MILADIN ŠEVARLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1949. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Zemun
  • 1949
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 79
  • 2
  • 472
  • 9
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Juče i danas su bila dva značajna datuma. Juče je bio Svetski dan žena u selu ili seoskih žena, kako ko prevodi, a danas je Svetski dan hrane. Danas u Rimu, u sedištu FAO-a zaseda upravo Komitet za bezbednost hrane, tako da verovatno nema prikladnijeg i prigodnijeg dana da se govori o deklaraciji GMO, nego što je današnji dan, jer praktično danas je pokrenuta inicijativa da se transgeni organizmi i njihovo prisustvo u biološkoj sredini eliminiše za sva vremena, imajući u vidu njegove pogubne posledice.

Mi smo u periodu od 2013. do 2016. godine bili angažovani na teritoriji Republike Srbije, izuzimajući područje AP Kosovo i Metohija iz razumljivih razloga i od 169 opština i gradova, mislim na gradove bez opština u svom sastavu, deklaracija o GMO, odnosno o zabrani uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO i proizvoda od GMO, usvojena je jednoglasno u 136 lokalnih samouprava od strane preko 6.000 odbornika u tim skupštinama opština i gradova.

Nažalost, deklaracija koju sam kao nestranački poslanik predložio prošle godine, koja je potpuno identična sa tim tekstom, a razlikuje se samo u jednom članu, kojim se Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa Ustavnim obavezama i sa pravom građana na davanje mišljenja i sudova o predlozima, poziva da raspiše referendum o GMO, kao što je to slučaj u mnogim državama u svetu, kao što je Švajcarska, zatim Mađarska, Urugvaj itd, ovde ne nailazi na razumevanje, iako se od 250 poslanika koji danas ovde sede, 223 poslanika žive na teritoriji ovih 130 lokalnih samouprava. Time se postavlja pitanje ne samo pozicione, nego i za opozicione poslanike sa područja ovih 136 opština i gradova da li su oni zaista predstavnici građana sa svoje teritorije ili su samo predstavnici svojih partijskih lidera. Da li to znači da treba menjati izborni zakon i da umesto partija u buduće na izborima učestvuju ličnosti sa imenom i prezimenom i da onda građani se izjašnjavaju za svoje poslanike nezavisno od političke pripadnosti? Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Imali smo nedavno veoma opsežnu raspravu o ovoj temi. Posle gotovo četiri godine od uzimanja dela stečenih prava, imovinskih prava, izuzetno velikoj grupi penzionera, predlažemo da se donese Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO koji treba da donese sledeće novine.

Prvo, da Upravni odbor Fonda ima 15 članova, koje imenuje i razrešava Vlada Srbije, ali po sledećem ključu: pet članova iz reda korisnika prava na predlog Udruženja penzionera osnovanih na nivou Republike, koji imaju najveći broj članova; pet članova iz reda osiguranika na predlog reprezentativnih sindikata osnovanih na nivou Republike u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji imaju najveći broj članova; dva člana iz reda predstavnika poslodavaca i to jedan predstavnik Unije poslodavaca i jedan predstavnik Ministarstva državne uprave; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove PIO; jednog člana iz ministarstva nadležnog za poslove finansija i jednog člana predstavnika najveće reprezentativnog sindikata zaposlenih u Republičkom fondu za PIO Republike Srbije.

Na taj način, umesto sadašnjeg rešenja u kome dominiraju predstavnici Vlade, napravili bi upravni odbor koji bi odgovornije i reperezntativnije oslikavao strukturu onih koji zaista treba da odlučuju o upravljanju Republičkim fondom za PIO.

Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje povraćaja oduzetih sredstava penzionerima, jer to su imovinska prava i mislim da ova skupština ili naredna skupština u budućem sazivu će rešavati to pitanje na odgovorniji način. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem još jednom gospodine potpredsedniče.

Dakle, ovde je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji treba da utvrdi činjenicE, okolnosti i odgovornosti u vezi sa poslovanjem kompanije „Tenis” i davanjem prvenstva zakupa zemljišta ovoj kompaniji. Svedoci smo problema koji su snašli Srbiju u periodu tranzicije i u prethodnim režimima i u ovom režimu u pogledu gazdovanja, odnosno korišćenja jednog od najznačajnijih resursa, za koje stara kineska poslovica kaže da je zemljište majka svih stvari.

Dakle, zadatak anketnog odbora je da sagleda činjenice i okolnosti u vezi sa dolaskom kompanije „Tenis“ u Srbiju i davanjem njoj prvenstva zakupa za poljoprivredno zemljište, imajući u vidu da ta kompanija u svojoj matičnoj državi ne raspolaže ni sa jednim hektarom poljoprivrednog zemljišta, niti vrši tov svinja, nijednog grla svinja u Nemačkoj. Da vidimo sadržaj i tekst Memoranduma koji je potpisan aprila 2015. godine između Srbije i kompanije „Tenis“.

