MILOVAN KRIVOKAPIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1949. godine. Živi u Kosovskoj Mitrovici.

Po zanimanju je lekar. Direktor je Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 10 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, dobro nam je poznato da u istoriji čovečanstva postoji dovoljno dokaza i podataka da su ljudi i materijalna dobra i životna sredina neprestano bili izloženi opasnostima i vanrednim događajima koji su menjali svet i ljudsko društvo, stvarali istoriju i menjali životnu sredinu, ali su ljudi iznalazili načine kako da se bore sa tim nedaćama i kako da reaguju na njih.

Savremeno doba učinilo je da su uzroci za proglašenje vanrednih situacija sve složeniji, posledice razornije i zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama, sve prisutniji u javnosti, pa tako i u svakodnevnom životu.

U naučnim i stručnim telima i institucijama koje se bave vanrednim situacijama definisani ili su stvoreni mnogi mehanizmi kojima se mogu predvideti, sprečiti, suprotstaviti i umanjiti posledice vanrednih događaja.

Mnoge analize ukazuju na to da je oblast prevencije u sistemu upravljanja vanrednim situacijama u prethodnim godinama bila najslabija karika u sistemu. Takođe, poseban problem pretpostavljalo je i nepostojanje jednog integrisanog sistema upravljanja vanrednim situacijama i u okviru toga stvaranje efikasnih mehanizama prevencije, koji bi bili sastavni deo tog sistema.

Upravo zbog toga, Predlogom ovog zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti i mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanje otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Znamo da posledice katastrofa dugo traju. Ugrožena područja imaju velike potrebe za finansijskom i materijalnom pomoći. Mesecima nakon toga, a to podrazumeva nadzor i praćenje nad zaraznim bolestima, obezbeđivanje medicinskog materijala, uspostavljanje normalne službe primarne zdravstvene zaštite, vodosnabdevanja, stanovanja i zaposlenosti i pomoć zajednici za mentalni i socijalni oporavak nakon jenjavanja krize.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege.

Podneo sam amandman na član 2. ovog zakona kojim se dodaje stav 3. Suočavanje sa nezapamćenim poplavama u maju 2014. godine, donelo je još jednom na žalost, uvide u nefunkcionalnost državnog sistema koji je bio 14 godina pod vlašću prethodne vlasti. Majske poplave su pokazale koliko su nasipi bili zapušteni, nedovoljni, odvodi zapušteni i nefunkcionalni, sistem za uzbunjivanje je gotovo u svim mestima bio neispravan. Tada su predsednik Aleksandar Vučić i građani Srbije bili na visini zadatka, reagovalo se najbolje što se moglo u datim okolnostima.

Moramo da budemo svesni da su vanredne situacije postale učestalije, raznovrsnije i bez obzira da li su nastale delovanjem prirode ili čoveka, svakog dana prouzrokuju sve veće posledice po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. Imajući u vidu sve karakteristike 21. veka, vanredne situacije predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju na bezbednost građana. Da bi se sprečila pojava epidemije na područjima zahvaćenim elementarnim nepogodama, u toku i nakon elementarne nepogodne mora da se radi svakodnevni higijensko-epidemiološki nadzor, donosi predlog mera i učestvuje u realizaciji istih i vrši anketiranje stanovništva na ugroženim područjima. Te poslove radi Zavod za javno zdravlje.

Katastrofe i vanredne situacije imaju brojne štetne posledice po zdravlje ljude. Pravovremenim i preventivnim aktivnostima tokom i nakon vanrednih situacija moguće je značajno smanjiti rizik od štetnih posledica. Jedne od najvažnijih preventivnih aktivnosti su aktivnosti za sprečavanje zaraznih bolesti, uključujući sanaciju i sprovođenje mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije stambenih, poslovnih i javnih objekata. Mere sanacije se sprovode sve dok nisu uklonjeni svi potencijalni rizici za razvoj epidemije zaraznih bolesti i dok nije stanovništvu omogućen siguran povratak i boravak u svojim kućama i stanovima. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, oblast upravljanja vanrednim situacijama uređena je Zakonom o vanrednim situacijama koji je donet u decembru 2009. godine, zatim su usledile izmene i kao kod većine zakona koje je donela prethodna vlast za vreme svog mandata, ni ovaj nije bilo moguće dodatim izmenama i dopunama uskladiti i adekvatno definisati, već je potrebno uraditi novi zakon koji bi uredio pitanje u ovoj oblasti, što mi trenutno i radimo.

Srbija se suočila sa vrstom katastrofe koju nije uzrokovala priroda, već vladavina prethodne vlasti i koja je zaista bacila čitav narod na kolena i državu dovela na ivicu ambisa. Šteta koju su nam naneli još uvek nije sanirana i trebaće godine i godine da se ispravi učinjeno. Nanete su ozbiljne posledice građanima i njihovim materijalnim dobrima, jer drugačije nisu mogli da grabe za sebe i da uvećavaju stanje na računima i kvadrate na ekskluzivnim lokacijama.

Ratovi, sankcije i nijedna prirodna nepogoda nije mogla da uništi našu državu onoliko koliko su to uspeli gospoda iz prethodne vlasti. Pljačkaškim privatizacijama koje su sprovodili, građani Srbije i Srbija je uništavana temeljno i namerno. Iza njih je ostala najveća stopa nezaposlenosti i siromaštva u Evropi. Upropastili su ugledne firme i dozvolili kriminalu i korupciji da se razmahne i obuhvati sve sfere društva. Gospoda se bogatila pribavljajući materijalnu korist za sebe kroz nameštene tendere, procente i provizije, čerupanje državnog budžeta, srozavanja ugleda institucija, čak i kroz otimanje socijalne pomoći i kupovinom glasova na izborima.

Zaštita od ovakvih događaja podrazumevala je preduzimanje određenih mera, odnosno postojanje jasne svesti naših građana o posledicama, razmerama i ozbiljnosti svega što se dešavalo za vreme vladavine prethodne vlasti. Jedno je bilo jasno, trebalo je spasavati što se spasiti može. Mnogo toga je uništeno, ali je budućnost za građane Srbije morala da bude izvesnija i izbori su bili ti gde je prethodna vlast pokazala koliko su loše radili i da nikada više neće biti u prilici da naprave toliku katastrofu u Srbiji.

Amandman koji sam predložio, čijim bi se usvajanjem stvorili neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, to će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.

U savremenom svetu svedoci smo povećanog broja prirodnih katastrofa, poplava, suša, zemljotresa, olujnih vetrova koji pričinjavaju sve veću štetu. Znamo da posledice katastrofa dugo traju, ugrožena područja imaju velike potrebe za finansijskom i materijalnom pomoći mesecima nakon toga, a to podrazumeva: nadzor i praćenje nad zaraznim bolestima, obezbeđivanje medicinskog materijala, uspostavljanje normalne službe primarne zdravstvene zaštite, vodosnabdevanje stanovanja i zaposlenosti i pomoći zajednici za mentalni i socijalni oporavak nakon jenjavanja krize. Prirodne katastrofe nisu uvek uzrok za izbijanje epidemija, ali svakako jesu rizik za povećanje broja obolelih od zaraznih bolesti koje, ukoliko sistem reagovanja i zaštite nije adekvatno organizovan, u nekom momentu može da izmakne kontroli i pređe u epidemiju.

Donošenjem ovog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama poboljšao bi se opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećih rizika, rešavanje stvaranja rizika u budućnosti i efikasnijeg odgovora na katastrofe. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Kosovska Mitrovica, 17.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Direktor Zavod za Javno zdravlje Priština Republika Mesečno 137869.00 RSD 01.04.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:10