| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 14 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 11 meseci i 21 dan
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
čeka se odgovor 8 godina i 1 mesec i 23 dana
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas ovde odlučujemo o nizu različitih sporazuma i zajmova za projekte koji su od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života građana, kao što su unapređenje kvaliteta vazduha, modernizacija poreske administracije, reforma energetskog sektora i izgradnja pruge Niš-Dimitrovgrad.
Takođe, Skupština će verifikovati i niz bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti inovacija, sudskoj pomoći, ekonomskoj saradnji, kontrolni graničnih prelaza. Svi ovi sporazumi su rezultat proaktivne jasno profilisane spoljne politike gde Srbija uspešno balansira sa različitim velikim silama, stavljajući uvek sopstvene interese na prvo mesto.
Da nije uspešne spoljne politike i saradnje pre svega sa zemljama članicama Evropske unije, što je i strateško opredeljenje Srbije, mi danas ne bismo imali brojne moderne fabrike koje zapošljavaju ogroman broj ljudi i značajno doprinose BDP-u naše zemlje, ne bismo imali savremene auto-puteve, brze saobraćajnice, moderne pruge, bolnice, rast industrije, izvoz, zapošljavanje.
Jačanje trgovinskih odnosa sa velikim partnerima, npr. saradnja sa Narodnom Republikom Kinom, dobija na sve većoj važnosti i mi sa Kinom imamo ugovore o slobodnoj trgovini, kao i različite vrste dogovora u vezi sa investicijama.
Pored velikih sila, Srbiji su važni i ekonomski partneri iz zemalja u kojima postoji mogućnost saradnje u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetske bezbednosti i tu vrstu saradnje mi upravo vidimo i kroz sporazume koji su na dnevnom redu ove sednice.
Uzimajući u obzir celokupnu situaciju u svetu, gde su geopolitičke napetosti sve veće, oslanjanje samo na jedan region uvek može da bude rizično. Zato je pre svega važno graditi i održavati dobre odnose sa što većim brojem zemalja, što Srbija upravo čini, a svedoci smo da je samo u poslednjih mesec dana predsednik Republike posetio Narodnu Republiku Kinu, Japan, Ameriku, Kopenhagen, gde je sa svetskim i evropskim liderima razgovarao o važnim ekonomskim i političkim temama.
Juče je u Beogradu boravila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je Srbiji ponudila podršku reformama, kao i pomoć Evropske unije u rešavanju energetske krize, povezivanjem Srbije sa energetskim tržištem Evropske unije. Ona je pozvala Srbiju da se pridruži zajedničkom mehanizmu Evropske unije za nabavku gasa.
Velika vest je i to što je Evropska unija omogućila Srbiji više od sto miliona evra novih investicija, što je još jedna potvrda da Evropa vidi Srbiju kao značajnog partnera na Balkanu. Potpuno je jasno da je za razvoj i napredak zemlje bitna saradnja sa velikim silama, ali isto tako podjednako je važno insistirati na regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima.
Kao primer odlične saradnje i dobrosusedskih odnosa imamo Mađarsku, koja je dan nakon uvođenja sankcija NIS-u najavila da će najveća mađarska naftna kompanija MOL povećati obim isporuke nafte Srbiji.
Građani Srbije nedavno su svedočili i otvaranju deonice brze pruge od Novog Sada do Subotice, odnosno do granice sa Mađarskom. Sada ostaje da mađarska strana završi svoju deonicu do, kako je najavljeno, proleća iduće godine, što će Srbiju železnicom povezati sa zapadnom Evropom i dalekim istokom. Ova pruga je rezultat uspešne međunarodne saradnje i predstavlja primer usaglašavanja inicijative „Pojas i put“ sa Razvojnom strategijom Republike Srbije.
I to nije kraj. Srbija sada radi i na tome da obezbedi dovoljno novca za izgradnju i rekonstrukciju više pruga, odnosno mreža železnice na širokoj teritoriji.
Mi danas na dnevnom redu imamo Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Najvažniji element ovog ugovora je finansiranje nastavka projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, koji je deo međunarodnog koridora 10 i ključna veza Srbije za Bugarskom, Turskom i dalje sa Bliskim Istokom.
Ovaj projekat predviđa modernizaciju postojeće pruge Sićevo-Dimitrovgrad, izgradnju severne obilaznice oko Niša, elektrifikaciju i signalizaciju cele trase, čime će se omogućiti brži, bezbedniji i efikasniji putnički i teretni saobraćaj.
Ovaj ugovor je važan nastavak razvoja železnice, jer omogućava sredstva za izgradnju i završetak jednog od najznačajnijih i strateški najvažnijih infrastrukturnih projekata u južnoj Srbiji. Modernizacija će povećati brzinu vozova na 80 do 160 kilometara na sat, povećaće nosivost i kapacitet pruge i izgradnja obilaznice oko Niša rasteretiće gradski saobraćaj i povećati bezbednost.
Time se stvaraju uslovi za brži transport robe i ljudi, bolje povezivanje sa evropskom mrežom, sa državama u regionu i veći obim međunarodne trgovine. Osim otvaranja radnih mesta tokom same izgradnje, ova pruga značiće i privlačenje novih investicija i jačanje logističkog i industrijskog potencijala juga Srbije, a kao deo evropskog transportnog koridora, ovaj projekat jača poziciju Srbije kao tranzitne zemlje, povećava konkurentnost domaće privrede i doprinosi održivom ekonomskom rastu.
