Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dalibor Radičević

Dalibor Radičević

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Članom 4. definisano je da je Centralni registar osnovan sa ciljem da uspostavi i vodi jedinstvenu bazu obaveznog socijalnog osiguranja, jedinstvenu bazu koja će objediniti sve baze podatka, da ih sinhronizuje i da svakog trenutka imamo tačne podatke o uplatama koje imaju obavezujući karakter.

Na osnovu te jedinstvene baze, svako od nas će imati mogućnost da proveri da li se obaveze uredno realizuju, a takođe će svi građani imati mogućnost da ukažu i na nepravilnosti, kako bi se otklonile.

Amandmanom koji sam podneo na Predlog zakona, pokušavam još jednom da ukažem na važnost postojanja Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na uticaj koji ima na sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, koji se ogleda u jačanju privrednih resursa.

Da bi se privreda u Srbiji uspešno razvijala, nije potrebno samo otvarati nove fabrike i nova radna mesta, potrebno je omogućiti privredi i građanima i dobre puteve, a o toj temi možemo sa ponosom da pričamo.

Putna mreža se u Srbiji intenzivno gradi. Primera za to ima na sve strane, ali dovoljno je pogledati velelepnu građevinu na Koridoru 10, koji se ubrzano gradi, i ne samo da se gradi već se radovi privode kraju.

Sa zadovoljstvom ću prihvatiti sve predložene zakone u danu za glasanje, a pozivam i kolege da to učine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Amandman sam podneo sa namerom da dodatno preciziram Predlog zakona, ali i da bih ukazao na značaj postojanja i rada Centralnog registra.

Pred nama je izuzetno značajan Predlog zakona, zakona koji štiti radnike od samovolje, nesavesnih poslodavaca. Da je toga bilo u nekom ranijem periodu, svi dobro znamo. Po nekom podatku koji sam ja dobio, samo u Aleksincu između dve i tri hiljade ljudi je ostalo bez uplaćenih obaveznih doprinosa po osnovu socijalnog, ali i penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ti ljudi danas imaju manje penzije, ne zbog današnje vlasti, već zbog današnje opozicije. Postavlja se i pitanje – koliko su novca morali ti ljudi da izdvoje i za lečenje, jer nisu imali uplaćene obavezne doprinose, a samim tim nije im bilo moguće overiti zdravstvenu knjižicu i omogućiti im normalno lečenje. To danas više nije moguće, jer postoje uređen sistem i država koja brine o svojim građanima i njihovim pravima.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ima veliku i značajnu ulogu da bi se sprečile nepravilnosti u naplati obaveznog socijalnog osiguranja, kao i da bi procenat naplate bio veliki, da ne kažem 100%. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Amandman sam podneo sa ciljem da ukažem na važnost koju ima centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije. Da bi imali od koga da naplatimo obavezno socijalno osiguranje, kao i penzijsko i invalidsko osiguranje potrebno je da nam privreda bude stabilna, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta.

Vlada Republike Srbije i predsednik države su prepoznali ova problem i aktivno učestvuju na njegovom rešavanju i to uz saradnju sa lokalnim samoupravama. Da imamo rezultate u rešavanju ovog problema koji je mučio veliki broj građana naše zemlje, pokazuje nam procenat nezaposlenih na osnovu zvanične statistike. Godine 2012. je 25,5% radno sposobnog stanovništva bilo bez posla, danas je taj procenat znatno manji i iznosi 11,3%. Za samo četiri godine otvoreno je oko 370.000 novih radnih mesta, a ovo znači da je 370.000 porodica dobilo stabilna primanja i da nisu više socijalni slučajevi.

Država ima korist od novih radnika, jer se smanjuje broj socijalnih slučajeva, a povećava se i broj onih od kojih se obavezno socijalno osiguranje naplaćuje. Tako da su i državne finansije stabilne. Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja sada ima više posla i prikuplja i sastavlja bazu podataka i vrši kontrolnu ulogu da li se obavezno socijalno osiguranje isplaćuje. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Namera mi je da amandmanom dodatno definišem predlog navedenog zakona.

Članom 1. je definisana oblast koja se uređuje zakonom, a ja sam pokušao dodatno da ukažem na potrebu postojanja ovakvog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na značaj koji ima Centralni registar na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Centralni registar predstavlja bazu podataka koja je elektronski vođena i koja se zasniva na IT tehnologijama.

