JOVAN PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Član je Saveta Instituta Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti u Moskvi.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Gospodine predsedavajući, gospođa ministar, Dame i gospodo narodni poslanici, ogroman je značaj za Srbiju usvajanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine za ukidanje viza za nosioce običnih pasoša.
Teško je oteti se utisku da je ovaj sporazum potvrda da uspešna spoljna politika jedne države dovodi do njenog ekonomskog razvoja, da je funkcija spoljne politike da dovede do ekonomskog razvoja jedne države, pogotovo kada su u pitanju male države kao što je Srbija, koje moraju da vode jednu ozbiljnu, uravnoteženu politici, kao što je nekada davno govorio jedan od najvećih ministara spoljni poslova Italije Emilio Viskonti Venosta, uvek nezavisni, nikad izolovani, i to je nešto što čemu treba da teže sve države, i takvu viševektorsku politiku, spoljnu politiku koju vodi Srbija možemo danas da vidimo na potvrdi ovog sporazuma koji predstavlja podizanje nivoa saradnje Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom.
Narodna Republika Kina je naš prijatelj. Strateško partnerstvo koje je uspostavljeno sa Narodnom Republikom Kinom, koje je svake godine nadograđivano novim sporazumima, koji se sada nakon uspešnog nivoa saradnje na politički nivo, polako pomera na ekonomski nivo, i poslednja poseta predsednika Narodne Republike Kine rezultirala je sa 22 potpisana sporazuma.
Ovde smo danas čuli od mnogih poslanika da li će ovaj sporazum uticati na bezbednost Republike Srbije i na koji način i da li je Srbija u funkciji Narodne Republike Kine, koji se tiče prostora EU. Prosto želim da kažem da Narodna Republika Kina vodi jednu spoljnu politiku tzv. vin-vin politiku, koja iz svakog odnosa sa bilo kojom drugom državom želi da uspostavi partnerski odnos i da će svaka država u tom partnerskom odnosu imati konkretan interes. Tako se sve vreme Narodna Republika Kina ponašala kada je u pitanju Republika Srbija, podrška u međunarodnim institucijama našem teritorijalnom integritetu, našim nacionalnim interesima, podrška Republici Srbiji u okviru projekta 16+1, saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope, i velika šansa za Republiku Srbiju kada su u pitanju infrastrukturni projekti i saradnja u oblasti telekomunikacija, saobraćaja i privredne saradnje.
Želim da kažem da će, i to je moj utisak prilikom posete delegacije Skupštine Srbije Narodnoj Republici Kini, da će ovaj sporazum koji budemo potpisali sasvim sigurno doprineti razvoju turizma, jer za razliku od nekih drugih zemalja koje su uspešnom promocijom turizma, nama su to rekli u Turističkoj nacionalnoj agenciji Kine, da samo u Češku godišnje dolazi preko 200 hiljada turista iz Kine, a u Srbiju negde oko 15 hiljada. Ovakav jedan sporazum će sigurno doprineti turitičkom razvoju Republike Srbije. Znači, mi treba da težimo da sa partnerskim prijateljskim zemljama, kao što je Narodna Republika Kina, razvijamo što tešnje, što svestranije odnose, i sasvim sigurno da će ovakav jedan sporazum tome doprineti.
Srbija mora da nastavi da vodi više ekonomsku spoljnu politiku, da vodi računa o svojim interesima, da na svakom mestu ostvaruje svoje državne, nacionalne, ekonomske interese i samo tako ćemo uspešno razvijati našu državu i sačuvati našu samostalnost. U tom smislu puna podrška sporazumu sa prijateljskom Narodnom Republikom Kinom. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomiću, poštovana gospođo Janjić, dame i gospodo, zaista je izuzetno važna rasprava koju danas vodimo i ako se jednom u devet godina biraju sudije Ustavnog suda, onda je sasvim sigurno ovo istorijski saziv, jer će izabrati novi saziv Ustavnog suda. Nisam siguran, na osnovu rasprave koja je danas vođena, da smo svi svesni u kakvom trenutku učestvujemo i kakve odluke donosimo, jer u toku diskusije čulo se da treba da nas bude sramota što imamo ovakav Ustav, da srpski narod nije narod koji razume norme, da nam možda i ne treba Ustavni sud, da od rasprave o Ustavnom sudu pravimo cirkus, do toga da su svi kandidati partijski kadrovi i da će biti apsolutno u startu pristrasni u donošenju odluka.
