Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili ovim amandmanom da se ne daju ovoliki prerogativi vlasti predsedniku Narodne skupštine, jer se u članu 24. stav 1. kaže da kandidata za sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik Narodne skupštine.
Zašto smo ovo uradili i zašto je ovo još jedna od stvari koje su suprotne ili neuporedivo manje demokratske od onih koje smo imali u postojećem pozitivno - pravnom poslovniku, kao podzakonskom pravnom aktu. Pre svega, ovim se oduzima pravo Narodnoj skupštini, odnosno skupštinskoj većini da izabere sekretara po istoj proceduri po kojoj se bira i predsednik Narodne skupštine, kao što je to bio slučaj do sada, već se to sada čini na predlog predsednika.
Objasniću povodom sledećeg amandmana zašto je ovo učinjeno i koji je u stvari motiv, posebno vezano za zamenika sekretara i priču o kojoj smo mi govorili u Narodnoj skupštini. Naravno, javnost u Srbiji nije bila obaveštena, jer to nikoga od silnih hapšenja nije interesovalo. To je bilo pitanje zamenika sekretara Marice Savić, koja nije razrešena u Narodnoj skupštini, a dobili smo jedno nemušto tumačenje, nepismeno pravnički, sekretara Narodne skupštine, koji kaže da je konstituisanjem nove Narodne skupštine, odnosno novog saziva republičkog parlamenta njoj prestala funkcija.
To je apsolutno nemoguće, i sada se to predlaže i sledećim članom u izmenama i dopunama, dakle u ovoj odluci koju DOS predlaže da danas usvojimo. Zato smatramo da je to potpuno nelogično i da je bilo neuporedivo uređenije u pozitivnom poslovniku i da bi to trebalo da ostane onako kako je bilo. Zato smo predložili da se ovaj član briše. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam ukažem na pogrešno tumačenje, ali to bi trebalo da sekretar Narodne skupštine učini, da ukaže predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije da je povređeno jedno od osnovnih pravnih načela baš u članu 83. U dva navrata, gospodine predsedniče, pominje se izraz "po pravilu" i "izuzetno". To je jedno opšte pravno načelo, jedan poznati pravni princip od najstarijih vremena, od kad postoji pravo kao oblik društvene svesti, ako hoćete.
­(Žagor.)
Ove dame iz ženske političke mreže su zaista veoma nestrpljive. Vama je, izgleda, osim Skupštine, nešto drugo mnogo potrebnije. Ja vas molim da se upristojite i da slušate narodne poslanike koji rade.
To pravno načelo jeste da izuzetke treba usko tumačiti. Da bih vam potvrdio i pokazao da ovo nije izuzetak, da ovo nije izuzetan slučaj, podsetiću vas na prethodne sednice Narodne skupštine Republike Srbije, na kojima ste, takođe, to činili. Upotrebljavali ste i zloupotrebljavali to izuzetno, a ovo prenebregavali. Nemoguće je da se to događa na svakoj sednici.
Hoću da vam kažem jednu praktičnu stvar. Nije problem, ostaćemo mi i do jedan čas, i do dva časa po ponoći, ali hoću da vam ukažem na to da ima ljudi koji su danas radili u Narodnoj skupštini. Meni je ovo, otprilike, 20-ti put da sam izašao na govornicu.
Više ne znam ni da li spada u Poslovnik ili u predlog inicijalnog akta koji je DOS predložio. Ali, ako vi tako hoćete, nema nikakvih problema. Ne sumnjam da je lako onima koji su sedeli, ili išli na kafu, pa malo navratili, niti ih je šta interesovalo od rasprave, niti ih je šta zanimalo, a posebno ih nije interesovalo šta poslanici koji drugačije misle imaju da kažu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam iznenađen ovakvim istupanjem gospodina Jovanovića, jer je očigledno da on uopšte nije slušao on što smo mi danas govorili. Nije slušao, nije ga ni interesovalo šta su radili odbori Narodne skupštine Republike Srbije, a nije ga ni interesovalo kakve smo to amandmane predlagali. Uopšte nije istina da se radi o istovetnim amandmanima. Postoji jedan broj istovetnih amandmana, ali nisu svi isti. I, ne radi se o velikom i malom slovu, jer ste u početku današnje rasprave kao jedan od razloga naveli jezičke ispravke, tehnička redakcija, što bi se reklo stručnije, a tu tehničku redakciju ste sproveli na tako katastrofalan način da smo mi morali da sprovodimo tehničku redakciju u našim amandmanima na vaše izmene i dopune ove odluke o Poslovniku.
