Dame i gospodo narodni poslanici, tekst tzv. Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore je jedan do sada neviđeni pravno-politički akt, neviđen u uporedno-pravnoj političkoj praksi. Nikada nigde niko nije napisao nešto slično, nikada nigde niko nije sprovodio u delo nešto slično. Ukoliko se u okviru ovih polaznih osnova sačini ustav Republike Srbije, ustav Srbije i Crne Gore i ustav Crne Gore, imaćemo državu koja nije država, nešto što možete nazvati državom nakazom ili monstrum državom, nešto što nikada nikome nije palo na pamet da bude stvoreno.
Mi smo imali po Ustavu iz 1992. godine jedan hibridni model, jedan federalno-konfederalni model, a to je ono što je smetalo poslanicima SRS i ranije; smetale su nam one odredbe koje su bile bliže konfederalnom, a ne federalnom uređenju, iako bismo mi, srpski radikali, želeli da imamo jedinstvenu srpsku državu.
Shvatajući takvu vrstu realnosti, računali smo - u redu je, moramo da prihvatimo federalno uređenje, ali konfederalno ni u kom slučaju. I tada smo imali ustave federalnih jedinica, koji sami po sebi dovoljno govore o činjenici da postoje elementi konfederalnog modela u tome na koji način se biraju poslanici u Veće građana i Veće republika; čak i u Veću građana nije postojao i nije poštovan princip - jedan birač, jedan glas.
Ali, sve to je neuporedivo bolje od onoga što smo dobili ovim sporazumom, zato što ovim sporazumom više nema podeljene suverenosti, koja se inače mora izbegavati, jer pravno-politički teoretičari ni danas ne znaju kako da objasne sve tipove tzv. složene države i kako da objasne gde je jedinstvena suverenost, odnosno gde je nema, kako je podeljena ta suverenost.
Ovde više nema podeljene suverenosti. U ovom vašem sporazumu taj problem je izbegnut, ali, nažalost, na potpuno suprotnu stranu od onoga što smo mi želeli. Suverenost potiče vulgarizovanjem latinske reči "superanus", što znači vrhovni, najviši. Ko danas ima, po ovom sporazumu, vrhovnu, odnosno najvišu vlast - imaju je republike članice. Nema nikakve podeljenosti suvereniteta. Jedinstven je suverenitet. Crna Gora i Srbija imaju. Nema više nikakve zajedničke države, kako to govore neki koji o tome ne znaju dovoljno.
Zajednička država je sinonim za federalnu državu. Nema ništa ni od kakve federacije, ovo nije ni konfederacija. Postoje u istorijskom smislu četiri najpoznatija oblika složene države. To su: personalna unija, realna unija, konfederacija i federacija. Danas u svetu nema više nijedne konfederacije.
Imali smo ih više, onih devet godina, SAD od 1778. do 87. Bilo je to, ako hoćete i po Ustavu iz 1974. SFRJ; je imala konfederaciju, svojevrstan oblik, i nekadašnji Sovjetski Savez - on je u članu 72. svog ustava čak obezbeđivao pravo tzv. federalnim jedinicama da mogu da istupe iz Sovjetskog Saveza, ukoliko se za tako nešto odluče, a mi danas imamo jedan oblik državnog uređenja, koji nema veze ni sa jednim pomenutim.
Najviše liči na neku vrstu realne unije. Personalna unija ne može da bude, pošto nema naslednih redova, koji se slučajno poklapaju. Realna unija nije. Ova vrsta zajednice, ne znam kako bih je nazvao, ima čak i manja ovlašćenja nego što bi imala realna unija. Čak i primeri realne unije u istoriji, kao što su bili Austrougarska (stvorena 1867, a ukinuta Senžermenskim i Trijanonskim sporazumom od 1919. i 1920. godine prošlog veka) i kasnije Unija Islanda i Danske (ukinuta 1944), imali su više zajedničkih funkcija, nego što ima ova nakaza koja se nameće srpskom narodu.
Zašto sam rekao - nameće? Ovo je jedna vrsta svojevrsnog oktroisanog ustava, zato što niko nije pitao srpski narod, ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, da li želi ovakav sporazum i da li želi ustav u okviru ovakvih polaznih osnova. Niko nije pitao ni građane Srbije, ni građane Crne Gore.
Polazi se od jedne titoističke ideje da u Crnoj Gori živi neki drugi narod, da to nisu Srbi nego Crnogorci, umesto da se pođe od Njegoševog stava i Zakonika Vladike Danila iz 1851. godine, koji kaže da su Srbi i Crnogorci pripadnici istog, srpskog naroda.
I onda neko kaže, a to je premijer jutros i juče saopštio - mi smo zaustavili dezintegrativne procese. Ali, nije ovo Hrvatska, nije ovo Slovenija, ovo je isti narod kao i naš narod. Nikakve razlike između nas nema, osim što su oni imali sreću ili nesreću da se rode i da žive 400, 500 ili 600 km južnije od nas.
Zašto je bilo potrebno doneti ovakve polazne osnove? Neznalice iz DOS-a se, kao i obično, smeju, neznalice koje ne vole ni da čitaju knjige, pa ne mogu ništa ni da znaju o tome. Moram da vam kažem da je u Crnoj Gori ovo i urađeno sa ovim sporazumom da bi se izbeglo izjašnjavanje naroda u Crnoj Gori, zato što je većina naroda u Crnoj Gori zaista za zajedničku državu sa Srbijom. Kad kažem zajedničku državu, to znači federalnu ili, ako hoćete, čak za jedinstvenu državu srpskog naroda.
Da bi izbegli to, da bi im opstao Đukanović na vlasti, da bi im opstali ovakvi dezintegracioni procesi, koji će se nastaviti i za godinu dana, dve, tri, da mogu kao lutke na konopcu da drže i povlače političke figure i Srbije i Crne Gore, da rade šta hoće, na način na koji hoće i kako hoće - e, zato im je bio potreban ovaj sporazum.
Mene ne čude oni koji hoće da kažu da ovaj sporazum nije dobar, ali to je realistično u ovom trenutku. Čudi me od predsednika Savezne Republike Jugoslavije, koji je pravnik, a koji kaže - ovo jeste federacija, doduše minimalna. Ne postoji nikakva minimalna federacija. U teoriji to ne znači ništa, u praksi takođe.
Kakva je to onda maksimalna federacija? To nikada nigde nije pisalo, niti će pisati, i ovo nema nikakve veze sa federacijom. Ako je to
nešto što je realistično, onda nemojte da govorite da je to dobro rešenje, zato što je to loše rešenje, neuporedivo lošije čak i od rešenja iz 1974. godine.
To će vam reći svaki student pravnog fakulteta, prve godine. Ja se još sećam kada sam, pre nešto više od deset godina, na pravnom fakuletu učio kod gospodina Labusa, išao na vežbe i predavanja.Možda nisam ništa naučio, ali sam dobio 10, pa onda gledajte kako ocenjuje profesor Labus. Dakle, on je tada govorio za tu državu federalno-konfederalnog tipa da nije država u pravom smislu te reči, da je to loš ustav. Naravno, ne onoliko loš, koliko Ustav iz 1974. godine, ali loš ustav.
A kakve su onda ovo polazne osnove, koje danas hvale i koje danas brane - neuporedivo lošije i najgore koje je ikada iko mogao da sastavi. Ovde se govori o navodnim zajedničkim organima, o institucijama, i kaže se da su to skupština, predsednik, savet ministara i sud. Nema ni skupštine, ni predsednika, ni saveta ministara, ni suda. To bi neko pomislio da su neki ozbiljni sudovi. Oni imaju samo upravno - sudsku funkciju, povodom akata organa saveta ministara, ništa više.
Čak i spoljno-političku funkciju ćete u većoj meri imati zadržanu na republičkom nivou, nego na tom, navodno, zajedničkom nivou. Nemamo više ni zajedničku armiju, zato što regruti iz Crne Gore služe vojsku u Crnoj Gori, a regruti iz Srbije služe u Srbiji. Pa, šta je onda tu uspeh, šta je onda tu što je dobro postignuto, šta je onda tu što je neka sreća za naš narod?
Gospodin Batić je napravio relativno tačnu pravničku analizu, bez zaključka, neću da ulazim u to, kako novine pišu, da li je to prepisivao od Ratka Dmitrovića, koliko jeste, ili nije itd, ali on je završio sa nečim što je pogubno po srpski narod, završio je sa avnojevskom tezom - mi jesmo protiv toga, ali zato što treba što pre da se odvoji Crna Gora, a mi da stvorimo avnojevsku Srbiju.
Mi iz SRS smo za nešto drugo. Zašto je Republika Srpska manje Srbija, hoćete li sutra Srbe u Republici Srpskoj, samo zato što su odvojeni ovom međom na Drini, da nazovete republikancima, a ne Srbima, ili će i oni da budu Bosanci ili pripadnici ne znam ni ja kojeg naroda, da bismo stvorili svoju avnojevsku zemlju i da kažemo - druže Tito, mi ti se kunemo, eto baš si nam to lepo smislio, to je naša jedina država, mi drugačije ne možemo.
Mi moramo ovom sporazumu da se suprotstavimo i poslanička grupa Srpske radikalne stranke je to činila i činiće uvek. Ovde nema govora o ideji vladavine prava. Ove polazne osnove su ideja negacije prava. Reč constitutio ima svoje pravo značenje još od Magna charta libertatum. Ovo nema nikakve veze ni sa čim. U pravno-političkoj istoriji ovakav akt nikada niko nije sačinio, nikada nikome nije palo na pamet da ga ovakvim napravi.
Završiću, pošto vidim da je nekima iz vladajuće većine prilično smešno ovo što govorim, Džon Golsfordi je svojevremeno rekao - ako ne mislimo na budućnost, ne možemo je ni imati. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo na budućnost. Zato ćemo biti protiv ovih polaznih osnova i pokušati da sačuvamo od države makar ono malo što nam je ostalo. Sve one koji žele da nam u tom poslu pomognu, a žive u Zapadnobačkom okrugu, pozivam da sutra u 15,00 časova prisustvuju velikom narodnom mitingu Srpske radikalne stranke na Trgu svetog Đorđa u Somboru, i pozivam ceo narod, sve Srbe, sve građane Srbije da nam u ovom velikom i teškom poslu obaranja nenarodnog DOS-ovog režima pomognu.