Zato će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Mi ovde danas imamo još jedan važan sporazum, a to je sporazum između Republike Srbije i EU o učešću Srbije u programu jedinstvenog tržišta Evropske unije, što predstavlja i jedan od značajnih koraka u produbljivanju ekonomske saradnje Srbije i EU. Reč je o programu koji je usmeren na unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta Evropske unije, jačanje konkurentnosti preduzeća za zaštitu potrošača, sigurnost hrane i razvoj statistike.
Za zemlje kandidate za članstvo poput Srbije, ovaj program je prilika da postepeno integrišu u jedinstveno tržište i prilagode svoj privredni sistem standardima Evropske unije. Učešćem u ovom programu Srbija dobija status pridružene zemlje što znači da domaća pravna i fizička lica mogu ravnopravno učestvovati u pozivima i konkursima EU pod istim uslovima kao i subjekti iz država članica.
Značaj ovog sporazuma ogleda se u tome da se odnosi na sektor malih i srednjih preduzeća koji čini više od 95% ukupne privredne aktivnosti u Srbiji. Program tim preduzećima omogućava pristup evropskim fondovima, partnerskim mrežama i znanju, što će direktno uticati na povećanje njihove konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti.
Važno je da i u okviru ovog stuba predviđeno je finansiranje za evropsku mrežu preduzetništva koja u Srbiji funkcioniše od 2008. godine. Ova mreža povezuje srpske kompanije sa partnerima širom Evrope, omogućava im pristup novim tržištima, savetima o finansiranju i tehnološkim inovacijama, kao i podršku procesima digitalizacije i zelene transformacije. Zahvaljujući ovom programu srpska preduzeća dobijaju priliku da se pozicioniraju na evropskom i svetskom tržištu, čime se povećava njihova sposobnost da se prilagode globalnim ekonomskim izazovima.
Olakšavajuća okolnost je jučerašnja najava šefice Evropske komisije da EU u okviru plana rasta za Zapadni Balkan radi i na integraciji Srbije u jedinstveno područje plaćanja u evrima, što će transfer novca između Srbije i EU učiniti bržim, bezbednijim i znatno jeftinijim.
Sa stanovišta ekonomskog razvoja ovaj Sporazum donosi više koristi. Od podsticanja i razvoja, odnosno modernizacije, naročito malih i srednjih preduzeća, što doprinosi unapređenju konkurentnosti srpske privrede i omogućava direktan pristup evropskim tržištima i partnerskim mrežama.
Finansijski doprinos Srbije ovom programu iznosi oko 135 miliona dinara za period od 2021. do 2025. godine, ali sva očekivanja i prognoze su da će kroz realizovane projekte Srbija imati korist koja višestruko prevazilazi uložena sredstva u ovaj program.
Na dnevnom redu je i Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu za projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
U trenutku kada ovde u Skupštini govorimo o ovom zakonu, u gradovima u Srbiji počinje grejna sezona. Iako je u prethodnim godinama veliki broj toplana prešao sa mazuta na gas, čime je značajno smanjena emisija štetnih gasova i čestica, grejna sezona je period zagađenja vazduha čemu umnogome doprinose preostale kotlarnice na mazut, kao i veliki broj individualnih ložišta.
Odgovorna vlast treba primerom da pokaže odgovornost i pred nama je sporazum koji će osigurati sredstva za program koji za cilj ima zamenu brojnih preostalih kotlarnica na mazut i ugalj koje funkcionišu pri javnim preduzećima i ustanovama. Reč je o Ugovoru, o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji predstavlja važan korak u sprovođenju projekta unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, vrednog 50 miliona evra.
Sredstva iz ovog zajma namenjena su gašenju i uklanjanju zastarelih i ekološki štetnih kotlarnica, koja koriste fosilna goriva, kao što su ugalj i mazut i njihovoj zameni, modernim, održivim sistemima grejanja.
Projekat predviđa ulaganja u toplotne pumpe, sisteme na biomasu, korišćenje industrijske otpadne toplote, kao i priključivanje na mreže daljinskog grejanja ili gasovode, gde god je to moguće.
Na ovaj način doći će do smanjenja emisije ugljendioksida i drugih štetnih gasova, što će značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u urbanim sredinama i gradovima poput Beograda, Niša, Valjeva, Zaječara, Novog Pazara, Smedereva. Ovo će bez sumnje umnogome povećati kvalitet života velikog broja ljudi u nekim od najvećih gradova u Srbiji.
Takođe, važno je napomenuti da će realizacijom ovog projekta dođi do smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva čime će se povećati energetska nezavisnost naše zemlje. Pored ekološkog unapređenja veća efikasnost novih sistema omogućiće i značajne ekonomske uštede.
Ovaj sporazum i prateći programi imaju višestruki značaj za Srbiju, jer će njihovo sprovođenje doprineti unapređenju životne sredine, energetskoj tranziciji i održivom razvoju potvrđujući opredeljenost Srbije ka zelenoj, ali ekonomskoj odgovornoj politici.
Poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržaće ove i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajuća.