Dakle, to je nešto što je potpuno neverovatno. Sa druge strane, sve vreme smo vam govorili o vrlo ozbiljnim stvarima, pre svega, o tome da hoćete da uskratite pravo poslanicima da govore o amandmanima, što je mnogo ozbiljnije od onoga da li ste napravili pleonazam, ili neku drugu jezičku omašku. Takođe, govorili smo da hoćete poslanike da stavite u kavez, jer će Administrativni odbor da određuje gde će koji poslanik u Narodnoj skupštini da sedi. Govorili smo o mnogim drugim stvarima koje su neuporedivo ozbiljnije od toga da li je malo ili veliko slovo, a o malom i velikom slovu ste počeli vi da govorite, a mi smo vam samo ukazali na to da neki u stručnim službama i oni koji su zaduženi za to, ne znaju gde treba da bude malo i veliko slovo. Nismo mi za to krivi. Nema nikakvih problema, nastavićemo dokle treba da se radi i nije ni malo strašno to što ćemo da nastavimo rad. Ali, sledeći put slušajte to, a ja sam vam dao priliku danas i sada vam dajem ponovo priliku, izađite pa kažite jednu jedinu normu koja jeste demokratska i koja daje šira ovlašćenja i veća prava narodnim poslanicima, bilo da pripadaju vlasti, bilo da pripadaju opoziciji. Samo jednu normu navedite. Nema nijedne norme.
To je problem danas vladajuće većine, predložila je jedan akt sa kojim se intimno i veliki deo njenih poslanika ne slaže. Nema ničega. Mi predlažemo interpelaciju na ozbiljan način, sa isto onoliko poslanika predlagača koliko je to bilo u ranije vreme, kada je to podržavao i Pal Šandor. Danas kaže, to ne može, nego možda će da prihvate 70 ili 80, pa da izvrgnu ruglu interpelaciju, pošto to ne može opozicija ukupno da skupi, pa će to oni sami sebi da postavljaju. To je suština našeg današnjeg rada i delovanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se neki osmehuju, trebalo bi nešto da znaju - ja sam rekao, neki su istovetni, a samo su dva istovetna i ja sam ih jutros odneo u pisarnicu, jer su kasno sinoć stigli amandmani, a jutros u isto vreme, što da dvojica idemo u pisarnicu, jedan je odneo u pisarnicu, a ostali su svi amandmani različiti. I opet ste izmislili, gospodine Jovanoviću. I nemojte, kada nemate argumente, da mislite da ćete vikom nešto da postignete. Nema ništa od toga.
To su dva, a ja sam rekao, mislio sam da ih čak ima više, a svi ostali su potpuno različiti, zato što su ih svi ostali donosili u drugačije vreme i drugačiji je tekst tih amandmana. A vi ste svojevremeno, 1995. godine, u ovu Narodnu skupštinu doneli preko 75 kg istovetnih amandmana, potpuno istovetnih, Demokratska stranka. Što ste nervozni, što se sekirate toliko? Preko 75 kg, i to je bila demokratija, i niko nije imao ništa protiv, a sada ćete zbog dva lista da kažete da to nije demokratski.
