Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8720">Aleksandar Vučić</a>

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je napisano u aktu predlagača jeste prepisana norma iz Ustava, dakle, najvišeg pravnog akta naše zemlje. Naravno, ne bi to predstavljalo neki problem ukoliko bi se u nekom zakonu pojavila neka parafrazirana,  dopunjena ili decidnije objašnjena norma koju sadrži leks superior naše zemlje. Ali je neverovatno da vi unosite ustavnu normu u jedan podzakonski pravni akt. (Galama u sali.)
Meni je žao što to vas ne interesuje. Neki bi mogli ipak nešto da čuju, pa bar da vide kako stoje pravni akti u hijerarhiji pravnih akata, koji ima suprematiju nad kojim itd. Neverovatno je da se na takav način potcenjuju i narodni poslanici, dakle, svi oni koji rade u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da vi iz Ustava uzmete i kompletno, od A do Š, prepišete celu normu u kojoj kažete ko ima pravo predlaganja zakona i pod kojim uslovima. Pa, to nam stoji u Ustavu, dobili smo i Ustav Republike Srbije. Dobili smo, umemo da čitamo. Sada se to unosi u podzakonski pravni akt i nema nikakvih dodatnih objašnjenja, nema nikakvih preciziranja, nema ni jedne jedine novine, nema ni jedne zapete, nema ni nove reči, nove rečenice, ničega. Nema ničega novog.
Prosto vas molim da učinite napor da shvatite da je ovo besmisleno. Ne znam kako su Administrativni i Zakonodavni odbor doneli ovakvo rešenje, ili su oni an blok odbijali amandmane SRS, ali ovo je zaista besmisleno, kao i ovo malo pre za javno i tajno glasanje. Jer na ovim mašinicama za glasanje piše - javno glasanje, a vi ste to proglasili tajnim glasanjem. Molim vas, malo samo da se logika uključi.
Ne znam šta je nasleđivano, a šta nije nasleđivano. Ali, gospodin Jovanović ili s vremena na vreme prespava, ili ne sluša ono što neko govori, ili ne razume ono što neko govori.
Ja sam sada govorio o prepisivanju jedne ustavne norme, što je bilo mnogo važnije.
Što se tiče tajnosti glasanja, dobro bi bilo da mi pokažete, kako ćete da izvedete u sali tajno glasanje na takav način. Dovoljno je da vidite samo kako i na koji način su okruženi jedni i drugi poslanici i to je apsolutno nemoguće izvesti.
Čudi me, a danas sam nekoliko puta tražio da neko izađe i da kaže jednu dobru normu koju ste predložili i da kaže, da li od ovoga što smo predložili nešto, nije tačno. Na kraju se to svede na to, možete da glasate i ovako i onako, zato što ćemo da zatamnimo ekrane, ali ovi ostali neće da vide ko je i kako pored njega glasao. Pa nemojte. Gde to ima? Žmurke da se igramo, da nam se stave marame na oči, pa da ne vidimo kako ljudi glasaju. To je predviđeno u uputstvima. Mora da je i sekretar Narodne skupštine učestvovao u pripremi takvog uputstva. Izgleda da mu je to posao.
Dame i gospodo narodni poslanici, izmena člana 137. koju ste predvideli vašim izmenama i dopunama u odluci koju predlažete na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavlja i onu treću, suštinsku, restriktivnu meru, uperenu protiv vitalnih interesa narodnih poslanika i protiv njihovih elementarnih prava u ovoj Narodnoj skupštini.
Molim vas za samo malo pažnje. Ako ja mogu da izdržim i da se koncentrišem na sve amandmane, Poslovnik i vaše akte, i drugi poslanici koji izlaze i rade, molim vas da i vi imate strpljenja, bar da to saslušate.
Znači, ovde se radi o restriktivnim merama pri pokušaju da se spreče poslanici da govore o pojedinim predloženim amandmanima. Dakle, ukoliko jedan (ovo govorim zbog šire javnosti, pretpostavljam da su poslanici to shvatili ili videli u predloženoj odluci), suština je u tome da samo onaj ko je podnosilac amandmana i predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe ima pravo da se izjasni o tom amandmanu. Po dosadašnjem, dakle, po i dalje važećem, po pozitivnom Poslovniku, takvo pravo su imali svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Postavlja se pitanje - zašto se ovo pravo uskraćuje narodnim poslanicima? Zašto, ukoliko bi bilo koji drugi poslanik imao neki pametan predlog ili imao neki predlog, nekakav amandman koji bi mogao da se dopuni, koji bi mogao da bude još bolji, a takva ideja nam je na pameti, zašto ne bismo mogli to da učinimo na toj sednici?
