Završavam, gospodine predsedniče. Za one za koje ne postoje nikakvi argumenti, osim tone hartije potrošene u štampi, hiljade minuta raznih priča, trudio sam se da pronađem neki argument, da čujem neku činjenicu. Nisam je čuo danas, nisam je pročitao ni u jednoj novini, ni u jednoj jedinoj, ni jednu jedinu reč, ni jednog jedinog argumenta. Neka izađe neko, neka kaže, ja vam kažem uhapšen je čovek, da niko ne zna zašto je uhapšen. Leži u zatvoru, u pritvoru, ne zna se zašto leži u pritvoru. Ja se sekiram zato što je u pitanju čovek i nije važno što to nije moj partijski kolega.

Molim Vas da imate u vidu da ne budete tako radosni, i kada budete izgubili vlast, a nadam se ne linčom i da neće vas nikakvi kriminalci i banditi, njih dvadeset, tući na ulici nigde, kao što su neke tukli... (Glas iz sale: "Neka nas tuku, ako zaslužimo".)
Niko to, uvažena gospođo iz ženske političke mreže, nije zaslužio. Ja nisam znao da se ta ženska politička mreža zalaže za linč. Niko to nije zaslužio. Nije to zaslužio Dragoljub Milanović, a niste ni vi koji ste mnogo gori od Dragoljuba Milanovića. Nikada vas niko neće linčovati, a uvek ću se truditi da vam se to ne desi. Ja vas samo upozoravam da gledate i da imate u vidu, da će doći do promene vlasti. Ja se nadam brzo, a vi se nadate sporo, ali će sigurno doći. Kada dođe, sve ćemo učiniti da vam se ne dešava ovo što se danas dešava svima, koji drugačije politički misle od vas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušavši ekspoze mandatara za sastav Vlade, u jednom trenutku smo svi, čini mi se, pomislili kao i David Štrbac šta nam se sve od miline može zbiti, između ostalog i da ne možemo da dišemo, takav spisak lepih želja, bez stvarnog i realnog programa, bez rešenja, bez načina na koji će se zemlja izvući iz krize, bez konkretnih pitanja, koja moraju da se reše, osim hapšenja, ovde nismo ni čuli. Nismo čuli ni činjenicu da u Srbiji mali broj fabrika, od 5. oktobra  još mnogo manji broj fabrika radi, funkcioniše. Mislim da su to 25 fabrika, koje su prestale sa proizvodnjom od 5. oktobra. Na koji način će one pokrenuti proizvodnju, na koji način će građani Srbije moći da prežive, na koji način će moći da žive bolje, kako je mandatar obećao?

U svom ekspozeu mandatar je pomešao ingerencije savezne i republičke vlasti, kao da nije čitao naše ustave kao najviša pravna akta naše zemlje.

Kao jedna od prvih tema, o kojoj je govorio, bila je odnos između Republike Srbije i Republike Crne Gore i šta ćemo mi to nuditi Crnoj Gori, kakav je to naš predlog za opstanak zajedničke države i na koji način mi to želimo da rešimo. Plašim se da je time mandatar Đinđić ukazao na činjenicu da će se ići ka stvaranju saveza država ili ka potpunom otcepljenju Crne Gore od SR Jugoslavije. Ta tema nema apsolutno nikakve veze sa republičkim parlamentom i sa republičkom Vladom. Možda će imati neke veze, trenutno nema. Ali, ako će imati, onda možemo odmah da raspustimo i saveznu vladu i saveznog predsednika da otpustimo i sve savezne državne organe i savezne državne službe.

Dalje, gospodin Đinđić kaže da je izborni program DOS osnov političkog, ekonomskog i socijalnog programa nove Vlade Republike Srbije. Postavlja se pitanje čiji je to program, koji je to program DOS-a? Da li onaj, koji su objavili u predizbornoj kampanji, u kome se osim načelnih rešenja ne govori ništa konkretno, pa opet niste sigurni šta je program DOS-a, jer kada budemo govorili o pojedinim predstavnicima predložene Vlade Republike Srbije, uverićete se da su njihova programska opredeljenja potpuno različita ili suprotna.

Gospodin Đinđić kaže da on želi da se stvori saradnja između Srbije i Kosova. Pa valjda u programu DOS-a i u svemu onome što su govorili pred ove izbore bilo je reči o tome da je Kosovo sastavni deo Srbije, a ne da Kosovo sarađuje sa Srbijom. To je nešto što nas je prilično iznenadilo, gotovo da ne možemo da razumemo takav politički stav. DOS je to obećao, kao i sve druge političke organizacije. Ne mislite valjda da su građani Srbije tako brzo zaboravili koja su im obećanja bila.

