IVAN KOSTIĆ

Dveri

Rođen 15.09.1975. godine u Vrbasu, gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju.

Ekonomski fakultet u Subotici upisao 1994, zvanje diplomiranog ekonomiste stekao 2002. godine. Postdiplomske-magistarske studije upisao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija, 2003. godine, zvanje magistra poljoprivrednih nauka stekao 2014. godine. Od septembra 2002. do juna 2003. godine odslužio redovni vojni rok u Gornjem Milanovcu i Beogradu.

Svoj radni vek započeo 2003. godine u Pekarskoj industriji Trivit-Pek, gde je obavljao dužnost rukovodioca prodaje i nabavke. Godine 2006. zaposlio se u Industriji ulja Vital iz Vrbasa, gde je do 2008. godine radio na mestu menadžera prodaje. Od 2008. godine do danas bavi se privatnim poslom u svojoj firmi.

Od 1999. godine je predsednik Bratstva pravoslavne omladine Svetog Arhiđakona Stefana u Bačkom Petrovom Selu, koje je brojalo 500 članova. Član Upravnog odbora Zadužbine oca Krunića u Bačkom Petrovom Selu. Poklonik Groba Gospodnjeg u Jerusalimu 1997. i 2008. godine. Član Srpsko-ruskog društva ROD iz Vrbasa i saradnik sa mnogim ruskim organizacijama. Učestvovao je na Sverusijskom Forumu Seliger 2012. i 2014. godine.

Od 2002. godine je aktivno uključen u Dverima. Učesnik svih Sabora srpske omladine od 2003, i svih većih aktivnosti (tribina, Porodičnih šetnji…) koje su organizovale Dveri. Bio je nosilac liste Pokreta Dveri na pokrajinskim izborima 2012. godine. Od početka delovanja Dveri na prostoru severne Srbije (Vojvodine) bio je koordinator za tu oblast. U periodu 2013-2015. bio je član najvišeg organa Starešinstva. Septembra 2015. godine izabran je za člana Predsedništva Srpskog pokreta Dveri i za koordinatora Saveta za poljoprivredu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen sa Draganom, ima tri sina Konstantina, Georgija i Jovana.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Vrbas
  • Vrbas
  • 15.09.1975.
  • drugo

Statistika

  • 15
  • 1
  • 347
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Poštovani ministre, narodni poslanici, građani Srbije, poslanička grupa Srpski pokret Dveri apsolutno podržava modernizaciju jednog velikog sistema kao što je EPS. Međutim, suštinski se ne slažemo u načinu na koji će se finansiranje EPS-a vršiti, jer smatramo da to dugoročno neće doneti boljitak u razvoju ovog preduzeća.

Slušajući ministra Vujovića, poverovao sam da se ovaj kredit koji nam daje Nemačka razvojna banka poklanja građanima Srbije ili EPS-u, a poznavajući višedecenijsku velikodušnost nemačkog naroda prema srpskom narodu i u političkom i u ekonomskom smislu, sumnjam da će to biti tako. Građani Srbije moraju da znaju da u proteklom periodu kada su se tenderi raspisivali za slične konkurse naše firme nisu mogle da konkurišu jer nisu bile u mogućnosti da ispune uslove koje su propisivale one finansijske institucije koje su davale kredite.

Navešću vam primer tendera iz 2015. godine, kada je bio tender za obnavljanje brojila. Učestvovala je francuska firma Atos i Erikson, a učestvovala je i naša firma poznatog košarkaša Dejana Bodiroge, koja naravno nije mogla da dobije taj tender, mogla je samo da bude podizvođač. Iako je radila najkomplikovanije radove, kajmak je uzimala francuska firma Atos. Tako da, sumnjamo da će i u ovom projektu većinu glavnih poslova raditi strane kompanije, što se apsolutno ne slaže sa politikom Srpskog pokreta Dveri. Mi se zalažemo da ovakve velike poslove rade srpske kompanije.

Jedan od razloga o kome još treba razmišljati jeste zašto Nemačka razvojna banka daje nama kredit, zašto naša država, evo SNS je na vlasti već četiri-pet godina, nije formirala domaću razvojnu investicionu banku i da mi iz svojih sredstava finansiramo ovako velike projekte, da razvijamo naše preduzetnike, da razvijamo mala i srednja preduzeća, a ne da stalno uzimamo kredite, u šta nas uveravate, da je ovo ista politika koja se vodi od 2000. godine do danas.

Što se tiče drugog problema, dosta narodnih poslanika je danas govorilo ovde o domaćinskom odnosu u poslovanju EPS, ali ne znam kako su oni došli do tog zaključka. Po egzaktnim podacima koji su objavljeni i za koje ste dobili kritiku od vaših prijatelja iz MMF-a, javna i državna preduzeća duguju za struju, a u pitanju je 20 preduzeća, o čemu se ovde već govorilo, sa datumom od 10. januara 2017. godine 22 milijarde dinara, što je sedam milijardi dinara više u odnosu na 2016. godinu. To su podaci koji su javni, a domaćinstava u Srbiji duguju 17 milijardi dinara. Znači, pet milijardi dinara manje duguje 150.000 domaćinstava, koji su napravili reprogram duga sa EPS i koji imaju dobru volju da vrate te dugove, ali ne mogu da vrate i dolazi do utuženja, dolazi do izvršenja, tako da je trenutno u planu da se u 100.000 domaćinstava ulazi u stanove, da im se otimaju stvari, da im se uzimaju penzije, jer to je politika koja je došla od 2000. godine u Srbiju i koju danas vi sprovodite.