Ovde se radi o jednoj krutoj, rigidnoj politici, samo da se to završi što pre, jer predlagač je, podrazumeva se, najpametniji, najčešće je to, znate već po parlamentarizmu, Vlada kao izvršni organ, i onda se podrazumeva da tu nisu nikakve primedbe potrebne. Ako su potrebne, one moraju da budu načelno, ali se na samoj sednici ništa ne može izmeniti i niko drugi od narodnih poslanika ne može da utiče na preostale narodne poslanike, ni da prihvate, niti da odbiju takav amandman.
Time se značajno uskraćuju prava narodnih poslanika i čini mi se da ove restriktivne odredbe uopšte nisu potrebne. Ne razumem šta će se njima postići. Ako se misli da će se time skratiti sednica Narodne skupštine Republike Srbije, ona može da se skrati i drugačije. Ja ću vas podsetiti, nekada socijalisti (to je bilo 1995. ili 1996. godine, ispraviće me neki), i kada smo imali još preostalih 40 ili 50 amandmana, prekinu raspravu, izađe gospodin Cvetković ili neko drugi, da svoj predlog, prekine se rasprava i kaže - krenuli smo na glasanje.
Vi ne stignete da dođete do govornice, ne stignete da kažete ništa, ne stignete da se javite za reč, a zakon izglasan, i u načelu ili u pojedinostima. Možete to danas da uradite, možete to sa svakim zakonom da uradite. Jeste da je to protiv Poslovnika u širem smislu, protivzakonito, ali sve može. I mnogo je lakše to, nego na ovakav način derogirati poslanička prava, dovoditi ih u sve nezavidniju situaciju. Nemamo pravo odgovora na repliku, nema replike na repliku, nema više ni toga da možete da odgovorite, osim ako vas neko direktno ne pomene, a niko nikoga neće direktno pomenuti, osim časnih izuzetaka, koji žele da imaju političke protivnike, pa da im oni odgovore, ali to smo videli danas, da je to zaista redak slučaj.
Imamo ovaj problem sada, da nemamo pravo da govorimo ukoliko neko drugi podnese amandman, pa ma kako lepo i pametno o tom amandmanu mislili, i ma šta mislili, nešto loše, pa želeli da to promenimo, čini mi se da ove restriktivne odredbe nikome nisu potrebne i nadam se i verujem da će poslanička većina uvažiti bar neke od naših primedbi, za koje mislim da su zaista smislene. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, da znate o čemu se radi, pošto pretpostavljam da većina ne zna koji je član u pitanju i na šta se odnosi amandman. Naime, ovde se radi o pravu koje se daje predstavnicima Vlade da završe svaku raspravu u Narodnoj skupštini što smatramo prilično neprimerenim zato što Vlada ima podršku u Narodnoj skupštini, ima apsolutnu, ima kvalifikovanu većinu i njeni poslanici su u stanju da se bore sa poslanicima opozicije. Istovremeno, članovi Vlade imaju pravo da učestvuju u raspravi i u svakom trenutku da se jave za reč i da po Poslovniku dobiju reč od predsednika Narodne skupštine.
Smatramo da se ova novina uvodi samo zbog činjenice da će predstavnik vlasti davati završnu reč, da će on konačno objasniti građanima i narodu Srbije šta je to što bi trebalo da misle i šta je to što se tog dana usvojilo u Narodnoj skupštini, i da pokuša na izvestan način da diskvalifikuje sve ono što su govorili opozicioni poslanici.
Dakle, to je naša namera, pokušaj da zaštitimo ponos i dostojanstvo narodnih poslanika i čini mi se da je prilično opravdana. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji član po kojem se večeras javljamo, poslednji amandman, pa vas molim za malo strpljenja.
