ŽIKA GOJKOVIĆ

Srpski pokret obnove

Rođen 1972. godine u Somboru.

Po zanimanju je diplomirani menadžer u ekonomiji.

Potpredsednik je Srpskog pokreta obnove, predsednik Pokrаjinskog odborа SPO-a zа Vojvodinu, člаn Predsedništvа i Glаvnog odborа SPO-a, predsednik Opštinskog odborа SPO Sombor.

Biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon izbora 2008. 2012. i 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Govori engleski jezik.

Oženjen je, otаc jedne ćerke i sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo kolege poslanici, ja ću iskoristiti svoje vreme da bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.

Sadašnji premijer, a budući predsednik države Aleksandar Vučić je otkrivanjem spomenika Podunavskim Švabama prošle nedelje u Bačkom Jarku, gde su komunističke vlasti krajem rata zlostavljale i ubile oko 6.500 ljudi, uglavnom žena i dece, pokazao da za razliku od mnogih državnika, tj. političara u okruženju, da je stasao u pravog državnika i da ume da poštuje i tuđe žrtve.

Ovo je samo dokaz da dok svuda u okruženju, zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, nezreli, nesposobni političari zveckaju oružjem, Srbi pokazuju da ispravljaju nepravde iz prošlosti, da su spremni da se izmire i da savladaju prošlost nacionalne, a rekao bih i mnogo više ideološke zaslepljenosti.

Da bismo definitivno zakopali sve rupe iz prošlosti, jame ili nepravde kojih je mnogo potrebna je osuda svih komunističkih zločina nad sopstvenim narodom, pogotovo onih koji su se dešavali krajem i posle rata, učinjenih uglavnom nad ljudima koji su drugačije mislili, tačnije koji su podržavali kraljevinu.

Jedan od takvih zločina, koji me je podstaknuo da postavim ovakvo pitanje, je zločin u Pančevu kada su komunisti 25. oktobra 1944. godine streljali 72 srpska pilota kod sela Jabuka samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini. Na najmizerniji način, verujući da su pozvani da svojim učešćem pomognu borbi protiv okupatora, namamljeni su da dođu u Pančevo gde su streljani bez ikakvog razloga i suda. Znam da postoje ljudi koji će reći opet se vraćam u prošlost, ali sve te koji tako govore samo bih zamolio da se zapitaju da su ovi ljudi bili članovi njihovih porodica kako bi razmišljali. Nažalost, nemam vremena da govorim o tužnim sudbinama mnogih drugih ljudi, kao i o njihovom patriotizmu.

Do sada smo po ovom pitanju imali samo izjavu Slobodna Homena, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, da će istina konačno izaći na videlo, ali nažalost sve je ostalo na obećanjima. Ako ne ispravimo nepravde iz prošlosti i ne kažemo istinu, bez obzira koliko ona bolna bila, naš narod nikada neće imati budućnost koju želi. Istina je naravno lekovita i samo na ovaj način i nikako drugačije možemo doći do nacionalnog pomirenja. Pomirenje, jedinstvo, dok drugi zveckaju oružjem, su nešto što nam je potrebno više nego ikada do sada, to mora biti temelj svake politike, tačnije, to mora biti iznad svake politike.

Tako i moje poslaničko pitanje proizilazi iz onoga što sam vam do sada rekao, a to je šta će resorna ministarstva koja sam spomenuo, tj. država učiniti da se kaže puna istina o ovim mučenicima iz Pančeva, ali i o svim ostalim komunističkim zločinima koji su počinjeni nad sopstvenim narodom.

Podsetiću samo da je postojala komisija za popis svih komunističkih žrtava i zločina koju je predvodio naš eminentni stručnjak Srđan Cvetković i koja je popisala imenom i prezimenom skoro 60.000 ljudi koji su pobijeni zato što su drugačije mislili. To zahteva svako poštovanje. Ta cifra je naravno mnogo veća, jer su mnoge porodice poubijane i da su se zatrli njihovi tragovi, jako je teško znati tu konačnu cifru, ali u svakom slučaju ti podaci mogu da budu od velike koristi da bismo konačno mogli da kažemo istinu, rešimo jedan od akutnih problema iz naše prošlosti i konačno žrtve, a pogotovo zločince nazovemo pravim imenom.