Predlogom zakona obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama koje postoje u Srbiji, a sve sa ciljem da bi se obezbedili što tačniji podaci o obaveznom socijalnom osiguranju, kao i podaci da li su uplaćeni doprinosi po ovom osnovu.

Mesečnim analizama i usaglašavanjem podataka iz baze podataka lako je utvrditi da li postoje nepravilnosti i odmah može da se reaguje time što će biti obaveštena Poreska uprava kako bi obavila detaljnu kontrolu.

Na ovakav način se definitivno može uticati na postizanje visokog procenta naplate obaveznog socijalnog osiguranja, a takođe se unapređuje dodatno i nivo izvršavanja zakonskih obaveza. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam amandman na član 3.

U samom članu 3. govori se o prioritetima pri zaštiti od katastrofa. Kao glavni prioritet prilikom zaštite od posledica katastrofa i zaštiti spašavanju ljudskih života. Ja se sa ovim prioritetom slažem, jer ljudski život nema cenu i prilikom spasavanja, naravno da ima prioritet.

Amandman koji sam podneo na ovaj član zakona odnosi se na prevenciju katastrofa. Potrebno je, pre svega, sve učiniti da do katastrofa i ne dođe, samo u tim slučajevima ljudski život nije ugrožen. Zato sam i pokušao da ukažem na značaj preventivnog delovanja. Na neke katastrofe, nažalost, ne možemo imati uticaj i ne možemo ih sprečiti, već samo dobrom organizacijom i pripremom možemo sprečiti da posledice ne budu enormno velike u materijalnom smislu, uz poštovanje prioriteta prilikom spasavanja.

Međutim, postoje katastrofe za koje je odgovoran čovek. Ovakav vid katastrofe je moguće sprečiti, ili barem njihov broj svesti na najmanju moguću meru. Ovde pre svega, mislim na požare. Svojim neodgovornim ponašanjem možemo da izazovemo, ne samo veliku materijalnu štetu, već i da ugrozimo ljudski život. Jedan od takvih primera imali smo prilike da vidimo pre par nedelja. Paljenje žetvenih ostatka na njivi pored autoputa Beograd–Niš, i stvaranje dimne zavese izazvan je težak lančani sudar, gde je jedno lice izgubilo život, a pored toga napravljena je velika materijalna šteta. Zato moramo preventivno da delujemo i da utičemo na svest ljudi da svojim postupcima, ma koliko oni u prvom trenutku bezazleno delovali, ne ugrožavamo druge živote i ne izazivamo velike ekonomske gubitke.

U danu za glasanje podržaću predložene zakone. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Cilj mog amandmana je da ukažem na važnost preventivnog delovanja. Preventivnim delovanjem sprečavaju se velike razmere katastrofa, a i rizik po gubitak ljudskog života se smanjuje na najmanju moguću meru.

Prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, a manifestuju se kao na stajanje zemljotresa, požara, poplava, suše, olujno nevreme i odroni. Prirodna katastrofa može da uzrokuje gubitak života, kao i oštećenje imovine. Ostavlja za sobom i znatnu ekonomsku štetu.

Prirodne katastrofe koje čini mi se najviše pogađaju našu zemlju jesu poplave. Na prirodnu katastrofu ne možemo uticati, ali možemo preventivno da delujemo da bi ekonomska šteta bila manja i da bi se zaštitili ljudski životi.

Vlada Republike Srbije i te kako radi na prevenciji poplava, ali je bilo potrebno da državu vodi odgovorna vlast. Za zadnjih par godina mnogo je urađeno, a jedan od primera je i u Aleksincu. Osim bedema na Južnoj Moravi, o čemu sam već pričao, u Aleksincu je preduzeće „Srbijavode“ uložilo znatna sredstva na izgradnji bedema na reci Moravici, ali i na uređenju rečnog korita.

