ŽIKA GOJKOVIĆ

Pokret obnove Kraljevine Srbije

Rođen 1972. godine u Somboru.

Po zanimanju je diplomirani menadžer u ekonomiji.

Bivši je potpredsednik Srpskog pokreta obnove i predsednik Pokrаjinskog odborа SPO-a zа Vojvodinu.

Od 15. oktobra 2017. godine na čelu je Pokreta obnove Kraljevine Srbije.

Biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nakon izbora 2008. 2012. i 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Govori engleski jezik.

Oženjen je, otаc jedne ćerke i sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 15 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.11.2017.

Samo bih se nadovezao po amandmanu i podržao raspravu koja je malo pre i od jedne i od druge koleginice. Kada su u pitanju nabrajanja zemalja gde je odnos prema obrazovanju daleko napredniji u odnosu na sve ostale zemlje, pa čak i na najrazvijenije zemlje EU i podsetio da su sve to kraljevine. Sve te zemlje su kraljevine i kod njih je naravno najrazvijeniji sistem obrazovanja. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo kolege poslanici, na početku bih, ministre, postavio nekoliko pitanja, pa da imate vremena da odgovorite, dok ja budem govorio o nečem drugom.

Da li ministarstvo ima moć kontrole sprovođenja zakona kada znamo da Bolonja nije primenjena na svim univerzitetima i fakultetima? Kako motivisati zaposlenog da preuzme odgovornost, jer nije realno da učenik koji pohađa prvu i završnu godinu imaju prava na istu novčanu nadoknadu i broj radnih časova u toku nedelje, jer njihov doprinos neće biti isti? Da li ministarstvo planira i dualne studije kao logičan sled okolnosti? Šta učiniti da se poboljšaju nastavna sredstva u srednjim školama? Kako će ministarstvo imati uvid u školski program i praktičan rad? Koje su sankcije za učenike koji bi na primer neredovno dolazili na praksu? Šta učiniti sa starim zanatima, koji nažalost ubrzano umiru?

Kao predstavnik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, imam veliko zadovoljstvo da kažem da u svim Kraljevinama prioritet svih prioriteta je obrazovanje i takvom uređenju treba svi da stremimo. Dualno obrazovanje je izuzetno razvijeno i usavršeno u Skandinavskim Kraljevinama, koje su socijalno najorganizovanije u Evropi i zato se ove izmene zakona ukapaju i u promenu celokupnog sistema vrednosti, za koji se Pokret predstavlja zalaže.

Kada govorimo, ovde je dosta bilo reči i o Nemačkoj i o Skandinavskim zemljama, ali niko čini mi se nije tačno rekao kako to izgleda, pa evo u par rečenica. U takvim zemljama je oko 60% dece školaraca, mislim da bi bilo interesantno da čuju čak i ljudi iz SRS, kod oko 60% dece školaraca zastupljeno je dualno obrazovanje. Preduslov za taj način obrazovanja je da škole imaju potpisane ugovore sa firmama u kojima bi se deca školovala, jer to naravno svaku firmu košta, i to ne malo kada se pogleda na godišnjem nivou.

Princip rada je takav da deca budu dva, tri dana u školi i dva, tri dana u nekoj od firmi ili se menjaju na nedeljnom nivou. Takvo školovanje traje uglavnom dve do tri i po godine. Na pola školovanja imaju jedan probni ispit u privrednoj komori, pošto je bilo priče oko privredne komore, da se vidi naravno koliko su deca napredovala, a nakon završetka školovanja imaju pravi ispit. Ako neka deca padnu na ispitu, ugovor se može produžiti na još šest meseci, ali to naravno zavisi od firme, koliko je zadovoljna sa tim učenikom.

Deca takođe dobijaju određenu novčanu nadoknadu za svoj rad u firmi, što je više nego dobra motivacija, i vrlo interesantna informacija, naravno to plaća firma, a iznos zavisi od firme do firme. Na početku školovanja iznos je obično oko 35% neto zarade, a u poslednjoj godini iznosi od 70% do 80% neto zarade u uređenim zemljama. To je u principu najbolji vid obrazovanja, jer nakon školovanja takav učenik je u potpunosti spreman za svoju buduću profesiju, što mu već kao mladoj osobi omogućava izvesniji život i budućnost.

Međutim, treba reći i to da čak i u jednoj ekonomskoj sili, nekim ekonomskim silama, kao što je recimo Nemačka, zbog ekonomske krize i, da kažem, manjih budžeta koji su bili u proteklim godinama, ne mali broj firmi okleva sa otvaranje takvih obrazovnih mesta i to je možda jedno pitanje za razmišljanje za naše ministarstvo.