Suština je u tome da to zaista jesu različiti amandmani, a i to što je istovetno, i to nije loše, i dobro je da to bolje proučite i da čujete dva puta, pa možda nešto od toga što je veoma pametno i usvojite. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman jer smo želeli da Odbor za odbranu i bezbednost zadrži jednu od svojih ranije utvrđenih obaveza. Mislimo da je to veoma važno zbog same prirode Narodne skupštine Republike Srbije, kao vrhovnog tela u našoj zemlji, da je važno da preko tog odbora Narodna skupština vrši kontrolu rada Službe bezbednosti unutar Narodne skupštine. Imali smo prilike, posebno u ranijem periodu, 1995. i 1996. godine, da vidimo kako može da izgleda zloupotreba, ali smo takođe znali ko je odgovoran za to i na koji način, odnosno kome da postavimo pitanje odgovornosti za sve što se događa u ovom domu i zna se ko je odgovoran. Mislimo da taj princip odgovornosti treba zadržati, ne znamo zbog čega su ovi delovi Odbora za bezbednost uskraćeni predlogom, odnosno onim što je predlagač ovde izneo. Mislim da bi to bilo dobro, ne znam zašto bi neko imao protiv da se takav naš predlog usvoji. Čini mi se da bi za sigurnost i bezbednost svih u ovoj skupštini to bilo veoma značajno. Ne mislim zbog činjenice da se bilo ko koga plaši, ali videli ste juče na kako kukavički, podmukao i pokvaren način je neko u stanju da priđe nekome, ko ne može ni ruku da izvuče, da ga udari i još se predstavlja za ministra. Prosto zato, a ne zato što neko ne bi mogao da se brani. Zato mislimo da bi bilo dobro da postavite pitanje odgovornosti, a podsetiću one koji se ne sećaju kada smo bili izbacivani iz ove sale Narodne skupštine, mi smo znali kome ćemo da postavimo pitanje odgovornosti i tražili smo smenu predsednika Narodne skupštine Dragana Tomića. On je bio najodgovorniji za sve posledice koje su imali poslanici SRS i za takozvani linč unutar sale. Oni koji ne znaju, podsetiću ih, a možda ni tada to nije objavljeno do kraja, ovde se osim ovih redovnih momaka, koji uobičajeno, korektno i dobro obavljaju svoj posao, pojavilo nekih, ispraviće me oni koji su tu bili sa mnom, bilo je tu kolega iz različitih stranaka, 40 ili 50 batinaša i mislim da je gospodin iz Demokratske stranke Janković bio sa nama. Ušli su gore na zadnji ulaz, 40, 50 njih i da nismo imali ovu mogućnost, ne bismo znali, u patikama su bili sa nekim torbicama, je li tako bilo, a nismo znali ni ko su, ni šta su i da nismo imali tu vrstu mogućnosti da posle toga tražimo, da zatražimo odgovornost predsednika Narodne skupštine, ne znam od koga bismo tražili, možda od ministra unutrašnjih poslova. Šta nama znači ministar unutrašnjih poslova unutar Narodne skupštine, ako se to desi u najvišem našem zdanju zakonodavnom i mislim da je to jedna prosta stvar i da poslanička većina ne bi trebala da ima ništa protiv onoga što sam sada predložio.

Ja sam mislio da uzmem reč.

Ne, hteo sam da govorim, ali ako mi ne dajete reč, u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili ove amandmane vrlo smisleno i čini nam se da je ovo jedan od onih članova zbog kojih se ovakve izmene i dopune, zbog kojih se u stvari ovakva odluka i donosi. To je pokušaj predlagača odluke da na takav način ponizi narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ugrozi njeno dostojanstvo, kakav do sada nije primećen. Neumesno je poređenje sa đacima prvacima ili uopšte sa đacima. Koliko me uopšte pamćenje služi, možda ne dovoljno, ali jednim delom svakako, uvek sam želeo da sedim u poslednjoj klupi i nekako sam to uspevao. Nije mi to učiteljica određivala. Ne znam na koji način mislite da ponižavate narodne poslanike, koje je narod birao, koji bi trebalo da predstavljaju narod, da budu poštovani od svih, bez obzira na kojoj su strani, da li pripadaju vladajućoj većini ili opozicionoj manjini.
