| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.10.2019. | Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
odbačen
|
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 18 dana
Poštovani gospodine Gojkoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 14 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 11 meseci i 21 dan
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo kolege poslanici, danas smo slušali svakakve besmislice koje su dolazile od strane opozicije, laži, provokacije, opet smo dobijali razne epitete kakvi smo i ko smo i šta smo.
Ja ću pokušati, iako se grizem za jezik, da odgovorim na jedan drugi način, naravno, u skladu sa onim što je na dnevnom redu. Samim tim ću govoriti i o Aleksandru Vučiću na drugačiji način, naravno, nego što je govorila opozicija.
Pre 15 godina u ovom domu samoleća gospodina Dulića koji je bio na vašem mestu, gospođo predsednice, da uvrsti amandman brze saobraćajnice ili auto-puta koji će biti krak od Vrbasa do Sombora pa do granice sa Hrvatskom i Mađarskom, bukvalno sam ga molio i on je čovek na kraju na to pristao. Bio sam izuzetno ponosan što sam ja taj čiji je amandman ušao u zakon po kojem će jednog dana, ja sam verovao, vrlo brzo, izgraditi ta saobraćajnica koja je izuzetno važna ne samo za Sombor, koji ću, podsetiću vas, kada je otkupio svoju slobodu, bio centar Bodroške županije, jedan od najvećih centara u Srbiji tada, sa više stanovnika nego što je imao Beograd i Novi Sad. U poslednjih nekoliko decenija Sombor je postao slepo crevo, kao i, nažalost, Kikinda, odakle dolazi moj uvaženi kolega Jovanov.
Verovao sam i bio ponosan na to što sam uradio, da sam učinio nešto dobro za moje građane, jer sam dolazio iz male stranke, ali koja je u tom momentu vrlo solidno stajala u zapadno-bačkom okrugu.
Međutim, vrlo brzo sam shvatio da je to mrtvo slovo na papiru. Ministri koji su dolazili, jedan za drugim, ređajući se, pa i posle 2012. godine, od onog nesrećnog Velje Ilića preko pokojnog gospodina Mrkonjića, pa i gospođe Zorane Mihajlović, jednostavno nisu imali sluha da ovo, nekada važno mesto koje je postalo slepo crevo, da mu vrate stari sjaj i da razmišljaju malo više i o severu naše lepe Srbije, jer do tada nisu puno o tome razmišljali.
Videći da je đavo odneo šalu, pokušao sam da zakažem sastanak kod predsednika države, Aleksandra Vučića. On me je primio, kao člana jedne male stranke, saslušali su me on i današnji predsednik SNS Miloš Vučević, i naravno shvatili koliko je ovo važno pitanje, ne samo za Sombor i zapadno-bački okrug, nego i za celu Srbiju, jer preko Sombora, za razliku od Subotice, taj put koji ide gore prema EU, da kažem tako - gastarbajterski put, gde naši ljudi koji idu na razna mesta u kojima rade i dan-danas, što u Austriji, Nemačkoj i drugim mestima u Evropi, gde ih je nevolja naterala u onim najtežim vremenima devedesetih godina, a preko Subotice je mnogo duži put, on je 110 km duži, iz jednog čisto etničkog pitanja Sombor je ostao potpuno marginalizovan.
Naravno, gospodin Vučić je odmah prihvatio to, ne zato što sam ja rekao, bilo je tu ljudi koji su mu objasnili koliko je to važno jer čovek jednostavno ne može da vidi sve sa pozicije na kojoj se nalazi. Ne samo što je odlučio i preneo na svoje saradnike da taj put mora da se gradi, nego je doneo još bolju odluku, gde je spojio i Banat, koji je do tada bio još veće slepo crevo i mi ćemo vrlo brzo, za par godina, imati nešto što će potpuno promeniti sever Vojvodine i naš sever Srbije. Ne samo što će put doneti bolje investicije, mi to svi znamo šta ide uz puteve, to naši Sremci najbolje znaju jer se nalazi na jako dobroj poziciji i zato tamo i ima najviše investicija.