Dešavalo se da u zoni grada reka izađe iz svog korita i da voda dođe i do samog centra. Danas to više nije slučaj i Aleksinčani mogu mirnije da žive. Osim što je zaštićen od poplave, Aleksinac je dobio i lepo šetalište pored reke, a i samo rečno korito je uređeno, pa više ne gledamo uraslo korito u rastinje, na koje su po pravilu zakačene kese koje voda pokupila uzvodno i donela. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, gde sam pokušao da ukažem na važnost da se preventivno deluje na opasnosti od katastrofa koje mogu da nas zadese, a u skladu sa narodnom umotvorinom – bolje sprečiti, nego lečiti.

Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, kao i podizanje svesti o pripremi i prevenciji je proces koji mora da ima kontinuitet. Prirodne katastrofe nije moguće u potpunosti sprečiti, ali je moguće preventivno delovati, kao i uticati na ponašanje čoveka koji svojim postupcima i te kako utiče na klimatske promene.

Srbija ima iskustva sa prirodnim katastrofama. Pokazalo se da su reakcije, po pravilu, dobre, ali potrebno je da imamo jedno ovakvo zakonsko rešenje, kako bi još spremniji mogli da reagujemo.

Rukovodstvo države, na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrima i te kako radi na preventivnom sprečavanju posledica elementarnih nepogoda. To može da se vidi na primeru iz Aleksinca. Svi smo bili svedoci problema koje je Aleksinac imao sa poplavama. Svake godine barem jednom, a ne retko i više puta u toku godine, Aleksinac je bio glavna vest, zbog poplavljenih kuća i oranica. Unazad 50 godina se pričalo o odbrambenom nasipu na levoj obali Južne Morave. Pričalo se u pravom smislu te reči, ali se ništa nije radilo. Kad voda izađe iz rečnog korita, dolazili su političari, obećavali i moguće i nemoguće i odlazili, i čekali da rešenje ovog problema padne sa neba.

Bilo je potrebno da Srpska napredna stranka dođe na vlast, da se nešto i uradi. I uradilo se. Izgrađen je nasip u dužini od 13,7 kilometara, vrednost investicije je blizu pet miliona evra. Ovo je dobar primer kako se radi na prevenciji i zato Srpska napredna stranka i ima ovakvo poverenje građana. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i na član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, gde sam predložio da se doda stav 2, sa željom da dodatno definišem član 4. ovog zakona.

Samo dobrim i kvalitetnim građevinskim materijalom može se obezbediti kvalitetna gradnja. A da bi građevinski materijali ispunili određene standarde, mora da postoji odgovarajuća zakonska regulativa, kao što je ovaj zakon o kome danas raspravljamo.

Da se danas u Srbiji gradi, to vidimo svi. U Aleksincu pre nedelju dana završen je most na Žitkovačkoj bari. Vrednost radova iznosila je 350 hiljada dolara. O značaju mosta ne treba uopšte ni pričati. Posle mnogo godina, konačno će krenuti u rekonstrukciju ulica Lele Popovića, i to u dužini od 5,7 km. Ovaj putni pravac se radi u saradnji „Puteva Srbije“ i lokalne samouprave. Lokalna samouprava radi vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a „Putevi Srbije“ sam kolovoz. Vrednost investicije je 118 miliona dinara. Na ovaj način će putni pravac prema Soko Banji biti doveden u pristojno stanje.

Rade se i putni pravci na sve strane opštine ravnomerno. Rade se ulice u gradu. Sam centar grada je završen, što se tiče najprometnijih saobraćajnica, a u toku sledeće godine biće uređeno i šetalište. Zato ću u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, gde sam predložio da se doda stav 3, a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Građevinski sektor, gde spadaju građevinski proizvodi, smatraju se jednim od glavnih izvora ekonomskog rasta, razvoja, kao i ekonomskih aktivnosti. Nema ekonomskog razvoja zemlje bez jake industrije, a pogotovo građevinske industrije i dobro je da Ministarstvo građevinarstva je to prepoznalo i uređuje oblast građevinskih proizvoda ovim Predlogom zakona.

Iz godine u godinu, građevinski sektor beleži rast proizvodnje i to je još jedan dokaz da se naša zemlja nalazi na dobrom putu ekonomskog oporavka i to zahvaljujući SNS i našim ministrima kojima nije glavni zadatak punjenje ličnog budžeta, već punjenje državne kase i razvoja industrije i industrijske proizvodnje.