Govore o problemima na jugu Srbije, inače govoreno je samo o nasleđenim problemima, o svemu što je bilo loše ranije. Pitam se da li gospodin Đinđić u tih deset godina računa i Vladu demokratsko - socijalističku, kada je njegova stranka bila na vlasti 1992. godine ili računa, ima negde oko 40 godina vlasti ukupno njegovih članova Vlade, koji su bili na vlasti, pre svega sa Socijalističkom partijom Srbije, ali i u Savezu komunista Jugoslavije i tako dalje. Valjda i njih računa, kada govori o onima zbog kojih su nasledili ovako loše i ovako teško stanje. Ali, ne samo da od njih nisu nasledili, već ni od koga nije nasledio teško stanje na jugu Srbije. Za to je odgovorna DOS-ova vlast, jer je ta teritorija okupirana u novembru mesecu prošle godine. DOS je obećao da će odmah posle izbora, čak neki iz Grupe 17 da će to biti 25. decembra, da će se rešiti pitanje suvereniteta Srbije na tom delu naše teritorije i da neće biti nikakvih problema, da će to demokratska Srbija da reši u dogovoru sa takozvanom Međunarodnom zajednicom, da će sve ići u srpskom interesu, a na uštrb onih koji se suprotstavljaju novoj demokratskoj Srbiji. Kao što vidimo, od toga ništa.

Demokratska Srbija se dokazuje i pokazuje pretnjama, hapšenjima. Nova demokratska Srbija se dokazuje mašinkama, koje je juče uperila u neke ljude, mislim iz Socijalističke partije Srbije, to sam video na državnoj televiziji. Ranije su, kada neko izvuče pendrek, pa su sve novine to objavljivale, nešto ne vidim da su se pretrgli da objasne koje su to jedinice uperile puške. Nisu to automatske puške, ja nisam nikada video one puške, koje su oni juče uperili na narod. Odmah su to uradili, ali su zato brže - bolje predali još neki punkt Albancima na jugu Srbije. To je nešto što je nedozvoljivo i to je nešto za šta ne može da bude odgovoran bilo ko drugi osim DOS-a, koji je to sproveo, odnosno dozvolio i sa tim se pomirio. I sada nam još Karl Bilt preti mirovnom konferencijom, nekim novim Dejtonom, kao da će to otprilike biti srpska budućnost ili je to rešenje naših nacionalnih problema.

Ima nešto zbog čega sam prilično siguran da se to neće ostvariti. To je dosadašnja praksa posle 5. oktobra pokazala. Mi smo u Srbiji imali najnedemokratskije izbore od 1990. godine pa naovamo (smeh u sali), imali smo najprljaviju kampanju. ... Ovim nevaspitanim poslanicima iz DOS-a, koji se smeju, a koji ništa ne znaju, to mogu da potvrdim, zato što sam učestvovao gotovo u svim kampanjama i mnogo češće kao opozicioni poslanik, samo jedanput kao neko ko je pripadao vlasti. Mnogo češće sam bio i na Miloševićevim sudovima, ne znam zbog čega, nego što su oni i sanjali da mogu da kažu i izgovore rečenice protiv njega (aplauz). Tek toliko da bi se, gospodine predsedniče, prizvali pristojnosti, ničemu drugom.

Što se tiče ovoga o čemu sam počeo da govorim, tiče se demokratije o kojoj se stalno govori. Ta demokratija nam je donela najprljaviju kampanju protiv političkih protivnika na izborima u decembru mesecu. Nikada tako podla, prljava i perfidna kampanja protiv političkih protivnika u Srbiji nije vođena. I nikada je niko tako nije vodio. Možda socijalisti 1993. godine, ali pošto je to bilo relativno davno, čini mi se da je ova vaša u decembru mesecu nadmašila (pojedini poslanici dobacuju sa mesta).

Molio bih, gospodine predsedniče, da uputite opomenu nepristojnim poslanicima koji dobacuju. Što se tiče nas, i kada gubimo, odmah priznamo da gubimo. I kada pobeđujemo, odmah kažemo da pobeđujemo. Ali i kada pobeđujemo, ne uzimamo ni puške, ni bagere i nikoga ne rušimo i ništa ne spaljujemo, nego izađemo na konferenciju za novinare i saopštimo rezultate (aplauz). To je razlika između vas i nas.