Sombor je sredina koja ima najveću teritoriju pogranične oblasti, žitnica Srbije. Ja se nadam da će se posle te izgradnje puta prekategorizovati prelazi, da će oživeti naš zapadno-bački okrug i Sombor i nadam se da će doći vreme da se potegne pitanje aerodroma, koji je sada vojni, koji će preći u civilne ruke i koristiti se kao civilni. Imamo jako lep primer Osijeka koji je to izuzetno iskoristio i preko low cost kompanija danas ljudi iz Beograda putuju u Osijek da bi putovali u neke druge zemlje po Evropi. Ja se nadam da će to jednog dana zadesiti i naš Sombor, da ćemo nastaviti dalje da gradimo i da radimo, jer to je ona Srbija koju narod traži i narod vidi.
Za kraj mogu samo još da kažem, da bih ostavio vremena kolegama koji žele da govore, da upravo ovo što radi Aleksandar Vučić na čelu države, premijer i Miloš Vučević kao predsednik SNS i dojučerašnji premijer, je ono što je podsticaj za narod koji u sve većem broju izlazi na ulice. I zato nas je sve više, iz nedelje u nedelju i biće nas sve više i više, jer želimo normalan život, želimo da se Srbija razvija, ne želimo Srbiju punu demagogije i populizma, ne želimo da nas neko naziva štakorima i ljudima kojima su krvave ruke, a oni, anarholevičari kojima je komunistički Manifest bliži od Svetog pisma, oni će se vratiti u mišje rupe odakle su isplivali posle onih izbora koje toliko priželjkuju. Hvala vam svima i živela Srbija!
Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo poslanici.
Želim kao i moje kolege da se zahvalim Ani Brnabić i članovima Vlade koji su izdržali jedan onakav jučerašnji dan. Nemojte mi zameriti što ću emotivno govoriti, jer pritisak mi je malo veći nego što bi trebalo da bude. Samo želim da kažem nešto.
Svi koji me poznaju ovde, a ima ih dosta jer nisam od juče, od juče se ne bavim politikom, znaju da nikad nisam prešao na onu stranu, nikada nisam napao nikoga tamo i nikada nisam ni jednu ružnu reč rekao nekome ovde. Jesam pokušao da odbranim svoje kolege poslanice i poslanike ovde. Koliko sam uspeo ne znam, ali dao sam sve što je do mene.
Smatram da je ovo juče bilo ne povreda već gaženje Poslovnika i dostojanstva Skupštine i da je sam Bog nam pomogao da neko, pogotovo iz onih redova nije ostao bez oka ili da nije bilo težih povreda. Moram reći da sam svedok kada je gospođa Čomić izbacila za deset sekundi celu poslaničku grupu radikala za mnogo manje stvari. Mislim da je sada momenat, da smo došli do tačke da se naprave ozbiljne promene. Ne govorim ovo da bi se nekom dodvorio, naprotiv, neko će mi možda i zameriti, ali govorim iz srca. Tada se to desilo.
Ja ne znam šta više treba da se desi da ovi ljudi budu odstranjeni ih Skupštine, a neki od njih i krivično gonjeni posle onoga juče, je i ovako ne žele da rade. Podsetiću građane da jedan dan zasedanja Skupštine košta 50.000 evra. Da mi nastavimo tamo gde smo stali, a to je putem prosperiteta Srbije.
Još nešto drage kolege i prijatelji i svi koji gledaju ovo. Juče smo videli i to ne treba tajiti, iskonsko zlo i mržnju. Na zlo možete odgovoriti samo jezikom koji oni razumeju, a to nažalost nije pristojnost i učtivost, jer za loše ljude to je slabost. Zato borba braćo i sestre uvek i svuda protiv zla. Živela Srbija i nikada se nećemo predati. Neka znaju to jako dobro.
Poštovana predsednice, vrlo kratko.