Mi smo predložili da se član 39. Predloga odluke koji ste nam dostavili menja i da se u glavi 14. doda novo poglavlje koje govori o odnosu Narodne skupštine i Vlade. Posle člana 203. da se doda novo poglavlje 203a, koje bi glasilo (Pročitaću ga, a onda ću ga ukratko obrazložiti. Radi se o uvođenju instituta interpelacija, o onome što smo više puta želeli da se uvede u naš Poslovnik. Čuli smo to i od nekih predstavnika vlasti da to žele, pa bi bilo dobro da to prihvate.):
"Najmanje 20 narodnih poslanika mogu da podnesu interpelaciju za pretres pitanja u vezi sa radom Vlade". Ako bi se, eventualno, prihvatio predlog gospodina Pala Šandora - da bude 60-70 ili 80 narodnih poslanika, posebno bi se za ovaj saziv izvrgla ruglu namera srpskih radikala zbog toga što bi u tom slučaju interpelaciju mogla da pokreće samo vladajuća većina, a ni jedna od opozicionih političkih stranaka.
"Interpelacija se podnosi u pisanom obliku. Mora da sadrži jasno formulisano i obrazloženo pitanje koje treba da se razmotri, kao i predlog kako će se obaviti pretres". Ovo se umnogome razlikuje od izveštaja o radu Vlade. Mnogi su govorili da je to slično. Ovo je drastično različito i formalno i materijalno-pravno nema nikakve sličnosti sa izveštajem o radu Vlade.
"Potpisnici interpelacije posebno navode ovlašćenog predstavnika. Ako to ne učine, smatraće se da je ovlašćeni predstavnik prvi potpisani narodni poslanik". To je nešto što smo već imali u praksi i u delovanju Narodne skupštine Republike Srbije u prethodnom periodu.
"Vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Narodne skupštine svoj stav najkasnije u roku od 10 dana od prijema interpelacije". Smatramo da je to razuman i prihvatljiv rok, da je to normalno vreme u kojem Vlada može da pruži odgovor.
"Predsednik Narodne skupštine odmah po prijemu dostavlja stav Vlade narodnim poslanicima". Razradili smo ceo mehanizam interpelacije, način na koji bi trebalo da funkcioniše i da se čitav mehanizam sprovede u delo. "Interpelacija se stavlja na dnevni red sednice Narodne skupštine, koja se mora održati u roku od 15 dana od dana dobijanja stava Vlade povodom interpelacije".
"Ako Vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u predviđenom roku, interpelacija se stavlja na red prve naredne sednice Narodne skupštine u redovnom zasedanju po isteku tog roka".
Zbog čega je pitanje interpelacije ovoliko važno? Govorim nešto što nije u samom aktu. Suština je u tome da mi smatramo da u ovo vreme - kada postoji ogroman broj veoma značajnih pitanja, ključnih pitanja za opstanak naše države, za opstanak naše nacije, pitanja bezbednosti i sugurnosti naših ljudi na jugu Srbije, ali i terotirijalna pitanja na jugu Srbije, naročito u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, svim problemima na Kosovu i Metohiji, o sve većim nedaćama naših naroda na severu Srbije ili Vojvodine, kako to neki vole da kažu, dakle o svim tim pitanjima, a da ne govorim o ključnim ekonomskim i socijalnim pitanjima, o svim nedaćama sa kojima se danas suočavamo - mogućno je da ova skupština na najbolji način funkcioniše preko instituta interpelacije.
Već 10 godina postoji neka vrsta opšteg prećutnog konsenzusa između različitih političkih struktura i različitih političkih stranaka, da bi institut interpelacije trebalo uvesti u naš poslovnik, pre svega kada se radi o odnosu Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.
Mi smo, naravno, naveli još niz tehničkih činjenica koje moraju biti uzete u obzir i koje se moraju poštovati ako želimo.....
Brzo ću završiti. Dakle, to mora biti uzeto u obzir jer bez toga interpelaciju ne bi bilo moguće sprovesti.
Smatram da je važno da vam pročitam još jedan stav. Ako je od strane predlagača predložena saglasnost o prelasku na narednu tačku dnevnog reda, bez usvajanja zaključaka, a predstavnik Vlade pristane na to, to je nešto što bi bilo veoma značajno, posebno u uslovima u kojima radimo.
Ono što je, takođe, značajno da bi se izbegla mogućnost - kako vi kažete - opstrukcije ili težeg vida opstrukcije Narodne skupštine, što je takođe predloženo u tekstu interpelacije, to je da se interpelacija povodom istog pitanja ne može ponovo podneti tokom istog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Čini mi se da su na taj način i Vlada i Skupština dovoljno zaštićene od eventualne zloupotrebe. Siguran sam da u Narodnoj skupštini sede odgovorni poslanici koji to nikada ne bi učinili, ni u kom slučaju.
Ukoliko predlagač odluke zaista želi da Vladu učini odgovornom i nezavisnom od stavova Narodne skupštine Republike Srbije, što na žalost u dosadašnjoj raspravi prema odbijanju amandmana koje su predložili poslanici Srpske radikalne stranke nije bio slučaj, jer smo videli da se želi po svaku cenu da predstavnici Vlade i počinju i završavaju rasprave, da oni daju konačni sud, da oni budu ti koji će diskvalifikovati opozicione poslanike, kao što smo imali prilike da vidimo jednom prilikom kad je bio prekršen Poslovnik, mislim baš na prethodnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, mislim da je ovo najbolji način, nema boljeg načina u pravnoj teoriji i pravno-političkoj praksi ....
(Žagor.)
Završavam za 30 sekundi. Mislio sam da ćete želeti da čujete nešto, pošto vidim da ne radite ništa ceo dan. Jesam umoran, ali ja jesam nešto radio, a vi nemate od čega da budete umorni. Bez obzira na to, vičete i dobacujete s mesta toliko nepristojno da nema nikakvog smisla. Ako mislite da ćete me time ućutkati, nećete. Na vašu sreću, da biste mogli, i pored ovolikog nerada da mirno odete kućama, ja ću upravo završiti i reći da je to najbolji način na koji narodni poslanici utiču na rad Vlade. Ne postoji drugi, ne postoji bolji način u pravno-političkoj praksi, u uporednoj pravno-političkoj praksi. Čini mi se da ako odbijete i ovaj amandan i ovo što smo predložili, a mislim da je postojalo neko načelno saglasje između različitih poslaničkih grupa, svima će biti jasno, da smo, nažalost, bili u pravu kad smo na početku današnje rasprave konstatovali da je jedini cilj usvajanja novog poslovnika da se što žešćim i što restriktivnijim merama smanji i uskrati mogućnost opozicionim poslanicima da deluju u Skupštini.
Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da kažem da očekujem da predsednik Narodne skupštine neće vređati opozicione poslanike, niti ih potcenjivati na najgori mogući način, sve navodno kroz fine dosetke i dobacivanje, pokušavajući da se pokaže kao neko ko je mnogo pametniji od svih ostalih, kao neka vrsta pontifeks maksimusa u Skupštini, što zaista nije.
I, molim vas, da me ne prekidate pre sedmog minuta, jer ni prethodnog govornika niste prekinuli sve dok nije duboko zašao u sedmi minut. Naime, ovde su mnogi govorili o nezavisnom sudstvu, o onome što bi trebalo da se događa u Srbiji u narednom periodu, a pošto sam čuo da neki nisu čuli, neki su rekli dr Šešelju da laže kada je govorio o slučaju RTS-a i Dragoljubu Milanoviću, ukazaću im na neke činjenice povodom toga.
Naime, danas je moja majka pozvana da svedoči, odnosno da iskaz ne bi li valjda nešto rekla protiv Dragoljuba Milanovića zato što je te noći bila dežurni novinar, da znate. Vaši organi su je pozvali. Ona će, naravno, reći ono što zna, pretpostavljam, i kako se to dogodilo, šta se dogodilo. Ali će, naravno, reći da je to uradio Havijer Solana, a ne Dragoljub Milanović.
Havijer Solana, koji je pravosnažnom sudskom presudom (deo poslanika aplaudira) osuđen u našoj zemlji, svidelo se to vama ili ne, pravosnažnom sudskom presudom osuđen na najtežu kaznu zatvora. Jel( tako, gospodine Batiću? Na 15 godina, osim 20 godina, koja je čista zamena za smrtnu kaznu.
Dakle, najtežom mogućom kaznom osuđen, a navodno legalisti i velike demokrate ga primaju kao predsednici država u našoj zemlji i dalje govore, to je legalizam, to je demokratija.....
A to je zločin protiv našeg naroda. Nemojte da me molite gospodine predsedniče, jer je to apsolutno nekorektno ponašanje, zato što niste opomenuli ni jednog trenutka prethodnog govornika, koga možda niste ni slušali. Meni je njegov govor bio veoma zanimljiv, koji ni jednog trenutka nije govorio o onome što se danas nalazi na dnevnom redu.
A ja govorim o onome što je veoma blisko vezano, što je gotovo direktno skopčano sa današnjim dnevnom redom. Da vam kažem nešto - Dragoljuba Milanovića je uhapsila vaša hajka i ništa drugo. Zato što ste po novinama svaki dan ponavljali "neki moraju da budu uhapšeni". Više niko živi od vas ne zna zašto je uhapšen.
A, ono što mene brine kao čoveka to je što se smejete na to kada je neko uhapšen. To što je vama drago što neko pati, što je neko na mukama, što uživate u tome (žagor). Možete da dobacujete koliko hoćete. Može da vam smeta to koliko hoćete, ali bi bilo dobro da osetite jedan jedini dan kako to izgleda kada vas neko bez prava na odgovor optužuje lažno, kada izmišlja svakojake gluposti po svim mogućim novinama, po svim mogućim televizijskim stanicama, a nije u stanju ništa drugo da kaže.
Kažite nam na kraju, zbog čega je to nezavisno pravosuđe odnosno Republički javni tužilac zahtevao pritvor za bivšeg direktora državne televizije. Zbog čega? Da li zbog toga što su ga neki banditi linčovali? Da li zbog toga?
Imate video snimke, da li su ti kriminalci uhapšeni?
Nemojte da me opominjete, bolje opominjite vašeg predsednika koji prima ratnog zločinca Havijera Solanu, a hapsi ljude koji nisu ni krivi ni dužni (jedan broj poslanika aplaudira). Bolje njega da opomente.....
Kažem vam, bolje je da opomenete svog predsednika, on ga je primio, a zato je uhapsio Dragoljuba Milanovića, a ne zna ni zašto ga je uhapsio.
Hoću da vam ukažem na sledeću činjenicu - da ćete morati da imate u vidu da se ne može na takav način hapsiti, da se ne može na takav način obračunavati sa političkim protivnicima. Nemojte da zaboravite da sutra vi možete biti sa druge strane i da sa te druge strane možete isto tako da budete uhapšeni, a ne vidim mnogo ovde onih koji su bili na takav način uhapšeni.
Rekao sam vam već ovde, dva puta je protiv mene u Miloševićevo vreme pokretan postupak, a ja pitam Ivkovića ovde - zna li zbog čega? Zna li šta su izmišljali, kako su izmišljali, pa su obustavili postupak, ne znam ni ja kakvo su obrazloženje našli. Ne znaju zašto. Nemojte da se to vama dešava.
Svašta ste činili. Vodile su vaše pravosuđe novine, televizije, koje su u stanju da napišu šta hoće, da izmisle šta hoće, da kažu šta hoće i posle toga ti ljudi moraju da idu u zatvor. Nemojte da zaboravite da je veći greh i veća nesreća za jedan narod i jednu državu da jedan čovek nevin provede dan u zatvoru, nego da 99 ili 100 krivih ne provedu u zatvoru.
Upozorio sam vas gospodine predsedniče (negodovanje), da pokušate da budete malo korektniji, ali ovi zakoni džungle koji vladaju u delu poslaničke većine, odnosno kod predstavnika DOS-a, koji su izgleda naučili da mogu da viču, da mogu da halabuču, da mogu da rade šta hoće, računajući da će da uplaše opozicione poslanike, računajući da će oni da se sklone sa govornice, da ih upristojite. To bi bilo mnogo pametnije i mnogo važnije.
Čini mi se da biste time doprineli jednoj drugačijoj parlamentarnoj praksi. I, još nešto....
Gospodine Maršićanin, niste ni vi ovde da mene opominjete, a ja ću vama svaki put da ukažem kada vi kršite Poslovnik i kada se ponašate nekorektno, a upozoriću vas na to da vas je vaš potpredsednik iz Građanskog saveza Srbije upozoravala čak da ste se uspavali i da niste videli koliko je gospodin Marković prekoračio vreme.
Tako da vas molim, još jednu rečenicu i završiću, imajte u vidu da imate jednak tretman prema svim poslanicima.
Onaj ko je zahtevao pritvor za Dragoljuba Milanovića je izvesni Andrija Milutinović, koji je danas, vidimo u materijalima, podneo ostavku. Tog čoveka poznajem. Bio je jedna julovska moralna nula. A, danas je dosovski dželat i još veća nula. Ako može da se kaže da od nule može da postoji gora nula, e takvi su vam danas i takvi nažalost misle da vladaju i da će da ostanu da vladaju i ubuduće. Hvala.
Dame i gospodo, moram da ukažem na  nekoliko činjenica. Ministar Batić je pomenuo u svom izlaganju da Vrhovni sud Srbije nema čak ni svoju zgradu. Nema je, zato što je srušena. Srušili su je oni koje primate sa najvećim državnim počastima. Oni su je srušili, a to je Nemanjina broj 9. Vlada je kupila tu zgradu, Vrhovni sud je tu trebalo da bude smešten, ali nije mogao da bude smešten, pošto je veliki demokrata, kako ga danas nazivate i primate ga svi od reda, Havijer Solana naredio da se ta zgrada sruši. (Aplauz radikala.)
Što se tiče onoga o čemu sam govorio, nisam rekao da je gospodin Batić nijednog trenutka bio direktno umešan, već sam pratio i to pre nego što sam išao na put, pratio sam program državne televizije. Na državnoj televiziji sam video intervju gospodina Milutinovića, u kome je on govorio o nekom svom pomoćniku, zameniku i o tome kako će biti određen pritvor Dragoljubu Milanoviću. Ja sam to video u državnim medijima. Niko mi drugi nije pružio nikakvu informaciju, da ne bi došlo do zabune u javnosti ili da bi neko to na pogrešan način protumačio. Samo želim da kažem da je ovo što je rekao gospodin Batić u kontradikciji sa onim što su govorili predstavnici DOS-a, pre nego što se gospodin Batić pojavio u ovoj sali. Pre svega gospodin Budišin i gospodin Šabić.
Oni su, pravdajući hapšenje Dragoljuba Milanovića, doduše bez argumentacije, rekli da se to ostavi nadležnim, sudskim i državnim organima, da će to biti potpuno dostupno javnosti, da će svi biti upoznati sa činjenicama, uz gromoglasno odobravanje skupštinske većine. Valjda su naročito radosni što je neko iza rešetaka, a to im se posebno dopada, posebno im se sviđa. Gospodin Batić kaže, da niko od državnih organa sa tim nema nikakve veze. Dobro bi bilo da dobijemo informaciju, pošto smo dobili preko medija informaciju da je pušten izvesni čovek, koji je priznao da je počinio krivično delo i kriminalne radnje - Bogoljub Arsenijević - Maki, koji je otvoreno rekao da se spremao i da je želeo da uništi zgradu Savezne skupštine. Puštena je albanska teroristkinja Fjora Brovina iz zatvora, i to je uradio predsednik SRJ, ali niko u javnosti ne zna zbog čega je tačno uhapšen Dragoljub Milanović. Dobro bi bilo da nam to kažete.
Ja ću vam reći zašto sam zainteresovan. Ćutao sam sve vreme, bio sam, a nikoga od vas nisam video kada se ta strašna tragedija dogodila i nisam video čak ni na komemorativnim skupovima, na ispraćaju ljudi koji su poginuli. Ja sam tamo bio kao čovek, a ne kao ministar i vi me niste mogli ni videti. To vam sada govorim prvi put. To je bilo kada su ti ljudi već poginuli, da to imate u vidu. Nikada mi nije palo napamet ni u tom trenutku, iako smo imali mnoge sukobe sa predstavnicima SPS-a.
Znate, gospodin Ivković je bio u Vladi Srbije. Jesam li vam nekada, gospodine Ivkoviću, rekao da ste to Vi organizovali ili da je bilo ko drugi naručio to u državnoj televiziji? Da je neko drugi to znao? Treba biti ne veliki, ali treba biti samo normalan, pa shvatiti šta se tu zaista dogodilo. Dželati su postali naši dobri prijatelji. Karla Del Ponte će da nam kaže ko je gađao zgradu državne televizije i Havijer Solana će da nam kaže ko je odgovoran za ubistvo, a on naredio napad na Srbiju i SRJ. One za koje ne postoje nikakvi dokazi, nikakvi...