Kako mislite da ih ponizite na takav način, što će Administrativni odbor, skupštinsko telo, odrediti gde će oni da sede. Na osnovu čega ćete to da odredite? Evo, ima ovde simpatičnih dama, ja odmah biram da sedim pored njih. Hoće li to Administrativni odbor da mi uvaži? Šta to znači? Šta će da se dogodi ako budem želeo da sednem gore u poslednji red ili ovde u treći red? Ko će da nas izbaci odavde? Ko će da nas skloni? Ko će da kaže da smo prekršili bilo kakav, u ovom slučaju, podzakonski pravni akt i ko to može da kontroliše? Hoćete li Vi, gospodine predsedniče, da zapamtite gde sedi, ili gospodin sekretar možda, gde sedi 250 poslanika i gde je svakome mesto ili će to da piše na stolici? Hoćete li posebne kaveze da napravite za poslanike? Možda ne bi bilo loše. Pošto primećujem, a nisam uspeo adekvatno da razumem ono što je mumlao sekretar Narodne skupštine iza mene, a čujem da će on da pravi nekakve kaveze, ne sumnjam, nije to nemoguće, ne bi bilo čudo, samo znajte da u taj kavez, gospodine sekretaru Narodne skupštine možete Vi da uđete mi nećemo. Gospodine predsedniče, hoćete li umiriti poslanike vladajuće koalicije?

Nije stvar u gospodinu Nikoliću, to se čuje sa svih ostalih strana, niste opomenuli sekretara Narodne skupštine, sekretara koji sedi pored Vas, a koji nema nikakvo pravo da učestvuje u debati.
Dakle, ne interesuje mene to što je on nepristojan, to što se nije ni sredio za sednicu Narodne skupštine. To je njegova stvar i govori više o njemu, nego o bilo kom drugom. (Žagor.) Onoliko koliko sam mogao, žena mi je opeglala i košulju, bar mi je tako rekla, a ja se ne razumem u peglanje, pa ne mogu da vam kažem. A, i vas bi vaša mogla da pogleda malo.
A što se tiče drugog stava (predsednik zvonom opominje na red)... a, kod vas u stranci žene ne peglaju. Iz ženske političke mreže ne peglaju žene, pa šta radite vi. Evo, gospodine predsedniče, molio bih vas, zaista je neverovatno šta dobacuju ove dame iz ženske političke mreže ...

Mislim da se Vi, gospodine predsedniče, slažete sa mnom da je neverovatno šta dobacuju dame iz ženske političke mreže, ali zaista nekada mi se čini da je varjača iz raja izašla.
Što se tiče ovog ozbiljnijeg pitanja i drugog stava, za koji smo tražili da se briše, koji je mnogo ozbiljniji, a tiče se Administrativnog odbora i njegovih ingerencija, vi znate da smo u ovoj Narodnoj skupštini imali mnoga neprijatna iskustva i prekoračivanje onih zakonskih, u skladu sa podzakonskim aktima, ingerencija koje je imao Adminsitrativni odbor. Ni po ranijem Poslovniku Administrativni odbor nije mogao da utvrđuje, ni da ukida imunitet. Ali, to je Administrativni odbor radio.
Tako su Tomislav Nikolić i Jovica Stojmenović završili iza rešetaka gnjilanskog zatvora, zato što je jedne vampirske noći socijalistička većina, uz Novu demokratiju, to izglasala (predsednik - vreme), to je bio jun 95. godine, zato što su na ovakav način zloupotrebljena pravila Poslovnika.
Mi samo tražimo da se to izbaci, da se stav broj 4. izbriše, da bi takva zloupotreba u budućem periodu bila nemoguća. To je ono što mislimo da je logično i da je dobro. Narodna skupština je ta koja o tome donosi odluku, koja utvrđuje, koja ukida imunitet, ukoliko je predviđena kazna za krivično delo veća od 5 godina, to može i na drugačiji način i mislim da je to za vas nešto što je prihvatljivo. Zato očekujem da to prihvatite.
