MILADIN ŠEVARLIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1949. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Zemun
  • 1949
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 30
  • 1
  • 298
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem.
Očekivao sam da ćemo čuti pre svega koliki deo nenaplaćenih akciza je po pojedinim vrstama akcizne robe, što bi bila osnova za bilo kakvu kvalitetnu raspravu. Inače, u svim zemljama sa tržišnom ekonomijom problem akcizne robe je uvek aktuelan i poenta jeste da se što veći deo prihoda od akciza obezbedi u budžetu, a on se ne obezbeđuje samo po osnovu visine akciza nego i po obuhvatnosti roba koje su predmet akciza. Zato prilikom određivanja visine akcize treba voditi računa da li će obuhvatnost biti smanjena sa većom akcizom, pa će priliv u budžetu po osnovu akciza biti manji nego što bi bio sa manjim akcizama po jedinici proizvoda, a sa daleko većom obuhvatnošću.
Naša zemlja ima poseban problem, jer praktično nema granice koja je kontrolisana sa KiM, vrlo je slabo kontrolisana granica sa Crnom Gorom i otuda dolazi mnogo akcizne robe koja je predmet sive ekonomije.
Dalje, ovaj član 15. obuhvata period od 2017. do 2020. godine, a već u članu 20. kaže se da će 1. januara 2018. godine biti vršena nivelacija akcize po paklici cigareta ukoliko dođe do porasta cena za 2%.
Prema tome, budući da će ova visina akciza po paklici cigareta sigurno biti revidirana u ovom periodu od 2017. do 2020. godine, postavlja se pitanje svrsishodnosti ovako formulisanog člana. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem.
Ne bih mogao da se složim, da pod istim uslovima posluju domaći prerađivači sirove kafe i prerađivači sirove kafe u drugim zemljama Evrope, jer koliko mi je poznato ni jedna zemlja u Evropi ne proizvodi kafu, nego uvoze sirovu kafu jedni i drugi i prerađuju. Zato mislim da je osnovano da se ovaj član 25. briše ili barem izmeni.
Drugo, uslovi privređivanja nisu isti. Na primer, koliko naš uvoznik kafe plaća kamatu na kredite? Koliko plaća prerađivač kafe kamatu na kredite koje je uzeo za nabavku opreme? Koliko ta ista sredstva, te iste kredite, kolika je kamata u zemljama EU? Jesu to razlike ili nisu?
Dalje, gde ostaju porezi i doprinosi na zaposlene u prerađivačkim kapacitetima, pržionicama kafa u Srbiji? Ovde. Gde ostaju porezi i doprinosi i kome ostaju u zemljama EU? NJima.
Ukazaću vam sada na jednu drugu činjenicu. Dakle, ja nemam podatke za 2016. godinu, jer još nije istekla, ali 2015. godine u Srbiju je uvezeno 32 hiljade 686 tona kafe, carinske tarife 0901. Izvezeno je, odnosno reekspertovano 1.121 tonu, što znači da je neto uvoz bio 31.565 tona. To je evidentirano na ulazu. Ne može ništa da se prošvercuje od toga, jer se sledljivost papirologije može pratiti. Postoji ulazna carinska deklaracija, zna se koliko je randman sirove kafe u odnosu na prženu kafu itd, itd.
Međutim, ima jedan drugi problem o kome ovde niko ne vodi računa…

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 58936.00 RSD 01.10.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 8800.00 RSD 01.01.2016 -
- Uprava za agrarna plaćanja (Vlasnik RPG) Budžet RS Godišnje 18000.00 RSD 01.01.2016 -
- Vojna akademija u Beogradu (Član komisije za odbranu doktorske disertacije) Republika Jednokratno 10400.00 RSD 11.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 13:40