Gospodo ministri, predstavnici ministarstava, narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne zakone koji se tiču dece i mladih, kao što su Zakon o osnivanju Alimentacionog fonda u slučaju da dođe do zastoja u naplati alimentacije i dopunu Zakona o povoljnim stambenim kreditima za mlade, kako bi u odnosu na postojeći zakon i neke otežavajuće okolnosti još više olakšali mladima da na najpovoljniji način dođu do krova nad glavom.
Takođe, pred nama je i važan set medijskih zakona koji su jedna od uslova za otvaranje Klastera 3. u pristupnim pregovorima sa EU, kao i niz drugih zakona i međunarodnim sporazuma.
Stoga je važno da ova rasprava se odvija u korektnoj, konstruktivnoj i demokratskoj atmosferi, a kao što vidimo i odvija se jer svi mi ovde snosimo podjednako odgovornost prema građanima koji su nam dali mandat da u njihovo ime donosimo zakone koji su najboljem interesu kako pojedinaca tako i društva u celini.
Prvi na dnevnom redu je jedan potpuno novi zakon koji je u najboljem interesu dece, a koji je pre par meseci inicirao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a predsednica parlamenta, Ana Brnabić predložila, a to je Zakon o Alimentacionom fondu. Ovaj zakon propisuje mere kojima se omogućava blagovremena finansijska podrška deci u slučajevima u kojima jedan od roditelja ne izmiruje dužnost izdržavanja deteta.
Čuli smo u obrazloženju zakona da bi se iz Alimentacionog fonda finansirala deca do svoje 18 godine, ali i punoletna do 26 godine dok su na redovnom školovanju čiji roditelj iako je na to obavezan izvršnom sudskom presudom ne plaća izdržavanje najmanje dva meseca uzastopno.
Ono što je suština i što je najvažnije je što na ovaj način država obezbeđuje egzistenciju za decu, a majkama daje sigurnost i oslobađa ih dodatnog stresa i dodatnog razvlačenja po sudovima u borbi za dokazivanje obaveza koje bivši supružnici imaju prema deci, jer oni na različite načine kao što su recimo, prepisivanje imovine na nekog od bliskih srodnika, skrivanje stvarnih prihoda, radom na crno, odlaganjem ročišta izbegavaju plaćanje alimentacije i ti procesi dokazivanja pred sudovima mogu biti i dugotrajni iscrpljujući, pa ne retko imamo slučajeve da majke odustaju od takvog vida borbe za prava svog deteta.
Govoreći o ovom zakonu češće spominjemo majke koje imaju problem sa naplatom alimentacije, valjda zato što poslednje statistike govore da u Srbiji čak 320 hiljada žena samostalno brine o deci. Međutim, moramo biti pravedni i prema očevima koji se takođe sami staraju o deci i takvih je prema istim istraživanjima negde oko 90 hiljada.
Od ukupnog broja roditelja koji se sami staraju o deci, čak više od polovine ima problem sa naplatom alimentacije, a da se od tog broja dve trećine žene. U svakom slučaju, zbog neodgovornosti jednog od roditelja koji uskraćivanjem alimentacije izbegava i zakonsku, ali na prvom mestu i svoju moralnu obavezu trpi oko 300.000 dece u Srbiji.
Spremajući se za ovu diskusiju, gledajući iskustva drugih zemalja zanimljivo mi je bilo da kada su potpredsednicu jednog udruženja žena u Danskoj pitali – koliko muškaraca u Danskoj ne plaća alimentaciju nakon razvoda braka, ona je bila zbunjena i čak je zamolila za pojašnjenje. Na kraju je odgovorila da u Danskoj ne postoji zakonska mogućnost da muškarac na plaća izdržavanje i da bi, ako bi se tako nešto dogodilo odmah otišao na izdržavanje zakonske kazne.
U Srbiji prema važećem zakonodavstvu ko ne plati alimentaciju može biti suočen sa izvršnim postupkom i na taj način omogućava se naplata prinudnim putem. Međutim, praksa pokazuje da izvršni postupci pokrenuti na osnovu pravosnažne sudske presude često traju predugo, upravo zbog različitih načina koji dužnici koriste za izbegavanje obaveza plaćanja alimentacije.
Predlogom ovog zakona država iz Alimentacionog fonda plaća izdržavanje deteta, a na sebe preuzima obavezu vođenja postupka, a kasnije i naplaćuje dug od roditelja dužnika. Ono što je važno napomenuti je da potraživanje duga nikada ne zastareva.
Ovim zakonom država je na sebe preuzela najproblematičniji deo, a to je naplata alimentacije što je još jednom kažem veliko olakšanje za roditelje izdržavaoce i što je najvažnije sigurna egzistencija za dete.
Ove godine država će obezbediti 500 miliona dinara u Alimentacioni fond i ta sredstva će biti upućena roditeljima izdržavaocima koji ne mogu direktno od bivšeg supružnika da naplate potraživanja.
Nadamo se da će zakon Alimentacionom fondu probuditi savest i povećati odgovornost roditelja i da će se smanjiti broj slučajeva koji izbegavaju plaćanje alimentacije. Isto tako, ja očekujem da svi narodni poslanici pokažu odgovornost i podrže ovaj Predlog zakona.
Što se tiče druge tačke dnevnog reda, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima pri kupovini prve nekretnine Skupština je Zakon o povoljnim kreditima za mlade usvojila pre par meseci. Ali, kao i što smo čuli u obrazloženju, detaljnim praćenjem implementacije ovog zakona uviđene su određene poteškoće sa kojima se prilikom podnošenje dokumentacije za kredit suočili nezaposleni i oni zaposleni na određeno vreme. Tako da je veliki broj njih odbijen, a ključni problem javlja se kod starosti jemca.
