IVAN KOSTIĆ

Dveri

Rođen 15.09.1975. godine u Vrbasu, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju.

Ekonomski fakultet u Subotici upisao 1994, zvanje diplomiranog ekonomiste stekao 2002. godine. Postdiplomske-magistarske studije upisao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija, 2003. godine, zvanje magistra poljoprivrednih nauka stekao 2014. godine. Od septembra 2002. do juna 2003. godine odslužio redovni vojni rok u Gornjem Milanovcu i Beogradu.

Svoj radni vek započeo 2003. godine u Pekarskoj industriji Trivit-Pek, gde je obavljao dužnost rukovodioca prodaje i nabavke. Godine 2006. zaposlio se u Industriji ulja Vital iz Vrbasa, gde je do 2008. godine radio na mestu menadžera prodaje. Od 2008. godine do danas bavi se privatnim poslom u svojoj firmi.

Od 1999. godine je predsednik Bratstva pravoslavne omladine Svetog Arhiđakona Stefana u Bačkom Petrovom Selu, koje je brojalo 500 članova. Član Upravnog odbora Zadužbine oca Krunića u Bačkom Petrovom Selu. Poklonik Groba Gospodnjeg u Jerusalimu 1997. i 2008. godine. Član Srpsko-ruskog društva ROD iz Vrbasa i saradnik sa mnogim ruskim organizacijama. Učestvovao je na Sverusijskom Forumu Seliger 2012. i 2014. godine.

Od 2002. godine je aktivno uključen u Dverima. Učesnik svih Sabora srpske omladine od 2003, i svih većih aktivnosti (tribina, Porodičnih šetnji…) koje su organizovale Dveri. Bio je nosilac liste Pokreta Dveri na pokrajinskim izborima 2012. godine. Od početka delovanja Dveri na prostoru severne Srbije (Vojvodine) bio je koordinator za tu oblast. U periodu 2013-2015. bio je član najvišeg organa Starešinstva. Septembra 2015. godine izabran je za člana Predsedništva Srpskog pokreta Dveri i za koordinatora Saveta za poljoprivredu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen sa Draganom, ima tri sina Konstantina, Georgija i Jovana.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Vrbas
  • Vrbas
  • 15.09.1975.
  • drugo

Statistika

  • 36
  • 2
  • 446
  • 10
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 25 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 27 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije smatramo da je ovaj predlog izuzetno važan da se usvoji u Narodnoj skupštini Srbije. Mnogi će reći da je članom Ustava već sve to definisano, ali samo kada uđemo u hol Skupštine Srbije, kada dođemo do stola gde se potpisuju narodni poslanici vidimo da se pola narodnih poslanika potpisuje latinicom. Znači, mi razumemo one ljude koji su od 1945. godine odrasli u jednom sistemu gde se ćirilica nije favorizovala ali zašto sada ova Skupština ne bi bila to telo koje bi, kao što je rekao narodni poslanik Vesović, dati vetar u leđa i institucijama i novim generacijama da se ćirilica zaštiti kao pismo i da se stavi na ono mesto koje joj pripada.

Mi smo imali ovde prilike da čujemo proteklih par meseci da su neki narodni poslanici govorili da je latinica srpsko pismo i da latinica pripada srpskoj tradiciji. Reći ću vam da to nije istina. Prvi pomen latinice, povezivanja latinice i srpskog naroda je nastavo sredinom 19. veka za potrebe Austrougarske u Republici Hrvatskoj. Za to je bio angažovan jedan lingvista, LJudevit Gaj, koji na žalost ni on nije bio Hrvat nego je bio nemačkog porekla. On je iskoristio taj momenat i u saradnji sa svim onim ljudima iz našeg naroda koji su bili pripadnici ilirskog pokreta da latinicu nametne prvenstveno Srbima koji žive van granica centralne Srbije današnje, koji žive na prostorima današnje Krajine. To je on uspešno uradio ali je na žalost problem što se srpski narod na to nadovezao i dan danas latinicu prisvaja kao srpsko pismo.

Možemo ovde postaviti pitanje, a neka neko kaže od lingvista da li igde na svetu postoji da jedan jezik ima dva pisma? Samo neka kaže da li to ima i da li se to koristi u upotrebi. Ovde ću vam pročitati i šta je rekao LJudevit Gaj po tom pitanju, jer smo mi književnost ilirsku podigli i uveli, na nama nikada izdaleko nije pala ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik i drago nam je da među Hrvatima i Srbima postoji sada jedan književni jezik. To je rekao LJudevit Gaj gde je on otvoreno rekao da je taj hrvatski jezik u stvari srpski jezik.