Građevinski sektor je glavni izvor zapošljavanja, imajući u vidu da je to radno intenzivna industrija, to ne zavisi od toga, da li je zemlja visoko razvijena, ili ne razvijena, već je to posledica činjenice da sve zemlje zavise od građevinskih projekata koje imaju.

Gledajući na globalnom, svetskom nivou, u razvijenim zemljama građevinarstvo ima veći udeo u povećanju proizvodnje, dok u manje razvijenim zemljama veći značaj se ogleda u smanjenju nezaposlenosti, što sigurno ne umanjuje značaj proizvodnje, sa ekonomske tačke gledišta.

Zato, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima podršku mojih kolega i mene, ne samo za ovaj zakon već i za sve infrastrukturne objekte koji se danas grade u našoj lepoj zemlji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima gde sam predložio da se doda stav 5, a sve sa ciljem da se dodatno definiše član 3. ovog zakona.

Građevinski sektor predstavlja motor razvoja celokupne industrije. Ona pokreće stvaranje novih radnih mesta u drugim sektorima privrede, kao što su proizvodnja, transport, trgovina i finansijske usluge. Takođe, građevinski sektor predstavlja osnov za rast prerađivačke industrije.

Vlada potpisivanjem ugovora sa građevinskom industrijom direktno utiče na razvijanje infrastrukture koja se odnosi na razvoj zdravstva, transporta, kao i na sektor obrazovanja. Zato za prosperitet bilo koje zemlje, pa i naše, građevinska industrija je od ogromnog značaja.

Uloga građevinske industrije je da izgradi neophodnu infrastrukturu. Nijedna zemlja ne može da napreduje bez neophodne infrastrukture. Tek kada je teritorija zemlje pokrivena zadovoljavajućom mrežom puteva, električnom mrežom, vodovodnom mrežom, gasovodom, tek tada će investitori imati veći podsticaj da ulažu na tom području, tek tada će se otvarati nove fabrike, tek tada dolazi do smanjenja nezaposlenosti. Da je to naša Vlada, Vlada Republike Srbije prepoznala možemo da vidimo po broju fabrika koje su otvorene u poslednjih šest godina. Za to imaju podršku, ne samo ovde u Skupštini, već i na izborima. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman gde sam predložio da se doda stav 2. a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Pred nama je dobar Predlog zakona gde se konačno uređuje oblast građevinskih proizvoda i gde se definišu određeni standardi koji građevinski proizvodi moraju da ispune kako bi mogli da se nađu na našem tržištu. Na ovaj način se štite kupci jer će biti zaštićeni u pogledu bezbednosti kao i u oblasti zaštite zdravlja, a takođe se štite i proizvođači, jer tek donošenjem ovog zakona biće regulisana jedna oblast industrije koja do sada nije imala zakonsku regulativu.

Svedoci smo da se u poslednjih šest godina građevinska industrija konstantno razvija, otvorena su gradilišta na teritoriji cele zemlje i samo dobrom i kvalitetnom zakonskom regulativom može da se obezbedi da imamo stabilan razvoj domaće industrije građevinskih proizvoda. Građevinarstvo je grana privrede koja upošljava veliki broj radnika, a da bi tako ostalo bilo je neophodno da se reguliše i oblast građevinskih proizvoda.

Kada se primeni zakon o građevinskim proizvodima, u velikoj meri će se pomoći domaćim kompanijama da izađu sa svojim proizvodima na inostrano tržište. Pre svega na tržište EU. Na ovaj način se razvija domaća industrija, a samo tako možemo i obezbediti sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne treba mnogo govoriti. Rezultati rada su vidljivi i ne treba trošiti reči. Jer, slika govori mnogo više nego što ću ja reći. Mogu samo pohvaliti sve rezultate koje imaju. Kao plod rada i aktivnosti Ministarstva, pred nama su danas zakoni i izmene i dopune zakona na koje ću se osvrnuti.

Predlog zakona o građevinskim proizvodima je moderan zakon kojim se reguliše oblast koja do sada nije regulisana zakonskim okvirom. Ministarstvo je to prepoznalo i zato danas raspravljamo u načelu o prednostima koje ovaj zakon donosi.

Ovim zakonom se konačno uređuje tržište građevinskih proizvoda. Kao posledicu primene ovog zakonskog rešenja imaće korist i kupci proizvoda ali i proizvođači. Imaćemo zaštićenog kupca od lošeg proizvoda. Imaćemo zaštićenog proizvođača od nelojalne konkurencije. Šta ovo znači?