Banke su tražile da tokom celog roka otplate koji može da ide i do 40 godina imaju kreditno sposobnog jemca, što u mnogim situacija nije slučaj, jer npr. ako roditelj ima 45 godina, on može biti kreditno sposoban u narednih 25 godina do svoje 70 godine života. Suština ovih izmena zakona je da banke prilikom odobravanja kredita mogu da prihvate i jemstvo koje ne pokriva u startu ceo period otplate, ali da tokom otplate mogu da traže dodatne garancije.
Ovo je dobra izmena zakona, jer npr. ako je neko student, ima 22 godine, majka je jemac ima 50 godina, ona je kreditno sposobna narednih 20 godina. U tom periodu, a sigurna sam i mnogo ranije, student koji je podigao kredit biće zaposlen i moći će svojim primanjima da bude garant kod banke. Isto se odnosi i na mlade zaposlene na određeno vreme.
Još jedna važna napomena je da podnosilac zahteva za kredit ovim zakonom biće oslobođen plaćanja i hipoteke, a tu obavezu na sebe preuzima država.
Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ove napore države da se što više izađe u susret mladima, jer mi kroz politiku Ministarstva za omladinu, različitim programima i podsticanjem i podrške mladima, nastojimo da olakšamo položaj mladih i da ih uključimo u donošenje odluka i kreiranja svoje budućnosti ovde u Srbiji.
Cilj je da što više mladih zadržimo u Srbiji i da nam se što više njih vrati iz inostranstva. To rade i druga ministarstva, kao što je recimo Ministarstvo zdravlja, a rezultat toga je veliki broj lekara koji se u poslednje vreme vratio u Srbiju.
Dakle, Zakon o povoljnim kreditima za mlade je kada sada pogledate tržište nekretnina, cene, komercijalne kredite i sve druge okolnosti, najpovoljniji i najjeftiniji način da mladi dođu do svog krova nad glavom. Ova izmena zakona je dobar pokazatelj, koliko je primena zakona ustvari jedna živa stvar i da moramo da pratimo kako teče implementacija zakona u praksi i u hodu menjamo one odredbe koje usporavaju ili koče određene procese. Naravno da te izmene budu u skladu sa drugim zakonima koji regulišu tu oblast i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mi danas na dnevnom redu imamo i tri zakona iz oblasti medija i njihovo usvajanje je od velike važnosti, pored ostalog što su oni jedan od uslova za otvaranje Klastera 3 koji bi značio napredak Srbije u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.
Osim što je samo po sebi važno otvaranje Klastera 3 koji sadrži niz oblasti koje treba usaglasiti, sa EU standardima, njegovo otvaranje je značajno i kao nastavak Evropskih integracija Srbije i budući da je više od 3 godine taj proces zakočen i ovo bi praktično značilo iskorak Srbije na evropskom putu. Kada govorimo o predlogu izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, te izmene su minimalne i praktično znače doradu pojedinih odredbi zakona, koji je donet 2023. godine. S time su saglasni i Ministarstvo i medijski stručnjaci.
Prema ovom predlogu zakona, jedna od zakonskih izmena se odnosi na preciznije definisanje odnosa REM i parlamenta. Mi imamo tačno definisane nadležnosti Skupštine nad REM-om i izbor i razrešenje članova Saveta regulatornog tela, davanje saglasnosti na statut i finansijski plan i razmatranje godišnjih izveštaja o radu.
Prema izmenama o radu u ovom zakonu i pružalac medijskih usluga, ne sme emitovati program koji podstiče na diskriminaciju, mržnju, nasilje, ne sme objavljivati sadržaj koji podstiče na terorizam, pozivaju na narkomaniju i kriminalno ponašanje.
Prema odredbama još uvek aktuelnog zakona o ovom bi se brinuo regulator, a novi predlog zakona predviđa da regulator treba da sprovodi nadzor i izriče mere ukoliko mediji prekrše, odnosno ne postupe u skladu sa Zakonom koji je danas na dnevnom redu.
Medijski stručnjaci ističu da ovo nije velika promena jer je pružalac medijskih usluga i do sada bio odgovoran, ali da je predložena izmena sada jasno definisana i korisna.
Da bi se ovaj postupak sproveo do kraja, mi treba što pre da izaberemo članove Saveta REM, koji mora da primenjuje mere koje su mu na raspolaganju i vrši ozbiljan nadzor nad pružaocima medijskih usluga. Nije na odmet napomenuti da se ovaj predlog zakona ne tiče akutelnog procesa izbora članova Saveta REM, koji će biti biran i u skladu sa Zakonom iz 2023. godine.
Inače, važno je napomenuti da i ovaj predlog zakona jeste u potpunosti usaglašen sa evropskim direktivama, kada su u pitanju elektronski mediji.
I druga dva predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima, i Zakona o javnim medijskim servisima su rezultat predloga evropske komisije i njihovim usvajanjem, naše zakonodavstvo u pomenutoj oblasti, bilo bi usklađeno sa evropskim standardima. Najviše pažnje javnosti, izazvao je predlog zakona o javnom informisanju, odnosno izmena koja se tiče objavljivanja informacija u vezi sa krivičnim postupcima. Predlogom zakona, propisuje se da novinari imaju slobodu, da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, uključujući i krivične postupke koje su u toku, ali da niko ne sme biti označen u medijima, kao izvršilac krivičnog dela, niti proglašen krivim i odgovornim, pre nego što pravosnažna sudska odluka bude doneta.
