Dame i gospodo narodni poslanici, neko od predstavnika vladajuće većine, koji je izlazio za govornicu, rekao je kako je nemoguće istovremeno napadati ovaj zakon, zbog onoga što se daje kao pravo ili obaveza poslodavcu, a istovremeno ga kritikovati zbog smanjenja prava radnicima. Upravo je to vrlo jednostavno i potpuno moguće ovim zakonom, uopšte nije inkopatibilno, pre svega zato što se u ovom zakonu govori o osnovicama na koje se obračunavaju i plaćaju doprinosi, ono što pre svega pogađa poslodavca, ali istovremeno se govori o značajno smanjenom ostvarivanju prava nezaposlenih lica, odnosno o značajno nižem iznosu novčanih naknada, o kojima se ovde govori, tako da je to nešto što je, čini mi se, potpuno jasno.
Uzgred samo da primetim, da ona reč - pozicija, ne predstavlja ništa suprotno od opozicije. Suprotno od opozicije je vlast, a ne pozicija. Ali, dobro, to piše u nekim malo ozbiljnijim knjigama. Što se tiče samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, on bi po svojoj suštini trebalo da predstavlja jedan od zakona unutar takozvanog socijalnog zakonodavstva. Ovde se to zove Predlog zakona o izmenama i dopunama, to se uopšte ne može reći. Ovo je nastavak, ne reformskih, već antireformskih poreskih zakona, koje smo do sada usvajali. On je, u stvari, još jedna karika u lancu koja bi trebalo da upotpuni budžet, koji je Vlada Republike Srbije predložila, a poslanička većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojila, i čini nam se da je ono što predlaže ovaj zakon na jasan način to očitava.
Pročitaću, naime pošto smo uspeli ovde da izračunamo, u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, pa ću vam samo pročitati, neću vam čitati sve detalje, ali samo nekoliko, da vidite koliko se za poslodavca povećavaju obaveze, odnosno, koliko mu raste osnovica za obračun doprinosa.
Dakle, za svih ovih osam kategorija (govoriću po kategorijama, da ne bih čitao svaku kategoriju pojedinačno) - dakle, za prvu kategoriju (to su oni poslovi za koje se ne zahteva stručnost), sa 470 dinara, na 3.033 dinara, za poslove za koje se zahteva stručnost, dakle, do treće godine srednjeg obrazovanja, to je sa 800 dinara, na 4.427 dinara. Zatim, u trećoj kategoriji, sa 950, na 5.262 dinara. U četvrtoj kategoriji, sa 1.200 dinara, na 6.635 dinara. U petoj kategoriji, sa 1.300, na 7.145 dinara. U šestoj, sa 1.700, na 9.409 dinara. U sedmoj, sa 1.900, na 10.510 dinara, i u osmoj kategoriji (to je stručnost stečena doktoratom, dakle, osmi stepen), sa 2.300, kolika je bila do sada osnovica za plaćanje doprinosa, to raste na 12.724 dinara.
Postavlja se pitanje - ko će to moći da plati i šta mi ovakvim zakonskim predlogom stimulišemo? Ovakvim zakonskim predlogom, ukoliko on bude usvojen, a mi poslanici Srpske radikalne stranke se nadamo da to poslanička većina ipak neće prihvatiti, stimuliše se povećanje broja nezaposlenih, umesto da činimo sve što je moguće da zapošljavamo nove ljude, da se stimuliše posebno zapošljavanje mlađih ljudi. Mi na ovakav način zahtevamo i tražimo bukvalno od svih poslodavaca da otpuste sve one bez kojih mogu da obezbede prostu reprodukciju, i apsolutno ništa više, da bi se upotpunile sve potrebe za onakav budžet o kome smo već govorili, od 140 milijardi.