Ako mi dozvolite, pošto nisam imao mogućnosti, 30 sekundi da kažem u vezi sa onim što je govorio gospodin Jovanović i za kontrolu Službe državne bezbednosti. Podzakonskim pravnim aktom, kao što je ovaj koji usvajamo, ne možemo da menjamo i on ne može da bude u suprotnosti sa Zakonom o unutrašnjim poslovima, to je tačno, ali možemo da dopunimo i možemo da uradimo nešto čime ne remetimo suštinu zakona. To je ono što je ovde traženo. Time bi se ovo svakako popravilo i što uopšte ne bi smetalo, a ovakva kontrola suštinski ne postoji. Nije to pitanje šta je ko radio pre 20 ili 30 godina. To je pitanje akata, to je pitanje prava, to je pitanje zakona. To je pitanje čisto kao suza. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u ovom amandmanu ukazali, odnosno želeli da ukažemo na moguće propuste u budućem radu Narodne skupštine Republike Srbije, ukoliko se prihvate ovi članovi predlagača. Naime, predloženom izmenom predlagač akta koji nije uvršćen u dnevni red, a koji je ispunio sve poslovničke uslove, dakle, ukoliko se dogodi, sada nam počinje redovno zasedanje od 1. marta, da podnesemo u skladu sa zakonom, u skladu sa svim ostalim opštim pravnim propisima određeni pravni akt Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i to se ne nađe na dnevnom redu, mi uopšte nećemo moći da zatražimo čak ni objašnjenje, ni obrazloženje od predsednika Narodne skupštine i od Narodne skupštine Republike Srbije zašto se ne nalazi u dnevnom redu.
To je jedan od suštinskih problema sa ovim članom i mislim da to ne bi trebalo da smeta vladajućoj većini, ne vidim zbog čega bi to predstavljalo neki veći problem, a predstavlja jednu dodatnu garanciju svim opozicionim poslanicima, onima koji misle da bi njihova prava mogla biti ugrožena takvim ponašanjem vladajuće većine.
U stavu 2. mi smo predložili (možete to videti), radi se, dakle, o učešću u pretresu. Za oni koje ne prate, pročitaću da je predviđeno ovim i dalje važećim Poslovnikom da učešće u pretresu, pri odlučivanju o dnevnom redu, traje pet minuta. Svojim predlogom odluke, svojim izmenama i dopunama predložili ste da to traje tri minuta, a mi ovim amandmanom pokušavamo da ponovo vratimo to, da traje pet minuta.
Ne znamo zbog čega, posebno što ovo ne predstavlja neki značajniji deo u skupštinskoj raspravi, a ne može da predstavlja nikakvu ni pretnju, ni smetnju vladajućoj većini, ne znamo zbog čega oni to ne bi mogli da prihvate. Mi smatramo da bi bilo vrlo logično, posebno zbog činjenice da pet minuta, ukoliko neko želi da obrazloži sva pitanja oko sačinjavanja dnevnog reda, je sasvim dovoljno, ali istovremeno mislimo da je tri minuta malo. Ne razumem tu potrebu stvaranja takve vrste restriktivnih odredbi, restriktivnih mera prema poslanicima u Narodnoj skupštini, gde za to nema apsolutno nikakvog razloga.