Samo bih se nadovezao na ono što je poštovana koleginica Jovanović rekla. Srbija je iz godine u godinu sve ekonomski jača i sve je više investicija koje su prisutne, zato i ovakav način po povoljnim uslovima kojima se država zadužuje još će se omogućiti jače ulaganje u infrastrukturu, što naravno doprinosi i novim investicijama koje će Srbija neminovno imati i pored svih poteškoća koje imamo i opstrukcija sa različitih strana, što iznutra, što i spoljnih.
Naravno, da ima onih kojima ne odgovara jaka Srbija i da ne odgovora da Srbija ima jednog ovako jakog lidera i ovako uspešnu Vladu koja je počela i nadam se da će nastaviti u istom ritmu da pravi rezultate kao što je to bio slučaj i do sada.
Ja samo mogu da kažem i to da Srbija po prvi put ima priliku da ima visok investicioni rejting i da će se to odraziti i na budžet, gde ćemo imati prilike malo više o tome da razgovaramo, ali za sada toliko. Pozivam sve kolege poslanike da glasaju za ovaj amandman. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas je nažalost građanima lakše ponuditi mržnju i podele nego održive i realne politike, a pogotovo širiti laži jer u Srbiji se laž uvek primala bolje nego istina.
Već duže vremena iz dana u dan, iz meseca u mesec, slušamo salve uvreda prema ministrima koji dolaze u Skupštinu, kao da bukvalno ništa nije dobro, a vrlo slično je i sa direktorima javnog preduzeća, pogotovo kada je u pitanju „Telekom“, gde se iznose gnusne laži na račun „Telekoma“, o tome bih mogao da govorim naširoko i nadugačko, ali nažalost nemam vremena.
Činjenica da „Telekom“ danas stoji bolje nego ikada i da vredi više nego ikad, da nema nikakvih problema, da nema štrajkova, a da direktora Vladimira Lučića koji nažalost i ova vlast i ona koja je bila pre nje, nisu prepoznali kao čoveka koji može da vodi na najbolji način ovakav jedan kolektiv. Taj čovek, njega traže bukvalno sve strane telekomunikacijske grupacije da bude njihov direktor, ali je čovek ostao da radi u Srbiji i beleži rezultate bez obzira na okove oko nogu koje mu postavljaju.
Danas bih rekao nešto drugo onima koji prednjače u širenju laži i obmanjivanju građana ovde i zato bih zamolio da mi odgovore na ono što ću učiniti povodom optužbi koje ću izneti, a za koje odgovaram moralno, materijalno, krivično i na svaki drugi način, spreman sam i na poligraf da idem, i zamolio bih MUP, premijerku, pošto nije Ministarstvo pravde ovde i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mi odgovore o dva Robin Huda ovog skupštinskog saziva koji uglavnom obmanjuje ljude i skrivaju zlo i svoje prevare koje rade uvek prebacujući to na druge.
Radi se o gospodinu Aleksiću, čoveku koji je jedan od najaktivnijih poslanika ovde u parlamentu, za koje ovo što ću izneti ne znaju ni njegove kolege, a pretpostavljam da neki od ljudi koje poznajem su pošteni ljudi je učinio sledeće.
Kada pravite političku organizaciju potrebno je tri stvari koje su najvažnije da prikupite. Ovo znam samo ja, ovo ne znaju ni ljudi iz SNS, potrebno je, a znam zato što sam se uvek borio za to da se stranka mora izgraditi na pošten način, jer znam koliko je teško skupiti potpise i koliko je teško kad dajete iz svog džepa zbog toga su mi se javili ljudi koji su mi doneli ove nepobitne činjenice o kojima i sada govorim.
Znači, gospodin Aleksić kada je osnivao svoju stranku je trebao da uradi sledeće, da prikupi minimum 10.000 potpisa, zatim da za tih 10.000 potpisa plati državi između 30.000 i 40.000 evra i da onda posle toga. Jesam potrošio vreme?