Znači, mali obični ljudi će da plaćaju teret dugova koje prave velike firme i velike kompanije koje su, svi znamo, menadžeri iz vladajućih partija. Tako da, ja predlažem da vi utužite i oporezujete ljude koji vode ova preduzeća, da otimate njima stanove, a da ljude koji imaju dobru volju ostavite na miru. Zato smatramo da ovaj način finansiranja obnove EPS-a nije koristan. Dok se finansiranje ovako velikih državnih preduzeća ne bude finansiralo iz domaćih sredstava, kajmak će uvek uzimati strane kompanije. Pošto mnogo ministara odlazi u Kinu, nadam se da je neko imao prilike da se raspita kod kineskog rukovodstva kako funkcioniše organizovanje i rukovođenje u javnim državnim preduzećima. Sigurno da postoji način da javna i državna preduzeća rade onako kako treba i da ne prave ovolike ogromne gubitke, naravno pogotovo kada su izbori u pitanju. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, apsolutno ne razumem zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Ono što su Dveri tražile u članu 7. izmena i dopuna Zakona o podsticajima jeste da se sredstva koja prelaze 10 miliona dinara ne umanjuju domaćinstvima koja imaju dva člana domaćinstva mlađa od 18 godina. Znači, pričamo o podsticajima u poljoprivredi, pričamo o konstantnom, već nekoliko godina od kada je ova Vlada, o želji da se seoska domaćinstva ojačaju, a jedan konkretan amandman ne prihvatamo.
Koje je obrazloženje što vi kažete? Obrazloženje je da EU ne prepoznaje direktna plaćanja nezavisno od broja članova gazdinstva. Kakav je to odgovor? Znači, opet stojimo pri stavu što smo rekli u načelnoj raspravi da ste vi ovaj Zakon doneli da bi ste naše zakonodavstvo uskladili sa nalozima EU, što je za nas apsolutno besmisleno.
Jedina dva resursa koja mogu da revitalizuju ovo državu Srbiju su dijaspora i poljoprivreda, a vi ovakav amandman ne prihvatate? Znači, nije mi jasno o čemu se ovde radi i to je dokaz da je vaša politika samo politika srljanja u EU, koja apsolutno šteti direktno ljudima koji se bave zemljoradnjom u Srbiji.
Ne znam razlog koji je, voleo bih da mi objasnite, ali nemojte onda više pričati da vam je stalo do opstanka mladih ljudi na selu, da vam je stalo do razvijanja ruralnih područja, ako ovakve amandmane ne podržavate.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Poštovani građani Srbije, ovaj zakon bi se mogao nazvati „mrvice za poljoprivredu“ i stvaranje srpske poljoprivrede nekonkurentnom.
Gospodine ministre, nisam zadovoljan sa vašim odgovorom po pitanju prošlog amandmana, ali nema veze. Jednostavno, seoska domaćinstva sa više dece nisu interesantna. Šta hoću ovde konkretno da kažem? Znači, cilj EU je da broj ljudi koji se bavi srpskom poljoprivredom svede na nivo koji je u Evropi, to je 4%. Na taj način će sa ovim zakonom koji vi predlažete uspeti da opstanu samo veliki agrokompleksi.
Na koji način će srpska poljoprivreda biti konkurentna? Ako se pozivate na Mađarsku, vidim ovde da mnogi ljudi spominju Mađarsku, treba da znaju da je Viktor Orban samo 600 miliona evra ubacio u mađarske državljane koji žive u Vojvodini i na taj način nam ojačao i mehanizaciju i finansijske njihove fondove, da oni mogu da budu konkurentni ovde u Srbiji. Zašto to naša Vlada ne radi?
Evo, konkretno, ako se već pozivate na zakone EU, podsticaji za ruralna područja u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj su od 50 do 60%, a to je naš predlog bio da se ovi podsticaji povećaju. Da ne govorim o podsticajima po hektaru zemlje koji su samo u Hrvatskoj 300 evra, da ne govorimo Slovenija, da ne govorimo Nemačka, Holandija, gde su 500-600 evra. Neko je ovde spominjao da neke države daju i 900 evra.
Na koji način vi ministre mislite da naši poljoprivrednici budu konkurentni, mali i srednji? Veliki će biti, koji dobijaju EBRD, iz IPARD, oni će biti, ali mali ljudi neće moći da uspeju da izdrže konkurenciju, pogotovo od kada smo potpisali SSP i otvorili granice za uvoz strane robe. Znači, jednostavno ovaj zakon ide na ruku samo velikim igračima, a malim nikako.

Imovinska karta

(Vrbas, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 13:10