NIKOLA JOLOVIĆ

Srpska narodna partija

Rođen je 13.07.1977.godine u Novom Pazaru, gde i sada živi.

Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Pazaru. Ekonomski fakultet završio je u Beogradu i stekao zvanje Diplomirani ekonomista.

Radio je na poslovima Direktora PP “Fidjoni” iz Novog Pazara. Na mesto Zamenika gradonačelnika, imenovan je 18.06.2013 godine. Imenovan je i na funkciju v.d. predsednika SNS u Novom Pazaru.

Za narodnog poslanika izabran je 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ozenjen je i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika. S obzirom da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika, kroz izmenu postojećih i uspostavljanje novih šema podrške u okviru direktnih plaćanja.
Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se član 10. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da se preciziraju dužnosti korisnika podsticaja i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava. Plaćanje zatezne kamate i umanjenje narednih isplata prema korisniku podsticaja ukoliko u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza korisnika podsticaja ne izvrši povraćaj novčanih sredstava.
Članom 7. Predloga zakona vrši se izmena člana 33. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se odnosi na umanjenje isplate direktnih plaćanja tako što se propisuje da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite i to na osnovu rešenja direktora uprave. Takođe se propisuje da ako je korisniku podsticaja po osnovu direktnih plaćanja za jednu kalendarsku godinu isplaćeno više od iznosa dobijenog obračunom, višak sredstava se umanjuje od isplate direktnih plaćanja za narednu kalendarsku godinu, a ako to nije moguće ili nije dovoljno, korisnik podsticaja je dužan da vrati višak novčanih sredstava u roku od 60 dana od dana prijema rešenja.
Predlogom izmena zakona propisuje se da podsticaj za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa obuhvataju i podsticaje za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta, organsku proizvodnju, održivo korišćenje šumskih resursa, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, kao i očuvanje poljoprivrednih i ostalih područja visoke prirodne vrednosti.
Takođe se propisuje da pravo na ovu vrstu podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su upisani u registar. Ovim predlogom država će omogućiti i unapređenje kvaliteta života ruralnih područja tako što će raznim podsticajima pružiti podršku za investiranje u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima i sprovođenja aktivnosti za podizanje konkurentnosti.
S obzirom da planiranje poljoprivredne proizvodnje za naredni proizvodni ciklus od strane poljoprivrednih proizvođača počinje već krajem januara, od izuzetne je važnosti da zakon i prateća podzakonska regulativa blagovremeno i u potpunosti stupe na snagu do početka 2017. godine i omoguće definisanje mere agrarne politike koja će se sprovoditi u narednom periodu. Na taj način stvoriće se uslovi za predvidivost politike, odnosno poljoprivredni proizvođači kao neposredni korisnici budžetskih sredstava po osnovu mera agrarne politike blagovremeno će biti upoznati sa planiranim merama agrarne politike kako bi mogli da planiraju proizvodnju za naredni proizvodni ciklus i u skladu sa time donose proizvodne odluke.
Izmene ovog zakona koje će uticati na proizvođače koji se bave ratarstvom, proizvođače koji se bave povrtarstvom, zatim voćarstvom, stočarstvom, živinarstvom, ribarstvom, proizvođače koji se bave proizvodnjom biljaka i organizovanom proizvodnjom životinja uticaće pozitivno i na kraj iz kojeg ja dolazim. Obzirom da se u okolini Novog Pazara nalazi Pešterska visoravan, planine Golija i Rogozna, gde se meštani seoskih područja uglavnom bave poljoprivredom, a koje su nadaleko poznate po uzgoju stoke i proizvodnji mlečnih proizvoda, i smatram da će moji sugrađani imati velike koristi usvajanjem ovih izmena zakona.
Od izuzetne je važnosti da se ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju usvoji što pre i zato će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ima za cilj da se izvrši usaglašavanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila uređena ili koja su uočena u primeni i čije je rešenje zahtevalo pronalaženje kvalitetnih zakonskih rešenja.
Ovim predlogom zakona, tačnije članom 10. predloga zakona, predviđena je dopuna zakona u smislu propisivanja da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije po osnovu iznajmljivanja jahte može obavljati samo jahtom koja je u svojini domaćeg fizičkog ili pravnog lica, koja je registrovana za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, a čime će biti sprečeno da pojedina privredna društva pružaju uslugu iznajmljivanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, kao i da se predmetna plovila iznajmljuju bez članova posade, što je u praksi potvrđeno.
U cilju usaglašavanja sa odredbama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju zakonom je propisana obaveza domaćih brodara da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, što je predviđeno članom 13. Predloga zakona, a kada je usaglašavanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju u pitanju, predlogom zakona je predviđeno da su u cilju zaštite imovine, poslovanja objekta, prostora i lica broda, lučki operater i Direkcija za vodne puteve dužni da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovornim angažovanjem subjekta licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitu. Delatnost koja obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje, a čime će se omogućiti početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Rešenja koja su navedena u predlogu zakona imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom saobraćaju, a jedan od mnogih je i taj što će se Direkciji za vodne puteve ukinuti monopolski položaj na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Naime, obzirom da danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva, smatra se da će privatni sektor efikasnije i brže obavljati navedene poslove, ali pod nadzorom Direkcije.
Primena predloga zakona imaće efekta na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, jer se kroz ukidanje monopolskog položaja Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku javne nabavke privredna društva koja su specijalizovana za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično učestvuju u obavljanju ovih poslova i time dalje razvijaju svoje poslovanje. Zbog svega navedenog, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.10.2016.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni razlog za izmene ovog zakona je usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije.
Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine koji je 2007. godine stupio na snagu propisao je da lokalnim samoupravama pripada 40% poreza na zarade.
Zakon iz 2006. godine se po oceni Fiskalnog saveta mogao smatrati relativno darežljivim u pogledu obezbeđivanja sredstava na lokalnom nivou, jer je ukupan nivo propisanih sredstava za lokalne samouprave bio nešto viši nego što je to bilo neophodno.
Nama konkretno u Novom Pazaru je zaista mnogo pomogao državni sekretar u ministarstvu gospodin Ivan Bošnjak vezano za primenu ovog zakona.
Izmene ovog zakona iz 2011. godine, odnosno sprovođenje modele fiskalne decentralizacije, kako je tada Fiskalni savet, ukazivao imali su za posledicu povećanja deficita od 1,1% BDP, što je na godišnjem nivou predstavljalo manjak u državnoj kasi od blizu 40 milijardi dinara. Ovakav rezultat je bio posledica predloga po kome 80% prihoda poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, predloga koji nije temeljan u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti.
Navedene izmene zakona iz 2011. godine dovele su do one srazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Predložena rešenja ovom zakonu imaju za rezultat vraćanje sredstava od poreza na zarade u iznosu od oko 4,8 milijardi dinara iz lokalnih u republički budžet, čime će se u najvećoj meri omogućiti ispravljanje vertikalne fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, što je i dogovoreno aktuelnim aranžmanom sa MMF. Preraspodela će se vršiti na sledeći način i to tako što će opštinama pripadati 74% umesto dosadašnjih 80%, a gradovima 77% umesto dosadašnjih 80%.
Korekcija procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade je kao što sam i na početku rekao mera fiskalne konsolidacije, a u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti.
Takođe ovim izmenama vrši se usaglašavanje sa propisima iz oblasti oporezivanja u smislu opredeljivanja pripadnosti prihoda od nepokretnosti Republici Srbiji. Predlogom izmena se predviđa ukidanje jedinici lokalne samouprave prava na porez ostvarena na njenoj teritoriji, konkretno na porez na dohodak građana i to na prihod od nepokretnosti.
Naime, kada je reč o prihodima fizičkih lica, prihodima od davanja u zakup nepokretnosti oni su predmet regulisanja zakona kojim se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica kao prihod od kapitala i kao takvi pripadaju Republici Srbiji.
Mišljenja sam da će ove izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave imati pozitivne posledice i u smanjivanju sive ekonomije obzirom da će sada lokalna samouprava raditi i na suzbijanju tzv. rada na crno i da će na taj način pokušati da amortizuje manjak sredstava koji će ovim zakona izmena imati u budžetu.
Predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gradovi i opštine se aktivno uključuju proces finansijske konsolidacije koji sprovodi Vlada Republike Srbije, a iz kojeg ona ne smeju biti izuzete i stoga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog i tako dati punu podršku merama koje Vlada sprovodi. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96164.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 15.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:57