Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću govoriti po amandmanu, normalno, pošto sam podneo amandman sa željom da se pomogne građanima Srbije da budu obavešteni na vreme, da ne dođemo u situaciju kao što je sad, da smo došli do kraja, glasamo za zakon, a sutra je zadnji rok. Da ovo sada nismo uradili, sigurno bi imali problema naši građani koji imaju svoje naoružanje lično, lovci koji imaju svoje lovačko naoružanje i, što se kaže, završavamo ga sada baš pred kraj, kada je i bilo vreme.

Inače, ja sam podneo amandman, tražio sam da se na šest meseci obaveštava javnost, da nadležno ministarstvo na šest meseci obaveštava javnost, sa ciljem da ljudi znaju kada je vreme, da ne zaborave i na taj način sutra da mogu u svakom trenutku da završe svoj posao, da ne dođemo ponovo u situaciju za dve godine da se ponovo produžava zakon.

Inače, mogu jednu stvar da kažem, vrlo je bitna za sve nas ovde. Pošto smo malopre čuli da veliki broj naših kolega poslanika govori o lovačkom savezu, o Lovačkoj komori, ja samo da kažem jednu stvar, da je Lovački savez Srbije, predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković više puta tražio da se nađe način da se produži rok, da je to slao svim nadležnim službama i mogu da kažem da je sada ovo bio zadnji trenutak.

Inače, Bratislav Ćirković, kao predsednik Lovačkog saveza Srbije, zajedno sa četiri regionalna lovačka saveza, to je Lovački savez jugoistočne Srbije, Lovački savez centralne Srbije, Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije. Svi ti lovački savezi su bili veoma aktivni i ja se još jednom zahvaljujem kolegama iz mog poslaničkog kluba što su predložili ovaj zakon, gde sam i ja dao podršku svojim potpisom, zajedno sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije.

Još jednom, drage moje kolege poslanici, mislim da je vreme da glasamo za ovaj zakon, da produžimo rok na 2022. godinu i na taj način da obezbedimo mogućnost da naši ljudi, kojih ima blizu četiri hiljade lica, koji nisu preregistrovali svoje oružje, da to mogu da urade. Još jednom, lovački savez, lovačka udruženja, lovci, to su ljudi koji stvarno imaju sluha i osećaja za našu poljoprivredu, za našu privredu, za naš turizam i za sve ono što je potrebno našoj Srbiji.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik sada glasati i nastaviti da podržavam politiku razvoja Srbije, sa akcentom na jugoistoku Srbije, i to je mala sredina.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani kolega Marijane, predlagaču ovog zakona, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i uvek sam govorio o problemima svih naših građana. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, dolazim iz Svrljiga, to moram da kažem, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Vezano za predlog ovog zakona, gde je u ime naše poslaničke grupe potpisan i predložen ovaj zakon, mogu da podsetim sve kolege poslanike koji su tu, tu su kolege poslanici SRS, a ostali, koji znaju da sam ja unazad više od mesec dana, možda i više, postavio poslaničko pitanje vezano za produženje ovog roka, za produženje roka konkretno ovog zakona, zato što je 5. mart bio rok kada se mora produžiti, odnosno mora preregistrovati oružje.

Ja sam to govorio, postavio pitanje, gde sam kasnije, normalno, u razgovoru sa kolegama iz skupštinskih klupa, gde sam kasnije razgovarao i sa Lovačkim savezom Srbije, sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije, koji su već inicirali i već signalizirali problem tog roka koji dolazi, a blizu 400.000 ljudi koji imaju oružje, lovci, nisu uspeli da preregistruju oružje, da dođu do toga da preregistruju.

Znači, to je bio početak nečega što sada konačno stavljamo na zasedanje Skupštine. Ja ću, normalno, podržati zato što sam i kao poslanik podržao ovaj Predlog zakona, a to isto je potpisao i predsednik Lovačkog saveza Bratislav Ćirković koji, sada mogu da kažem, veoma uspešno vodi Lovački savez Srbije, gde ima velika populacija ljudi koji će sada imati mogućnost da slobodnije, što se kaže, dišu zato što veliki broj njih nije uspeo da uđe u postupak preregistracije.