Vidim da se neki ljudi tamo smeju, ali mislim da nije do smeha. Ako se borite za pošten rad onda trebate da osudite i onoga ko je pored vas. Ja nemam zbog čega da se plašim i uvek sam radio pošteno, a sad ću vam reći šta je gospodin Aleksić uradio.
Znači, gospodin Aleksić je krivotvorio potpise za osnivanje stranke, za ovo imam dokaze, i molim Poverenika za informacije od javnog značaja, da pribavi sledeće podatke o kojima govorim, a podaci su sledeći: da je minimum nekoliko hiljada glasova falsifikovano na način da su dokumenta, papiri, odnosno ono najosnovnije o građanima izvučeno, da li iz nacionalne službe za zapošljavanje ili iz nekih drugih, jer je bilo dosta ljudi iz G17 + prilikom osnivanja te stranke, ali nisu imali brojevi ličnih karata i onda su svojevoljno dopisivali brojeve ličnih karata. Radi se o nekoliko hiljada ljudi u Beogradu 90% ljudi.
Taj čovek danas govori o poštenju, taj čovek govori o osnivanju stranke godinama mi je muka jer znam koliko mi je teško bilo da osnujemo stranku i godinama pričamo o tome kako se razne stranke preuzimaju, poput gospodina Đilasa, to je u stvari jedna zakonita pljačka u današnje vreme. Dođete da pogledate registar stranaka, otmete tu stranku ili je otkupite i to je tako, ali gospodin Aleksić je otišao i korak dalje, on je falsifikovao potpise i to na jedan najbezočniji način, čak i u Trsteniku garantujem, ako proverite, naći ćete ljude, to je vrlo lako samo uzmete spisak Poverenika za informacije, pa pogledate da li ti podaci odgovaraju brojevima ličnih karata tih ljudi, nazovete te ljude i ja vam garantujem da 90%, minimum u Beogradu, su izmišljeni, jer je rekao čovek koji je u tome učestvovao. On mi je doneo podatke.
Smejte se vi! Vi se samo smejte tome.
Dalje, trebalo je da uplati preko 30 do 40 hiljada evra. Znači, oštetio je budžet za taj novac. Ni dinara nije uplaćeno u budžet.
Sledeće što je uradio, što je vrlo licemerno, trebao je da održi u mesec dana izbornu skupštinu. Plašeći se tada kadrova iz G17 plus koji su tada u to vreme bili poprilično popularni, on nije održao izbornu skupštinu, nego je tek kasnije, kada je stranku preimenovao u Narodnu stranku, antidatirao i napravio datum.
Meni je strašno, pored svega ovoga što je to uradio čovek koji se stalno poziva na poštenje, kako je to neko mogao da dozvoli u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ovo ne može da uradi čovek koji sedi u Skupštini. Ovo može da uradi samo čovek kojem je mesto u drugoj instituciji.
Nažalost, nemam vremena, ali biće prilike da govorim o još nekim poštenjačinama, pošto me je gospodin Đilas prozvao u „Utisku nedelje“. Nemam prilike da mu odgovorim, ali ću zato govoriti o Mariniki Tepić, još kako i o čemu je radila.
Imaću priliku još malo.
Gospođo premijerka, hvala vam na odgovoru, ali ja nisam zadovoljan vašim odgovorom.
Ja mislim da ja nisam ni policajac, a ni sudija, da ovo treba da dokazujem.
Ja sam ove podatke dobio i rekao sam koji je način. Samo treba Poverenik, a i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se provere ko su ti ljudi koji su navodno potpisali za stranku i vrlo lako ćete videti.
Kada govorim o Ministarstvu pravde, ja se nadam da ćemo tu konačno ubrzati reforme, jer i na svom ličnom slučaju prilikom raznih ucena i pokušaja diskreditacije, milicija je uradila odlično svoj posao, ali uvek je izostajala pravda i Ministarstvo pravde.
Nažalost, kroz to prolaze mnogi drugi ljudi, kao i ministarka Irena Vujović, koja je imala priliku pre neki dan da bude u Skupštini, gde jednostavno bila osuđivana za neke stvari za koje uopšte nemaju veze sa onim što ona radi.
