JASMINA KARANAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 10. juna 1967. u Čačku. Živi na Novom Beogradu.

Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu.

Na teviziji Čačak je radila 5 godina, u infromativnoj redakciji, na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Tokom devedesetih godina, bila je autor političke emisije “TV Parlament”, u kojoj su gostovali svi glavni akteri smenjivanja Miloševićevog režima. Od 2001. godine radi na TV B92. Trenutno je urednica informativnog programa TV Prve.

Autor je dokumentarnih filmova o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića. U informativnom programu televizije B92 radi kao urednica vesti i reporterka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 4
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 12 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan, poštovani članovi Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege, ja pre svega želim da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da mi nakon dužeg vrmena ovde u Skupštini uopšte raspravljamo o zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, posle dužeg vremena imamo zasebno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine koje brine o ovoj važnoj oblasti i predlaže zakone koji moraju biti usklađeni sa evropskim zakonodavstvom.

Upravo u ovoj oblasti nas čeka ogroman posao i Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.

Treba zanti da su propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno obimni i čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja svih propisa, što samo po sebi govori koliki se značaj daje životnoj sredini i koliko su zemlje kandidati pod lupom EU kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Sama politika životne sredine u EU zasniva se na principima preventivnog delovanja i borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja. Jedan od značajnih principa je i uključivanje zaštite životne sredine u druge politike kao što su poljoprivreda, industrija, transport, energetika.

Jedan od svetskih i evropskih principa je – zagađivač plaća i naša zemlja mora da ide ka punoj primeni tog i ostalih principa, ukoliko želimo zdravu životnu sredinu za naše građane. Svi ovi principi počivaju na zajedničkoj odgovornosti, i Evropske unije i država članica. Jasno je da Srbiju na ovom putu čeka mnogo posla i malo vremena.

Usklađivanje propisa sa evropskim zakonodavstvom samo je prvi korak u procesu prilagođavanja standardima EU i ove izmene i dopune zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo su samo neki od tih koraka.

Sledeća faza u prilagođavanju standardima podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje propisa u praksi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Zato su neophodne značajne investicije za ulaganje u infrastrukturu, održavanje sagrađenih postrojenja kao i administrativne troškove.

Procene su da će u preuzimanju standarda najveći trošak biti u sektoru voda, sektoru otpada i industrijskog zagađenja. Međutim, ohrabrujuće je da će se značajan deo troškova finansirati iz fondova EU. Zbog toga moramo voditi računa o sredstvima koja nam stoje na raspolaganju i doneti zakone koji će omogućiti da ta sredstva i povučemo.

Izmene i dopune zakona koje su na dnevnom redu ove sednice odnose se upravo na ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekata iz sredstava „Zelenog fonda“ za projekte koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU.

Mi na ovaj način stvaramo formalno-pravne uslove za korišćenje tih sredstava. Da budem jasna, ovim zakonom uvodi se obaveza da poljoprivredno gazdinstvo koje konkuriše za IPARD podsticaje mora da ispunjava određene uslove iz oblasti zaštite životne sredine. To znači da ukoliko se odstupa od standarda, tj. ukoliko planirana investicija za koju se traže sredstva narušava tj. zagađuje životnu sredinu, automatski ne ispunjava uslove za povlačenje sredstava.

Nadležni organi moraju dati saglasnost da investicija ispunjava uslove u skladu sa zakonima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, i to po EU propisima, sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ovde, ministre, moram da napravim malu digresiju i da naglasim da bi ovaj model, tj. procena uticaja na životnu sredinu trebalo sa većom pažnjom da se primenjuje i na druge oblasti, tj. na veće zagađivače nego što je poljoprivreda, kao što su energetika, industrija, građevinarstvo.

Upravo iz ovih razloga proističu i proširenja nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine, a samim tim i stvara se potreba za većim brojem inspektora i mislim, ministre, da u budućnosti i na to treba obratiti pažnju.

