Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas smo mogli čuti sve sem argumentacije za i protiv Vlade čije poverenje se ovde traži, Vlade koja je kolektivni državni organ koji vodi i sprovodi neku politiku i daje neke rezultate. Ovde smo danas mogli čuti „ad hominem“ optužbe, a ni reči o politici i o rezultatima Vlade. Ja bih da se zaista vratimo na temu i da pričamo o tome, u stvari o rezultatima Vlade i o tome da li dajemo ili ne dajemo poverenje Vladi Republike Srbije.
Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija je glasala za ovu Vladu Republike Srbije i danas takođe daje poverenje Vladi Republike Srbije, aktuelnoj Vladi. Dajemo poverenje ne zato što možda ne bismo imali i koju personalnu primedbu, već zato što iza ove Vlade stoji jasna i stabilna politika i rezultati.
Kada kažem da iza ove Vlade stoji politika, tu politiku nije kreirala ova Vlada, jer je ovo Vlada kontinuiteta, Vlada koja sprovodi politiku koje je utemeljena još 2012. godine kada je formirana koalicija SNS, SPS, JS, PUPS-a, SVM, SDPS-a, da ne zaboravim nekoga, ali svih onih kojima se smučila prethodna politika koja se vodila u Republici Srbiji, snishodljiva politika, politika podanička, ona koja je zastupala više geopolitičke, ideološke i ekonomske interese kolektivnog zapada, a na štetu građana Srbije.
Te 2012. godine utemeljena je politika koja se rukovodi jedino interesima države Srbije i njenih građana, koja vodi računa o nacionalnim interesima, koja vodi izbalansiranu spoljnu politiku, koja radi na stabilizaciji naših javnih finansija, koja radi na ekonomskom snaženju naše države i privrede, koja radi na zapošljavanju i podizanju životnog standarda naših građana, ali i politika koja neguje kulturu sećanja i koja vodi računa o identiteskim pitanjima i o očuvanju kulture i tradicije.
Rekoh, iza ove Vlade stoje rezultati, pa da počnemo od ekonomije, jer od toga živi narod.
Sve relevantne međunarodne institucije potvrđuju da Srbije uprkos svim izazovima drži stabilan ekonomski kurs. To nam govori i kreditni rejting koji naša Srbija čvrsto drži. Realni rast BDP-a u 2025. godini je bio oko 2%, u prvom kvartalu 2026. godine 3,2% i ove godine bićemo po tom rastu BDP-a treći u Evropi, a sve su prognoze i Svetske banke i MMF-a da ćemo sledeće godini biti prvi po stopi rasta BDP-a.
Stopa nezaposlenosti godinama unazad je ispod 9%. U prvom kvartalu 2026. godine je između 8,7% i 8,9%. Moram da podsetim da je 2012. godine stopa nezaposlenosti bila neuporedivo viša, da je iznosila 25,9%, a da te 2012. godine prosečna neto zarada se kretala oko 45.000 do 46.000 dinara, a da danas u aprilu 2026. godine prosečna neto
45/3 MT/MJ
zarada iznosi 121.000 dinara ili 1.030 evra. To je skoro trostruko povećanje. Minimalna zarada je u 2026. godini dostigla preko 64.000 dinara neto. To jednostavno, što sam napomenuo, nije statistika radi statistike, to je nešto što kao platu, kao dohodak građani nose svojoj kući svom domu.
46/1 JJ/CG 17.35 – 17.45
Naravno nije sve od rezultata, ova Vlada je donela mere koje se direktno tiču širokog spektra naših građana, od onih najstarijih do onih kojima je potrebna posebna podrška, itd, pa smo tako usvojili i Zakon o alimentacionom fondu i formirali ga i država više neće da gleda kako deca čekaju alimentaciju koja ne stiže, jednostavno Fond preuzima isplatu, a ona se naplaćuje od onoga ko je dužan. To je ta neka briga o najranjivijima.
Slično je i sa Zakonom o roditeljima-negovateljima i negovateljima koji smo nedavno usvojili. Roditelj koji svaki dan i noć brine o teško bolesnoj ili invalidnoj deci dobiće mesečnu naknadu od 65.000 dinara sa doprinosima i usklađivanu sa rastom prosečne zarade. To nije prazna priča, to je briga države o svakom pojedincu.
Evo, penzionerima će 14. septembra biti isplaćena jednokratna pomoć od 35.000 dinara onima koji imaju najniže penzije, od 27.000 i 20.000 dinara uz ona redovna povećanja koja inače penzioneri dobijaju. Prosečna penzija u maju 2026. godine bila je preko 58.000 dinara. To je konkretna briga o ljudima koji su jednostavno izgradili ovu zemlju.
Infrastruktura, možemo slobodno reći da Srbija danas izgleda mnogo drugačije nego te 2012. godine. U Srbiji je infrastruktura u poslednjih sedam, osam godina bila jedan od najvažnijih pokretača rasta BDP-a i kroz direktnu građevinsku aktivnost i kroz poboljšanje uslova za privredu.
Nivo javnih investicija od 6,5 do 7,3% koliko je bilo prethodnih godina spada među najviše u Evropi i dala je svoj rezultat. Inače je poznato da povećanje javnih investicija za 1% BDP-a u proseku podiže nivo realnog BDP-a od 0,4 do 1,2% procentnih poena u prvim godinama. Znači, grade se koridori, završavaju se i Fruškogorski i Moravski, itd. EKSPO 2027. nije samo sajam, već generator investicija i radnih mesta. I sve su to realni projekti koji se mere desetinama i stotinama miliona evra, a ne praznim saopštenjima za štampu.
Jedinstvena Srbija je uvek obraćala pažnju na gospodina poljoprivrednog proizvođača. Ova Vlada je u 2026. godini izdvojila rekordna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 116 milijardi dinara od ukupno 147,5 milijardi dinara koliko iznosi agrarni budžet. Podsticaji su dostigli 18.000 dinara po hektaru u dodatnih 17.000 dinara za korišćenje sertifikovanog semena, a gornja granica je podignuta na 100 ha.
Rezultati svega jesu da je agrarni izvoz na nivou od 5,14 milijardi, a izvoz voća je prošle godine bio rekordnih 807 miliona evra uz zadržavanje pozitivnog spoljno-trgovinskog bilansa u agrarnim i prehrambenim proizvodima. Obzirom da je ova 2026. godina do sada sa izuzetno povoljnim klimatskim uslovima, siguran sam da će trend rasta proizvodnje i izvoza nastaviti se i i u ovoj godini.
Jedinstvena Srbija će uvek biti uz srpskog poljoprivrednika, jer kada je poljoprivrednik jak, jaka je i Srbija.
Sada bih kratko o obrazovanju. To je meni najbliže i svakako najdraža tema. Nažalost u prethodnih godinu i po dana umesto da razgovaramo o reformama koje bi naš obrazovni sistem učinile konkurentnim, u smislu naučno-tehnološkog napretka koji menja svet neviđenom brzinom, o reformama bez kojih bi naš obrazovni sistem postao samo jedan fosilni ostatak u naučno-tehnološkom sedimentu koji bi ga zatrpao, mi smo morali da radimo, verovali ili ne na normalizaciji obrazovne i naučno-nastavnog procesa u našim obrazovnim ustanovama.
46/2 JJ/CG
Ova Vlada i Ministarstvo prosvete uspeli su da normalizuju proces u našem obrazovnom sistemu, ali nismo naivni naravno, nije normalno da glavni štab blokaderskog pokreta i danas bude Rektorat Beogradskog univerziteta, da glavna politička figura i slika i prilika tog blokaderskog pokreta bude rektor beogradskog univerziteta. To je protivno Ustavu, protivno je zakonu, ali pre svega i najviše protivno je prosvetnoj ili obrazovnoj profesionalnoj etici.
Vreme je da u potpunosti normalizujemo stanje na univerzitetima i drugim obrazovnim ustanovama, ali je vreme da se pozabavimo reformama obrazovanja ako mislimo da stvaramo budućnost naše zemlje. Ne stvara se budućnost naše zemlje razglabanjima kako će se blokirati ulice i ustanove, kako će se praviti nasilni protesti i iscenirati lažna reakcija na izmišljeni zvučni top, na tim u svakom smislu van zakonitim plenumima.
Budućnost se gradi samo ako budemo govorili o potpunoj modernizaciji nastavnih planova i programa i kurikulijima. Ako govorimo o profesionalizaciji i vraćanju dostojanstva nastavničkog poziva, ako govorimo o potpunoj digitalnoj transformaciji našeg obrazovanja, ako uspemo da kroz srednje stručno i dualno obrazovanje uskladimo naše obrazovanje sa potrebama tržišta rada, ako govorimo o daljem jačanju inkluzivnog obrazovanja jednakim šansama svih. I ono što je očigledno naviše zabolelo i dovelo do blokada fakulteta i univerziteta, a to je da nema budućnosti bez reforme visokog obrazovanja i nauke.
Nažalost, pokazalo se da su privilegije pojedinaca na fakultetima, nepotizam, često i nerad i politikanstvo, važniji od želje da naše visoko obrazovanje bude konkurentno, sa najboljim svetskim praksama. Sve dok nam, nažalost profesorke peru noge ispred Narodne skupštine Republike Srbije i dok pevaju ispred Rektorata na sto metara od mesta gde im je dan, dva ranije poginula studentkinja Milica Živković.
I, da vam kažem samo, tu samo kratka digresija, znate, pominjali su danas hiljade imena, i iz vlasti, i iz Vlade, i iz Skupštine, i iz javnih ustanova, preduzeća, politike i tako dalje, jedino ime i prezime koje nije pomenuto i koje neće nikada pomenuti ovde, naše kolege sa ove strane, jeste tragično preminula studentkinja Milica Živković na Filozofskom fakultetu, 26. marta. Postavljam pitanje – zašto, a i konstatujem – sram vas bilo.
Nažalost, nema dobrog visokog obrazovanja u takvim uslovima jer biti profesor ne podrazumeva samo da neko poznaje jednu naučnu oblast, već biti profesor podrazumeva imati određene moralne i ljudske kvalitete.
Ova Vlada je nastavila sa izbalansiranom multivektorska spoljnom politikom, otpočeli smo pregovore od strateškom partnerstvu sa SAD, imamo čelično prijateljstvo sa Kinom, čvrste bratske odnose sa Rusijom. Odnosi sa EU su takođe dobri. To što nemamo vidljiv napredak u procesu pristupanja EU nije zato što mi nismo ispunili tehničke kriterijume za napredak, uostalom Evropska komisija je nedavno šesti put i ovog puta vanredno dala preporuku da države članice daju saglasnost da se otvori Klaster 3.
Pristupni proces je sa sfere standarda nažalost prešao na polje politike i geopolitike, a uz to i same države članice EU nisu saglasne među sobom oko daljeg izgleda i funkcionisanja EU, pa samim tim i oko procesa proširenja.
Mogli smo videti jednu intenzivnu diplomatsku aktivnost kako predsednika, tako i Vlade, ali i Narodne skupštine Republike Srbije, sa takvim pristupom treba nastaviti.
46/3 JJ/CG
Što se tiče ministarstava sile, tu nemam nikakve primedbe, čestitke našoj policiji i našem Ministarstvu unutrašnjim poslova koji su uspeli u nenormalnim društvenim okolnostima da očuvaju javni red i mir. Štitili su građane, štitili su institucije, a nisu se pretvorili u instrument političkog obračuna. To nije lako, to zahteva disciplinu i mi to pohvaljujemo, jer bez rada, bez reda, nema ni razvoja, ni demokratije, uz sve to preuzela je značajnu zakonodavnu aktivnost što je rezultiralo nedavno usvojenim Zakonom o oružju.
47/1 VS/LjL 17.45–17.55
Što se tiče vojske, možemo reći da je vojska deo države koja uživa sve veće poverenje naših građana, ali i sve veće poštovanje kod komšija preko plota, kako bih rekao. Time postiže svoju ulogu čuvara našeg suvereniteta, bezbednosti naše teritorije i vazdušnog prostora, ulogu odvraćajućeg faktora od onih kojima se u glavi vrte i ne baš časne namere prema Srbiji. Naša vojska je sve snažnija i to tako treba da bude.
Postavlja se logično pitanje – a šta je alternativa ovoj vladi, tačnije ovoj politici i ovim rezultatima? Da li je to tzv. studentska lista, na kojoj nema ni jednog studenta, na kojoj je prvi na listi već pomenuti rektor Đokić, čovek koji iz pozicije univerzitetske vlasti ulazi u politiku, čovek koji je na najbesramniji način iskoristio studente za svoju ličnu promociju, energiju dela studenata iskoristio je za politički projekat svoj, odnosno to je politički projekat jednog čoveka i njegovog kruga. To nije studentski pokret, to je politička manipulacija Vladana Đokića, nevladinog sektora i dela opozicije.
Ideologiju tog blokaderskog pokreta možda je najbolje izložila druga na listi, gospođa Jasmina Paunović, koju smo danas pominjali, tužiteljka u penziji, koja je gostujući kod Dejana Lučića u emisiji izgovorila stvari koje se ne zaboravljaju. Govorila je o naprednjačkim porodicama, kao da su nešto manje vredno, govorila je i ponizila sve supruge i žene na tipično Lučićev mizogini način, najavila je da bi prva mera kada dođu na vlast bila zatvaranje granica, kako francuska reprezentacija nema ni jednog belca u svom sastavu. To nije politika, to je govor mržnje, rasizma, mizoginije i lažnih priča o porodici. Ako je to vrednosni sistem te liste, onda nam je jasno zašto nemaju program, zašto nemaju jedinstvo i zašto nemaju odgovor na pitanje šta tačno nude građanima Srbije.
Parlamentarna opozicija, njih su odbacili i opozicioni glasači, tako da ne bih dalje da trošim ni vreme a ni reči. Evo u čemu je suštinska razlika.
Iza Vlade Republike Srbije stoje rezultati – veće plate, niža nezaposlenost, zakoni koji štite decu i roditelje, infrastruktura koja se vidi i može se meriti, stabilnost u turbulentnim vremenima, stoje i planovi za budućnost, za jačanje Srbije. Iza opozicije i tzv. blokaderskih lista ne stoji ni program, ni politika, ni jedinstvo oko ključnih državnih pitanja. Stoji samo negacija, lične ambicije i reči koje dele a ne spajaju i grade.
Znate, i da završim time, država se ne gradi na besu, ne gradi se na nasilju i lažima, država se gradi na rezultatima. Zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija dati poverenje ovoj aktuelnoj Vladi Republike Srbije. Hvala.