Ponavljam, spreman sam da odgovaram na svaki mogući način za svaku reč koju sam izgovorio, a i biće prilike, jer sam bio predsednik Sportskog saveza i već u sledećoj godini izabran za najbolji Sportski savez i osvojio Majsku nagradu kada je u pitanju sport u Srbiji, da pričam o tome šta je gospođa Marinika radila kada vladala sportom u Vojvodini. Mogu samo da kažem da su se pare delile, a ja to jako dobro znam i pogledajte samo kako Liga socijaldemorkata Vojvodine, nikada je niko nije optužio, zato što ja znam zašto je otišla. Zašto? Zato što zna kako su pare išle, a za Sportski savez kojim sam ja predsedavao, koji sam ličnim primerom i plivao za Časni krst i radio mnoge druge stvari i zato dobio Majsku nagradu, bez ikakve zaleđine.
Nisam dobio od Marinike ni 330.000 dinara za decu ometenu u razvoju, ali zato se novac delio. Nažalost, neki od vas se ovde smeju, ali ja bih voleo i žalosno je da je neko od vaše dece ili deca vaših prijatelja bili u takvoj poziciji.
O tome ćemo imati prilike da pričamo i nadam se, gospođo premijerka, da će neko drugi preuzeti ovaj posao o kojem sam ja danas govorio.
Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za premijerku Vlade Anu Brnabić. Ima li Vlada nameru da predloži Narodnoj skupštini stavljanje van snage odluke AVNOJ-a, kao i deklaraciju o osudi ovih odluka, čije štetne posledice trpimo i danas?
Svima nam je poznato da je jedna partija, a radi se o Komunističkoj partiji, posle Drugog svetskog rata uzela vlast oružanom pobunom, a ne demokratski na izborima, da je zatim nelegalno, nelegitimno donela odluku da se ukidaju i zabranjuje rad svim drugim partijama, odnosno da se zavodi diktatura. Takođe, bez ikakvog pravnog osnova takva vlast, na potpuno nezakonit i protivustavan način, ukida Kraljevinu, proglašava Republiku i donosi čitav niz nezakonitih odluka u suprotnosti sa interesima srpskog naroda. Razbijaju Jugoslaviju na šest republika odvajajući od Srbije Makedoniju, a Srbiju dodatno na još dve pokrajine, stvarajući sve preduslove za odvajanje Vojvodine i Kosmeta. Kosovo i Metohiju predaju Albancima na upravu i prave današnje granice između Srbije i lažne države Kosovo, koje nikada u istoriji pre toga nisu postojale. Naknadno smo videli da je to u stvari bio prvi korak, tačnije uvod u ratove koje smo imali devedesetih godina.
Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da skupštinskom deklaracijom o osudi komunističkih odluka AVNOJ-a i njihovom simboličnom stavljanju van snage skrećemo pažnju svetske javnosti, naročito onih država zapadnog bloka koje sebe nazivaju demokratskim, a groze se komunizma, i koje su priznale lažnu državu Kosovo, na to da su upravo komunisti započeli proces odvajanja Kosova od Srbije i stvorili preduslove za otcepljenje od naše zemlje i da mi takve odluke ne priznajemo i poništavamo ih jer su nedemokratske, neustavne i necivilizovane.
Čitav svet treba da zna putem kakvog pravnog nasilja Komunističke partije su Albanci stekli neka prava na koja se pozivaju i danas. Smatram da je neverovatno da Srbija svih ovih godina ne koristi te argumente i da već nije donela takvu odluku. Ujedno, pozivam Vladu Srbije i Narodnu skupštinu da to učine u što skorije vreme.