Tako da možemo sada da tvrdimo da se ćirilica ni danas ne poštuje kako treba i zato pokret Dveri predlaže ovu deklaraciju gde će se decidno reći da dolazi do izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, da u javnim institucijama mora da se poštuje srpsko pismo. Imamo prilike da vidimo da i neke skupštinske službe pre godinu i po dana nisu mogle da izdaju dokumenta na ćirilici. To smo prećutali da ne bismo govorili o tome, međutim mnogi mediji, javne ustanove, a evo jedna od najvećih medijskih trovača na srpskoj medijskoj sceni PINK je svoj natpis stavio na latinici.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Kao što mnogima sada nije interesantno da razmišljaju o deklaraciji o ćirilici, nadam se da će doći uskoro vreme kada će sve teme koje Dveri obrađuju zadnjih 15 godina doći da se o njima priča ovde u Skupštini i da ćete vi sami koji se zalažete za neke nacionalne vrednosti videti koliko propuštate što ovakve stvari nisu na dnevnom redu Skupštine, jer se sa ovim temama ova Vlada ne bavi već šest godina.

Što se tiče deklaracije o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, prošlo je već nekoliko meseci od obećanja predsednika Republike da će se napokon napisati deklaracija, kako je on naveo o zaštiti jezika i kulturnog nasleđa Srba. Došao je novembar, od toga još ništa nema i mi očekujemo i želimo da vidimo da li će i to biti još jedno lažno obećanje kojima će on obmanuti patriotski nastrojene birače da se nešto radi po pitanju položaja Srba u regionu.

Ja vam činjenicama mogu reći, pošto se ovom tematikom bavim dve godine, da je jako malo urađeno po pitanju zaštite Srba u regionu. Da je nešto urađeno ne bi se danas dešavalo da u Federaciji BiH se ruše srpski spomenici, ne bi se dešavalo da u Albaniji Srbi nemaju pravo da se izjašnjavaju svojim imenom i prezimenom. Ne bi se dešavalo da nam lome natpise na ćirilici u Hrvatskoj, da se zabranjuje srpskim poslanicima da govore srpskim jezikom. Da u Crnoj Gori deca, a ima 30% građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi, nemaju pravo da koriste udžbenike na srpskom jeziku u osnovnim školama u Crnoj Gori.

Znači, vi ovakvim neradom pravite to da ćemo stvoriti jednu generaciju mladih Srba koja neće znati da piše svojim pismom, da govore svojim jezikom i upravo će ova Vlada biti Vlada koja je najmanje uradila da se položaj srpskog naroda u regionu popravi.

Što se tiče državnih institucija, ni državne institucije ne funkcionišu u skladu sa Ustavom. Ne funkcioniše skupština dijaspore, uprava za dijasporu nema već tri godine direktora. To su samo neke stvari koje su bile povod da Dveri moraju da napišu ovu deklaraciju o zaštiti Srba u rasejanju i regionu, jer su svesne da neke stvari stoje na mrtvoj tački. I neke stvari koje se ovde samo govore jesu te da nema efekta ako Vlada Republike Srbije da određena finansijska sredstva za pomoć Srbima u regionu, to je dobro i to treba pozdraviti, ali bez potpisivanja bilateralnih sporazuma sa državama iz regiona položaj srpskog naroda u regionu se nikada neće popraviti. Znači, mi moramo obratimo pažnju na ono šta nam se dešava u okolini i da uradimo nešto konkretno za te ljude.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Imali smo priliku danas da čujemo kako su mnoge države u svetu usvojile deklaraciju i priznale genocid nad Jermenskim narodom. Mi Srbi koji smo doživeli ovakav genocid u Drugom svetskom ratu u NDH treba da se zapitamo da li je moguće da se 70 godina tema Jasenovca se nije spomenula u Skupštini Republike Srbije do prošle godine.

Imali smo priliku da učestvujemo i da otvorimo izložbu o Jasenovcu u aprilu ove godine. Na žalost, mene čudi da takva jedna izložba koja je bila umetničko remek delo nije propraćena u medijima na onaj način koji zaslužuje. To je jednostavno dokaz da za ovu vlast a tema nije prioritetna tema ili je ova vlast pod pritiskom nekih određenih lobija u nemogućnosti da ovu temu, stavi kao temu o kojoj treba da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije.

Novembra 29. 2016. godine Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je uputio, tadašnjem predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću deklaraciju o zaštiti kulture sećanja na stradanje Srba u 20. veku i rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima, Romima u Drugom svetskom ratu, pre godinu dana. Nikakvog odgovora nema. Šta se desilo sa ovim deklaracijama i rezolucijama? Da li neko o njima raspravlja, da li se u Ministarstvu spoljnih poslova potegla tema da li ove stvari treba staviti na dnevni red i da li je moguće da mi sa ovakvim kapitalom koji imamo u rukama ne izađemo pred međunarodnu i svetsku javnost i speremo ljagu sa sebe kao genocidnog naroda.