Sve ovo govorim zbog efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi poljoprivredni i sveobuhvatni razvoj. Nadam se da svi težimo cilju da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način stvaraju se preduslovi za konkurentu privredu, bolje zdravlje ljudi, bolji kvalitet života.

Mislim da su ovo zajednički ciljevi svih nas i zato se nadam da će, ako ne svi a ono velika većina, uključujući i kolege iz opozicije, podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege, pred nama je set predloga važnih finansijskih zakona koji pružaju finansijsku zaštitu bankarskim klijentima, bolje rečeno svim građanima jer u savremenom svetu, složićete se, nema građanina koji na neki način nije povezan sa bankama.

Bilo da mu plata ili penzija leže preko računa, ili su to privatnici ili velike kompanije, zatim pojedinci koji svoje finansijske transakcije obavljaju putem platnih kartica ili elektronski, bilo da su to građani koji podižu kredit.

Dakle, banke su naša neminovnost i zato je važno sistemski što bolje urediti ovu oblast, da bi građani koji su na bilo koji način vezani za neku banku bili sigurni da su dobro zakonom zaštićeni.

Tako na primer usvajanjem ovih zakona, građanima će biti omogućeno da lakše uporede naknade koje nude i naplaćuju različiti pružaoci platnih usluga, a na sajtu NBS biće dostupni svi podaci u vezi sa cenom platnih usluga na tržištu Srbije.

Banke će u buduće imati obavezu da korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Zakonom je predviđena i olakšana procedura prilikom promene banaka kod kojih građani i privreda imaju otvorene račune. Na ovaj način biće dovoljno da se korisnik obrati novom pružaocu platnih usluga i ovlasti ga da on izvrši prenos svih ili pojedinih platnih usluga od prethodnog ili da ako tako želi korisnik, ugasi prethodni račun, što je do sada bilo mnogo komplikovanije i složenije.

Na ovaj način podstiče se i konkurencija između pružalaca bankarskih usluga, a za klijente je svaka konkurencija dobrodošla.

Usvajanjem Predloga zakona o platnim uslugama sve institucije koje pružaju ove vrste usluga moraće jasno da istaknu iznose svojih naknada kako bi se potrošači lako opredelili za one najpovoljnije.

Čuli smo i podatke NBS koji je iznela guvernerka, da je samo tokom prošle godine stiglo 208 pritužbi na pružene usluge platnog prometa, a najveći broj ticao se upravo tekućeg računa. Te pritužbe se, pre svega, odnose na otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i na plaćanje naknada. Predloženi zakon planira da uvede red i u visinu cena ovih usluga i jednostavniju proceduru gašenja računa u jednoj i prelazak u drugu banku. To će sada biti brže, jednostavnije i bez nepotrebnih administrativnih zahteva.

Dobar je i predlog da će ubuduće u slučaju da neko ukrade ili zloupotrebi nečiju platnu karticu, vlasnik te kartice odgovarati samo za iznos od 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosiće banke koje će morati da mu nadoknade gubitak. Ova pogodnost predviđena je Zakonom o platnim uslugama.

Novim rešenjima odgovornost građana za neodobrenu platnu transakciju sa 15.000 dinara, smanjuje se, kao što sam rekla, na 3.000 dinara, kako oni sa niskim primanjima ne bi u slučaju zloupotrebe snosili preveliki trošak, s jedne strane, i kako bi banke ponudile bolju zaštitu za korišćenje platnih instrumenata, s druge strane.

Ovom odredbom pruža se podsticaj bankama za ulaganje u primenu dodatnih sigurnosnih mera, kako bi se smanjio broj zloupotreba.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojima se unapređuje zaštita korisnika u slučaju kada im se finansijske usluge pružaju preko interneta ili mobilnog telefona. Ovim zakonom se, pored zaštite građana, podstiče digitalizacija u finansijskom sektoru, tj. korisnici se ohrabruju da finansijske transakcije, kao što su, recimo, plaćanje računa, obavljaju u elektronskom obliku.