Iskoristio bih još ovo malo vremena, što mi je ostalo, da uputim jednu molbu ili apel Ministarstvu pravde da još jednom razmisli o potrebi izmene Krivičnog zakonika u onom delu koji se odnosi na silovatelje, ubice dece, maloletnih i žena. Smatram da je doživotna kazna jedina kazna za ove monstrume bez ikakve savesti koji se nikada naravno neće uklopiti u društvo, već će zločin ili zlodelo ponoviti kad tad kad budu pušteni iz vlasti. Hvala na vremenu koje ste mi dali.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 01.03.2016.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, kolege poslanici, moje prvo pitanje je namenjeno Ministarstvu zdravlja. Naime, tiče se sve učestalijih napada na zdravstvene radnike koji, da kažem, na neki način doživljavaju kulminaciju u poslednjih nekoliko meseci. Posebno se to dešava, posebno je to vidljivo u gradu iz kojeg dolazim, iz Sombora.
Hitna pomoć radi po evropskim standardima. Na prvom mestu treba reći da ljudi rade human posao, imaju odlične rezultate i ne zaslužuju ni verbalne, a kamo li fizičke napade.
Specifičnost hitne pomoći je što ulazi u kuće građana i tu dolazi, da kažem, pojedinci se ohrabre, pogotovo kada je u pitanju vikend i uglavnom su ti pojedinci, često se dešava da ti koji su agresivni ili u alkoholisanom stanju i tada dolazi do raznih situacija u kojima se dešava da su čak i ugroženi životi radnika, kao što je to bio slučaj u Somboru.
Mi smo svesni da mnogi ljudi žive u teškim uslovima, da mnogi preživljavaju jedva kraj sa krajem, ali naravno da tu nikoga ne opravdava da bukvalno se iživljava na ljudima koji su spasli mnoge živote i koji vrlo često nemaju ni svog slobodnog vremena rešavajući tuđe probleme i pokušavajući da pomognu svima.
Imali smo situaciju, kao što sam rekao, u Somboru, da je hitna pomoć izašla, jedan samo primer, da je izašla da pomogne ljudima po pozivu. Desila se tuča za vreme vikenda i za vreme dok su jednog momka spasavali, drugi čovek je potegao pištolj na radnike hitne pomoći.
Posle par dana vrlo slična situacija, gde su dobili poziv da se jedna žena nalazi u vrlo teškom stanju, kada su radnici hitne pomoći došli zatekli su da je ta žena zajedno sa sinom bila drogirana i da je i sin nasrnuo na radnike hitne pomoći sa noževima.
To je stvarno strašno, imajući u vidu, ako hoćemo da kažemo i plate tih ljudi i mislim da moj predlog je, a ujedno i pitanje Ministarstvu zdravlja da još jednom razmisli o dodeljivanju statusa službenih lica radnicima u zdravstvu, a pogotovo onima koji rade u urgentnim centrima i u hitnoj pomoći.
Vrlo slična situacija je i sa vatrogascima, ljudima koji takođe rade vrlo važan posao i vrlo težak posao i dešavaju se vrlo slične situacije. Reči ću samo da je u Somboru dnevnica, tj. satnica ljudi koji izlaze, pogotovo u vreme kada ne rade 26 dinara. Za 26 dinara oni spasavaju živote i vrlo često se nalaze u takvim situacijama da im se na najgori način obraćaju oni kojima upravo spašavaju živote.
Ja ću pohvaliti ono što su učinili Ministarstvo policije i Ministarstvo zdravlja, imajući u vidu da šta se sve dešava i da su odlučili da policija mnogo češće obilazi zdravstvene ustanove, ali smatramo da ovo nije dovoljno.
Moje drugo pitanje je vrlo kratko, postavljam ga Ministarstvu poljoprivrede. Dugogodišnje nezadovoljstvo ljudi radom u „Vojvodinašumama“, pogotovo svih udruženja ribolovaca, kojih ima oko 10 hiljada, je kulminiralo jednom peticijom, gde se pokušava napraviti jedna vrsta razgovora sa ljudima iz „Vojvodinašuma“, ali oni to uporno odbijaju. Ne kontroliše se izlov ribe, čak postoji osnovana sumnja da se to radi u dosluhu sa pojedinim službama, što je strašno.
Moje pitanje je – da li postoji mogućnost u Ministarstvu poljoprivrede da se sazove sastanak gde će biti prisutni predstavnici iz gazdinstava „Vojvodinašume“, gde će biti prisutni udruženja ribolovaca i ljudi iz ministarstva i da pokušamo da taj dugogodišnji problem da rešimo. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje (neredigovane i autorizovane), 12.02.2016.

Povreda Poslovnika, čl. 27. i 107.
Gospodine predsedavajući, ja se inače jako retko javljam da bih reklamirao povredu Poslovnika, ali, zarad istine i dostojanstva ove Skupštine, smatram da ste trebali da prekinete izlaganje gospodina Živkovića kada je iznosio neistine, čak bih rekao laži, u jednom ovakvom domu, rečima da je za njega isti kvisling fašista Nedić i Draža Mihajlović. Podsetiću samo da je Draža Mihajlović rehabilitovan od strane naše države, a da ono što je možda još važnije, da u papirima UN, gde su popisani svi pripadnici nacističkog i kvislinškog pokreta, ne postoji jugoslovenska vojska u otadžbini i ne postoji Draža Mihajlović. To je, nažalost, izmišljotina nekih ljudi koji i dan-danas se bore, ne za partizane, nego za „partizanštinu“ i način na koji se tada otimala imovina, a što smo mogli da vidimo i kod gospodina Živkovića kako se ponašao prema državnoj imovini kada je bio na visokoj funkciji u Republici Srbiji.
Još jednom bih iskoristio priliku da pozovem sve poslanike da se vratimo na temu, da govorimo stvarno o onome o čemu danas ovaj parlament treba da zaseda i da ostavimo razlike među nama. Jer, kako je nekad rekao kralj Petar – Pomozi Bože da se Srbi slože, da ne ostavimo to kao nešto što je, nažalost, bila iluzija, već nešto čemu bi svi trebali da budemo skloni. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo kolege poslanici, ja ću iskoristiti svoje vreme da bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.