LJudi, mi smo ovde pre godinu dana u Skupštini imali inicijativu određenih narodnih poslanika iz Srbije, da su podneli deklaraciju Narodnoj skupštini o genocidu u Srebrenici nad sopstvenim narodom. Da li je moguće da smo to prećutali, a ove stvari koje imamo u rukama mi ne koristimo, prvenstveno pred međunarodnom javnošću, jer ovo nije problem samo odnosa srpskog i hrvatskog naroda, ovo je problem pojave neofašizma na prostorima Balkana. To su konstatovale međunarodne institucije.

Vidite šta se danas dešava u Hrvatskoj, pa politika neofašizma u Hrvatskoj je uvek aktuelna prema Srbima, mene čudi ljudi ovde koji su u vladajućoj partiji, koji su poreklom iz Krajine da ćute, da nemaju autoritet svome predsedniku partije Aleksandru Vučiću da kaže – prijatelju, stavi ovo na dnevni red, reši ovaj problem što tišti srpski narod 70 godina.

Zato pozivam vas da vi predložite rezoluciju od genocida i da napokon usvojite za vreme vladavine vaših prvaka.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.10.2017.

Prvo pitanje za direktora BIA Bratislava Gašića – koliko centara za prisluškivanje postoji u Beogradu i gde se nalaze? Da li je BIA tokom 2014. i 2015. godine uvozila opremu za prisluškivanje, ko je proizvođač iste i gde je trenutno instalirana? Zahtevamo i dostavu dokumentacije na okolnosti iz postavljenog pitanja.

Drugo pitanje za direktora Uprave carina. Zahtevamo dostavi službene beleške službenika ove uprave, koji je tokom 2014. godine, prilikom carinskog nadzora i pregleda uvezene robe kineskog proizvođača „Huawei“, a koju je uvozilo privredno društvo „Roming Electronics“ u vlasništvu Nenada Kovača za korisnika Telekom Srbija, uočio da se radi o opremi koja ne odgovara carinskoj dokumentaciji i koja se ne nalazi u slobodnom prometu, jer su za uvoz ove robe neophodne posebne dozvole.

Takođe, zahtevamo dostavu informacija na čiju urgenciju je ovakva roba ipak ocarinjena i uvežena u Republiku Srbiju, pri čemu ista nije bila isporučena Telekomu Srbije kao korisniku označenom u carinskoj dokumentaciji.

Od direktora Uprave carina zahtevamo dostavu podataka i dokumentacije o uvozu opreme proizvođača „Huawei“ i „Samsung“ od 2013 do 2016. godine,a za korisnika BIA, VBA, VOA, „Telekom“, „Telenor“ i VIP.

Treće pitanje Ministarstvu privrede i Ministarstvu zdravlja – šta je urađeno po dopisu od 13. juna 2017. godine da se hitno reši povratak dozvola za lek vlasniku dozvola a.d. „Jugoremedija“ u stečaju Zrenjanin, a da zakupac u skladu sa ugovorom o prenosu dozvola za lek svoja prava ostvaruje sudskim putem, što bi omogućilo prodaju fabrika, izlaska iz stečaja i otvaranja više od novih 200 radnih mesta.

Napominjemo da je a.d. „Jugoremedija“ u vlasništvu države Republike sa 42% kapitala, da poverioci koji predstavljaju državne institucije imaju priznata potraživanja blizu deset miliona evra i da su mogućnosti fabrike da odmah nakon prodaje uposli više od 200 radnika. Inače, fabrika je procenjena na 32 miliona evra, a samo licence za lekove koštaju 16 miliona evra.

Pitanje za Ministarstvo privrede. Uzimajući u obzir da je, na osnovu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnih odnosa, Agencija za privatizaciju evidentirala 82.486 podnetih prijava i o tome izvestila Ministarstvo privrede, te uzimajući u obzir da je 2014. godine formirana Radna grupa za pripremu propisa kojima će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izdržanim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, postavljam sledeće pitanje: da li je pomenuta radna grupa pripremila propisa i ispunila zadatak zbog koga je osnovana; da li postoji plan isplate dospelih neizmerenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa?

Peto pitanje takođe Ministarstvu privrede: uzimajući u obzir da je prema Uredbi o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnih odnosa Agencija za privatizaciju obradila 82.486 prijava potraživanja.

Uzimajući u obzir da je još Zakon o budžetu za 2014. godinu predvideo kod izdataka Ministarstva privrede, pod pozicijom 621, nabavku domaće finansijske imovine u vrednosti od 33 milijarde i 400 miliona dinara, a sredstva ove aproprijacije namenjena su za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije u iznosu od 17 milijardi i 400 miliona dinara, postavljam sledeće pitanje – da li postoje utvrđena i planirana sredstva za isplatu zaostalih potraživanja za ovih 82.486 evidentiranih i obrađenih prijava i kojem broju radnika je do sada krenula isplata? Hvala.

Imovinska karta

(Vrbas, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 13:10