Moje drugo pitanje je vezano za Ministarstvo prosvete. Dokle će naša deca u školama učiti falsifikovanu i ideološki obojenu istoriju iz komunističkog vremena? Svi znamo da su izjednačena prava ravnogoraca i partizana i da je Srbija imala dva antifašistička pokreta na koje treba da je ponosna. Kada će u udžbenicima za osnovnu i srednju školu deca početi da uče istinu da je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata, molim vas, ovo je jako važno, pobila preko 100.000 nevinih građana samo zato što su bili za kralja, da je Draža Mihajlović bio antifašista i glavni neprijatelj okupatora tokom Drugog svetskog rada, da su komunisti dali Kosovu skoro državu Ustavom iz 1974. godine, kao i da su naselili 200.000 Albanaca u periodu od 1968. do 1972. godine, pri tome zakonom zabranjujući da se vrate proterani Srbi na Kosovo? Zašto u udžbenicima deca nigde ne mogu da pročitaju istinu da kralj Petar II nije odneo sa sobom ni gram državnog zlata, za šta postoje brojni dokazi, nego je to bila najobičnija komunistička propaganda da se Srbinu, kojem je u biću Kraljevina, da tu Kraljevinu omrzne.
Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da je jednako važno da mladi naraštaji uče istoriju zasnovanu na istoriji i činjenicama, a ne na propagandnim lažima Komunističke partije, što nažalost, važi i danas i verovatno će važiti sve dok naš pokret ne bude bio jači i pobedi na izborima.
Moje treće pitanje je u stvari sugestija Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, a tiče se slepih i slabovidih osoba. Smatram da moramo više pažnje posvetiti tim osobama, a to su u suštini male stvari da bi im se poboljšao kvalitet života. Ovo ne govorim samo iz razgovora koje vodim sa ljudima koji tako žive, već i iz kuće imam situaciju u kojoj je otac legao uveče i ujutru se probudio sa degeneracijom makule i u potpunosti izgubio vid.
Smatram da se takvim ljudima treba više pažnje posvetiti, povećati iznos za tuđu negu, omogućiti im lakši i kvalitetniji prevoz, više zajedničkih druženja i dešavanja, jer na ličnom primeru znam koliko znači tim ljudima da bar malo komunikacije imaju, ako ništa drugo, bar sa osobama i ljudima kojima sa kojima mogu da razmene iskustva, koji su slični i ugroženi i usamljeni.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Smatram da treba pogledati koje popuste imaju i da su mnogi od tih popusta ukinuti, poput taksista.
Poštovani kolege poslanici, moje prvo pitanje ide premijerki Ani Brnabić. Pokret obnove Kraljevine Srbije je pokrenuo inicijativu o sklanjanju dece sa ulica, tačnije o zaštiti dece od psihoaktivnih supstanci. Krenuli smo iz Novog Sada i Bečeja i za manje od mesec dana smo skupili oko 55 hiljada potpisa koje možete da vidite ovde pored mene.
U opštini Bečej smo skupili oko 20%, od ukupnog punoletnog stanovništva je dalo potpis za ovu peticiju. Suština je da se roditeljima pomogne da preuzmu punu odgovornost za svoju decu, da mlađi od 16 godina u periodu od oktobra do aprila meseca ne mogu da idu sami, da se kreću sami bez pratnje roditelja ili uz posebnu potvrdu kod javnog beležnika i isto tako do 22 časa i od 22 časa.
Isto tako, u periodu od aprila do oktobra od 24 časa ne mogu da se kreću bez pratnje roditelja ili uz posebnu pismenu saglasnost koja mora biti kod javnog beležnika. U Novom Sadu posle internog istraživanja, skoro 80% roditelja se izjasnilo pozitivno za jednu ovakvu inicijativu.
Mi ne izmišljamo toplu vodu, predlažemo nešto što je primenjeno u mnogim razvijenim zemljama, a uzor nam je Island koji je smanjio za 20 godina broj korisnika alkohola i psihoaktivnih supstanci sa 44 na 5%. To je stvarno impozantan podatak.