Nakon ovog načina srednjeg školovanja, da ga tako laički nazovem, postoji dualno studiranje na istim principima. Imao sam prilike da razgovaram sa našim ljudima koji žive u inostranstvu i čija su se deca školovala na ovakav način i mogu sa sigurnošću da kažem da je ogromna većina njih zadovoljna sa ovakvim načinom obrazovanja.

Nesumnjiva je želja, naravno, da se srednje stručno obrazovanje učini privlačnijim i prilagodljivijim na tržištu rada, naravno, govorim o Predlogu ovoga zakona. Pri tome uporedo se radi na ojačavanju mreže škola sa poslodavcima, jedinicama lokalnih samouprava, privrednim komorama i nacionalnim službama za zapošljavanje. Razvoj i obrazovanje i povezanost potrebama tržišta industrije ključni su faktori za napredak ekonomije jedne zemlje, a obrazovanje i osposobljavanje mora biti fleksibilno da odgovori potrebama tržišta, naravno, investiranje u stručno obrazovanje. Investiranje stručnog obrazovanja, obuku će ubrzati i ekonomski oporavak zemlje na čemu naša Vlada i resorni ministar i Ministarstvo, kojem dajem potpunu podršku i radi.

Drage kolege, smatram da budućnost od nas očekuje da vratimo dostojanstvo učitelju i nastavniku, da vratimo veru u važnost obrazovanja, jer nasleđe i tradiciju imamo. Na primer, u mome Somboru, postoji ustanova koja obrazuje učitelje i vaspitače, osnovne aktere sistemskog obrazovanja. Pedagoški fakultet u Somboru je neposredni nastavljač i baštenik Preparandije, prve srpske učiteljske škole. Bilo bi jako dobro kada bi ovi koji galame ovo čuli, jer bi možda mogli nešto i da nauče pa i da se ponose sa time.

Prošle godine je bilo 200-a godišnjica od preseljenja iz Sent Andreje, a sledeće godine će biti 240 godina od osnivanja norme Avrama Mrazovića, iz koje su ove ustanove potekle. I pored dobrog profesionalnog kadra, koje ova ustanova poseduje godinama i slavne tradicije o kojoj sam već govorio, iz godine u godinu postoji, nažalost, velika neizvesnost koliki će broj studenata upisati fakultet. Zato je vrlo važna sistemska reforma obrazovanja, ali gospodine ministre, i sistemska pomoć ovakvim institucijama koje imaju nemerljiv značaj za istoriju našeg naroda.

Imao bih još mnogo toga da kažem, ali moje kolege su uglavnom rekle, koje će glasati i podržati ovaj zakon. Mogu samo da kažem da ne mogu da se ne otmem utisku u raspravi koju sam danas imao prilike da slušam, gde su korišćene reči poput nemoralnog zakona koji će da proizvodi robove i robovlasnike, vrlo teške reči koje čujemo gotovo prilikom svakog predloga zakona.

To dolazi, ono što je najinteresantnije, najveći paradoks od onih koji Skupštinom paradiraju u najskupljim odelima, koja vrede više nego nekoliko prosečnih plata u Srbiji. Da me ne razumete pogrešno, i ja volim lepo da se obučem i volim lepa odela, ali ono što mrzim u politici to je licemerje, jer na takav način ne možete da brinete za mlade, jer kao opozicija vi niste u obavezi da se svemu suprotstavljate, pogotovu onome što je očigledno da je dobro za naše mlade, a pogotovo ako je činjenica ta da upravo te robove i robovlasnike imamo, one koji su nastali u pljačkaškoj privatizaciji koju smo imali prilike da vidimo od posle 2000. godine.

Još jedna informacija za one koji tako vrlo žustro napadaju ovaj predlog zakona, da je za vreme njihove vladavine i ljudi koji su vodili iz njihovih stranaka ovo ministarstvo, naš Univerzitet u Beogradu, po prvi put ispao sa liste 500 najkvalitetnijih univerziteta u svetu i to dovoljno govori kako su vodili ovo ministarstvo.

U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar i Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji sam predstavnik će ga podržati, jer slični modeli postoje u kraljevinama u Evropi, koje su i najnaprednije zemlje, a oni koji su protiv istog su navikli samo da se bave politikanstvom i ne misle dobro ni o potrebama privrede, ali ni o mladim ljudima u našoj zemlji. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Molim vas gospodine ministre, a verujem da ćete to i uraditi, da obratite malo više pažnju i na ustanove koje su van Beograda. Naveo sam samo jedan primer, a to je Fakultet u Somboru, i smatram da takvi fakulteti koji imaju takvu tradiciju zaslužuju poštovanje i malo veći osećaj kod ljudi u Ministarstvu, što nažalost do sada nije bio slučaj. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo kolege poslanici, ja ću iskoristiti svoje vreme da bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.

Sadašnji premijer, a budući predsednik države Aleksandar Vučić je otkrivanjem spomenika Podunavskim Švabama prošle nedelje u Bačkom Jarku, gde su komunističke vlasti krajem rata zlostavljale i ubile oko 6.500 ljudi, uglavnom žena i dece, pokazao da za razliku od mnogih državnika, tj. političara u okruženju, da je stasao u pravog državnika i da ume da poštuje i tuđe žrtve.

Ovo je samo dokaz da dok svuda u okruženju, zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, nezreli, nesposobni političari zveckaju oružjem, Srbi pokazuju da ispravljaju nepravde iz prošlosti, da su spremni da se izmire i da savladaju prošlost nacionalne, a rekao bih i mnogo više ideološke zaslepljenosti.

Da bismo definitivno zakopali sve rupe iz prošlosti, jame ili nepravde kojih je mnogo potrebna je osuda svih komunističkih zločina nad sopstvenim narodom, pogotovo onih koji su se dešavali krajem i posle rata, učinjenih uglavnom nad ljudima koji su drugačije mislili, tačnije koji su podržavali kraljevinu.

Jedan od takvih zločina, koji me je podstaknuo da postavim ovakvo pitanje, je zločin u Pančevu kada su komunisti 25. oktobra 1944. godine streljali 72 srpska pilota kod sela Jabuka samo zato što su u jednom periodu služili kralju i otadžbini. Na najmizerniji način, verujući da su pozvani da svojim učešćem pomognu borbi protiv okupatora, namamljeni su da dođu u Pančevo gde su streljani bez ikakvog razloga i suda. Znam da postoje ljudi koji će reći opet se vraćam u prošlost, ali sve te koji tako govore samo bih zamolio da se zapitaju da su ovi ljudi bili članovi njihovih porodica kako bi razmišljali. Nažalost, nemam vremena da govorim o tužnim sudbinama mnogih drugih ljudi, kao i o njihovom patriotizmu.

Do sada smo po ovom pitanju imali samo izjavu Slobodna Homena, nekadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde, da će istina konačno izaći na videlo, ali nažalost sve je ostalo na obećanjima. Ako ne ispravimo nepravde iz prošlosti i ne kažemo istinu, bez obzira koliko ona bolna bila, naš narod nikada neće imati budućnost koju želi. Istina je naravno lekovita i samo na ovaj način i nikako drugačije možemo doći do nacionalnog pomirenja. Pomirenje, jedinstvo, dok drugi zveckaju oružjem, su nešto što nam je potrebno više nego ikada do sada, to mora biti temelj svake politike, tačnije, to mora biti iznad svake politike.

Tako i moje poslaničko pitanje proizilazi iz onoga što sam vam do sada rekao, a to je šta će resorna ministarstva koja sam spomenuo, tj. država učiniti da se kaže puna istina o ovim mučenicima iz Pančeva, ali i o svim ostalim komunističkim zločinima koji su počinjeni nad sopstvenim narodom.

Podsetiću samo da je postojala komisija za popis svih komunističkih žrtava i zločina koju je predvodio naš eminentni stručnjak Srđan Cvetković i koja je popisala imenom i prezimenom skoro 60.000 ljudi koji su pobijeni zato što su drugačije mislili. To zahteva svako poštovanje. Ta cifra je naravno mnogo veća, jer su mnoge porodice poubijane i da su se zatrli njihovi tragovi, jako je teško znati tu konačnu cifru, ali u svakom slučaju ti podaci mogu da budu od velike koristi da bismo konačno mogli da kažemo istinu, rešimo jedan od akutnih problema iz naše prošlosti i konačno žrtve, a pogotovo zločince nazovemo pravim imenom.

Iskoristio bih još ovo malo vremena, što mi je ostalo, da uputim jednu molbu ili apel Ministarstvu pravde da još jednom razmisli o potrebi izmene Krivičnog zakonika u onom delu koji se odnosi na silovatelje, ubice dece, maloletnih i žena. Smatram da je doživotna kazna jedina kazna za ove monstrume bez ikakve savesti koji se nikada naravno neće uklopiti u društvo, već će zločin ili zlodelo ponoviti kad tad kad budu pušteni iz vlasti. Hvala na vremenu koje ste mi dali.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 29.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70210.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno - Paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:10