Ovo je velika stvar za sve nas zato što će blizu 400.000 ljudi imati mogućnost da se na vreme, da ne prekrše zakon, da ne dođe do toga da im neko sutra napiše neku prijavu i da im se oduzme oružje. Velika stvar za sve, dobra stvar za sve, produženje roka od dve godine, 2020-2022. godina.

Podneo sam jedan amandman gde sam stavio da je vrlo bitno da nadležno ministarstvo u šest meseci makar jednom obavesti putem medija građane, da to budu nacionalni mediji, da li je to televizija ili radio, da se najmanje jednom u šest meseci obaveste građani da rok za produženje registracije oružja dolazi za narednih šest meseci ili godinu dana i na taj način ti ljudi bi znali, svi naši ljudi bi znali, da to urade.

Velika stvar, još jednom kažem, zato što Lovački savez Srbije je udruženje koje je stvarno veoma aktivno, koje se nalazi svuda na terenu. Kako sam uvek govorio, udruženja i Lovački savez Srbije su veoma aktivni u zaštiti prirode, od štetočina i svega onog što čini loše. Evo, sada imamo afričku svinjsku kugu koja je prisutna kod nas i na jugoistoku Srbije, zarazna bolest koja je veoma opasna za životinje.

Mislim da će ovo biti velika stvar za sve nas da se ovaj rok produži. Normalno, mi ćemo svi biti aktivni i u narednom periodu ću uvek na Skupštini govoriti o problemima svih naših građana, kako Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jugoistok Srbije i cela Srbija, jer radim sa ljudima, razgovaram sa ljudima, čujem probleme ljudi i ovde u Skupštini o tim problemima govorim.

Nije problem da se kaže da nešto treba da se uradi, a nije urađeno, zato treba ovde da se kaže. Evo, čuli smo sada i očekujemo da ćemo u sredu sigurno glasati za produženje ovog roka za preregistraciju oružja i na taj način dati mogućnost da oni koji to nisu uradili to urade.

Ja sam uvek o svim stvarima ovde govorio, mislim, trebamo da govorimo o još nečemu i to ću sada potencirati, jer taksa koja se plaća za onog što ima oružje, to su su takse koje su unazad 20 godina prisutne kod nas, bilo bi dobro da se te takse ukinu, da te takse ne budu više ovolike kolike su sad, da se ukinu, da svi ljudi koji imaju oružje ili da plaćaju manju taksu ili da se nađe način da to bude manja taksa, odnosno manja cena za tu taksu. Imamo situacije da ljudi koji nisu plaćali te takse godinama dolaze u situaciju da preko 100.000 dinara duguju, tu ide kamata na kamatu, tako da ljudi dolaze u situaciju da neko od ovih izvršioca dođe kod njih u kući i da napravi još veću štetu.

Bilo bi dobro da ovde u Skupštini potenciramo i ukidanje takse za oružje i da na taj način oslobodimo onaj problem naših ljudi koji imaju oružje. Normalno je da treba uraditi preregistraciju. Na ovaj način data je mogućnost da se preregistruje.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona, predlog gospodina Rističevića i poslaničkog kluba u kojem sam i ja. Inače, mogu da kažem da ja nisam potpisao Predlog ovog zakona, zajedno sa mojim kolegama, zato što sam tog dana imao skupštinu u Svrljigu i nisam mogao da dođem.

Drage moje kolege poslanici, ovo je velika stvar za sve nas, da omogućimo našim građanima da se više ne sekiraju da neće biti produženja. Produženja će biti. Ima još jedna stvar o kojoj treba da govorimo, a to je da se nađe mogućnost da se ukine taksa na oružje.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre, predstavnici tužilaštva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS.

Ovaj Predlog zakona koji je sada na dnevnom redu jeste nešto o čemu je veoma teško govoriti, ali bih se prvo zahvalio Vladi, predlagaču ovog zakona baš zbog toga, zbog hrabrosti, zato što unazad 25, 30 godina i više nije bio ovakav predlog zakona u Skupštini na dnevnom redu, da razmotrimo i da govorimo o svim onim problemima koji su se desili nekog ranijeg perioda.

Kako je u uvodnom delu gospodin Stefanović, ministar policije govorio, kada smo živeli u nekoj drugoj državi kada je bila Jugoslavija, od tada pa do sada ništa nije urađeno. Mislim da je dobro što je ovaj Predlog zakona ušao u Skupštinu i da govorimo o problemima, o toj deci koja su nestala na način koji moramo da istražimo, mora da se zna.

Inače, Vlada je formirala komisiju koja je veoma aktivna. Ja sam razgovarao sa, mogu da kažem mojim prijateljem Radišom Pavlovićem, koji je veoma aktivan u toj Vladinoj komisiji. Razgovarao sam sa njim, jer je i on u jednom delu imao takvih problema.

Mislim da je pozitivna stvar da ovde govorimo. Imaćemo mogućnost da putem amandmana određene stvari popravimo, uredimo, da budu bolje. Nikako nije dobro kada se govori o nestaloj deci, kada se govori o nestaloj deci koja su sada negde sa nekim, a nisu sa svojim roditeljima.

Imamo iskustava da su se javljali, bilo je u nekim medijima, da su se javljala deca koja su pronađena, sada su to već zreli ljudi, sa njima razgovarano, ali kako je sam ministar policije rekao, to je tada bila organizovana kriminalna grupa koja je radila nešto najgore i najteže, a to je otimanje male dece, bebica. Ja sam isto takav slučaj imao i u mom kraju u Svrljigu. To se desilo i sada se isto traži, odnosno ja mislim da je došao predistražni postupak.

Po mojim informacijama, ja mislim da ima blizu 200 predistražnih postupaka koji su se radili, koji su od ranije koje je ta Vladina grupa pokrenula, udruženje roditelja, te nestale dece koja su veoma aktivni, u čijem je delokrugu bilo ove radne grupe, imali smo niz negativnih slučajeva, ali suština svega jeste, ja mogu još jednom da pohvalim Vladu zato što je sada prihvatila i stavila zakon na dnevni red, bez obzira to je moglo da sačeka i ove izbore koji su predstojeći, ali svaka čast Vladi i našoj premijerki koja je prihvatila da ovaj zakon stavi na dnevni red da bismo o njemu razgovarali. To je znak da se rešavaju problemi, da ova Vlada ne beži od problema, već probleme želi da reši.

Ovo je problem, sigurno se može rešiti i mislim da je pozitivna stvar da ćemo putem amandmana imati mogućnost da određene stvari ovde u zakonu o kojima sada govorimo, da se poboljšaju i da to bude za dobrobit svih.

Najbitnije od svega ovog jeste da se zna ko je krivac, najbitnije od svega ovoga da znamo sutra gde je to naše dete, kod koga je to naše dete, a u krajnjem slučaju za sve nas je najbitnije, za buduće roditelje da se to više nikada ne dešava. Sada su donešeni zakoni, pravilnici gde to više nije moguće.

Inače, još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik USS, podržati ovaj predlog zakona. Još jednom, zahvaljujem se Vladi što je predložila ovaj zakon, nije sačekala da to bude posle izbora. Ovo je bilo u prvom planu, poštovanje i na ovaj način mislim da je dobro da mi polako ali sigurno vidimo gde je problem, da se nastave ovi predistražni postupci i da sutra neko za to odgovora.

Oni postupci koji su počeli unazad dve, tri ili pet godina, ti postupci nastaviće da se rade, ali sada po ovom novom zakonu kada bude usvojen, normalno sa tim prepravkama, dopunama putem amandmana, sigurno će biti mnogo bolji.

Još jednom, dragi roditelji, ljudi koji ste izgubili decu, mislim da niko na ovaj način ovde u Skupštini nema nameru da to negira, već želim da sada rešimo problem da se sutra zna kako se radi, a oni koji su nešto negativno radili, za to moraju da odgovaraju.

Još jednom, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za predlog zakona.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste Srpska napredna stranka-Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, govoriću o svim onim problemima, svim onim stvarima koje se tiču malih sredina, ali ovaj zakon o kome sada govorimo je zakon koji je trebalo da se donese mnogo ranije. To je zakon koji je trebalo da reši sve one nedoumice onih koji su 2000. godine došli na vlast i „oslobodili“ sve nas od onih društvenih firmi, od onih preduzeća koja su u to vreme radila, koja su radila za vreme bombardovanja, za vreme rata, oni su 2000. godine došli i sve to uništili na najgori način. Posle njih ostala je katastrofa, posle njih dosta je od njih bilo bogatih ljudi. To je ono o čemu su govorili, o tome je govorio jutros i gospodin Šešelj, govorili su o svim onim negativnim stvarima onih koji su uništili našu zemlju posle 2000. godine. Baš sada, ovog puta, ovaj zakon dolazi na dnevni red, Predlog zakona o poreklu imovine, jer treba da znamo ko ima i odakle mu.

Od 2004. godine sam u politici u jednoj maloj opštini i sredini, gde sam na svoje ime i prezime izlazio uvek, do današnjeg dana. Evo, ja sam spreman da budem prvi ko želi da se sve ovo proveri od 2004. godine do današnjeg dana, da se proveri sve ono šta sam imao kada sam došao na mesto zamenika predsednika opštine, pa sa mesta predsednika opštine, pa sada u dva mandata narodnog poslanika. Želim da se provere sve one nekretnine o kojima govore ti koji su opljačkali našu zemlju, želim da se vide sve one stvari koje sam imao kada sam bio veterinarski tehničar na terenu, da se vidi šta ima sada moja porodica i moja kuća.

Na ovaj način kada govorim, to govorim iz srca, siguran sam u sebe, u svoju porodicu, zato što smo pošteni ljudi, poštena porodica i kao čovek želim da budem prvi kome će to sve da se proveri, šta sam imao kada sam došao na neku funkciju do današnjeg dana, da se vidi otac, da se vidi moja majka, da se vidi moja sestra, moja žena, moj sin, moja porodica celokupna i svi oni koji su sa mnom i koji me znaju. To je ponašanje jednog čoveka koji se bavi politikom, sa željom da se obezbede bolji uslovi života za ljude koji žive na selu, žive od sela, da se da podrška našoj poljoprivredi, da se da podrška razvoju jugoistoka Srbije.

Želim svojim primerom da pokažem kako treba da se bavimo politikom, a ne da govorimo ovde da neko ima avione, kamione za vreme mandata od nekoliko godina. Da li je to Dragan Đilas, da li neko drugi, nije bitno. Bitno je sutra da svi oni koji su se obogatili na način koji nije u skladu sa zakonom za to moraju da odgovaraju, a ne na štetu građana, ne na štetu malih sredina, ne na štetu malih opština.

Znači, treba da se odgovara, sada ovog trenutka imamo mogućnost i ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za Predlog ovog zakona, jer želim da se provere svi oni koji su bili na izborima, dobili funkcije, dobili poverenje naroda, a sada su izašli kao bogati ljudi.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih se, kao prvo, zahvalio predlagaču zakona Katarini Rakić, koja je na ovaj način dala podršku svima nama u Srbiji da se ubrza i olakša upis u katastar nepokretnosti i svega onog što je trebalo i što treba.

Mogu da podsetim sve nas kako je to bilo do sada, da je 24 sata bio rok kada se dobije u pisanoj formi iz pošte, da se tamo obratimo, ali ovim se sada produžava rok na 15 dana i to je velika stvar za sve naše ljude. Svedoci smo da na celoj teritoriji Srbije katastar ima dosta velikih problema zbog nedovoljnog broja zaposlenih ljudi. Ljudi rade dosta opterećeno, tako da na ovaj način elektronskim putem može se sve odraditi što do sada nije moglo.

Uvažena koleginice Katarina, stvarno ste predložili zakon po meri za sve naše Srbe, za sve nas u Srbiji, da možemo da gradimo da to bude na najbolji način i normalno je dobro da ćemo na ovaj način malo olakšati posao za naše ljude koji rade u katastrima.

Još jednom, ja ću glasati za predlog zakona, iako ovaj moj amandman nije prihvaćen, to je sa razumevanjem, zato što je potreba i vi ste to sve obrazložili, da ne ponavljam. Inače, još jednom ponavljam da je zakon napisan kako treba. Hvala još jednom što ste ovaj zakon podneli.

Zahvaljujem se još jednom.

Prethodno sam razgovarao sa predlagačem Predloga zakona, sa Katarinom, o svim mojim amandmanima, gde smo uvideli i složili se oko svega, konkretno, da je u prethodnom periodu što se tiče katastra i svih onih stvari, a i ovde gde sam govorio baš o zabeležbi, svedoci smo da je unazad od 2000. godine pa na ovamo, kada su oni stručnjaci iz tadašnjeg DOS-a prodavali, čerupali imovinu preduzeća gde su radili radnici, gde radnici nisu primali plate, pa su kroz zaduženja, zabeležbe pokušali da otuđe, odnosno da prodaju da bi se naplatili, određene objekte. Ali, tada nije bilo evidencije, pa se prodavalo, jedno, drugo treće, sve na štetu radnika.

Ovim smo sada dali mogućnost i obezbedili da sa ovim Predlogom zakona neke stvari se olakšaju za naše ljude i da se poboljša za naredni period. Sigurna sam da ćemo imati mogućnosti usvajanjem ovog zakona, normalno, sa ostalim predlozima koji trebaju da poboljšaju ostale sfere u društvu, imaćemo mogućnost da se sigurnije gradi i da se brže gradi, sa svim potrebnim papirima i da znamo gde je i šta na kom mestu.

Još jednom, podržaću predlog zakona. S druge strane, Katarina Rakić je na najbolji način objasnila i ranije i sada kako je potrebno, kako treba da se radi i još jednom, Katarina, samo napred. Vidimo da naše žene mnogo bolje rade nego mi muškarci.

Još jedan amandman sam podneo. Kada se sve završi sa nepokretnošću, kada se to ozakoni, stavio sam tu da se za najkasnije godinu dana mora upisati u katastar. To je nešto što jeste, kad neko kaže godinu dana, ne duže, primereno zato što ima veliki broj predmeta koji se moraju završavati, veliki posao koji mora da se završi, ali ovde trenutno ne piše rok i zato sam predložio najkasnije tih godinu dana, da se to završi.

Inače, kako sam rekao, velik problem jeste u katastru zbog malog broja ljudi, malog broja izvršioca, ali još nešto što je za sve nas vrlo bitno tiče se poljoprivrede. Svi znamo što se tiče našeg zemljišta, objektima na zemljištu, što se tiče komasacije, to je za nas velika šansa da u programu Nacionalnog investicionog plana predviđenom za 2025. godinu, stavljen akcenat i na komasaciju, gde će se kroz program komasacije rešiti problem pravno-imovinskih stvari, konkretno zato što je neprenesena imovina od čukundede pa do današnjih dana. To će biti jedna od velikih stvari, i to je komasacija, rešavanje, tada će katastar imati još više posla.

Još jednom mislim da je ovaj zakon stvarno izuzetno dobar, kvalitetan i trebamo glasati za ovaj zakon. Ja bih pozvao kolege poslanike da glasaju za moj amandman, da ovaj rok ne bude duži od godinu dana od dana kada se ozakoni ta nekretnina.

Zahvaljujem se.

U ovom amandmanu sam napomenuo konkretno da, pošto veliki broj naših teritorija nema mogućnosti elektronske pošte, mogu i drugi vidovi da se koriste pošto postoji veliki broj sela gde nema pošte, nema elemenata da tamo neko radi elektronski, tako da bude još neki vid pošte.

Samo kratko.

Koleginica Snežana je sve ono što sam ja mislio rekla. Jeste možda potreba da postoje pošte još u nekim selima, jer svedoci smo da je u brdsko-planinskim, seoskim područjima, iz koga dolazim, veoma teško da stalno funkcioniše, ali kao što smo čuli od koleginice, Predlog zakona i ovo rešenje jeste mnogo bolje. Ja ću se još jednom zahvaliti Katarini, zahvaliti koleginici Snežani što je ovako obrazložila ove stvari. Mislim da je stvarno predlog na svom mestu i trebamo glasati svi, što se kaže, jednoglasno.

Još jednom zahvaljujem se, još jedan od stvari koje ste predložili, jeste da se sve one stvari u katastru ažuriraju na najbolji način, da to bude periodično i da to bude po službenoj dužnosti. Normalno, na taj način ćemo imati mogućnost da sve one stvari koje se rade, koje se grade, budu na vreme evidentirane.

Očekujem da će u narednom periodu imati mogućnost da se više gradi i da se više radi u malim sredinama, kao i iz koje ja dolazim, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i taj deo jugoistočne Srbije, da se tamo gradi, da se tamo radi, da tamo ima mogućnosti normalno da se upošljavaju ljudi i da katastar ima više posla, ali ovako elektronskim putem može mnogo da se reši, ali sa druge strane, ja se nadam i siguran sam da država Srbija mora izdvajati više sredstava kroz budžet Republike Srbije, više sredstva za poljoprivredu, za selo, za izgradnju saobraćajnica u našim krajevima. To je sve mogućnost za razvoj naše jugoistočne Srbije i same Srbije.

Još jednom, po peti put kažem, Katarina svaka čast, zakon je izuzetno kvaliteta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS.

Do sada sam uvek govorio i podržavao zakone koji se tiču svih nas. Sada ovde treba da podržimo sporazume koji se tiču razvoja naše poljoprivrede, razvoja naše ekonomije i meni je to jedna od najbitnijih stvari.

Inače, kolega koji je govorio pre mene, gospodin Veroljub Arsić, je čovek koji ima znanje, dosta iz ekonomskih nauka, poznaje, što se kaže, ekonomiju, ali ja sam razgovarao sa njim ranije, gde je njegov otac bio jedan od izuzetnih stručnjaka, što se tiče poljoprivrede.

Svi znamo šta znači period razvoja naše poljoprivrede, da putem sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, da možemo da plasiramo naše proizvode, obezbedimo proizvodnju i u našim malim sredinama, jer stvarno velika šansa jeste razvoj poljoprivrede, ali ovde kada govorimo uvek se kaže da je poljoprivreda …(ne razume se) što i jeste, imamo šansu, moramo dati podršku razvoju malih gazdinstava, malim opštinama, jer kako sam govorio, priroda nam je dala sve, mi prirodu moramo da čuvamo i moramo na taj način davati veću podršku malim sredinama, malim opštinama, malim poljoprivrednim gazdinstvima. To je jedan od načina da sutra ti ljudi mogu da od svog rada žive, da obezbede dovoljno kvalitetnih proizvoda za zemlje Ruske Federacije, za zemlje Belorusije i ostalim zemljama gde treba kvalitetna proizvodnja, odnosno kvalitetni proizvodi.

Jedna od stvari o kojima bih sada govorio, jeste podrška za razvoj energetike, gde sada kineska banka, finansira se projekat gasovoda Novi Beograd-Obrenovac, ja bih očekivao i očekujem da ćemo u toku naredne godine imati mogućnost da radimo i gasifikaciju jugoistočne Srbije. Ja sam siguran u jednu stvar, da država Srbija na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, ima još veću šansu, još veću stabilnost u narednom periodu, a to će se pokazati i na ovim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Ja ću podržati predlog ovih zakona, ovih sporazuma, jer sam siguran da ćemo na ovaj način obezbediti bolju budućnost, obezbediti više sredstava za naše poljoprivredne proizvođače da obezbede svoju robu i siguran sam da ćemo na taj način ostaviti našim ljudima da mogu tamo da žive i u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da mogu svoje kvalitetne proizvode da plasiraju van granica našeg jugoistoka Srbije, a i van granica Srbije.

Još jednom, hvala uvaženi ministre, ja ću podržati predlog sporazuma kao predsednik USS i vrlo je bitno da ovde u Skupštini imamo ljude koji se razumeju u poljoprivredu, ja sam jedan od takvih, bio sam … (ne razume se) na terenu, osećam poljoprivredu, znam šta je potrebno, ali uvek se kaže – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga moramo više govoriti, više raditi što se tiče poljoprivrede i razvoja Srbije. Hvala.

Reći ću samo nešto profesoru Ševarliću, pošto sam ja bio predsednik opštine kada su odbornici glasali za deklaraciju, konkretno vezano za-protiv GMO .

Šta mogu da kažem? Mi smo tamo glasali baš zbog toga zato što je to bila korektna inicijativa, ali s druge strane tada nije bio donesen zakon, jer je kod nas zakonom definisano – zabrana genetski modifikovane hrane i proizvoda.

Prema tome, o tome možemo da pričamo svakog dana, jer uvek se pozivamo na to koliko je kod nas pozitivnih stvari dolazilo u to vreme u skupštinu opštine Svrljig, da li je jedna, druga, treća, sve pozitivne inicijative mi smo prihvatali, ali zakon je definisao sve potrebne stvari.

Prema tome, Srbija je zemlja gde nema i ne dozvoljava se genetski modifikovana hrana i proizvodi. Prema tome, o tome ne treba više pričati, govoriti, zato što je to kod nas zabranjeno. Inače, inicijativa jeste bila, jeste veliki broj odbornika, mi smo jednoglasno izglasali ovu deklaraciju koja je bila tamo kod nas podneta, ali jednostavno sve što je pozitivno mi stavljamo. Znamo kada je donet zakon, zakonom je definisano sve i tu priču, genetski modifikovano i o tim stvarima uopšte nemamo potrebe da govorimo zato što je to kod nas zabranjeno.

Mogu samo da pitam kolege koje možda znaju period unazad 10, 15, 20 godina da li otkad je kod nas Mekdonalds, da li u Mekdonaldsu ima proizvoda gde je sto posto sigurno da ne postoji genetski modifikovana hrana, da li su te životinje koristile tamo gde je hrana. Ali to nije od danas, to je unazad otkad postoji Mekdonalds.

Prema tome, siguran sam sto posto da kod nas nema i zabranjena je genetski modifikovana hrana i proizvodi od genetski modifikovanih organizama. Prema tome, to je sigurno, zakon je definisan, naša zemlja Srbija radi na tome i nadležna ministarstva kontrolišu. Ukoliko imate nekih informacija da se negde nešto radi što ne treba, to se treba prijaviti nadležnim organima i ti nadležni organi neka rade svoj posao. Inače, kod nas je zakonom definisano i tome možemo razgovarati, ali nema potrebe, zato što je kod nas zakon jasan.

Još jednom govorimo o deklaraciji. Nije potpisano 2016. godine, potpisano je 2017. godine. To je jedna stvar.

Druga stvar, što se tiče zakona, u zakonu se tačno kaže, kod nas se ne može koristiti genetski modifikovana hrana. Ali, sa druge strane, ja bih voleo vas da pitam, zato što ste vi dugi niz godina učili studente, razgovarao sam sa tim ljudima koji su sada zreli ljudi. Vi ste bili izuzetno dobar predavač, voleli su da slušaju vaša predavanja, imate veliko znanje, imate veliko iskustvo. Odgovorite mi samo da li je u okviru McDonald`s proizvodi koji se tamo proizvode, koji se tamo prodaju, koje konzumiraju naši ljudi, da li u tim proizvodima nešto je GMO? Gde se ta hrana nabavlja? Da li se dovozi iz nekih okolnih zemalja? Vi to znate sigurno. I o tome do sada niko nije govorio.

Ali u krajnjem slučaju jedna stvar je sigurna, naša zemlja štiti naše ljude, imamo sigurnu hranu, tako da uopšte nemamo potrebe da govore da plašimo naše ljude da se kod nas konzumira i koristi genetski modifikovana hrana.

Još jednom siguran sam 100% u to zato što verujem našim institucijama i verujem svemu onome što ovde govorim. Jedna stvar o kojoj smo ranije govorili jeste ta narodna nošnja, o tome uvek govorimo, ja sam ranije kao poslanik, pošto sam bio poslanik u mandatu 2014. – 2016, isto sam dolazio u narodnoj nošnji, predstavljao svoju narodnu nošnju, svoje običaje. To radim svuda, to je lepa stvar i na tome uvek moramo raditi. Tako da, uvek se kod nas kaže moramo poštovati našu tradiciju, ali kaže se uvek da odelo ne čini čoveka.

Prema tome jedna stvar jeste i treba da bude, da budemo ljudi, da se poštujemo između nas, da se poštuje znanje i iskustvo, ali sa druge strane uvek moramo govoriti istinu i ne trebamo plašiti naš narod zato što naš narod sigurno konzumira kvalitetnu i zdravu hranu.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?