Meni je zaista žao što neki smatraju da nije potrebno da čuju ono što mislimo, da nije potrebno da čuju naše predloge i naše amandmane, pa svaki put radimo na ivici kvoruma iako vladajuća većina ima 176 poslanika. Dobro, to govori o njihovom odnosu i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije. Mi mislimo da je ovaj amandman, koji su podneli poslanici SRS-a, veoma važan. To je drugi od ona tri ključna amandmana o kojima smo govorili. Ovo je druga od ključnih restriktivnih odredbi koje donosi Predlog novog poslovnika koji je učinio DOS danas. Naime, član 100, koji se predlogom DOS-a menja, ukida se pravo na odgovor na repliku, ukida se pravo dakle dvostrukog replikovanja ili repliciranja, kako hoćete, ili duplika. Ukida se ono što predstavlja ne samo imidž svake narodne skupštine, već to predstavlja temelj demokratije. Narodna skupština jeste ne samo najvažniji zakonodavni organ, već državni organ u koji građani Srbije imaju najveće poverenje, ili obično imaju najveće poverenje zato što ona na najbolji način predstavlja ili preslikava biračku volju naroda Srbije. Zato je bilo važno da se dozvoli narodnim poslanicima da imaju mogućnost u međusobnoj kritici, a ja vas molim, gospodine predsedniče, da pokušate da obezbedite mir u sali.

Dobro, ako vi kažete. Dakle, smatramo da je veoma važno da se obezbedi pravo poslanicima da iznose drugačije mišljenje, da izlaze na replike jedni drugima, jer nema ničeg važnijeg za narod i za građane Srbije nego da u razmeni mišljenja, da u razmeni argumenata, da u razmeni političkih činjenica sami vide ko su ti koji zastupaju njihove političke stavove, političke ciljeve, da na takav način mogu da vide ko najbolje radi u njihovom interesu i da na takav način mogu da ih podržavaju ili kritikuju. Ovo je nešto što će osakatiti parlamentarizam u Srbiji. Osakatiće ga zaista i to posle mnogo godina ipak nekakvih pravila i prava svakog od narodnih poslanika. U ovoj skupštini sam već osam godina, pa znam kako je to izgledalo i ranije, kada su postojale neke druge restriktivne mere.
Ovo je, ipak, sada apsolutno najrestriktivnije i nešto čemu se nismo ni nadali. To je nešto što smo mislili da ćete, gospodine predsedniče, i vi reći u onim brojnim obraćanjima javnosti. Mi smo mislili da stižu neke demokratske promene, neke fantastične nove tekovine, neka čuda od demokratije, od prava koja nam se pružaju. Ustanovili smo da nam se ukida ono što je predstavljalo, do danas, elementarno pravo narodnih poslanika. Još nešto što je veoma važno da istaknem po ovom pitanju. Teško je da umirite, gospodine predsedniče, neke, koje uopšte ne interesuje šta ko govori i šta se dešava, koji samo čekaju da izglasaju ono što moraju i da odu kući.
Suština je u tome da se daje pravo arbitrarnosti predsedniku Narodne skupštine da odluči kada će nekome dati pravo na repliku, kada ne. Već sam rekao da odgovor na repliku, prema vašem predlogu uopšte ne postoji. Naime, mogu sada da govorim o nekome, da svi znaju o kome se radi - a ovo govorim zbog javnosti, pretpostavljam da većina poslanika zna o kom članu pričamo - dakle, mogu da govorim o nekome najgore moguće stvari, samo da mu ne pomenem ime i da ne kažem njegovu funkciju, taj nema pravo na repliku, verovali ili ne. Mogu da govorim, ne znam, o saveznom ministru odbrane, mogu da kažem da je kukavica, da je pokvarenjak, da je podao i da je ovakav i onakav, i da svi znaju na koga se odnosi. On nema pravo da izađe za govornicu, zato što nisam rekao tačno njegovu funkciju, jer mu nisam rekao ime i prezime. Ako će to biti metod, takva vrsta arbitrarnosti u davanju prava na repliku pojedinim narodnim poslanicima, onda mi ulazimo u nešto što nema nikakve veze, nikakve sličnosti sa parlamentarizmom. To je nešto što mi se čini da je danas možda čak i neuporedivo opasnije od one priče gde ćete nam staviti kaveze da sedimo i tako dalje.