Jednim od predloženih zakona, o kojima mi ovde raspravljamo, predviđeno je i jeftinije plaćanje karticama. Naime, Predlogom zakona o međubanakrskim naknadama, ograničiće se troškovi plaćanja, pre svega, platnim karticama. Od provizija koje su propisali izdavaoci platnih kartica zavisi koji će iznos ostati trgovcu pošto mu mušterija uslugu plati karticom. On te troškove ugrađuje u cenu robe koju plaćaju kupci.

Novo zakonsko rešenje predviđa da međubanakrska naknada kod transakcija debitnom karticom ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije, dok međubankarska naknada kod transakcije kreditnom karticom ne može biti viša od 0.3% vrednosti izvršene transakcije.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem post terminala, pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Ovo su sve rešenja od kojih će, kada budu usvojena i dosledno primenjivana, građani imati finansijsku zaštitu i ova rešenja su u interesu svih građana Srbije i zato smatram da treba da budu usvojena. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi kabineta ministarke građevine, saobraćaja, infrastrukture, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, budući da imam par minuta na raspolaganju i da su moje kolege već iznele stav poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije o većini zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo.

Osvrnuću se na Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja. Glavni preduslovi da bismo poboljšali bezbednost u saobraćaju i da bi se smanjile brojke crne statistike na našim putevima su svakako dobri zakoni i njihova dosledna primena, ali i dobri putevi.

Mi smo nedavno usvojili set zakona iz oblasti bezbednosti saobraćaja i za vrlo kratko vreme oni daju prve pozitivne efekte. Samo od uvođenja merenja srednje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća u Srbiji smanjio se za 25%. Od stupanja na snagu novog zakona, broj poginulih smanjen je za 48%. To su zvanični i ohrabrujući podaci, ali naravno ne možemo biti zadovoljni sve dok imamo i jednog poginulog na srpskim putevima.

Drugi faktor koji utiče na bezbednost, kao što sam već rekla, je kvalitet puteva. Izgradnjom Koridora 10 i Koridora 11, čije su brojne deonice već puštene u saobraćaj, Srbija se svrstava u red zemalja sa najsavremenijom putnom infrastrukturom. Na taj način su stvoreni uslovi da se donese zakon koji propisuje povećanje maksimalne dozvoljene brzine na autoputu sa 120 na 130 kilometara na sat. Valjda je, složićete se, i cilj izgradnje nove infrastrukture da se vozimo brže i bezbednije. Ako uzmemo u obzir činjenice koje sam već navela, ali i to da je u većini zemalja u okruženju, kao i u većini zemalja EU, maksimalna dozvoljena brzina 130 kilometara na čas, onda je sasvim opravdano da i Srbija donese ovakav zakon.

Ovo se naravno nije desilo preko noći i samo zato što su to pravila EU. Naime, pre deset godina za to nisu ni postojali objektivni uslovi. Tada nismo imali ovakve puteve, a u međuvremenu svedoci smo u Srbiji se voze mnogo bolji automobili, a one u tranzitu da i ne spominjemo. Ovo je strateška mera, jer se povećanjem brzine povećava i protočnost turista u tranzitu što smanjuje mogućnost zagušenja na našim putevima, pogotovo u vreme praznika i u vreme godišnjih odmora.

Navešću primer da se na Koridoru 10 broj automobila u odnosu na pre dve godine povećao za 17 miliona. Povećanjem brzine od 10 kilometara na čas, vreme od Horgoša do Preševa skraćuje se za 22 minuta. Ali, ipak, kada sve okolnosti uzmemo u obzir, bezbednost mora biti na prvom mestu. Stoga je i predviđeno da ostanu ograničenja tamo gde su propisi brzine 100 kilometara na čas.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:40