Pojedina medijska udruženja smatraju da se ovim snižavaju standardi slobode izražavanja dostignuti u istraživačkom novinarstvu, ali predlagač je mišljenja da se ovim članom zakona, potvrđuje sloboda izražavanja i pretpostavka nevinosti što je jako važno, jer pretpostavka nevinosti sadržana je u svim najvažnijim domaćim i međunarodnim dokumentima, kao jedan od instituta savremenog demokratskog društva.
Predlagač zakona ovde je imao na umu medije željne senzacije koji plasiraju vesti na način da im donesu veći tiraž ili gledanost, ne vodeći računa o licima i njihovim porodicama, kojima mogu biti nanete posledice za ceo život.
Uverena sam, poštovane kolege, da se većina novinara, poštujući profesiju i etničke norme izveštavanja, pridržava ovih standarda, međutim postoje i oni drugi te je stoga ovu oblast potrebno urediti zakonom.
Kada su u pitanju medijski zakoni, mi ovde imamo jednu značajnu novinu. Prvi put se uvodi institut poverenika za prava gledalaca i slušalaca koji je u mnogim evropskim zemljama uveden sa ciljem da se poboljša javna kontrola nad radom javnog servisa.
Ovaj predlog je značajan upravo zbog toga što građani mogu na izvestan način da učestvuju u unapređenju i kreiranju programa na javnim medijskim servisima da bi oni zaista bili u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana.
Javni servis treba da u naše domove unese najbolje iz svih oblasti, da postavi standard dobrog ukusa. Treba da proizvode programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran.
Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude svojevrstan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.
Javni servis pruža nam mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, kulturu dijaloga, da promovišemo znanje, nauku, sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije. Zato mislim da je uvođenje instituta poverenika slušalaca i gledalaca dobar način da i građani na neki način utiču na uređivanje programa na javnom servisu.
Na dnevnom redu je i Zakon o zaštiti vazduha čiji su najveći delovi usaglašeni sa najboljim evropskim standardima. Zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.
Hvala.
Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade Srbije, gospodo ministri, kolege narodni poslanici, sagledavajući makroekonomske pokazatelje u našoj zemlji jasno možemo uočiti da postoje dobri i opravdani razlozi za donošenje izmene budžeta za tekuću godinu.
Prvi i osnovni razlog je taj što su prihodi i rashodi nadmašili planove za 2024. godinu i mi sada u državnoj kasi imamo uštede od 133 milijarde dinara, odnosno milijardu i 136 miliona evra poreskih i ostalih prihoda više nego što je to planirano kada je krojen inicijalni budžet za ovu godinu i to nam daje prostor za rebalans.
Taj višak u državnoj kasi nije slučajan i nije došao sam od sebe već je rezultat bolje naplate prihoda, odnosno odgovorne fiskalne politike i dobro vođene ekonomije zemlje. Rezultat takve politike je da u ovom trenutku država može da izdvoji dodatni novac za plate, penzije, vojsku, infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstvo, nauku, kulturu.
Ovde moramo istaći činjenicu da je u prvih šest meseci zabeležen ekonomski rast od 4,3% što je glavni uslov za rasta standarda stanovništva, ali i pokazatelj da je ekonomija zemlje u uslovima globalne krize vođena u dobrom pravcu. Rast od 4,3% ekonomski stručnjaci ocenjuju kao veoma pristojan sa tendencijom uvećanja do kraja godine.
Kada govorimo o rashodima i oni su za 193 milijarde povećani u odnosu na planirani osnovni budžet za 2024. godinu. Tu imamo novine kao što je ugovor o nabavci rafala kako bismo učvrstili i ojačali našu vojnu i odbrambenu poziciju, priprema infrastrukture za prihvat vojnika koji će od iduće godine služiti obavezni vojni rok, zatim najavljeno povećanje penzija od 1. decembra, a ne od 1. januara, ne predviđene loše agrometeorološke prilike koje su negativno uticale na poljoprivredu tako da su sve to dodatni rashodi koji nisu bili planirani još uvek važećim budžetom.
Velika suša tokom leta koja je nanela ogromne štete i posledice biće jednim delom nadoknađene kroz povećanje sredstava za subvenciju poljoprivredi, što je predviđeno ovim rebalansom i to je jedan od značajnih neplaniranih rashoda u budžetu.
Sve su ovo razlozi zbog kojih mi danas pred sobom imamo predlog za dovođenje državne kase u nešto izmenjeni rekla bih, realni i uravnoteženi okvir.
Analizirajući Predlog rebalansa budžeta jasno možemo uočiti da je on razvojni, da je pozitivan i da je kredibilno planiran. Mi sada rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara dodatnih uvećanih prihoda što nam govori da je inicijalni budžet za 2024. godinu vrlo pažljivo i odgovorno projektovan. Sredstva predviđena rebalansom budžeta ako pažljivo posmatrate predlog ovog zakona pravilno su i odgovorno raspoređena po prioritetima. Višak para u državnoj kasi biće usmeren na poboljšanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija, izgradnju i završetak železnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, za poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, Vojsku Srbije.