Drugo, ko su tačno potpisnici obe ugovorne strane Republike Srbije i kompanije „Tenis“, koja su prava i obaveze strana potpisnika u vezi ovog Memoranduma, kojim zakonom ili zakonima Republike Srbije je definisano poslovanje koje je predmet Memoranduma, ko je na osnovu kog zakona, na osnovu koje procene odobrio kompaniji „Tenis“ zakup 2.420 hektara u Opštini Zrenjanin, a danas stočari na području teritorije Grada Zrenjanina nemaju mogućnosti da dobiju nijedan hektar po uslovnom grlu stoke i prinuđeni su da uništavaju svoja matična stada?

Ko na osnovu kog zakona, na osnovu čega i pod kojim uslovima treba da odbori kompaniji „Tenis“ korišćenje još 7.000 hektara, što izlazi oko 9.500 hektara ukupno i ko i na osnovu kog zakona i za koje zemljište je odobrio pravo prvenstva kompaniji „Tenis“ od 1. novembra 2018. godine? Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.04.2018.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje Vladi Republike Srbije, ministru privrede i Agenciji za restituciju – zašto se u postupku restitucije ne može izvršiti supstitucija poljoprivrednog zemljišta sa drugim raspoloživim državnim zemljištem na teritoriji Republike Srbije? Kada će na dnevni red Narodne skupštine doći predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o restituciji?

Drugo pitanje istim državnim organima – zašto je u postupku restitucije izostavljena restitucija ili supstitucija sa drugim državnim zemljištem i imovinom u vlasništvu Republike Srbije za poljoprivredno zemljište i drugu imovinu zemljoradničkih zadruga, oduzetu bez naknade u periodu posle 1. jula 1953. godine do danas?

Ističem da je u Srbiji, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, članstvo u zemljoradničkih zadrugama u Srbiji bilo dozvoljeno samo fizičkim licima i da je imovina stvorena radom i poslovanje zadrugara i zadruga de fakto i de jure privatno vlasništvo članova zadruge ili njihovih naslednika, ukoliko su članovi zadruge umrli. Samo u periodu od 1960. do 2012. godine, između poslednja dva popisa, potpuna popisa poljoprivrede iz zadružnog sektora nestalo je preko 400 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Treće pitanje postavljam Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prošlo je 20 dana od kada je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine podržao moju inicijativu, na čemu se zahvaljujem članovima Odbora, da se izmeni Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, na osnovu kojih su sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede umanjena za 5,3 milijarde dinara, odnosno preko 15 milijardi dinara za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini. Po istoj hronologiji sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj u periodu od 2013. do 2018. godine smanjena su za oko 70 milijardi.

Sledeće pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu je 1936. godine raspolagao sa 313 hektara zemljišta na oglednom dobru „Crvenka“ u Pančevačkom ritu. Iz Fonda društvene imovine Poljoprivrednom fakultetu je 1946. godine dodeljeno još 560 hektara zemljišta. Uredbom o oglednim stanicama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je Vlada Narodne Republike Srbije pod brojem 292, donela 31. 1951. godine, a objavljena je 17. avgusta 1951. godine u „Sl. Glasniku NRS br.28“ ustanovljena je i ogledna stanica „Crvenka“.

Narodni odbor opštine Krnjača dao je Poljoprivrednom fakultetu na trajno korišćenje bez naknade poljoprivredno zemljište u površini 360 hektara i 63 ara i 52 metra za oglednu stočarsku stanicu „Crvenka“.

Shodno navedenom, molim Vladu i resorna nadležna ministarstva da iz površine državnog zemljišta koje koristi PKB korporacija izdvoji 1233 hektara 63 ara i 52 metra kvadratna, pre njegove eventualne privatizacije, i na toj površini uvede u posed Poljoprivredni fakultet univerziteta u Beogradu, koji iduće godine obeležava jubilej 100 godina rada, da bi se konačno formiralo ogledno ratarsko-stočarsko dobro „Crvenka“, kako bi fakultet raspolagao sa zemljištem i objektima za praksu studenata iz oblasti ratarsko-stočarske proizvodnje.

U mojoj studiji „Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji“, objavljenoj 2015 .godine, utvrdio sam da je npr. za proizvodnu 2011. i 2012. godinu od ukupno 5.959 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta datog na korišćenje bez naknade najviše čak 1313 hektara, 22% dato kazneno-popravnim ustanovama, a najmanje za sva tri poljoprivredna fakulteta u Srbiji, svega 28 hektara, 0,5%, što ukazuje kako se država zaštitnički odnosi prema zatvorenicima, a neodgovorno prema studentima, diplomcima, magistrima i doktorima nauka.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre nego što budem postavljao pitanje, želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je uvažio preporuke da najboljeg studenta generacije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa prosečnom ocenom 10,00 Milicu Lazarević primi na pripravnički staž u trajanju od šest meseci. Smatram da bi svaki ministar trebalo najboljeg studenta generacije da primi barem na pripravnički staž pre nego što se odluči da li će karijeru nastaviti na fakultetu ili institutu, da upozna i ovaj deo državne uprave. Mislim da je ovo lep primer.

Drugo, molim službu Narodne skupštine da sva poslanička pitanja koja sam postavio u periodu od polaganja zakletve do danas, da dobijem konačno odgovore na njih, odnosno da prosledi intervenciju za odgovore onima kojima su upućena.

Treće, upućujem zajedničko pitanje i predlog predsednici i potpredsednicima Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa Narodne skupštine, a povod je saopštenje ministra spoljnih poslova da je Republika Surinam poništila priznanje o nezavisnosti Kosova iz 2016. godine, što zaslužuje dostojnu zahvalnost i ovog zakonodavnog doma. Time je Republika Surinam postala druga država koja je poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova jer je, prema mojim saznanjima, Sao Tome i Principe 2013. godine takođe poništila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, sa obrazloženjem da ta odluka nije usvojena na njihovoj skupštini. Dakle, da li će i kada, konkretno pitanje glasi, Narodna skupština Republike Srbije održati posebno zasedanje da izrazi zahvalnost rukovodstvu i narodu Republike Surinam?

Drugo pitanje, takođe predsedniku, potpredsednicima Skupštine i predsednicima poslaničkih grupa, da li će i kada sazvati posebnu tematsku sednicu Narodne skupštine u AP Kosovo i Metohija i da na istu pozovu predsednika Republike i sve članove Vlade Republike Srbije i predsednika i druge članove Ustavnog suda? Smatram da je ovo pitanje nacionalno urgentno, imajući u vidu sledeće tri činjenice: prvo, diskusiju i izjave za novinare narodnog poslanika sa Kosova i Metohije Slaviše Ristića, koji je ukazao na određene neustavnosti u pogledu polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom tzv. republike Kosovo; drugo, neusvojeni predlog rezolucije o AP Kosovo i Metohija, koju je predložila poslanička grupa Dveri i narodna poslanica Sanda Rašković Ivić i Slaviša Ristić i naročito treće, jučerašnju konferenciju za novinare SRS na kojoj je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS podelio Uredbu o ostvarivanju posebnih prava pravosudnih funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija sa teritorije Kosova i Metohije i tekst zakletve koji su potpisali sudije i tužioci srpske nacionalnosti pred predsednikom samoproglašene tzv. republike Kosovo.

Treće pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru finansija. Od koje godine i zašto Narodnoj skupštini nisu dostavljeni na razmatranje završni računi Republike Srbije? Obavezu dostavljanja završnih računa imaju čak i udruženja od tri člana, od kojih jedan može da bude maloletno lice, a mi ne razmatramo završni račun Republike Srbije, koja raspolaže sa 1.200 milijardi budžeta.

Sledeće pitanje takođe postavljam predsedniku Vlade i ministru finansija. Ukoliko je tačna izjava predsednika Vlade da je u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu već ostvaren suficit od 80 milijardi dinara, mislim da nije ostvaren suficit, nego je manje u budžetu nego što je bilo planirano, verovatno za toliko – zašto se ne ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija i ne povećaju subvencije za poljoprivredu do iznosa propisanog zakonom?

Sledeće pitanje postavljam predsedniku Vlade, ministru finansija i ministru poljoprivrede. Molim da mi se dostave podaci za period od 2004. do 2017. godine, po godinama, o planiranim unutrašnjim sredstvima za podsticaje poljoprivredi i ruralnom razvoju, u apsolutnim iznosima i u procentima, u odnosu na propisane osnovice za obračun sredstava za predmetne namene, odnosno tzv. agrarni budžet.

Sledeće pitanje – da li Vlada i resorna ministarstva, uključujući i Agenciju za restituciju, kao izvršnu agenciju, planiraju restituciju zadružne imovine koja je od jula 1953. godine do danas oduzeta bez naknade?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 58936.00 RSD 01.10.2014 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 8800.00 RSD 01.01.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Republika Godišnje 18000.00 RSD 01.01.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Član komisije za odbranu doktorske disertacije) Republika Jednokratno 104000.00 RSD 11.05.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Povremeni i privremeni poslovi) Javni Jednokratno 10400.00 RSD 07.04.2016 - 30.04.2016.
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 00:30