Evo, završavam. Čini mi se da bi bilo dobro da se ovaj član briše, da se ukine, kako naš amandman predlaže, a posebno zato što, ukoliko ste želeli da dograđujete Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, mogli ste da to učinite u dva stava. U trećem i četvrtom stavu ste mogli da doprinesete nekim povoljnijim promenama. Naime, nejasno je, ukoliko nema predsednika poslaničke grupe, da li predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ponovo ima arbitrarno pravo da odlučuje da li će istupiti zamenik predsednika ili predstavnik u ime poslaničke grupe, kao što je to do sada činio. Imam pravo na opravdanu sumnju da to ubuduće neće činiti, jer to ne stoji jasno u ovom poslovniku. Mislim da ova prva dva stava o kojima sam sada govorio - pre svega na to ko će imati pravo na repliku, ukidanje odgovora na repliku, ukidanje druge replike - kao jedna vrsta ukidanja parlamentarizma mogu biti veoma pogubni po Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mislim da ništa dobro neće doneti, samo će stvarati dalju netrpeljivost između narodnih poslanika. Verujte mi, i budite sigurni, i unutar naroda i biće sve većih i sve žešćih sukoba. Umesto da ih bude ovde u Narodnoj skupštini, gde je to prirodno i normalno, plašim se da će ih biti na nekim drugim mestima. Hvala.

Dame i gospodo, ovde se radi o jednoj ozbiljnoj i proceduralnoj primedbi, dakle nije ovo od suštinskog značaja kao što je bilo malo pre o čemu smo govorili. Ni to vas nije naročito tangiralo, pre svega mislim na vladajuću većinu. Moram da pokušam da vas ubedim da shvatite besmislenost ovoga što ste napisali i mislim, odnosno nadam se da postoji kakva-takva šansa da to shvatite. Naime, ovde je rečeno da se tajno glasa upotrebom elektronskog sistema. Moram da primetim, sedim u petom redu, ne vidim baš najbolje, minus 0,75, i ja tako relativno slabog vida, bez problema vidim ko je kako glasao, ne samo poslanike određenih poslaničkih grupa, već sve poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Apsolutno ne postoji nikakva tajnost, a da ne govorim o tome da u smislu arhiviranja možete u kompjuterskom centru Narodne skupštine Republike Srbije izvući listinge, papire sa imenima, o tome ko je kako glasao. O kakvom se tu, onda, tajnom glasanju radi? Da li je to neko novo tajno glasanje, neki novi izum? To je nešto što, izgleda, niko od nas ne može da razume. Niko od nas to ne može da shvati, ali ste vi to shvatili.
Molio bih, gospodine predsedniče, da to objasnite. Možda će to gospodin sekretar da nam objasni i obrazloži, da nam kaže kako je to moguće. Ali, on nema pravo ovde da govori, pa će ispred sale da nam kaže. Kako je moguće da je to tajno glasanje i kako će se obezbediti tajno glasanje o pitanjima koja su ključna za rad ovog parlamenta, za koja je predviđeno tajno glasanje?
Mogu da pretpostavim nameru predlagača. Možda je namera predlagača - sad se stavljam u njegov položaj - da ubrza svaki postupak i da, u suštini, tajnog glasanja ne bude, zbog toga što ima apsolutnu većinu, kvalifikovanu većinu i može da radi na takav način. Misli da može da radi šta hoće. To je, možda, suština onoga što je predlagač želeo.
Ali, nemojte na ovakav način potcenjivati inteligenciju svakog od poslanika, jer svi ovde vide da tu nema ni slovo "T" od tajnog glasanja. Nema smisla da na ovakav način vređate poslanike.
Ako mi dozvolite, rekao bih samo još jednu rečenicu. Nisam mogao da verujem malopre kada je jedan od vladajućih poslanika izašao i na onakav način uvredio gospodina Lazara Marjanskog. Zaista, nisam mogao da verujem zato što, prvo, Lazar Marjanski to ničim nije zaslužio, posebno ne time što se trudi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer radi i obavlja svoj posao. Svi koji ga poznaju znaju da je pošten domaćin, dobar i pošten čovek.
Zašto je to nekom trebalo? Posebno, zašto Vama, gospodine predsedniče, nije palo na pamet da opomenete tog poslanika? Meni to nije jasno.