Za nas u SDPS od posebnog značaja je odgovorno vođenje socijalne politike te stoga ohrabruje najava da će minimalna zarada biti povećana za 13,7% odnosno sa 404 ma 457 evra kao i odluka o povećanju penzija za 10,9% od 1. decembra zašta su predviđena sredstva i ovim rebalansom koji je u stvari kako je rekao ministar finansija uvod u budžet za iduću godinu kada nas očekuje najavljeno povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% i u javnom sektoru za 8%.
Višak novca u državnoj kasi omogućiće da prosečna plata u Srbiji koja iznosi 818 evra do kraja godina poraste na 920 evra. Najviše povećanje planirano za porodice sa decom za šta je kroz Zakon o finansijskoj podršci tim porodicama koji je takođe na dnevnom redu ove sednice predviđeno 25 milijardi dinara dodatnih sredstava. Ovim povećanjem biće omogućena isplata novca za decu rođena od 1. januara ove godine i to za prvo dete 500 hiljada dinara, za drugo 600 hiljada dinara, dok će za treće dete roditeljski dodatak iznositi dva miliona 280 hiljada dinara, a za četvrto tri miliona 180 hiljada dinara. Isplata kreće odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.
Ovo su među najvećim, ako ne i najveći podsticaji nataliteta u regionu. Ako gledamo širu sliku, to nije jedina mera, jer država kroz smanjenje stope nezaposlenosti, kontinuirano povećanje plata, ulaganje u nauku, u tehnološki razvoj, u infrastrukturu, poboljšanje celokupnog privrednog ambijenta podstiče mlade da ostaju i stvaraju i proširuju porodice u Srbiji.
Kada sam spomenula smanjenje stope nezaposlenosti, važno je istaći da 2.360.000 ljudi danas radi i plaća porez i na taj način puni budžet.
Ovim rebalansom nisu zaobiđeni, kao što sam na početku rekla, ni poljoprivredni proizvođači koji su zbog dugog sušnog perioda zabeležili znatno smanjenje prinosa. Da bi im bar delimično bila nadoknađena šteta, predlogom rebalansa agrarni budžet uvećan je za 18 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava predviđen je za subvencije.
Dobra vest za stočare i ratare je što će, kako je najavljeno u Ministarstvu poljoprivrede, subvencije za krave biti uvećane sa sadašnjih 40 na 55 hiljada dinara po grlu, podsticaj za kvalitetne priplodne junice 100 hiljada dinara, kao i 17 hiljada dinara za sertifikovano seme.
Iako učešće u agrarnom budžetu iznosi iznosi 7,5% u ukupnom budžetu Republike Srbije, neki će reći da je to nedovoljno, i ja se slažem da treba uvek više, naročito ako se ima u vidu da poljoprivreda značajno doprinosi rastu BDP-a, što ove godine, nažalost, nije bio slučaj zbog loših agro-meteoroloških uslova, ali treba biti realan i reći da su podsticaji za poljoprivredu u poslednjih nekoliko godina značajno uvećani, da su subvencijama obuhvaćene gotovo sve kategorije - i grla stoke, i obradive površine, mehanizacija, podizanje zasada, sistemi za navodnjavanje, digitalizacija u poljoprivredi i da se, što je takođe važno, subvencije isplaćuju na vreme, što poljoprivrednicima daje jednu vrstu sigurnosti da mogu da planiraju sopstvenu proizvodnju.
Za nas socijaldemokrate važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, subvencije, davanje države kada god su ona zasnovana na zdravim i realnim osnovama.
Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se kroz ovaj rebalans omoguće dodatna sredstva za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata kao što je završetak pruge Novi Sad – Subotica, nastavak izgradnje auto-puteva, brzih saobraćajnica, za projekat izgradnje i modernizacije gradske železnice u Beogradu, gde spada i izgradnja železničke pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona. Zatim, nastavak izgradnje bolničkog kliničkog centara širom Srbije.
Ovde treba napomenuti da je za zdravstveni sektor ovim rebalansom izdvojeno dodatnih 27 milijardi dinara za lečenje dece u inostranstvu, izgradnju bolnica, nabavku opreme.
Sve je ovo značajno sa više aspekata, najpre zbog podizanja kvaliteta života građana, a potom i povećanja privrednog rasta, jer se rast BDP-a podstiče pre svega ulaganjem u infrastrukturu i kapitalne investicije.
Analizirajući budžet koji je pred nama, jasno se može videti da pored sektora građevine, koji obuhvata nastavak započetih i realizaciju novih infrastrukturnih projekata, uslužni sektor takođe ima značajnu i dominantnu ulogu u ekonomskom rastu i on se posebno ogleda u sektorima trgovine, turizma i ugostiteljstva.
Ja ovde koristim priliku da pohvalim Ministarstvo turizma koje je, zahvaljujući povećanom prilivu turista, u prvih šest meseci ove godine ostvarilo 17% više deviznog priliva u odnosu na isti period prošle godine, što je značajno doprinelo punjenju budžeta Republike Srbije.
Sve u svemu, uprkos krizi koja i dalje potresa ceo svet zbog konflikta u Ukrajini, sukoba na Bliskom Istoku, Srbija ima stabilnu ekonomiju, udeo javnog duga od 49,8% u odnosu na BDP je dosta daleko ispod nivoa Mastrihta od 60% i ohrabruje izjava ministra finansija da je zemlja potpuno likvidna i da sve svoje obaveze ispunjava na vreme.
