brojnih zakona koji su na dnevnom redu, Reformske agende, odnosno u okviru Akcionog plana za pristupanje EU o čemu će ministar Starović verovatno moći više da kaže i da nas čeka drugo poluvreme u 2026. godini gde ćemo imati jedna preostali deo od 11 koraka koje trebamo da ispunimo da bismo zapravo ovu godinu kompletirali, završili povoljno, obzirom i da je EU svakako promenila i svoj kurs i čitavo priznanje rešenjima koje su u oblasti vladavine prava i odavanje priznanja na korektnosti i na vrlo velikom, da kažem, operativnom radu na ovim zakonskim rešenjima.
32/1 VS/LjL 15.15–15.25
Ona je doprinela tome da Srbija postane vrlo vidljiva i da se promeni ta paradigma da je nemoguće pokrenuti stvari ovde.
Vlada Republike Srbije sve ovo radi naravno i u koordinaciji sa kabinetom predsednika Republike, jer je to prosto neizbežno, to je neminovno, da se u stvari sinhronizacija poslova i pristupa i predstavljanja Republike Srbije u Srbiji i van Srbije mora raditi ujedinjeno, na nivou Vlade Republike Srbije, u saradnji i uz podršku predsednika Republike Srbije, koji sigurno sa svojim iskustvom od preko 20 godina u aktivnom političkom životu i sa vrlo velikim osećajem procene šta su pravci razvoja i u kom pravcu možemo da planiramo nešto što je aktuelno u svetu, obzirom na veliki format njegovih bilateralnih odnosa sa državnicima i zemljama u svetu. To je nešto što se apsolutno ne može osporiti i što treba da predstavlja jednu komparativnu prednost Srbije na zapadnom Balkanu, ali ne bih rekao Srbije na zapadnom Balkanu već jugoistočnoj Evropi i trebamo taj potencijal iskoristiti zajedničkog rada, da bi se ovde, u domu Narodne skupštine, svi našli oko konsenzusa koji treba Srbiju da uvede i u EU, ali i da nas uvede zapravo u jednu stabilniju i bolju budućnost i da na taj način osiguramo stvarno jednu veliku i dobru perspektivu Srbije.
Vratiću se samo na još jednu paradigmu koja je vrlo bila zanimljiva, osvrt na jedan moj, prvi od osvrta, jeste da je Srbija jedan tigar, ali sa elementima nekakvog uspavanog tigra ili neke druge životinje koja je u tom trenutku bila možda usporena, jer je imala objektivne razloge za to.
Tako da se nadam da ćemo velikom dinamikom krenuti dalje, da će ova Vlada nastaviti da radi i da ćemo sigurno imati veće razumevanje od svih strana, a pre svega mislim i na predlagače ovoga predloga o izglasavanju, ja bih rekao poverenja Vladi, jer je ova vlada u potpunosti zaslužila da joj se izglasa poverenje. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima ministar kulture, Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, slušajući izlaganje predstavnika predlagača, setio sam se jedne misli iz jednog staroantičkog priručnika za retoriku. Naime, Isokrat je negde na prelazu 5. u 4. vek pre naše ere ostavio iza sebe jedan spis koji se zove "Saveti Demoniku" i tu je, govoreći o onome ko bi koristio taj udžbenik, taj priručnik, rekao da kada nekoga napadaš za nešto, trudi se da budeš konkretan, jasan, kratak i vrlo koncizan, jer ako nisi takav, onda važi pravilo – što je um plići, to je jezik duži.
Mi smo upravo mogli da prisustvujemo takvoj jednoj optužbi, potpuno neutemeljenoj, paušalnoj, a ja bih čak rekao – u mnogo čemu zasnovanoj, nepristojnoj svakako po dobacivanjima, čak bih dodao na to – i u potpunosti zasnovanoj na autoprojekciji. Ja ću to pokušati vrlo jednostavno, kratko i koncizno da dokažem.
Ja bih vas zamolio, gospođo predsednice, kao što smo i mi slušali, tako da budemo i slušani. Onaj ko ne želi da sluša, to je pravo predsednika Narodne skupštine, svakako.
Dakle, krenuću od onoga gde sam i ja lično napadnut. Neću da kažem da mi imponuje nivo opsesije mnome, mojim imenom, prezimenom i onim što sam radio, jer bi to onda značilo da pridajem neku veliku pažnju ličnosti i delu onoga koji je to iznosi, ali držimo se činjenica.