Sadašnji premijer, a budući predsednik države Aleksandar Vučić je otkrivanjem spomenika Podunavskim Švabama prošle nedelje u Bačkom Jarku, gde su komunističke vlasti krajem rata zlostavljale i ubile oko 6.500 ljudi, uglavnom žena i dece, pokazao da za razliku od mnogih državnika, tj. političara u okruženju, da je stasao u pravog državnika i da ume da poštuje i tuđe žrtve.

Ovo je samo dokaz da dok svuda u okruženju, zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, nezreli, nesposobni političari zveckaju oružjem, Srbi pokazuju da ispravljaju nepravde iz prošlosti, da su spremni da se izmire i da savladaju prošlost nacionalne, a rekao bih i mnogo više ideološke zaslepljenosti.

Da bismo definitivno zakopali sve rupe iz prošlosti, jame ili nepravde kojih je mnogo potrebna je osuda svih komunističkih zločina nad sopstvenim narodom, pogotovo onih koji su se dešavali krajem i posle rata, učinjenih uglavnom nad ljudima koji su drugačije mislili, tačnije koji su podržavali kraljevinu.

Jedan od takvih zločina, koji me je podstaknuo da postavim ovakvo pitanje, je zločin u Pančevu kada su komunisti 25. oktobra 1944. godine streljali 72 srpska pilota kod sela Jabuka samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini. Na najmizerniji način, verujući da su pozvani da svojim učešćem pomognu borbi protiv okupatora, namamljeni su da dođu u Pančevo gde su streljani bez ikakvog razloga i suda. Znam da postoje ljudi koji će reći opet se vraćam u prošlost, ali sve te koji tako govore samo bih zamolio da se zapitaju da su ovi ljudi bili članovi njihovih porodica kako bi razmišljali. Nažalost, nemam vremena da govorim o tužnim sudbinama mnogih drugih ljudi, kao i o njihovom patriotizmu.

Do sada smo po ovom pitanju imali samo izjavu Slobodna Homena, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, da će istina konačno izaći na videlo, ali nažalost sve je ostalo na obećanjima. Ako ne ispravimo nepravde iz prošlosti i ne kažemo istinu, bez obzira koliko ona bolna bila, naš narod nikada neće imati budućnost koju želi. Istina je naravno lekovita i samo na ovaj način i nikako drugačije možemo doći do nacionalnog pomirenja. Pomirenje, jedinstvo, dok drugi zveckaju oružjem, su nešto što nam je potrebno više nego ikada do sada, to mora biti temelj svake politike, tačnije, to mora biti iznad svake politike.

Tako i moje poslaničko pitanje proizilazi iz onoga što sam vam do sada rekao, a to je šta će resorna ministarstva koja sam spomenuo, tj. država učiniti da se kaže puna istina o ovim mučenicima iz Pančeva, ali i o svim ostalim komunističkim zločinima koji su počinjeni nad sopstvenim narodom.

Podsetiću samo da je postojala komisija za popis svih komunističkih žrtava i zločina koju je predvodio naš eminentni stručnjak Srđan Cvetković i koja je popisala imenom i prezimenom skoro 60.000 ljudi koji su pobijeni zato što su drugačije mislili. To zahteva svako poštovanje. Ta cifra je naravno mnogo veća, jer su mnoge porodice poubijane i da su se zatrli njihovi tragovi, jako je teško znati tu konačnu cifru, ali u svakom slučaju ti podaci mogu da budu od velike koristi da bismo konačno mogli da kažemo istinu, rešimo jedan od akutnih problema iz naše prošlosti i konačno žrtve, a pogotovo zločince nazovemo pravim imenom.

Iskoristio bih još ovo malo vremena, što mi je ostalo, da uputim jednu molbu ili apel Ministarstvu pravde da još jednom razmisli o potrebi izmene Krivičnog zakonika u onom delu koji se odnosi na silovatelje, ubice dece, maloletnih i žena. Smatram da je doživotna kazna jedina kazna za ove monstrume bez ikakve savesti koji se nikada naravno neće uklopiti u društvo, već će zločin ili zlodelo ponoviti kad tad kad budu pušteni iz vlasti. Hvala na vremenu koje ste mi dali.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 29.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70210.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno - Paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:10