Nikada ne bih, u vremenu kada pokušavamo kao država da gradimo institucije, da jačamo institucije, da gradimo državu koja još nije završena, tako govorio o kandidatima za sasvim sigurno najvažniju instituciju koja se tiče primene prava, a to je Ustavni sud, jer Ustavni sud je taj koji je jemac jedinstva pravnog poretka. Ustavni sud je taj koji treba da iz pravnog poretka ukloni sve one propise koji remete funkcionisanje ovog jedinstva.
Bez obzira što sam i sam imao različita mišljenja o pojedinim odlukama Ustavnog suda, ne bih kvalifikovao u startu jednu instituciju, samo na osnovu pojedinih odluka Ustavnog suda, kao lošu, kao nekompetentnu, kao neadekvatnu, jer na taj način urušavamo njen autoritet i na taj način činimo da bude podložna i uticaju izvršne vlasti i uticaju javnosti, što nije dopustivo za Ustavni sud u celini, jer nije slučajno donosilac Ustava predvideo da se sudije Ustavnog suda biraju na devet godina. Znači, Vlada, izvršna vlast, bira se na četiri godine, a sudije se biraju na devet godina. One treba i kada prođe jedna vlast da budu jemac ustavnosti.
Vi ste imali priliku 2007. godine da bude izabran jedan sastav Ustavnog suda koji je 2012. godine, recimo, doneo odluku o ustavnosti Statuta Vojvodine i utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koja je, politički gledano, suprotna od onoga što su tadašnji predlagači tog sastava Ustavnog suda videli. Ali, da li je to razlog da na osnovu toga kvalifikujemo na ovaj ili na onaj način Ustavni sud? Znači, želim da ukažem na značaj da se uzdržimo od jakih reči u kvalifikaciji onih koji će biti sutra sudije Ustavnog suda.
Ovde je rečeno više puta da se u pravosuđe uvukao strah, da su sudije uplašene. Pa, da, one su uplašene jer su sve bile razrešene, zato što ih je neko kvalifikovao da su partijski, neki pojedini opštinski i gradski odbori stranaka koje su tada bile na vlasti su ih kvalifikovale da su partijske i sve su ih razrešile. Zato imamo strah. Taj strah moramo da savladamo svi zajedno, tako što ćemo podržati pravosuđe, tako što ćemo podržati sudije, tako što ćemo se uzdržati da ih kvalifikujemo da pripadaju ovima i onima. Oni treba da sude po zakonu i mi želimo da verujemo da sudija koji je izabran u Ustavni sud na devet godina će da sudi po Ustavu i da će da primenjuje Ustav i zakone i želimo da verujemo da će sudije koje predloži Visoki savet sudstva, koje su izabrane na stalne funkcije, suditi po zakonu. Mi svi treba da težimo nezavisnom pravosuđu, a ne da podstičemo strah kvalifikacijama – bićeš smenjen kada mi dođemo. Mislim da to nije dobro. Mislim da to državi nije dobro. Mislim da nikome od nas ovde to nije u interesu, a najmanje je u interesu građana. Zato mi je drago što se rasprava vratila u one tokove koje zaslužuje.
Naša poslanička grupa će podržati sve kandidate koje je predložila Narodna skupština, da se dostavi predsedniku Republike na izjašnjavanje. Izjasnićemo se u danu za glasanje za kandidate koje je predložio predsednik Republike. Naravno, očekujemo da izaberemo, jer to nam je cilj, još jači, još nezavisniji, još samostalniji Ustavni sud. Birali smo 2007. godine jedan, želimo da ga unapredimo. To je bilo posle donošenja Ustava. Možemo se slagati ili ne slagati sa nekim njegovim odlukama i verujem da se svi ovde sigurno nismo složili sa nekim odlukama, ali te odluke ne treba komentarisati, ako se zalažemo za nezavisno sudstvo. Mislimo da je to suština. Pustimo sudove neka rade, lišimo ih partijskih pritisaka, lišimo ih političke rasprave, jer to nigde ne doprinosi.
Ovde je otvorena diskusija o nezavisnosti pravosuđa, kako ga obezbediti, na koji način birati sudije. Bilo je ovde pitanja da li mi svi ovde treba da dobijamo, kao Narodna skupština, sve informacije, ko se kandidovao, kada se kandidovao, kako je Visoki savet sudstva birao i koje je kriterijume imao. Kada se pogleda Ustav i kada se pogledaju nadležnosti Visokog saveta sudstva, jasno je da on jedini može da predloži kandidate. Ovde kao da se želi ponovo vratiti na onaj sistem kada je Skupština u punom kapacitetu birala sudije, umesto da idemo u suprotnom smeru, da obezbeđujemo nezavisno pravosuđe tako što ćemo ga lišiti političkog uticaja. Mislimo da je to najbolji način da predstavnici Visokog saveta sudstva u punoj meri preuzmu svoje nadležnosti jer su oni, po Ustavu, garant nezavisnosti pravosuđa.
Zaista, dve važne i značajne odluke i dve važne rasprave. Verujem da će svi narodni poslanici, uvažavajući potrebu da dobijemo samostalan, nezavisan i jak Ustavni sud, bez obzira šta politički mislili o njegovim odlukama, podržati najbolje kandidate u danu za glasanje i verujem da ćemo podržati kandidata za Visoki savet sudstva, jer nam treba jak i nezavisan organ koji će biti jemac nezavisnosti sudstva i da ćemo podržati sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da ih treba ohrabriti da steknu neophodno iskustvo kako bi na najbolji način sudile u pravosuđu i, naravno, očekujemo od novih predsednika sudova veću odgovornost i veću efikasnost u radu jer građani to žele. Žele kada dođu u sud, da znaju da su došli po pravdu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo da ovaj set zakona koji je danas pred nama govori o jednoj vrlo važnoj činjenici, bez obzira na broj podnetih amandmana. Verujem da je svima jasno da je ovo prelomni trenutak kada je država odlučila da pokaže da je jača od kriminala, od nasilja, od terorizma i od korupcije i u tom svetlu treba posmatrati ovu inicijativu, normativnu inicijativu i zakonsku inicijativu, koja od strane Vlade Republike Srbije dolazi u Narodnu skupštinu.
U prethodnim periodima gledali smo na različite načine kako se rvu država i kriminal, u smislu ko je jači i ko će više uticati na društvene, privredne i sve druge tokove. Očigledno je sazreo trenutak da kroz ozbiljna normativna i organizaciona rešenja država pokaže da je jača, država pokaže da je ta koja ima apsolutnu vlast na jednoj teritoriji. To nije bitno samo za bezbednost građana, to je bitno i za ukupan društveni ekonomski razvoj Srbije. U tom smislu, ovo je nešto što zavređuje pažnju i što treba podržati, pogotovo ove zakone koji se tiču uspostavljanja novih institucija za borbu protiv kriminala, korupcije i terorizma.
Mislim da je ovo prilika da konačno izgradimo ozbiljne institucije koje će se u narednom periodu boriti protiv kriminala i korupcije. To je prilika da konačno izgradimo državu, da obučene, profesionalne državne službenike, ljude posvećene državi konačno dobijemo kroz obuku i kroz uspešnu primenu ovih zakona.
Želim da kažem da su organizaciono i normativno postavljeni temelji za borbu protiv kriminala i korupcije u državi, pogotovo kada se pogleda zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, tj. definisani su državni organi i njihove nadležnosti, definisani su i skraćeni su rokovi postupanja, što je jako važno, i pooštrena je kaznena politika. To je ono što nam je u prethodnom periodu nedostajalo.
Čitavo moje izlaganje će se ticati institucija, i prvo ću se osvrnuti na neke stvari gde je izuzetno važna i bitna uloga Ministarstva pravde, gde je važna vaša podrška u narednom periodu.
Prvo, pitanje pravosuđa, pitanje nosilaca pravosudnih funkcija. Mislim da je ovo trenutak, i zato apelujem na vas, poštovana ministarko, da snažno i na sve moguće načine podržite samostalno i nezavisno pravosuđe. Ono mora biti jemac da će se ovaj zakon uspešno primeniti. Zašto to govorim? Zato što je naše pravosuđe prošlo kroz jedan užasno težak period, period ponižavanja, period u kome je živelo u strahu i period koji je, posle jedne katastrofalne reforme kroz koje je prošlo, a čiji se sada nosioci toga ograđuju, došlo u situaciju i svi mi zajedno došli u situaciju da ponovo gradimo nezavisno pravosuđe.
Znate, bio sam poslanik u tom periodu. Na neki čudan način kao da se vratio Robespjerov revolucionarni zakon o sumnjivima, kada govorimo o načinu kako su tada birane i razrešavane sudije. Dovoljno je bilo da neki lokalni funkcioner stranke na vlasti posumnja da je neko njihov od predstavnika nosilaca pravosudnih funkcija i da ne bude reizabran. Da, pravosuđe je u strahu od izvršne vlasti i ovo je prilika, zato što je prošlo i zato što je bilo isterano na ulicu, ovo je prilika da ga snažno podržite, konačno izgradimo snažno pravosuđe koje će moći da primeni ove zakone u uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije. To je verovatno i vaša sada najvažnija uloga i verujem da ćemo kroz institucionalna rešenja, ali i kroz praktičnu podršku u tome uspeti.
Druga stvar je obuka. Da, ovde se u obrazloženju zakona kaže da oni predstavljaju koncentraciju najboljih stručnih resursa koje država ima. U tom smislu, vidim da je stavljen akcenat na pitanje obuke kroz Pravosudnu akademiju. To je vrlo važno, ali morate ojačati Pravosudnu akademiju da bi mogla da iznese ovaj ozbiljan i složen posao, jer pored preciziranja pojedinih termina koje ovde imamo, veliki je broj pravnih standarda, veliki broj pravnih standarda gde nam treba ozbiljno obučeno pravosuđe koje će ga pravilno primeniti, da ne bi došlo do loše primene i da nam se, eventualno, ne bi ovi zakoni izvrgli u svoju suprotnost.
Verujem da imamo kvalitetne, uspešne i hrabre sudije, ali za primenu ovih zakona potrebno je da još više ojačate Pravosudnu akademiju, jer i kroz izveštaje koje smo dobijali nismo stekli utisak da su, pogotovo kada je u pitanju stalna obuka, uspešno i do kraja realizovani svi planovi. To treba da bude jedan od planova u perspektivi i verujem da će se to uraditi. Naravno, očekujemo da se što pre donese i program obuke.
Naravno, pitanje koordinacije, ne mali problem. Znate, postoji dobra volja, postoje stručni kadrovi u institucijama, govorim o tužilaštvu, o sudovima, u policiji, u centru za socijalni rad, ali ako ne postoji uspešna koordinacija u primeni i implementaciji ovih zakona, bojim se da njihovi efekti neće biti dobri. Zato je zadatak, i verujem da ćete ga uspešno rešiti, zadatak Ministarstva pravde da upravo ova tri segmenta, koja se tiču jačanja institucija i uspešne primene zakona, vi uspešno i realizujete.
Dobra su rešenja koja se tiču uvođenja novih institucija i novih instituta. Verujem da, pogotovo kada je u pitanju zakon koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, to uspešno rešava. Jedino, predlažem obavezno kada su u pitanju udarne grupe, jedan od članova udarnih grupa budu obavezno finansijski forenzičari. To se može implicitno pretpostaviti da će biti, ali verujem da možda to čak treba u nekom narednom periodu i precizirati.
Dakle, da zaključim. Jake institucije, nezavisno i samostalno pravosuđe, uspešna obuka jedini su pravi jemac da ovi zakoni budu uspešno implementirani i da konačno država pokaže da je jača od kriminala. Ovo je važan zadatak za Ministarstvo pravde i uveren sam da ćete ga vi uspešno i realizovati. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54637.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 12:53