Važna je i ocena Fiskalnog saveta, koji navodi da finansije u Srbije, uz određene rizike, ipak idu u dobrom pravcu.
Od naše procene, poštovane kolege narodni poslanici, da li je višak prihoda dobro raspoređen, odnosno hoćemo li podržati ovaj predlog rebalansa, zavisi da li će penzioneri dobiti povišicu, hoće li biti povećana davanja u poljoprivredi, zdravstvu, prosveti, hoće li biti isplaćeni dodaci porodicama sa decom, nastavak izgradnje infrastrukture. Dug je spisak onih koji čekaju ishod našeg glasanja. Zato vas pozivam da podržimo rebalans, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja ću svoja prva dva pitanja uputiti premijerki Brnabić, a tiču se vakcinacije i ekologije.
Naime, činjenica je i uopšte je poznato da je Srbija među najboljim državama u svetu kada je u pitanju i snabdevenost vakcinama i kada je u pitanju sama vakcinacija.
Proces vakcinacije u Srbiji je odlično osmišljen i on zaista funkcioniše bezprekorno i tu nema nijedne zamerke. Može poslužiti kao model i kao primer svim zemljama u svetu na koji način se najbolje sprovodi imunizacija stanovništva.
Građani Srbije imaju mogućnost da biraju kako između četiri vrste vakcina, tako mogu da biraju i termin i mesto vakcinacije, čak i da se ne prijavljuju preko elektronske uprave.
Međutim, pored svega ovoga, mi dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da ne postoji dovoljno zainteresovanost građana za vakcine i moje pitanje, gospođo Brnabić, je kako poboljšati odziv građana na vakcinaciju?
Ja moram da istaknem da je moja stranka Socijaldemokratska partija Srbije u poslednjih mesec dana svakog vikenda na štandovima širom Srbije i mi promovišemo vakcinaciju pod geslom „vakcinu brini i ne brini“ i tamo smo došli do zaključka da je najmanja zainteresovanost među mladima i u manjim mestima.
Dakle, na koji način možemo da motivišemo ljude, da motivišemo mlade da se vakcinišu? Da li je to možda veći broj punktova za vakcinaciju u tržnim centrima, u selima? Da li je to možda neki agresivniji vid kampanje? Da li je to možda neka povlastica za vakcinisane i da li će biti uvedeni kovid sertifikati? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, imam vremena, tiče se ekologije. Dakle, to je top tema i u svetu i kod nas. Sve više građana u Srbiji je zainteresovano za životnu sredinu, i to je dobro.
Ova država napravila je velike korake u zaštiti životne sredine. Pre svega, mi smo ovde u Skupštini doneli značajne zakone - Zakon o klimatskim promenama i set zakona iz oblasti energetike, potom udvostručili smo budžet za zaštitu životne sredine, izdvojena su ogromna sredstva za sisteme za prečišćavanje vazduha, u planu su sistemi za prečišćavanje vode.
Moje pitanje je, kada govorimo o zaštiti životne sredine, premijerko, kako će izgledati budući energetski miks u Srbiji? Koja će biti dinamika da energija iz obnovljivih izvora zauzima mesto energije dobijene iz termoelektrana, a pri tom da se vodi računa o javnom interesu kao što su priroda, zemljište, voda, vazduh, a s druge strane da se ne ugrozi bezbednost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom, da se ne ugroze investicije, da se ne ugrozi privredni rast? Dakle, kako je moguće naći taj balans i kojom dinamikom će to sve ići. Zahvaljujem.
Zaista, ja želim da vam se zahvalim na odgovorima i na jedno i na drugo pitanje i da kažem da ohrabruje činjenica da broj zaraženih od korona virusa polako pada.
Ohrabruje činjenica da je država osmislila kampanje za vakcinaciju i ja mislim da je to jedini način da se vratimo i normalnom životu i normalnim privrednim aktivnostima.
Međutim, nažalost mi i dalje trpimo posledice korone. Mnogi sektori su pogođeni. Među najviše pogođenima je avio saobraćaj. Pored toga, pogođeni su i drumski saobraćaj, autobuski.
Gospodine Momiroviću, vaše ministarstvo je izdvojilo subvencije za autobuske prevoznike. O kakvim subvencijama je reč, koliko je to novca i da li je to dovoljno da ove firme opstanu i da radnici koji se bave ovom delatnošću prežive? Hvala.
Hvala.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja, infrastrukture, a tiče se parking mesta za automobile.
Naći slobodno parking mesto je problem ne samo u Beogradu, već i u manjim gradovima u Srbiji. Ipak, najveći problem parkiranja je u prestonici, budući da u Beogradu trenutno ima oko 700.000 registrovanih vozila, što je rekordan broj u istoriji ovog grada, a takođe, svakodnevno se u Beograd slije ogroman broj vozila iz čitave Srbije.
Prema zvaničnim podacima svakom objektu u centru Beograda nedostaje 25 parking mesta, ali parkiranje više nije noćna mora samo za uži centar grada. Recimo, na Novom Beogradu vi ste do samo pre par godina nekako uspevali da nađete slobodno parking mesto kada se vraćate kući s posla. Međutim, danas to je nemoguća misija, kako na Novom Beogradu, tako i na Karaburmi, Voždovcu, Čukarici, u celom Beogradu.