Građevinski proizvodi po novom zakonskom rešenju moraće da ispune standarde koji su predviđeni, i to standarde koji su prihvaćeni ne samo u našoj zemlji, već i u Evropskoj uniji. Na ovaj način na našem tržištu dobićemo kvalitetnije proizvode, a proizvođačima ćemo olakšati izvoz svojih proizvoda, jer će i oni morati da ispune određene standarde.

Ovo je dobar primer kako se štiti domaće tržište od loših proizvoda po pitanju bezbednosti, ali i po pitanju zaštite zdravlja ljudi.

Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju vidimo odlučnost Ministarstva u tome da se ozakonjenje nelegalnih objekata dovede do kraja, da se jednom stane na put divljoj gradnji, kao i da se zaštite kupci nelegalnih objekata.

Naime, upravnim sporovima nesavesni investitori su odlagali rušenje objekata i to im je davalo dovoljno vremena da te objekte prodaju i da brigu o ozakonjenju prepuste kupcima. Na ovaj način se štite kupci, pogotovo stanova, jer se išlo logikom da je nemoguće srušiti stambenu zgradu gde je smešteno desetak i više porodica.

Predloženom izmenom Zakona o ozakonjenju neophodno je proveriti vidljivost objekta na satelitskom snimku iz 2015. godine, za sve zahteve za legalizaciju i za zahteve podnete po starom zakonu, kao i za nove zahteve, što ranije nije bio slučaj, tako da se predloženim izmenama sprečavaju zloupotrebe koje su uočene na terenu.

Po novim izmenama Zakona o ozakonjenju objekata moguće je srušiti objekat koji je dobio konačno rešenje da se ne može ozakoniti. Tako je država svesno preuzela rizik za nadoknadu štete u slučaju da Upravni sud donese drugačije rešenje. Ali, na ovaj način je sprečeno nezakonito sticanje dobiti, a na štetu i države i kupaca.

Pošto će se uključiti i katastar nepokretnosti, nadležni organ ima obavezu da sve objekte koji su u postupku ozakonjenja, dostavi podatke organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Ovi objekti neće moći da budu predmet trgovine do okončanja postupka ozakonjenja. Sve ove zabeležbe će biti vidljive i lako proverljive javnosti u elektronskom obliku na nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju rešavaju se problemi koje imamo u taksi prevozu. U ovoj oblasti su detektovane negativne pojave koje se pod hitno moraju rešavati. Uočeno je da postoje vozila sa TX tablicama, koja obavljaju taksi prevoz, iako za ova vozila nije izdata taksi dozvola.

Po nepisanom pravilu, ovakva vozila učestvuju u taksi prevozu na vrlo neprofesionalan način, nanoseći štetu, ne samo državi zbog neplaćanja poreza, već i legalnim taksi prevoznicima, rušeći im ugled. Svojim bahatim ponašanjem nanose ogromnu štetu, ugrožavaju bezbednost i neophodno je da se ovakvom stanju stane na put. Jedinice lokalne samouprave će imati obavezu da odrede cenu prevoza, koju će morati svi da poštuju, a i definisaće se broj taksi vozila koji može da radi u okviru jedne lokalne samouprave.

Ovakvim zakonskim rešenjima postiže se da se smanjuje siva ekonomija, smanjuje se broj taksi prevoznika koji rade nelegalno, a legalni taksi prevoznicima se omogućava da časno i pošteno obavljaju svoj posao bez nelojalne i neprofesionalne konkurencije.

Sva zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu su pozitivna i regulišu uočene nedostatke, zato ću ih u danu za glasanje sa zadovoljstvom prihvatiti. Hvala.
Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine pokušao sam da ukažem na važnost zaštite životne sredine, kao i na očuvanje i unapređenje održivog ekološkog razvoja.

Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, nedovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.

Da je ovo ozbiljan problem i da se na njegovo rešavanje već ozbiljno radi pokazuju nam i aktivnosti koje je preduzelo preduzeće komunalne usluge iz Aleksinca. Deponiju za odlaganje smeća koja se oslanjala na autoput Beograd – Niš na Koridoru 10 uspešno su zatvorili i trenutno se radi na formiranju zelenog pojasa. Ruglo koje je bilo pored samog autoputa pretvaraju u zelenu oazu i to sopstvenim sredstvima, uložili su 20.000.000 u zatvaranje postojeće deponije i otvaranje nove savremene kasete uz poštovanje svih standarda iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Uložili su i 30.000.000 u neophodnu opremu, separator, utovarivač, kamione. Ukupno je uloženo 50.000.000 dinara iz sopstvenih sredstava i sve je to uložilo preduzeće koje je 2012. godine preuzeto kao gubitaš.

Ovo je još jedan primer da sve može da se uradi, ako su pravi ljudi na rukovodećim mestima. Samo tako možemo sačuvati prirodne lepote naše zemlje i predati ih budućim generacijama na dalje korišćenje. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, gde se u članu 90b dodaje novi stav, a cilj je da ukažem na važnost zaštite životne sredine, kao i na unapređenje održivog ekološkog razvoja.

Održivi ekološki razvoj podrazumeva razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, a na ovaj način se obezbeđuje dugoročno postojanje ljudskog društva, kao i njegovog okruženja onakvog kakvim ga mi poznajemo.

Da bi sačuvali životnu sredinu neophodno je da promenimo loše navike i da se više brinemo o našem okruženju. Ovo nije samo posao Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovo je obaveza svih nas. Da se o zaštiti životne sredine brine i na ostalim nivoima vlasti u Srbiji, može da se da vidi i na primeru lokalne samouprave odakle ja dolazim. Aleksinac postaje bolje mesto za život zbog toga što su uočeni problemi na očuvanju životne sredine i počeli su i da se rešavaju.

Opštinu Aleksinac čine 72 sela i sam Aleksinac. Do pre šest godina, organizovano se sakupljalo i odnosilo smeće samo u gradu i u dva prigradska naselja. Danas se smeće organizovano iznosi u preko 60% naseljenih mesta. Kupovinom i postavljanjem kontejnera, kao i odgovarajuće mehanizacije za iznošenje smeća, došlo je do postepenog smanjenja divljih deponija.

Sa ponosom mogu da kažem da u mom selu više ne postoji dolina kesa, koja je dobila naziv po kesama koje nisi mogao da izbegneš, a da te udare u lice ili da se ne zalepe na vetrobransko staklo automobila. Samo društveno odgovornim ponašanjem uz obezbeđenje minimalnih uslova za odlaganje smeća možemo zaštiti životnu sredinu i učini naše okruženje lepšim i boljim mestom za život. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam i amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, a sve sa ciljem da se dodatno definiše predlog zakona.

Članom 2. vrši se izmena i dopuna člana 15. Zakona o PIO. Na ovaj način sprečava se nagomilavanje i utvrđivanje dugova na ime neuplaćenih doprinosa za PIO. Veliki broj građana je imao problem sa neuplaćenim doprinosima. Toga je postao svestan tek onog trenutka kada je podneo zahtev za odlazak u penziju, kada su saznali da nemaju uplaćen pun radni staž. Sve je to posledica neodgovornih vlasti koji su bili na čelu Srbije.

Uništavanjem preduzeća i njihovim zatvaranjem doveli su ogroman broj radnika na ivicu egzistencije, a tako uništena preduzeća su prodavali bud zašto. Radnici su ostali i bez zarađenih i neisplaćenih plata, kao i bez uplaćenog penzijskog i invalidskog osiguranja za period kada su radili. Na ovaj način neodgovorna vlast je građanima onemogućila da odu u zasluženu penziju, kao da imaju manju penziju zbog neodgovornosti drugih.

Da se SNS i sadašnje državno rukovodstvo razlikuje od DOS-ovskih uništivača privrede i industrije možemo videti danas u Nišu. Danas se u Nišu otvaraju dve nove fabrike, u Nišu koji je nekada važio za industrijskog giganta, a do pre par godina je bio grad bez nade, sada mu se polako vraća stari sjaj.

Više od dve hiljade novih radnih mesta garant su da će PIO fond biti stabilan, a potrebno je napomenuti i to da će biti uposleno i više od 500 inženjera, što je veoma bitno za Niš kao univerzitetski grad koji ima mašinski, građevinski i elektronski fakultet. Hvala.