Kome ovo može da smeta? Neće nekima, većini hoće. Neće smetati nekom tamo šefu kriminalne družine, mafijaške družine Dragoljuba Markovića koji će pištolj da stavlja u usta onima koji se sa njim ne slažu iz Surčina, ili braći Burgija ili ovome što je skoro sklonjen iz Srpske radikalne stranke Petru Paniću koji na ovakav način zloupotrebljavate. Smetaće to običnim poslodavcima, smetaće to običnim ljudima, ljudima kojima bi trebalo činimi se mnogo više da učine na zapošljavanju novih ljudi, koje bismo trebali da podstrekujemo da tako nešto naprave. Moram da ukažem na činjenicu da se novčane naknade za nezaposlene značajno smanjuju. Mi smo imali primer i ovde se posebno govorilo o onim nezaposlenim licima koji imaju preko 30 ili preko 25 godina radnog staža. To je nešto što predstavlja najznačajniju rigidnost, ristriktivnost i krutost u ovom predlogu zakona, a već smo o tome govorili gospodine ministre i oko Zakona o radnim odnosima, a tada sam već govorio o onome što sledi u ovom predlogu zakona. Tada je bilo reči i rečeno je činimi se na najbolji mogući način, da ćemo imati veliki problem sa ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža, jer zašto bi neko primio na posao nekoga koji ima 30 ili 31 godinu radnog staža, ako on pre toga može da zaposli nekoga ko ima 18, 19 ili 20 godina. Mi nikakvu nadoknadu nismo obezbedili ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža ili ako hoćete, obezbeđena je znatno manja u odnosu na ono što je raniji zakon predviđao.
Izbrisana je čitava norma iz prethodnog zakona, a koja kaže, nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godine, novčana naknada isplaćuje se do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Sada toga uopšte nema. Znači, ukoliko je neko nezaposlen i ima preko 25 godina staža, on dobija samo 24 meseca tu novčanu nadoknadu, u kojoj opet postoji jedan čudesan vremenski interegnum. Kaže se da će se novčana nadoknada isplaćivati počev od 1. 09. ove godine, a šta će biti u maju, junu, julu i avgustu mesecu, o tome niko ni reči ne govori. U to vreme će se samo prikupljati doprinosi, uzimaće se ono što je neophodno za budžet, a za radnike koji treba da ostvare svoja prava neće biti ništa.
Kada dođe vreme da ostvaruju svoja prava, očigledno je da će ta prava biti neuporedivo manja i neuporedivo u nižem iznosu, jer će biti te materijalne nadoknade, nego što je to bio slučaj do sada. Pročitaću ono što se menja u zakonu, da bi poslanici koji to nisu pročitali, a nadam se da takvih nema mnogo, ali građani su to saznali, da se većina novčane nadoknade koja je ranije utvrđivana u iznosu od 70%, prosečne zarade nezaposlenog lica, sada je 60%. Tu osim jednog malog obezbeđenja postoji značajno ograničenje u sledećem stavu. Naime, ako neko od vas ima platu 20.000 dinara, možete li izračunati koliko je 60%. Dakle, to je 12.000 dinara. Ne možete imati 12.000 dinara, jer vam sledeći stav govori da je maksimalno između od 40%, a što je minimalno do 80%, što je maksimalno prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike Srbije.
Znači, ono gde biste mogli da imate da ostvarite određene prihode, da kažete da ipak nešto obezbeđujete sebi materijalnu nadoknadu, a vi niste u stanju za to što ćete na ovakav način biti destimulisani, uništavani. Činimi se da ovaj zakon osim što ga je verovatno tražio da se usvoji neko iz Evropske unije, da bi oni mogli lakše da dođu do svojih bogatstava, da bi oni mogli lakše da učestvuju u uništavanju naše zemlje, u uzimanju naše privrede u svoje ruke i to za male pare, bud zašto, jer sve je ovo neka vrsta prethodnice, neka vrsta uslova bez koga se ne može doneti dakle, conditio sine ljua non, bez koga ne može postojati zakon o privatizaciji, koji toliko najavljujete. Činimi se da ćemo umesto jednog radno - socijalnog zakonodavastva imati sve vreme poreske antireforme, koje će biti reforme samo utoliko što će se plaćati sve neuporedivo više, nego što je to bio slučaj ranije i što će građani to morati da plaćaju. Da vam kažem nešto, građani još ne znaju, oni misle da ovo što im je sada stiglo za poreze na imovinu, da im je to u skladu sa novim poreskim obavezama. Nije. To je samo usklađeno sa prethodnim, sa nivoom inflacije. Građani će tek videti šta ih čeka i kakve ih muke očekuju, tek u junu i julu mesecu, kada dođu na naplatu treći i četvrti kvartal. Dakle, tek tada će ljudi videti koliko su zaista poreske obaveze povećane. Mi ovim zakonom plašim se, naravno, da stvaramo uslove u jednom delu, a neko će reći možda za neke zdravije osnove, ali u svakom slučaju stvaramo uslove za još siromašniju državu, za još siromašnije ljude za stvaranje ogromnog broja nezaposlenih lica, sa kojima plašim se, ukoliko ovaj zakonski predlog prihvatimo nećemo znati šta da činimo. Hvala vam.