Plašim se ovog stalnog pominjanja demokratije. Sva demokratija pretvorila nam se: ovaj će biti uhapšen danas, ovaj prekosutra, ovaj za četiri dana, ovaj za deset dana, ovaj za 50 dana.

Neka budu svi pohapšeni, možete da pohapsite sve u Parlamentu, šta će vam opozicija. Tako je vladao Tito i Kim Il Sung. Oni su, otprilike, sve medije držali pod svojom kontrolom i kompletnu javnost držali pod svojom kontrolom, kao što to vi danas činite. I, nije nikakav problem. Mi smo to preživljavali. Bar nas radikale nemojte time da plašite. Možete, možda, ovde socijaliste. Mi smo skoro svi bili u zatvoru. Ja nisam bio u zatvoru, ali, znate, nekako se tužno osećam - svi moji bili, a ja nikako i ne bi bilo loše da to probam.

Što se tiče vaše demokratije čini mi se da to postaje već prilično smešno svima. Ranije smo mi govorili, a ja ću to sada da ponovim. Znate, to je kao malo dete kada nacrta slona ili konja, pa da bi reklo svojim roditeljima da je to slon ili konj, on mora da napiše da je to slon ili konj. Tako i vi stalno govorite o demokratiji, o demokratskoj transparentnosti.

Sada ću vam reći kako izgleda ta demokratija i kako izgleda činjenica da niko ne poziva medije. Zato mi je bila potrebna ova fascikla da je donesem, gde kaže ovako: "Ovo se nije dogodilo još od 1980. godine." Možda od 1979., jer Tito je bio mnogo bolestan pa nije mogao direktno da upravlja iz bolnice. Pročitaću vam saopštenje DOS-a, piše, Tanjug je ovo prosledio (13. januar - Beograd), to je posle 5. oktobra, to je nedavno bilo, čini mi se. Kaže: "DOS je danas oštro protestovao..."

(Predsednik: Pazite na vreme.)

Rekli ste da ne ograničavate vreme.

Rečeno je: "Da je DOS oštro protestovao zbog načina organizovanja i kriterijuma u izboru gostiju u jučerašnjoj emisiji "Kompromis" - Televizija Studio B, napominjući da je gost emisije govorio isključivo laži i tako na najgrublji način povredio princip otvorenosti medija".
Da ne bih dalje gubio vreme, taj čovek je suspendovan i više ne radi. To je vaša demokratija.
Što se tiče poziva i nepoziva, mi smo pred izbornu tišinu dobili pismo od direktora Radio televizije Srbije, u kome nam je ponudio da učestvujemo u podeli termina i da saopštimo političke stavove radikala, kao i sve ostale političke stranke, ali je trebalo da platimo određeni novčani iznos. Onoliko stranaka koliko bi uplatilo, delilo bi taj termin od dva sata. Ispostavilo se da je samo Srpska radikalna stranka uplatila. Međutim, Srpska radikalna stranka nije mogla da dobije taj termin, jer je DOS intervenisao. Oduzet je termin, iako plaćen, dat je Nebojši Čoviću, samo da bi blatio Srpsku radikalnu stranku i nikoga drugog. To je vaša demokratija, to je vaša demokratska transparentnost.
Što se tiče ministara, moram samo da nekoliko stvari kažem. (U sali graja.)
Što ste toliko nervozni, šta vas to toliko plaši, što se toliko sekirate zbog nekoliko rečenica koje ću da izgovorim.

Što se tiče ovih eksperata, neću komentarisati potpredsednike Vlade. To su ljudi koji su učestvovali na izborima i oni su predstavnici svojih stranaka i oni su zauzeli svoje mesto, kao što su i očekivali.
Što se tiče eksperata, a plašim se da mnogi od njih nisu eksperti. Za šta je to ekspert, gospodine Đinđiću, Gašo Knežević? Za izbacivanje ljudi sa fakulteta? Ja sam studirao Pravni fakultet u Beogradu i Gašo Knežević je bio poznat kao jedan od najnestručnijih vanrednih profesora. Pročitaću vam rečenicu šta su o njemu rekli njegove kolege, redovni profesori Pravnog fakulteta u Beogradu. Oni su rekli sledeću stvar o gospodinu Gaši Kneževiću: "Iz svega što je izloženo proizilazi da je dr Gašo Knežević, nikakvim nastavničkim radom u zvanju docenta i u zvanju vanrednog profesora, dokazao niz nedostataka koje bi trebalo imati u vidu prilikom izbora i reizbora u zvanje redovnog profesora". To su rekli profesor dr Predrag Šulejić i prof dr Božidar Pavićević. Jel( je to ekspert? Toliko samo o ekspertskoj Vladi.
Da li u ovoj vladi ima supruga pojedinih telohranitelja? Čime je ova vlada zaslužila da se pojavi Branislav Lečić? Svojim znanjem, time što naziva primitivnim ljudima i neznalicama ljude koji misle drugačije od njega?