Zbog nedostatka parking mesta ne pate samo vozači koji traže parking, već i pešaci koji ne mogu normalno da se kreću trotoarima koji su često zauzeti automobilima, majke sa kolicima, invalidi, a otežano je i kretanje vozilima zbog automobila parkiranih na obe strane ulice.
Mi smo pre neku noć imali slučaj u jednom gradu u Srbiji da je u jednoj ulici oštećeno oko 20 automobila parkiranih na delu predviđenim za kretanje vozila, verovatno zato što su zakrčili prolaz za neko veće vozilo, a da ne govorimo o slučajevima kada, recimo, vozila „Hitne pomoći“, vatrogasci, gradska čistoća, vozila za čišćenje snega jednostavno ne mogu da priđu određenoj lokaciji zbog parkiranih vozila na mestima predviđenim za prolaz prioritetnim službama.
I ovde je šteta višestruka. Vlasnici automobila nemaju mesta za parking. Ako svoje vozilo nepristojno parkiraju nanose štetu drugima, a i sebi, jer će sigurno biti uhvaćeni u prekršaju i moraće da plate kaznu, a s druge strane kruženje nekada i od 10 do 15 minuta u potrazi za slobodnim mestom utiče i na zagađenje životne sredine.
Moje pitanje – da li postoji plan ili strategija kako doći do većeg broja mesta gde će građani moći da parkiraju, odnosno kako smanjiti broj nepropisno parkiranih vozila, a da to nisu samo kazne?
Svedoci smo sve veće gradnje stambenog prostora i prema Zakonu o planiranju i izgradnji investitor je dužan da obezbedi onoliko parking mesta koliko ima stambenih jedinica. Problem je što većina ljudi koja kupuje stan nije u mogućnosti da kupi i parking mesto i oni su prinuđeni da parkiraju napolju i na taj način ionako prebukirane ulice dobijaju nove parking korisnike.
Svesni smo da ovo nije jednostavno rešiti, ali mora da postoji način. I moje pitanje – da li su to javne garaže koje bi sklonile automobile sa ulica, da li je u planu njihova izgradnja, u kojim delovima grada i kojom dinamikom i da li postoje još neka rešenja koja su na pomolu? Hvala.
Hvala, predsedniče.
Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.
Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.
Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.
Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.
Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.
Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.
Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.
Pitanje postavljam Ministarstvu zdravlja, a tiče se kovid propusnica.
Naime, državni sekretar Mirsad Đerlek najavio je da je sve spremno za uvođenje kovid propusnica, ali da se čeka finalna odluka. Moje pitanje je od čega ta odluka zavisi i ko treba da da zeleno svetlo?
Oni koji su protiv kovid propusnica kažu da se njihovim uvođenjem krše ljudska prava, ali smo svedoci da se u mnogim zemljama EU i zapadnim demokratijama te propusnice primenjuju već mesecima unazad, tako da ta mišljenja ne treba da obeshrabruju i osporavaju konačnu odluku o uvođenju ove mere. Mene više obeshrabruje činjenica da svakim danom imamo po šest, sedam hiljada zaraženih i po nekoliko desetina umrlih od korone, a da je imunizovano nešto manje od 41% građana.
Juče sam od jednog reportera iz Novog Sada čula rečenicu nad kojom treba svi da se zapitamo, a to je da su redovi za testiranje veći od redova za vakcinaciju. Ta rečenica nam sve govori.
Kovid propusnice, to javnost treba da zna, pre svega, služe da se zaustavi širenje infekcije i sasvim je zdrava i ispravna odluka da na mestima gde se stvaraju najveće gužve mogu da borave samo oni koji su vakcinisani, odnosno sa kovid propusnicom.
Želim da postavim još jedno pitanje, a to je kako sprečiti zloupotrebe sa kovid propusnicama, jer već svakodnevno čujemo od nevakcinisanih da nije nikakav problem da falsifikuju, odnosno kopiraju nečiju propusnicu i prikažu je kao svoju, jer ne postoji mogućnost da vas, recimo u kafiću ili u noćnom klubu legitimiše neko ko za to nije ovlašćen.
Ja se uzdam u svest onih građana koji su se vakcinisali i na taj način već pokazali odgovornost i prema sebi i prema drugima da neće svoje sertifikate ustupati drugima, jer bi u tom slučaju ugrozili i svoje i zdravlje drugih ljudi.
Moje poslednje pitanje je da li Ministarstvo zdravlja smatra da bi uvođenje kovid propusnica bilo neka vrsta podsticaja ako smo već iscrpeli sve druge vidove da se poveća broj vakcinisanih, naročito među mladima koji najviše posećuju noćne klubove i kafiće i da li se razmišlja da bez kovid propusnica ne možete ući u javni prevoz, tržni centar, na koncert, utakmicu, na neko privatno slavlje koji okuplja veći broj ljudi i na koji način je to moguće iskontrolisati?
Postoji još jedna nedoumica kod građana koji su primili dve doze vakcine, a prošlo je šest meseci od prijema druge doze. Da li se oni smatraju imunizovanima i da li mogu da dobiju kovid propusnicu ukoliko ne prime treću dozu i da li im dalje važi kovid sertifikat za ulazak u druge zemlje?
Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 125000.00 | RSD | 01.08.2022 - |