Naš predlog predstavlja jednu široku inicijativnu u koju bi bili uključeni i deca i roditelji i škole i društvo, gde bi bilo niz edukativnih, da kažem učionica, radionica, bilo bi raznih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja u koje bi bili uključeni svi članovi porodice u cilju jačanja porodice kao stuba društva.
Moje pitanje je premijerki, da li će ovaj zakon u ovom sazivu bar uzeti u razmatranje?
Moje drugo pitanje ide takođe premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Po podacima do kojih smo došli, trenutno u Srbiji ima između 20 i 30 hiljada boraca sa boračkim penzijama, a pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, tačnije regularne tadašnje vojske, tek oko stotinak, koji ni do dan-danas nisu uspeli da ostvare pravo na svoju penziju.
Mi smatramo da je više nego neophodno da se uradi jedna revizija penzionog i invalidskog sistema, gde bi se videlo da su boračke penzije, uz, da kažem, poštovanje prema partizanima borcima, dodeljivalo i članovima njihovih porodica, pa čak i maloletnoj deci, što uglavnom i pokazuje taj podatak da danas imamo oko 30 hiljada onih koji još uvek primaju penzije.
Imajući u vidu takvu reviziju, videli bi smo da je tu u stvari onaj trošak koji je svih ovih 80 godina ostvario, u stvari razvalio budžet Republike Srbije i zašto dan danas još uvek plaćamo te dugove.
Kada govorimo o penzijama, tu treba spomenuti i drugu pljačku kada su u pitanju penzije, a to su lažne invalidske penzije. Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da pojedinci ne smeju da zloupotrebljavaju ovaj važan resurs finansiranja najstarijih građana, jer se rizikuje da finansijska pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.
Mi danas imamo, pronađeno je oko 360, ja mislim, penzija koje su, ali ne znam kakav je epilog dobijen. Gotovo da sam siguran da i postoji mnogo više onih koji su zloupotrebljavali invalidske penzije, čak imamo i neke sumnjive biznismene koji primaju invalidske penzije, a ogromna finansijska sredstva na svojim računima.
Moram reći da današnji fond funkcioniše primerno i dobro i da je to po evropskim standardima, ali da je neophodna revizija, gde bi se videlo da je Fond za penzijsko osiguranje, zdravstvene ustanove i pravni sektor desetinama godina unazad pljačkan na neprimeren način. Zato postavljam pitanje - kada će biti revizija?
Molim vas, samo još jedno pitanje, a to je treće. Takođe, premijerki Ane Brnabić. Rečeno je da će se raditi revizija nacionalnih penzija. Smatramo da je ovo idealna prilika da ratni vojni invalidi i veterani postanu korisnici nacionalnih penzija. Ljudi koji su ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca.
Mi danas imamo nacionalne penzije u koje nesumnjivo pripadaju ljudi iz sfere sporta i kulture koji su to zaslužili, ali većina njih je finansijski obezbedila svoje porodice i njima ne znači ništa tih 40.000 i 50.000. Zato je izuzetno važno da prilikom ove revizije shvatimo da postoje oni koji su na drugi način zadužili ovu državu, ali kojima bi ta finansijska sredstva mnogo više značila. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da pročitam moje pitanje da bih uspeo što više pitanja da postavim.
Moje prvo pitanje, tačnije predlog, ide premijeru Vlade. Obraćam se u ime Pokreta obnove Kraljevine Srbije, sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost za podizanje spomenika Knezu Pavlu i viteškom kralju, ujedinitelju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, i da na godišnjicu atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je na današnji dan ubijen u Marselju?
Pokret obnove Kraljevine Srbije poziva gradsku vlast, a i premijera da donese odluku o dugo čekanom postavljanju spomenika jednom od najvećih srpskih vladara. Nema boljeg načina da obeležimo stogodišnjicu velikog rata, nego da spomenikom odamo počast onome koji je ujedinio sve Srbe u jednu državu.
Viteški kralj, ujedinitelj, bio je vrhovni komandant Srpske Vojske u velikom ratu i stvorio je državu veću od Dušanovog carstva. Srbija, Jugoslavija je u vreme njegove vladavine imala snažan industrijski zamah i reformisanu poljoprivredu. Imala je jakog seljaka i jako građansko društvo.