Evo, gospodine predsedniče, završavam.
Želeo bih samo mandataru Đinđiću da ukažem na jednu činjenicu, gde je danas govorio ponovo, kao u svoje vreme dobrih odnosa Demokratske stranke i Socijalističke partije iz 1994. godine, kada je donet Zakon o revalorizaciji. Podsetiću na to. To je bio jedan protivustavan zakon. To ponovo govori o nekoliko zakona sa retroaktivnim dejstvom. Podsetiću ga da je to elementarno kršenje načela pravne sigurnosti, principa pravne sigurnosti i čini mi se Ustava, osim u pojedinim slučajevima kada to nalaže javni interes. Ali, to se mora veoma, veoma usko tumačiti.
Još bih rekao, ako mi dozvolite... (u sali žagor).
Ja računam, vi kada više ne možete da trpite, dovešćete bagere i dođite sa puškama pa nas pobijte sve i rešite sve probleme. To vam vaša demokratska transparentnost, čini mi se, u svakom slučaju nalaže.

Dakle, rekao bih još jednu rečenicu koja se tiče poštenja. Koliko smo se toga naslušali u poslednje vreme. Pa, kod vas ima toliko bogatih ljudi, pa da cela ova strana može da sanja da skupi toliko, koliko jedan ili dvojica od vas imaju. I, to stalno ponavljanje, znate već onu narodnu, "ko o čemu..." one o poštenju. Ja vas molim da prvo povedete računa o svojim stvarima, o onome šta ste činili i kako ste činili, pa onda drugima delite lekciju. Bilo bi dobro da se ponašate mnogo odgovornije, da razmišljate kako će država funkcionisati u narednom periodu, kako će fabrike moći da rade, šta će moći da rade, a ne novinare da pretvorite u sudije, ministre u javne tužioce, sve ostalo u istražne organe i to je cela država i to je cela državna politika.
Srpska radikalna stranka neće pružiti podršku ovoj vladi. Ponašaćemo se kao opoziciona politička stranka i uvereni smo da će se građani Srbije vrlo brzo uveriti u istinitost tvrdnji srpskih radikala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je pomenuo gospodin Radovanović moram da kažem da govoreći o medijima nisam pohvalio "Politiku" i  nisam rekao ništa dobro za "Politiku" u prethodnom periodu, jer "Politika" u ranijem periodu je ista kao i danas. Nikakve razlike tu nema.
Teško da mogu za ovo dugo vreme koliko čitam "Politiku", još pre punoletstva, da primetim bilo kakvu razliku u pisanju "Politike". Uvek je bila ista. Uvek je bila režimska. Doduše i kada je režimska donedavno je bila pre svega julovska i donekle socijalistička, a sada je dosovska, možda malo više Đinđićeva nego Koštunicina. Neki drugi listovi obrnuto, ali ništa u suštini to ne menja.
Nešto drugo, što se tiče medijske situacije, jeste tačno i na to bismo morali da ukažemo. Prilika je za ljude koji to žele da shvate ili da vide opasnost sa kojom će se Srbija suočavati narednih meseci, a to je činjenica da ne postoje nikakvi alternativni mediji, nikakva mogućnost da neko vodi drugačiju politiku od one za koju se zalaže DOS, niti imate mogućnost da pružite odgovor o onome što jesu tvrdnje DOS-a, a ne samo tvrdnje već počesto i falsifikati, laži, intrige itd.
Gospodine predsedniče, pošto nisam bio tu kada ste razgovarali sa gospodinom Šešeljem i Nikolićem, žao mi je ako ste razumeli da sam rekao da sam šef poslaničke grupe. To nisam rekao ni sa ove govornice, ni Vama. Rekao sam da su oni otišli na konferenciju za novinare. Prvi sam se prijavio da govorim i mislim da je to bio dovoljan razlog da govorim. Ne vidim u čemu bi bio problem, jer i da sam govorio duže nego uobičajeno, a govorio bih dva puta da sam istupao kao šef poslaničke grupe, pa bih vas molio da to imate u vidu.
Takođe bih ukazao na činjenicu da ste odmah posle mog govora primetili da su poslanici DOS-a nervozni zbog produženja vremena koje sam koristio, pa bih rekao da su nervozni pre svega zbog svoje nepristojnosti ili onoga što je gospodin Đinđić nazvao demokratska transparentnost. To je ta demokratska transparentnost. Svako ko misli drugačije, svako ko želi da izgovori nešto drugačije, znači demokratski transparentno, pa će u prvom slučaju da dobacuju i dovikuju, a kasnije će da se služe i koriste bagerima, puškama ili šta već zatreba da bi potvrdili tu svoju demokratsku transparentnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Narodnoj skupštini Republike Srbije događaju se neverovatne stvari, nešto što i pored svega što se događa u Srbiji i SR Jugoslaviji ipak nismo očekivali.
Najpre, trebalo je da obavestite, ako ne javnost, gospodine Tomiću, ono sve poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da Nova Radio Televizija Srbije, zato što su staru spalili i srušili, ne prenosi direktno tok ove sednice iz nama neobjašnjivih razloga. Valjda zato što će se čuti i neki glas protiv revolucionarnih komiteta, protiv otimačine, protiv pljačke, protiv kršenja i rušenja Ustava i zakona. Valjda zbog toga im ne pada na pamet da uključe kamere, iako ih vidim ovde da snimaju, ne bi li valjda mogli da iskoriste samo ono što im odgovara, samo ono što im je potrebno u kasnijem montiranju.
Dalje, gospodine Tomiću, uradili ste nešto što je neprihvatljivo, ne samo za poslanike Srpske radikalne stranke, već čini mi se za celokupnu javnost Republike Srbije i to građanima moramo sa ovog mesta, sa skupštinske govornice da objasnimo o čemu se radi.
Naime, mi smo počeli sa radom na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja, završili smo sa dve tačke dnevnog reda i onda umesto da nastavimo Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja, vi je prekidate i zahvaljujući nekim dogovorima, koje ste postigli sa revolucionarnim komitetima, oduzimate pravo poslanicima da se izjasne o onim tačkama, koje je ova Narodna skupština prihvatila da budu na dnevnom redu i da utvrđujete potpuno drugačiji i potpuno novi dnevni red.
Ja ću objasniti zašto se to dešava, ne zbog vas, već ako ima ikoga u Srbiji, koji u ovom jednoumlju, nametnutom revolucionarnim komitetima, nametnutom na silu, da vam to kažem, pošto su ulazili u sve institucije, u sve državne organizacije, u sve medije puškama, pištoljima, bombama, preteći svima, pa možda će se neko naći ko će i ovo da objasni.
Niste prihvatili da se nastavi Prva sednica Drugog redovnog zasedanja zato što je trebalo da razgovaramo i usvojimo neke zakonske projekte koje novi DOS iliti koalicija DOS-a, SPS, SPO i svih ostalih ne želi ili neće da prihvati, a pre svega DOS. Zašto? Ne sviđa im se ukidanje dnevnica solidarnosti, koje je poslanička grupa SRS predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zašto im se to ne sviđa ? Vi znate da smo još u predizbornoj kampanji mi srpski radikali govorili da ta dnevnica treba da se ukine, jer je proces obnove ključnih infrastrukturnih objekata završen. Zato ta dnevnica mora da bude sklonjena sa tereta i sa grbače našeg naroda. Oni su govorili u toku izborne kampanje da će naravno, jedva čekaju, odmah ukinuti dnevnice solidarnosti. Ne žele da je ukinu, ne žele zato što nema tih para obećanih, o kojima pričaju, znaju da lažu, znaju da blefiraju.
Do sada smo čuli, stručne službe naše, u Srpskoj radikalnoj stranci su izračunale, 17.000 i šest puta do juče u svojim televizijskim emisijama, nabrojali su toliko milijardi dolara koje stižu u ovu zemlju da još nismo videli ni jedan jedini dinar. Znaju oni da od tog posla nema ništa i zato neće da ukinu dnevnicu solidarnosti, a nisu oni navodno krivi nego su navodno krivi poslanici ovog saziva Narodna skupštine Republike Srbije. Ima tu i drugih stvari, nisu hteli i zato što smo predvideli zakon kojim bi se ukinula gradska taksa u Beogradu od 3%. Navodno su kritikovali, kritikovali su socijalističku vlast, kritikovali su SPO-vsku vlast, oni su mnogo bolji, oni će da ukinu 3% u gradu. Neće da ukinu. Naterao ih je SPS da prihvate, da se ne sklanja tih 3%, mogu inače da im kažu šta god hoće, a šta god da su im rekli, naravno ja ne govorim to o svim članovima SPS-a, ima tu časnih ljudi, koji to neće da prihvate i to da podrže, ali ovi iz rukovodstva, naterali, nagovorili, a ovi sve pustili, što god da su im tražili. Kažu, bivši član SPS-a, doskorašnji, ne tako davno, Nebojša Čović postao je ponovo šef kadrovske službe SPS-a. Dođe čovek na televiziju , kaže nema šta tu da traži Branislav Ivković, nema šta da traži ovaj, onaj, nema Branislava Ivkovića više. Sve može. Sve može.
Tako je bilo i sa taksom od 3%, umesto da skinemo taksu ...

Naše vreme, gospodine Tomiću, tek dolazi (smeh). Što se tiče takse od 3%, ali najčudnije je to što se smeju ovi iz SPO-a, što ni 2% glasova ne dobiše na izborima i još se podelili u tri frakcije. To je ono što je smešnije od svega. E sad, što se tiče takse od 3%, znaju oni da nema ništa od 1.000 autobusa koje su obećali građanima Beograda, znaju oni da nema ništa od para koje su im obećali, evo neka kaže gospodin Čotrić ovde iz SPO-a, kako su  upadali u Gradsku skupštinu, na koji su se način ponašali. Oni im odobrili, dali im pobedu, priznali im, pa i mi smo to priznali prvog dana, čestitali, ma kako nam teško bilo i ma kako da znamo ko sve sad treba da dođe na vlast. Oni došli u Skupštinu grada i ukinuli im postavku o NATO bombardovanju, da se ne naljuti Bodo Hombah kada dođe tamo, da ne vidi slučajno šta je radio i šta je činio. Došli pa ih puškama teraju sa posla,  ne mogu da dođu, da se razduže. To je ta demokratija o kojoj pričate,  e treba im 3%, treba im, ne mogu da vladaju bez 3%, jer nema tih 1.000 autobusa, nema tih para, nema toga.

Zašto još ne treba da se nastavi sa dnevnim redom Prve sednice Drugog redovnog zasedanja? Ne treba zato što smo predvideli donošenje Zakona o RTS, u kome smo predvideli, kao što većina poslanika zna, da upravni i nadzorni odbor RTS budu sačinjeni proporcionalno političkoj snazi stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zašto to smeta DOS-u? Smeta DOS-u jer neće da ima opoziciju u RTS, neće da ima nikoga ko će da kaže neku reč drugačije, neće da ima nikoga ko će da im se suprotstavi, neće da ima nikoga ko će da im kaže da su oni odgovorni za ovo divljanje cena, nego će da kažu kriv je Šešelj. Šešelj je kriv što su spalili Skupštinu, RTS što su zauzeli, opljačkali i zauzeli sve što su stigli. Zato što su zauzeli EPS, Narodnu banku, nema struje, a oni 5.oktobra još formirali krizni štab u EPS-u i doveli izvesnog Vukovića da EPS-om upravlja. Vlada Srbije, kada je upravljala prošle godine posle NATO agresije, imala je struje cela Srbija, celu zimu. Oni zaseli od 5.oktobra i sada je neko drugi kriv.

Krizni štab puškama upao, sve zauzeli, na TV Politici, sećate se, taj se pojavio iste večeri u 21,00 sat, da li je tako Anđelkoviću?

U 21,00 sat se pojavio, kaže, e mi oslobodioci sada preuzimamo EPS. A narod nema struje, stiglo mu oslobođenje od njih, a struje nema. To je njihovo. Što se tiče Zakona o RTS ima tu još jedna stvar koja smeta DOS-u ili novom DOS-u, kako god hoćete. Veoma važna stvar. Mi smo predvideli, nije bio problem u načinu plaćanja televizijske takse, već je problem što se plaćala televizijska taksa. