Dame i gospodo narodni poslanici, više od godinu i po dana slušamo priče kako reforme u Srbiji napreduju, kako se donose reformski zakoni, kako su to zakoni koji će promeniti našu sadašnjicu, ali i našu budućnost, neuporedivo bolje od svih onih koji su nekada nekima, u vreme raznih diktatorskih režima, padali na pamet. Na vlasti su nam eksperti i geniji, oni koji su posisali svu pamet ovog sveta. Njihovi protivnici, razume se, glupi su i neuki, oni koji ne znaju i ne mogu ni u čemu da im se suprotstave.
Dobili smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o univerzitetu, koji ni zbog čega i ni po čemu ne može da se nazove reformskim, koji gotovo nikakve novine ne unosi, osim što unosi novine u obrazloženju koje, ne znam da li je pisao ministar ili je pisao neko od tzv. stručnih saradnika, obiluje optužbama na račun političkih neistomišljenika, koji paušalno ocenjuje prethodne zakonske akte bez ikakvog dokaza, ponekad i veoma glupo, i pre svega neistinito.
U obrazloženju možete da čujete, odnosno da pročitate, pardon, čak i takve stvari u kojima se kaže da je Zakonom o univerzitetu iz 1998. godine ukinuta autonomija univerziteta. Zbog čega? Zato što je nekima odgovaralo da tako kažu, da od sebe prave nacionalne heroje, da dobijaju mnogo veće plate nego što su bile na Beogradskom univerzitetu i na univerzitetima u Srbiji, višestruko veće plate, u takozvanoj Alternativnoj obrazovnoj mreži zato što je tada bilo "in" napuštati i sklanjati se od navodno diktatorskog režima; reći - eto, mi smo disidenti, pa nam dajte plate od tri i četiri hiljade dolara, a ne dinara; iako se država trudila da u to teško vreme obezbedi koliko-toliko značajna primanja svom nastavnom kadru, smetala im je autonomija zato što je Vlada osnivala i ukidala univerzitet i zato što je postavljala, odnosno davala saglasnost, a ne postavljala rektore i dekane.
A šta kaže novopredloženi zakon Vlade Republike Srbije?
U članu 12. kaže se: "Univerzitet, odnosno fakultet može početi sa radom i obavljati delatnosti ako ispunjava kadrovske, prostorne i tehničke uslove." Naravno, te uslove propisuje Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, odnosno Vlada, odnosno država.
Ispod toga se kaže da Ministarstvo prosvete i sporta utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti univerziteta.
Kada se govori o ukidanju univerziteta, i studentima ukinutog univerziteta, sve odluke donosi - ko? Vlada Republike Srbije. Šta je promenjeno? Promenjena je jedna stvar, da se danas, upravlja kao nekada od Ä90. godine pa naovamo; i zato je bio mnogo bolji zakon iz 1998. nego iz 1992. godine, iako su oba predlagali socijalistički ministri, bio je bolji zato što je sprečavao titoiste da po sektaškom principu upravljaju Beogradskim univerzitetom pre svega, ali i drugim univerzitetima u Srbiji. Kako se to dogodilo? To znaju mnogi koji su završavali fakultete i mnogi koji su na njima ostajali.
Jedan zatvoreni krug ljudi, ljudi izrazito antisrpske orijentacije, bio je i na Pravnom fakultetu, najvećim delom i ostao i opstao, jer su se u međuvremenu protivzakonitim putem obračunali sa onima koji misle drugačije; pa tako Gašo Knežević sebi dozvoljava da kaže u "Blicu" od 5. januara 2001. godine: "Ukoliko neko stoji iza izbacivanja lidera radikala Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, stojim ja". To kaže jedan ministar, a govori o nemešanju izvršne vlasti. E takva nam je i država kako je to, e baš nam je takva držva i takva nam je autonomija univerziteta.
Pošto ste sve to pogazili, a na univerzitete vratili, bez ikakvih izbora, bez ičega, sa automatskim puškama, one koji su i u Titovo vreme upravljali (e, titići, baš tako), e na takav način želite da nastavite da upravljate univerzitetom kao i do sada.
Kažete - uvodi se studentski parlament. Uvodi se studentski parlament, a ne zna se ni kako se formira, ni kako funkcioniše. Ministar danas kaže - to je mesto gde će oni iznositi svoje različite stavove preko različitih organizacija ili grupa, i tako dalje. Je li to preko ovog saveza studenata ili unije studenata, ne znam kako se već zove, kako je ime te organizacije koja se reklamira u novinama, kaže - podrži reforme, a ko plaća to? Ko plaća te oglase? Ko to organizuje? Je li to plaćaju studenti iz svog džepa ili neko drugi? Na koji to način funkcioniše? To su stvari koje su nerešive.
I, da vam nešto kažem, moj sin će u školu da pođe za dve godine, a ovo što vi predviđate - da studenti daju ocenu, da oni govore, daju svoj stav i sud o dotadašnjem vaspitno-obrazovnom radu profesora, to znate i sami, gospodine Kneževiću, da je ludost. Znate, i ludost i glupost. Sada će moje dete da ocenjuje njegovog nastavnika, ma nemojte. Ono je došlo tamo da njega nastavnik i profesor ocenjuje, da nešto nauči.
Studenti idu na fakultete da uče, a ne da ih maltretiraju titoisti kako da postanu antisrbi, kako da se bore protiv Srba u Vukovaru, protiv Srba u Sarajevu, kao što je to radio Knežević, kao što su to radili mnogi drugi profesori na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pošto nam ističe vreme, a iz poslaničke grupe SRS još mora da govori Srboljub Živanović, ja ću samo pročitati nešto zbog neistina koje su iznošene ovde, i o Tomislavu Nikoliću, i o SRS. Vidite, radi se o pismu predsedniku Upravnog odbora "Zastavi" DD; Kragujevac: "Ovlašćujem vas da svu nadoknadu koja mi kao članu Upravnog odbora pripada za rad u istom uplaćujete u Fond za pomoć deci radnika "Zastave" čiji su roditelji poginuli kao žrtve agresije NATO na našu zemlju. Ovo ovlašćenje odnosi se i na sva dosadašnja prava, pošto ne želim da primam bilo kakvu nadoknadu za članstvo u Upravnom odboru". Tomislav Nikolić potpisao, a evo ga i dokaz, faks poslat 13. januara 2000. godine.
Toliko da znate koliko lažete, izmišljate, a svi oni koji žele da čuju istinu, a iz centralne Srbije su, pozivam ih da sutra prisustvuju mitingu srpskih radikala na Trgu kosovskih junaka u Kruševcu, sa početkom u 15,00 časova.