Rečeno je da smo mi hteli da poklonimo Generalštab, da ga damo Amerikancima. E, zarad interesa javnosti, građana Srbije, da kažemo prvo sledeće. Niko ruševine Generalštaba nikome nije hteo da pokloni. Gde je autoprojekcija?
32/2 VS/LjL
Oni su 2006. godine poklonili deo kompleksa pod zaštitom države kao spomenik kulture, ruševine Maršalata na Dedinju, prodajući, verovali ili ne, površinu od 4,2 hektara za 230 evra po kvadratu. Čak su ga dali i ispod minimalne procenjene cene sa kojom je izašla poreska uprava.

Gospodine Lazoviću i Veselinoviću, ako možete da prekinete da dobacujete. Ako ne možete, i to je u redu, ima i za instrument.
Nastavite, ministre.

Dakle, oni su ga poklonili ispod procenjene minimalne cene, dali ga da se na tom zemljištu, najekskluzivnijem u Srbiji, najekskluzivnijem u Beogradu, bez obzira što su bez ikakve procedure, bez poštovanja bilo kakvog propisa, otcepili deo parcele koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture, da se na tom prostoru podigne ambasada SAD. Dakle, svi znamo da su ambasade eksteritorijalne. Oni su, dakle, deo naše zemlje, u srcu Beogradu, deo čak i dvorskog kompleksa, poklonili u svojinu drugoj državi.
Gde je autoprojekcija? Ima li toga kod Generalštaba odnosno kod ruševina Generalštaba? Pa, naravno da nema. Prvo, zašto? Prostor na kome se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane, nije 4,2 hektara, nego je 2,9 hektara.
Drugo, to zemljište je bilo planirano da se da na korišćenje na 99 godina, ne da se pokloni, ne da se otuđi, nego da se da na 99 godina, da se u tu lokaciju investira najmanje 650 miliona dolara, i da država Srbija u narednih 99 godina ima pravo na 22,5 posto dobiti od kompleksa koji će biti tu napravljen. To je što se tiče ekonomske računice i ne govorim o tome da na prostoru na kome su NATO bombarderi u toku agresije 1999. godine srušili, je trebalo da bude podignut Memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresiji. Dakle, eto dokaza da je reč o autoprojekciji, oni dali u bescenje, oni poklonili 4,2 hektara dali ispod svake cene, dali trajno u svojinu i napadaju nas. Kažu, menjali Ustav da bi stavili pravosuđe pod kontrolu, da li je to ovo pravosuđe što ga oslobađa za sve živo što priča i što ne priča, gde tuži svakoga kada ne može da istrpi i malo jaču kritiku.
Da li bi neko za mene čuo da nije Aleksandra Vučića, pa to nije ni važno. Ja se ponosim što sam deo tima Aleksandra Vučića, da li bi neko za Aleksića čuo da nije Verice Kalanović ili Mlađana Dinkića, ne bi niko čuo.
Ja se ponosim što sam deo tog pobedničkog tima. Kažu, pazite drugu autoprojekciju, Srbija za vreme vaše vladavine postala je najsiromašnija zemlja u Evropi. Ljudi, o čemu vi pričate, to je ta autoprojekcija, jer ta vlast, ta bivša vlast, nam je ostavila svega milion i 865 hiljada zaposlenih i preko 764 hiljade nezaposlenih.
33/1 JD/JG 15.25 – 15.35
Pazite, ljudi, ukupan broj zaposlenih kao njihov minuli rad na vlasti, desetogodišnjoj vlasti u Srbiji je bio preko 764.000 nezaposlenih ljudi u našoj zemlji.
Kaže – nema razvoja, nema napretka, nema para za zdravstvo, nema za nauku, nema za obrazovanje. Koliko ste ostavili naučno-tehnoloških parkova u Srbiji? Ja koliko znam ova Vučićeva vlast je podigla jedan u Beogradu, jedan u Novom Sadu, jedan u Nišu, jedan u Čačku. Podigla je Data centar u Kragujevcu, podigla je jedan NTP u Kruševcu. Koliko ste vi to podigli?
Kaže – na šta nam liči zdravstvo? Ja ću biti malo direktniji oprostite, gospodine, predsedniče Vlade. Koliko ste bolnica podigli? Pa, koliko ste kada ste bili na vlasti? Evo, pitajte ga? Pa, bio vam je predsednik stranke na vlasti, pa je bila njegova stranka iz koje je pošao na politički put svoje karijere na vlasti. Pa, koliko su oni sredili bolnica?
A, ova vlast, pazite sledeće, ne samo Klinički centar u Nišu, ne samo Klinički centar Srbije u Beogradu, ne samo što se radi Klinički centar u Novom Sadu i planira u Kragujevcu, da, to je „Dedinje 2“.
Ko se seća Zorana Radojčića? Pa, ja ću da ga se sećam kao otac dece, jer je on kao gradonačelnik započeo ideju podizanja „Tiršove 2“. I ta „Tiršova 2“ sada dobija svoj konačno obličje, o tome je govorio i predsednik Vlade.
A, vi maknite malo dalje iz svojih limboa. Otiđite u Vranje da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Leskovac da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Pirot da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Prokuplje, otiđite u Novi Pazar, otiđite u Loznicu, otiđite u Aranđelovac, otiđite u Sombor. O čemu pričate? Gde vi ljudi živite?
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje sa mesta.)

Prekinite da dobacujete. Pa, na šta ovo liči?
Aleksandar Jovanović: Ja bio pre mesec dana.
Gospodine, Jovanoviću ako ne možete da izdržite onda izađite, ali dok sedite tu u klupi narodnog poslanika nećete dobacivati.
(Aleksandar Jovanović: Ja ne mogu da izdržim.)
Pa onda izađite. Jel ne možete da izdržite, izađite lepo, popijte nešto, pa, se vratite.
(Aleksandar Jovanović: Šta da popijem?)
Popijte kafu, limunadu, otkud ja znam. Šta ja treba da vam kažem šta ćete da pijete. Popijte šta vam se pije samo se vratite.

Da li mogu ja da nastavim, gospođo predsednice?
Dakle, ono što smo mogli da čujemo i što je deo programa jeste, da pored mahanja Ustavom Srbije najmanje je stalo do Ustava Srbije.
Ustav Srbije u svom članu 4. nemojte da izvlačite jedan stav, pa da ga citirate. Ja razumem vašu pravnu nepismenost, razumem da ste diplomirani ekonomista, a ne diplomirani pravnik, pa da ne umete da tumačite pravnu normu.
Ustav Srbije u članu 4. vrlo jasno kaže – pravni poredak je jedinstven, uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos te tri grane vlasti zasniva se ravnoteži i međusobnoj kontroli, gospodo.
Ono što u američkom Ustavu stoji kao „checks and balances“ u našem Ustavu su ravnoteža i međusobna kontrola. Vlast nije pravosudna, vlast nije tužilačka, vlast je sudska.
A, ono što je dodatak priči da ste sve zasnovali na autoprojekciji. Vi pričate nekome o medijima koji seju mržnju, podelu i razdor u Srbiji. Vaše tajkunske laži i mašinerije medijske koji ste instalirali pre više od šest godina koje seju i
33/2 JD/JG
šire mržnju u Srbiji među narodima, među građanima, među narodima različitih nacionalnosti koje šire među ljudima u istim porodicama.
E, to je ono što je eskaliralo, jer te laži i mašinarije koje ste instalirali, one su vam poslužile da iznosite vaš ekspoze laži i izmišljotina u koji ste poverovali sami, pa onda očekujete da će poverovati i drugi.
Ako bih nešto zamerio vlasti čiji sam deo, to je što je dopustila da se takve stvari u Srbiji zapate, da neko instalira svoju laži-mašineriju u Luksenburgu, a da u Srbiji širi laži, neistine i obmane i da ne može da mu fali dlaka s glave zbog toga, niti za bilo kakvu neistinu i laž ili obmanu koju izrekne da odgovara.
Zato možete čestite i časne ljude da optužujete i da su ubice i da su lopovi, nećete to da kažete na konferenciji za novinare, to ćete da kažete samo ovde u plenarnom zasedanju.
Dakle, ako ste mislili da će neko da vam ćuti na to i da prihvata, e pa neće. U jednoj stvari ste u pravu, jedna mala grupica ljudi je u pokušaju da uzurpira državu, a ta grupica se sjatila u javno-tužilačkoj organizaciji. Vrlo moguće.
Evo, ona vaša druga sa liste ove što će da vas počisti i da vas skloni iz Skupštine, ona vam je slika i prilika kako izgleda taj prototip, tog samostalnog i nezavisnog tužioca, ona koja širi rasnu, versku, nacionalnu mržnju i netrpeljivost. To je upravo to.
I onda očekujete da će neko da vam se skloni sa puta, neko ko je posvetio svoj život politici i političkoj borbi, da vam se skloni sa puta kada vidi da taj ko je uzurpirao deo države, koji lažno optužuje, ne mene zbog mene, nije im važan ni Selaković, ni to što je bio ministar u Vladi, ne, važno im je…
Da, bio sam u više Vlada ministar, nemam problem sa tim, ja se tim ponosim, apsolutno, i sa svim što sam radio i svim što sam ostavio iza sebe. Za svaki resor to mogu da vam kažem, ali kada vidim da me optužuje tužilac koji ide na blokaderske skupove, kada vidim da vašim kolegama u opozicionim poslaničkim klupama i ovim kvazi medijskim mašinerijama daje selektivno informacije ili lažne informacije i sprovedenih predistražnih radnji, pa naravno da ću protiv toga da se borim svugde i na svako mesto.
Ne pada mi na pamet od toga da odustanem, kao što vi ne odustajete od studiranja koje traje deceniju, dve, možda i duže, ja neću da odustanem od političke borbe za bolju Srbiju.
To što sam prepoznati kao deo političke grupacije za koju se kaže da je od Srbije napravila najsiromašniju zemlju u Evropi, za koju se kaže da gradimo auto-puteve i brze puteve koji nemaju nikakvu ekonomsku opravdanost, koji su bez veze.
Dakle, građani Srbije dobro da znaju i da čuju, ne treba nam ni Miloš veliki da spoji sve od Beograda do Požege, pa posle od Požege preko Arilja, Ivanjice, Duge Poljane, Sjenice prema granici sa Crnom Gorom.
Ne treba nam ni Moravski koridor, to je njihovo mišljenje, da spoji od Užica, Požege, preko Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje. Trstenika, do Kruševca, Ćićevca, Varvarina, pa dalje prema Nišu, Pirotu ili prema Leskovcu i Vranju.
Ne treba nam ni Dunavska magistrala koja će da spoji prvo deo od Požarevačke petlje, pa do Golupca, a kasnije, Bože zdravlja i preko Majdanpeka, pa sve do Brze Palanke, Kladova i Negotina.
Ne treba nam ni Fruškogorski koridor koji, uveren sam da će uskoro da spoji Novi Sad sa već završenim auto-putem od Rume do Šapca do Loznice, ili od Slepčevića do Badovinaca.
33/3 JD/JG
Ne treba nam, dakle, ništa od toga, ni brza pruga. Šta je njima važno i šta njima treba? Njima treba samo da su oni na vlasti i da ne rade ništa od ovoga. I dalje da ne renoviraju ni jedan dom zdravlja, ni jednu bolnicu, da ne podignu ni jedan jedini novi naučno-tehnološki park, da ne renoviraju ni jednu jedinu školu, a kamoli da pričamo o naučnim institutima u kojima su u njihovo vreme naučni radnici radili za bedu od plate.
34/1 TĐ/IR 15.35 – 15.45
Ova vlast je naučne radnike izjednačila sa nastavno-naučnim radnicima na univerzitetima da bi danas ti naučni radnici imali čak i veće plate od zaposlenih na univerzitetima. Što da nije možda to njihova vlast uradila? A njima je…
Pa vi prvo završite fakultet, pa se onda javljajte da možete uopšte da pojmite šta je to naučni institut.
Dakle, optužiti vlast u čije vreme je 28 država povuklo priznanje takozvanog Kosova da predaje i da izdaje Kosovo i Metohiju. Pa gde vi živite, ljudi? Izađite malo iz tih društvenih mreža. Dođite i pod neki šator sa narodom, pa da čujete malo taj narod i da vidite i da čujete i da razgovarate, da ne živite u nekim paralelnim svetovima gde se kaže da Srbijom vlada hibridni režim koji tera ljude mimo svoje volje da glasaju za nekoga. Ja mislim da je ovde ozbiljno zakazao zdravstveni sistem Srbije i ja ću preneti ministru Lončaru ovo. Ovim stvarno neko treba ozbiljno da se pozabavi.
A ovo što smo ipak danas mogli da vidimo i da čujemo dokaz je koliko smo i diktatorska i nedemokratska i zemlja u kojoj se ne čuje nikakav disonantni ton ili glas koji se ne slaže sa onim što govori vlast. Ova vlast, uveren sam, imaće i poverenje građana u budućnosti, nastaviće da niže pobedu za pobedom. Ono seme mržnje i razdora koje ste posejali među ljudima neće pustiti klicu, a Srbija će biti ujedinjena i nastaviće da pobeđuje. Živela Srbija!