U Parizu već osam decenija postoji ponosno njegov spomenik, a vreme je da se ovom velikanu postavi dostojno obeležje i u našoj prestonici. Slična inicijativa je i kada je u pitanju Knez Pavle. Knez Pavle je bio jedan od najsposobnijih, najumnijih i najobrazovanijih ljudi, Srba, u našoj istoriji. Ujedno je bio i dalekovid diplomata, koji bi, da nije demokratskim nasilnim putem i neodgovornim izdajničkim vojnim pučem svrgnut sa vlasti, omogućio Jugoslaviji da zadrži vojnu neutralnost tokom Drugog svetskog rata i time bi se izbegle ogromne žrtve stradanja i razaranja. Ne bi bila stvorena nezavisna država Hrvatska, a samim tim bili bi spaseni životi preko milion Srba, bio bi izbegnut bratoubilački rat između Četnika i Partizana, a time i podele koje nažalost i dan danas postoje.
Knez Pavle je od beogradske kasabe napravio modernu metropolu. Ostavio je brojne muzeje, građevine i neprocenjiva umetnička dela svom narodu. Smatram da je ovo jedan od najlepših načina da se odužimo ovoj dvojici velikih Srba i u to vreme najpoštovanijih ljudi kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu.
Moje drugo poslaničko pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, isto i Ministarstvu finansija. Obraćam se u ime pokreta koji predstavljam sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost da i deci koja primaju dečiji dodatak obezbedite besplatne udžbenike. Želim da kažem da sadašnji ministar kojeg je imaomo, ministar prosvete, po mom ličnom mišljenju, je najbolji ministar kojeg smo imali od početka višestranačja i verujem da će ovaj predlog ozbiljno razmotriti.
Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da država mora da obezbedi neophodna sredstva, kako bi roditeljima olakšala troškove obaveznog osnovnog školovanja, kao i srednjeg obrazovanja za svako dete koje prima dečiji dodatak, jer isti već ukazuje na težak materijalni položaj porodice.
Takođe, Ministarstvo treba da utiče na nastavni kadar, da se usaglasi oko dugoročnog plana i programa za školske predmete, umesto što se on menja gotovo svake školske godine i predstavlja ogromne probleme roditeljima. To zahteva i nabavku novih udžbenika, čime bi se učenicima olakšala kupovina ili nasleđivanje polovnih udžbenika od starijih generacija koje pohađaju istu školu.
Za vreme Kraljevine Srbije je ulagalo u obrazovanje. Osnovane su prestižne kulturno-obrazovne institucije, poput Matice srpske, SANU i drugih, podignute su najstarije škole i univerziteti u našoj zemlji. Neophodno je nastaviti tu tradiciju, stvarajući što bolje uslove za školovanje naše dece u našoj otadžbini.
Moje poslednje pitanje, obraćam se Ministarstvu privrede. Sadašnje subvencije su isuviše male da bi se započeo neki ozbiljan posao. LJudi koji imaju želju i viziju i vreme da stvore nova radna mesta moraju imati veću podršku zemlje čijoj privredi doprinose.
Smatramo da bi država, umesto što izdvaja prevelik novac za strane investitore, to jeste dobro, ali smatramo da je preveliko. Trebalo je više da se posveti pomoći mladim privrednicima u pokretanju sopstvenog biznisa, jer su ti ljudi najveći gubitnici u tranziciji.
U Republici Srbiji ima dosta kreativnih mladih ljudi kojima je potrebno dati neku stimulaciju da posle završenih studija pokrenu sopstveni biznis, a ne da čekaju na posao u nekoj firmi ili da traže van granica svoje zemlje. Evo, završavam, imajući sve ovo u vidu što sam rekao, nadam se da će moji predlozi, moja pitanja biti ozbiljno shvaćena. Hvala.
(Sombor, 01.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |