Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li negde ili u nekoj službi nekome može da se dogodi neka tehnička greška, ali ja sam juče govorio 10 minuta sa ove govornice, izlazio i na replike, i bilo je potpuno jasno nedvosmisleno - mi nismo kao neke stranke, čas jesmo, čas nismo, pa se ne zna kako smo i kada za nešto, a kada i kako za nešto nismo - za nas se zna da jesmo za formiranje anketnog odbora, da jesmo protiv Vlade Republike Srbije i zna se kakav je politički stav SRS i nikada nikakvog dvoumljenja nije bilo kod srpskih radikala.
Zato bih molio da ne govorite, da ne bi došlo do zloupotreba vašeg izlaganja ili vaših reči u javnosti, da neko ne pomisli da smo mi protiv formiranja anketnog odbora. Ja sam samo izneo naše primedbe i naše želje, šta bi bilo bolje i šta je trebalo predlagač da uradi kako bi u nešto drugačijoj formi taj predlog izgledao neuporedivo bolje, to je, dakle, bila moja zamerka i primedba. Čak sam rekao i ko će biti predstavnik SRS u anketnom odboru, gospođica Nataša Jovanović, kada je došlo do jučerašnjih psovki sa leve strane. Dakle, o tome je bilo reči i čini mi se da smo u potpunosti, na sasvim jasan način, stavili celokupnoj javnosti do znanja da smo za formiranje anketnog odbora, da vidimo kakvo je to učešće vlasti, o čemu piše i domaća štampa, ne samo strana. Doneo sam "Glas javnosti" koji govori o nekom Stanku Subotiću-Canetu, nekih 45 miliona dolara, neke njegove "cesne sitejšen" (citation), ne razumem se u te avione, možda ću da pogrešim u imenu....

Dozvoliću vam čim završim.

Evo, završavam, juče ste mi dali uzgred drugu opomenu, dali ste mi drugu opomenu, iako niste imali nikakvog razloga, samo zato što sam ono što ste mi naplatili, platio, a nijednu reč nisam rekao, ništa nisam učinio, pa ste mi uzeli još 5.000 dinara, a to ipak nisam imao kod sebe. Molim vas, samo još tri minuta, da završim. Tu se govori o nekim čudnim putevima duvana, o nekim fabrikama koje je trebalo da se izgrade u Kragujevcu, u Novom Sadu, o čudnim uticajima, a ja ću o tome govoriti nešto kasnije kada se budem javio u ime poslaničke grupe, pa da vidimo, i zato bi prirodno bilo da se oformi taj anketni odbor, da ustanovimo da li država gubi ogromne pare, gde ih gubi i kako to sve možemo da nadoknadimo.

Ja se, gospođo predsedavajuća ili gospođo predsedniče, neću mešati u to što neki dobijaju repliku, a da za to nema nikakvog osnova i da za to nemaju pravo, jer obično nemam ništa protiv kada ljudi dobiju pravo da iskažu svoje mišljenje. Krivo mi je i smeta mi kada ne date nama, a imamo potpuno pravo da dobijemo repliku. Ja moram da priznam da nisam razumeo ono što je govorio gospodin Ivković. Možda nisam dovoljno pametan da shvatim šta je on želeo da kaže, šta mu je to palo na pamet, ali ću mu ponoviti zarad javnosti, a onda mu i odgovoriti naravno na sve to što je izrekao. Naime, mi smo poslali dopis  zato što se kod nas zna da smo protiv svakog vladinog predloga zakona.
Kod nas nema ni ulaženja, ni izlaženja na ovakav ili onakav način, mi smo tu najdisciplinovaniji poslanici u opoziciji, jer uvek glasamo protiv zakonskih predloga vlasti i zato smo takav jedan tipski dopis poslali, ali niste smeli da ga na takav način zloupotrebite, jer je iz mog izlaganja bilo potpuno jasno, prvog izlaganja poslanika SRS, kakav će naš odnos biti.
Ne razumem zbog čega je to gospodinu Ivkoviću smetalo, posebno što nikada niko iz SRS nije bio ni direktor fabrike duvana, nije učestvovao, niti se pominjao ni u kakvom švercu cigareta, nikada niko nikoga iz SRS ni za šta slično nije optužio. Ne razumem zašto mu je to smetalo, izgleda nešto ima protiv SRS.
Nemam ništa protiv toga, neka ima; mi i jesmo politički različiti i ponosni smo na naše političke razlike u odnosu na SPS; ponosni smo i zbog činjenice što nikada ne bismo razgovarali i pregovarali sa Čedom Jovanovićem o isporučivanju našeg predsednika u Hag; ponosni smo zbog toga što nikada i ni o čemu ne bismo ni sa kim od njih razgovarali i pregovarali, što bismo štitili, ne samo srpski narod i ne samo svoje članove, već i sve građane Srbije, koje bi oni želeli na takav način da isporučuju.
A vi, gospodine Ivkoviću, zapitajte se zašto vam je to bilo potrebno, zašto danas i kao štos, ne samo u Srbiji, već čujem i šire, i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori, kruži: "Zašto Osamu Bin Ladena ne mogu da uhapse - nema Baneta i Čede da odu tamo, i nikako da ih uhvate".
O tome je trebalo da razmišljate, kada već o tome govorite, a što se SRS tiče, mi ćemo imati svoj principijelni odnos, načelni stav, onakav kakav smo imali uvek, dosledan, opozicioni, nećemo ulaziti, izlaziti i izvlačiti kartice kad neko nema većinu, nego ćemo ostati i glasati za anketni odbor, dakle, da se istraži uloga vlasti u ovoj aferi, da vidimo ko je to iz državnih organa odgovoran za ono što se zbiva oko šverca duvana; a ne zaboravite, to je najunosniji posao danas, i to ćemo da rešimo.
Što se tiče stalno nekih anketa i nečega što pominju pojedinci, oni ovde izlaze i spominju čak i te ankete koje su, uzgred, nevažne i obično izmišljene. Moram da kažem, kada je Vojislav Šešelj pobedio, u Srbiji svojevremeno, da mu je jedna dnevna novina, po nekim agencijama i istraživanjima, davala 3,8% glasova. Sve je to moguće. Nas to ne sekira, nama je to sve lepo i dobro, mi jedva čekamo izbore, pošto se vlast hvali da stoji izvanredno, i predstavnici DSS-a, i predstavnici DOS-a, a i neki drugi se hvale.
Evo, mi tražimo što pre raspisivanje izbora, da vidimo na tim izborima šta će narod reći. Ti izbori su mnogo važniji, nego vaše televizije, radio stanice, nego vaše novine, pa da vidimo ko će kako da prođe.
Što se tiče gospodina Maršićanina ...

Završavam. Vidim da vrlo revnosno pratite svaki sekund mog izlaganja.
Što se tiče toga koga je gospodin Maršićanin hvalio, ponosan sam što nas nije hvalio nikada ni na jednoj televiziji, ponosan sam jer smo mi njegovi ostrašćeni, ne ni ostrašćeni (upotrebio sam pogrešan izraz), već žestoki politički protivnici, time se ponosimo. A, uostalom, govorimo i koristimo svih sedam padeža, ne možemo da budemo nekulturniji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke je danima, koliko je trajala rasprava o Predlogu zakona o radu, iznosila svoje mišljenje, čini mi se celoj Srbiji potpuno jasno. Da ne bi gospodin Baralić bio pametan i da ne bi on obaveštavao javnost o nekim istinama i ne znam čemu, izašao sam neposredno pred glasanje za ovu govornicu i rekao da zbog svih manifetluka, zbog svih mahinacija, izvlačenja kartica, stavljanja kartica, ko je, gde i kako glasao, da mi to nećemo da radimo uopšte; naše glasove neće dobiti da ne bi govorili ko je, kako i na koji način glasao. Nemojte da se smejuljite. Da smo glasali za ili protiv, svejedno, taj zakon bi bio usvojen. Kada je trebalo da se bude protiv zbog prisustva u sali, mi smo svi bili ovde i svi smo bili protiv. Izađite pa kažite da li smo negde, na bilo koji način, pomogli DOS-u da izglasa bilo koji akt, kao što ste to vi uradili glasajući za Zakon o komorama.
Kažite koji to akt, osim Deklaracije o Kosovu i Metohiji, za koji su se svi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije izjasnili. Koji je to akt?
(Glas iz sale: Zakon o privatizaciji.)
Bili smo protiv Zakona o privatizaciji. Glasali smo protiv Zakona o privatizaciji. Toliko, da ne biste obmanjivali javnost, dobro je i to da se kaže. Znam da vi imate problem sa SRS-om. Šta da vam radim? Nemojte onda demagoški da istupate sa govornice i da pričate narodu kako ste vi za ovakvo ili onakvo opoziciono jedinstvo, a onda ćete pokvareno i perfidno na kraju da kažete - oni nisu ni bili, takav i takav im je stav.
Gospodine Baraliću, rekao sam kakav je stav poslaničke grupe SRS, jasno i glasno izašao za ovu govornicu i rekao celoj Srbiji kakav je naš stav, a ne vi da izlazite i da tumačite kakav je to moj stav i kakav je stav SRS. Vi ćete da nas učite kakav stav nama treba da bude?
Vi da nas učite kakav će stav naše poslaničke grupe da bude, da li ćemo mi da se ponašamo opoziciono ili nećemo? Vi ćete da nas učite, koji svaki put kad kažete neku reč Čedi Jovanovići, siđete i potapšete ga po ramenu? Vi ćete da nas učite ko i kako će opoziciono u Skupštini da se ponaša i kako i na koji način ćemo da reagujemo?
Poslanička grupa SRS nikada i ništa ne radi tajno. Mi radimo javno, izađemo za ovu govornicu pred građane Srbije, osim kad nam uzme reč ili izrekne opomenu predsedavajuća iz samo njoj znanih razloga, pa počne da nas reketira. Dakle, kad god imamo mogućnost, mi se narodu i građanima Srbije obratimo i kažemo im istinu.
Molim vas, izvinite što ste i vi učestvovali u mnogim od tih rabota. Izvinite, molim vas, nama je mnogo žao što se glasali za neke od tih zakona. Mi nismo ni za jedan i uveren sam da u ovom mandatu poslanička grupa SRS ni za jedan od tih predloga neće glasati; nije ni za predlog pravosudnih zakona koji je podnela DSS, a za koji ste takođe glasali, gospodo iz SPS-a. To SRS nije i neće uraditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte da govorite o žestini, gospodine Ivkoviću; možda imam višak emocija. Za to su krivi ili zaslužni moji roditelji; to su valjda geni. Nemojte da ih vređate zbog toga, zato što verujem u ono što pričam, zato što iskreno radim ono što govorim. Nemojte da me vređate zato što se vi izveštačeni i zato što se ponašate kao beogradska frajlica iz kruga dvojke, koja će da glumi finoću ovde celoj Srbiji i ne znam ni ja šta i kome.
Nijednom rečju nikoga nisam uvredio, osim što sam govorio činjenice. To što vama činjenice smetaju, to je nešto drugo i o tome neću ponovo da govorim, gospodine Ivkoviću, osim što sam rekao ono što zna cela Srbija. Vaš problem je što to ne možete da demantujete, gospodine Ivkoviću.
Da vam kažem da već danas u nekim novinama, iako ni u jedno od tih istraživanja ne verujem, mi smo već blizu drugog mesta. Jedino što znam kakav je raspored na istraživanju i poternicama Interpola. Tu je prva Demokratska stranka, drugi je SSJ, a nas nema nigde na tom spisku.
Gospodine Ivkoviću, bolje je i časnije je da čovek jedan dan živi kao soko, a ne celog života kao miš, da se izvinjava i klanja svojim navodnim protivnicima, da ih moli i preklinje. Rađe bih, gospodine Ivkoviću, iz politike izašao, ne bih mogao svoje dete, svoga sina u oči da pogledam a da dođem, da siđem i molim Čedu Jovanovića za milost, kao što to vi radite. Treba da vas je sramota, i vas i vaših izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik sam poslaničke grupe zato što je protivzakonito i protivustavno oduzeto pravo dr Vojislavu Šešelju i Tomislavu Nikoliću da govore, ali kada dođe prava, istinska demokratska vlast, takvi akti moraće da budu ukinuti i drugačije ćemo se odnositi prema opoziciji.
Što se tiče predloga ovog amandmana, mislim da je ovo jedan od poslednjih amandmana u kome imamo priliku da prihvatimo značaj opšteg akta. Nije u pitanju tehnička redakcija, već je u pitanju suštinski amandman i ako bi se nekome ko ne čita pažljivo učinilo da je reč samo o pravno-tehničkoj redakciji zamenom rečju "ili" veznikom "i" - ovde se radi o programu rešavanja viška zaposlenih u okviru odeljka koji govori o višku zaposlenih, gde Vlada u svom predlogu kaže: "program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera i to, naročito, premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu".
Pokušaću sada da napravim dvostruku analizu ovog člana i da ukažem na to zašto bi bilo značajno da se prihvati amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić.
Naime, ovde vidimo, a to je povezano sa članom 105, koji juče, nažalost, nije izbrisan iz Predloga zakona i nije promenjen, odnosno nisu prihvaćeni ključni amandmani poslanika Srpske radikalne stranke i nekih drugih poslaničkih grupa, da je jasno na koji način se poslodavac može odnositi prema radniku. Onog trenutka kada ga on bude smatrao za višak, može da mu kaže da će da ide na drugi posao; ići će kod drugog poslodavca; ići će na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Ukoliko to zaposleni ne želi da prihvati, ukoliko to ne odgovara njegovim stručnim kvalifikacijama, dobiće otkaz.
Idemo dalje, ponovo se kaže da će to biti u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. U skladu sa kojim zakonom? U skladu sa ovim zakonom? Nekim posebnim zakonom? Koja je to upućujuća norma, na koji zakon ova norma upućuje? Ne znam u kom zakonu bi neko mogao da pronađe neku povoljniju normu za zaposlene?
Kaže se "opštim aktom ili ugovorom o radu". Dakle, nema opšteg akta ukoliko se ne postigne saglasnost između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni ne želi da se usaglasi sa nečim što poslodavac nameće - više nemamo taj opšti akt, nema sindikata, nema zaposlenih, nema nikakvih njihovih prava, imamo samo još ugovor o radu. To je ono što poslodavac može da nameće, obične, tzv. tipske ugovore o pristupu i ne postoji nikakva mogućnost da se tako nešto izmeni.
Zbog toga je značajno da se prihvati ovaj amandman koji unekoliko popravlja Predlog zakona, u kome se kaže da je to regulisano opštim aktom i ugovorom o radu, gde se nameće obaveza poslodavcu da postoji opšti akt, a zatim i da poštuje taj akt. To je ono što u interesu radnika možemo da učinimo. Čini mi se da to ne bi bilo loše.
Smatram da bi bilo dobro da, kada dođu radnici ovde posle 12 sati, a verujem da ih policija neće sprečiti, izađemo, da ih pozdravimo da nam radnici kažu šta misle o svemu ovome.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj državi, pošto ne znaju šta da rade, kako da objasne narodu zbog čega se živi teško, loše, predstavnici vlasti i njihovi pomagači u medijskoj sferi jedino što rade, govore kako su krivi neki drugi, kako su ti drugi mnogo toga lošeg ostavili, pa oni tobož mnogo dobri i mnogo uspešni, eto, ne mogu sve da stignu da poprave, ne mogu sve da stignu da urade što su neki ranije, na ne znam kakav način, uspeli da unište.
Što se tiče gospodina Jovanovića i razgovora sa predstavnicima poslaničkih grupa, predstavnika sindikata, mi nismo želeli da učestvujemo u razgovoru sa ostalim predstavnicima poslaničkih grupa, niti da idemo kod Dragana Maršićanina, tadašnjeg predsednika Narodne skupštine, ali smo sa sindikatima razgovarali. I to imate čak u informaciji, koju su dobili svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pod naslovom Aktivnosti u vezi sa donošenjem zakona o radu, od 20. novembra 2001. godine.
Tu Savez sindikata Srbije, na 23. strani, kaže - Informacija o razgovorima sa predstavnicima poslaničke grupe SRS; predstavnike sindikata primio je predsednik SRS dr Vojislav Šešelj i još nekoliko nas; oni čak kažu da su zadovoljni razgovorima sa predstavnicima SRS. Ono što smo se dogovorili sa predstavnicima sindikata, mi ne robujemo nikome, ali ono što smo se dogovorili, to poštujemo i ne odustajemo od tih dogovora, kao i u vezi sa svim ostalim.
Što se tiče radnika "Zastave" i Kragujevca, u tri meseca, neposrendo po uništenju kragujevačke "Zastave", proizvedeno je 1.830 automobila, što nova vlast, kada je već sve izgrađeno, napravljeno, kada nema sankcija, kada nema rata, nije u stanju da proizvede ni za godinu dana. Kada kažem nova, to je naravno uslovno govoreći, mnogi su bili ministri iz stranaka DOS-a i 1992. godine i to oni koji smatraju da nikada nisu bili na vlasti, a bili su u Vladi Milana Panića.
Nemojte, već ste godinu i tri meseca na vlasti, bezmalo koliko mi kao manjinski partner i to u vreme neposredno pred rat, u vreme obnove zemlje, pa preuzmete ulogu onoga ko je odgovoran za stanje u zemlji. A ne savaki put neko da se brani time - krivi su oni ranije. Ne zaboravite, to je princip nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije iz 1945. i 1946. godine; i oni, jedino što su znali da govore, to je - kriv je Milan Stojadinović, kriv je kralj, krivi su svi drugi pre toga, sada će da krene novo društvo, sada će da krenu nove radne pobede, sada će da krenu čuda nekakva.
Mislim da ovo dovoljno govori na koji način je režim jedino u stanju da odgovara i nikako drugačije. Čini mi se da će narod i građani Srbije dobro razumeti ko je i kako je radio u njegovom interesu, a narod je vrhovni sudija i za jedne i za druge. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS zahtevamo od ministra Milovanovića da prihvati ovaj amandman, zato što ćemo bar malo olakšati položaj zaposlenog, položaj radnika koji dobija otkaz, jer je to jednostavno. Dakle, onako kako to narod razume i da to pravim imenom nazovemo. Onog trenutka kada dobije otkaz, prema predlogu Vlade Republike Srbije, on će dobiti otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, i to ako je proveo do 10 godina u radnom odnosu, najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade. Mi smo tražili najmanje u visini trostrukog iznosa zarade. To nije veliko povećanje u odnosu na predloženo zakonsko rešenje. Nešto je bolje rešenje od onoga koje ste vi predvideli u Vladi Republike Srbije.
Zato smatram da bi Vlada Republike Srbije trebalo ovo da prihvati, posebno kada imate u vidu obrazloženje Vlade Srbije, koja kaže da to ne može da prihvati zbog teške situacije u privredi Republike. To je tačno, mi o tome govorismo, usta nam se osušiše od toga, a Vlada sve vreme govori kako je stanje sjajno, kako će biti mnogo bolje, kako ćemo živeti u blagostanju, kako nam dolazi jedan izvanredan period.
Ponovo vas podsećam, gospodine ministre, da ste rekli sa ove govornice da je to zakon za budućnost. Ako ćemo mi u budućnosti imati ovako teško stanje u privredi, onda tako treba da kažemo građanima, a ne građanima da govorimo na svakih šest meseci - sačekajte, strpite se još malo, samo što nije mnogo bolje, biće nam mnogo bolje, stižu pare iz inostranstva, evo, mnogo vam je lepo i da ne znate, a tek što će vam biti, to je čudo jedno. Ali, onda treba da kažemo građanima kakvo je pravo stanje, kakvo je realno stanje.
Pretpostavljam zbog čega je Vlada motivisana na ovako niske, male otpremnine - motivisana je lošim stanjem, pre svega, u državnom, odnosno društvenom javnom sektoru, pa se zato plaši da bi na sebe preuzela veću obavezu, nego što može da ispuni.
Ali, kako može to da bude veća obaveza, nego što Vlada može da ispuni, ako stižu tolike pare, ako stižu tolike donacije? Svaki dan glava nas zaboli od silne pomoći koja u zemlju dolazi, od milionskih ugovora, ugovora o milijardama koje pristižu u našu zemlju. Pa, gde su te pare, ako ne mogu ako se isplate tri otpremnine radniku, nego mora da budu dve otpremnine, odnosno u visini dvostrukog ili trostrukog iznosa zarade?
Mislim da ovde postoji nelogičnost u ponašanju Vlade Republike Srbije. Pozivam ministra Milovanovića da prihvati ovaj amandman. Nije mnogo veće opterećenje za državu, nije mnogo veće opterećenje za Vladu, a mislim da bismo radnicima koji dobiju otkaz, (a očigledno je da će ga dobijati mnogo njih, ni zbog čega ili prosto zato što je nekome lakše da posluje sa mnogo manjim brojem zaposlenih, nego da zadrži isti nivo zaposlenosti) na ovakav način bar za koji mesec, za koju nedelju, olakšali život, olakšali elementarnu egzistenciju. Ako Vlada želi da pokaže bilo kakvo razumevanje, prihvatiću i nekih od ovih amandmana, kojima se njene obaveze povećavaju. Uostalom, tu je stigao i gospodin "Suvlaki i Sirtaki" iz Soluna, pa mislim da bi i u tu čast, i u njegovo ime, trebalo da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio izlaganje ministra Milovanovića i zapazio ključnu kontradiktornost u njegovom izlaganju.
Prvo je ministar rekao - ne možemo da prihvatimo ovakvu obavezu, prosto nismo u stanju da to ispunimo ili ostvarimo. I, to bi do neke granice moglo da bude i relativno korektno, da onda ne sledi sledeća priča, u kojoj ministar kaže - ali, mi smo do sada u praksi pokazali da Vlada Republike Srbije čini drugačije, daje i pruža mnogo više, te ćemo mi davati inače mnogo više, nego što je predviđeno zakonom. A onda opet sledi priča - ali, mi ne možemo da prihvatimo amandman, zato što time deo obaveza Vlade Republike Srbije, zbog lošeg poslovanja, zbog teške situacije u privredi, ne bismo mogli da ostvarimo.
Moram samo da kažem - i ponovo su se pozivali npr. predstavnici vlasti kada govore o "Zastavi" - mi smo dobili pismo i pismenu izjavu (radi se o čoveku kome ću navesti ime i prezime), u Kragujevcu, dana 24.09.2001. godine; Miljković Miloš dao je i lični broj i adresu, kao i telefon u Kragujevcu. Oni su oformili čak i neko svoje udruženje. Šta je zanimljivo tu - kako se to ispunjava.
Čovek je, inače, radio 31 godinu i 11 meseci, kao staklorezac u "Zastavi", a u vreme NATO agresije je u najtežim mogućim uslovima išao je da zastakljuje sve ono što su zlikovci porušili. On je tu rekao da ništa nije dobio od obećane otpremnine. Trebalo je da dobije 3.500 maraka, plus 2.700 maraka, a sada, kada mu u Zavodu za zapošljavanje daju platu, oni odbijaju od otpremnine.
Naravno, u tom pismu, koje je potpisano, jasno se govori i o tome kako su vršeni pritisci na radnike, na koji način su morali da traže prekid radnog odnosa, po pismenom naređenju ministra Vlahovića, na koji način im je prekidan radni staž, na koji način im je vraćan i računat najniži mogući prosek i šta se sve tu dešavalo. To je čitava jedna priča.
Ali, želeo sam da kažem još nešto - za Vladu Srbije ovo nije prevelika obaveza. Za Vladu Srbije, ukoliko ne misli da otpusti celu Srbiju, ako računa da će da bude, recimo, 100.000 otpuštenih, i preuzme samo jednu zaradu po otpuštenom radniku, to više nije veliki novac; pa, to mogu vaši prijatelji, može Montgomeri (kada može da sedi na sednici naše vlade, zbog terorističkih napada na Njujork) da izdvoji toliko para, pa makar i za reklamu na svim televizijama, koje ima svaki dan.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko može da izdvoji i toliko mogu da daju. A ja mislim, što se vremena tiče, napolju je prohladno, pada sneg. Hvala na pitanju. Molio bih vas još jednom da uvažite ove argumente, da prihvatite ovaj amandman. Mislim da će biti bolje i vama, a siguran sam da će biti bolje i zaposlenima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, trebalo bi da prihvatite ovaj amandman, a sada ću pokušati da dam vrlo ozbiljnu argumentaciju zašto se radi o jednom od najlošijih članova ovog zakona.
Naime, članom 123. u okviru odeljka navodne zaštite pojedinačnih prava, uvodi se sličan institut predviđen Zakonom o komarama, koji smo usvojili, ali nije predviđen tzv. paketom pravosudnih zakona, u kojem je ovako nešto moralo da pronađe svoje mesto, ukoliko treba da ima snagu obavezujućih odluka. Sada se uvodi u Zakon o radnim odnosima.
Naime, šta je to? Kaže se: "Opštim aktom ili ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog". Sad će ministar da kaže - to nije obavezno, to ne mora uvek, samo ako se zaposleni složi. Ali, imamo član 105. - ponudi mu se ugovor o radu; izmenjene okolnosti; ili ćeš da prihvatiš takvu arbitražu ili nema dalje da radiš, ne možeš dalje da radiš, nema posla više, moraš da dobiješ otkaz. To je potpuno jasno kao suza. Međutim, vi ovde uzimate i dajete ingerencije nadležnih sudova u ruke nekog neformalnog tela, u ruke arbitraže. Zašto? Mi imamo redovne sudove koji su nadležni za rešavanje pitanja iz radnih sporova.
Imali smo nedavno čak i praktično iskustvo, kada je na protivzakonit način ministar Knežević ukinuo prethodni akt, pa smenio predsednika Srpske radikalne stranke sa Pravnog fakulteta. Naravno, u prvom stepenu sud je doneo jedino logičnu i jedino mogućnu odluku. Da nije bilo toga, postojala bi ovakva arbitraža i znate šta bi se dogodilo - našao bi Gašo Knežević ili neko drugi svoju polovinu i posle toga nikada više ne možete svoje pravo da ostvarite.
Ovde, zadržavanjem stava 5, u kome se kaže da je odluka arbitraže konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog, vi oduzimate pravo zaposlenom na sudsku zaštitu, koja je Ustavom garantovano pravo. Ne možete to da oduzimate, jer je to jedno od Ustavom zagarantovanih i proklamovanih načela i prava svakog pojedinca u ovoj zemlji. Sada će oni da se sporazumeju, a ako se ne sporazumeju, onda će da dobiju otkaz.
Zaposleni je na takav način nateran da dobije otkaz, ukoliko ne prihvati ugovor o radu, pa mora da piše njegova saglasnost o formiranju odnosno osnivanju ovakve arbitraže.
Ako već govorite o zaštiti pojedinačnih prava, onda bi tu zaštitu trebalo obezbediti na najbolji mogući način, a ne tražiti način kako da se ukloni i ovo što građani imaju prava po Ustavu i drugim zakonima ove zemlje.
Pošto se svi pozivaju na prava i određene konvencije, preporuke itd, doneo sam knjigu "pravni položaj poslanika" na primerima Francuske, Austrije, Nemačke i Jugoslavije. Nigde u Evropi se ne dešava ono što vi u ovom parlamentu radite, da reketirate narodne poslanike koji drugačije misle i drugačije govore. Pošto je za neke još možda rano, kasno su ustali, jer hoće da pročitaju i vide nešto drugačije od onoga što inače imaju prilike da gledaju i čitaju svakog dana u novinama i na televiziji, neka kupe današnje jutarnje novine, gde je intervju Vojislava Šešelja, mislim da ima mnogo zanimljivih stvari.

Poštovani poslanici, znam da bi ministar voleo da nema replike: dobro bi bilo kada bi mogla da se ukine rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Moram da ukažem na nekoliko činjenica.
Pročitaću vam član 22. Ustava ove zemlje, koji bi trebalo i dalje da predstavlja lex superior jer je najviši pravni akt, a pre toga ću da vam kažem da ne znam šta ste se vi i sa kim sve dogovorili. Ali, to nikoga od nas ne obavezuje da vam ne ukažemo na pogrešnost u vašim postupcima, na to da kršite Ustav, da kršite pravna akta, a nas u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke niko živi ne može da obaveže da vam mi na to ne ukažemo.
Da li je rekao ovaj ili onaj sindikat, u to ne verujem, ali nije ni važno, ukazujem vam da kršite Ustav, član 22. "Svako ima prava na za sve jednaku zaštitu svojih prava u postupku pred sudom, drugim državnim ili bilo kojim organom ili organizacijom. Svakome je zajemčeno pravo na žalbu ili druga pravna sredstva protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonom zasnovanom interesu". Pravo na rad je jedno od elementarnih prava zagarantovano Ustavom Republike Srbije.
Kažete da je odluka arbitraže konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog, a ranije je bio direktor protiv koga se mi borimo, koji uređuje disciplinski postupak. Nije direktor vodio disciplinski postupak. Disciplinska komisija je vodila disciplinski postupak. Na to ste imali prava vođenja upravnog spora, a sada nemate prava ništa da radite. Ako ćete sve to da negirate, ako ćete za sve da kažete da je moguće, da je dobro došlo samo sa vama, a da se uvodi arbitraža da neko nema prava da traži zaštitu svojih prava pred redovnim sudom, što mu je Ustavom zagarantovano pravo, onda ćete biti u pravu, ali ja u to ne verujem.

Pozivam ministra Milovanovića da prihvati ovaj predlog jer se ovim predlogom u stvari, čini mi se, jasnije i preciznije definiše uloga arbitraže koja bi na ovaj način ostala u zakonu, ali bi se dodali (brisanjem, razume se, stava 5, da ne bismo došli u koliziju sa Ustavom Republike Srbije) novi stavovi 5. i 6. u kojima se kaže: "Dok traje postupak pred arbitražom rokovi za pokretanje spora pred nadležnim sudom ne teku". Dakle, ne može se zabraniti i ne može se oduzeti pravo bilo kome da zahteva ostvarenje svojih prava pred nadležnim sudom. Stav 6: "Odluka o postignutom sporazumu pred arbitražom ima snagu sudskog poravnanja".
Dakle, mislim da je ovo nešto što je prihvatljivo za Vladu Republike Srbije - arbitraža vam ostaje, ali se ne oduzima pravo građaninu, zaposlenom, poslodavcu i bilo kome da zahteva zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom, u skladu sa ustavnim odredbama, najvišim pravnim odredbama, sa kojima moraju da budu usklađene sve ostale norme u ovoj zemlji. Pozivam vas da ovo prihvatite i ne vidim zbog čega Vlada ovako nešto ne bi prihvatila, osim ako zaista nema nameru da određena prava uskraćuje i da u potpunosti olakša svaku vrstu posla i svaku vrstu obaveze i ukloni svaku vrstu odgovornosti poslodavca u odnosu prema zaposlenom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podržaće ovaj amandman, a ne vidim zašto Vlada Republike Srbije ne bi prihvatila ovakvu izmenu u Zakonu, u svom predlogu, iz prostog razloga što se u okviru ukupnih prava i obaveza samo dodaje još i osiguranje u slučaju nezaposlenosti i ništa više. Time bismo ipak obezbedili nešto za one koji obavljaju privremene i povremene poslove, što bi bilo mnogo bolje i mnogo više nego što je predviđeno Predlogom zakona. Naravno, mi iz poslaničke grupe SRS smo imali ogroman broj amandmana, a svega nekoliko je prihvatio ministar Vlade Republike Srbije. Valjda više voli da prihvata neke druge amandmane.
Zamolio bih stručne službe i predsednika Narodne skupštine da nam ubuduće obezbedi tačan tekst amandmana, jer malopređašnji amandman, za koji je ministar tražio da se Skupština o njemu izjasni, tražio odobrenje narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, niko od nas nije imao i nismo znali za šta da glasamo, kako da se opredelimo. Ja znam da je to poslaničkoj većini svejedno, ljudima iz vlasti. Oni ionako nemaju pojma zašto glasaju, ni zašto ne glasaju, niti imaju zakon, pa će da glasaju onako kako im se kaže. Zato molim da takve papire dobijemo na vreme i da možemo da imamo tačno obaveštenje gde, kada i kako ćemo da glasamo. Mislim da Vlada Republike Srbije ne bi ništa izgubila ovim. Vlada Republike Srbije može samo da učini samo jedan dobar gest i da prihvati ovaj amandman.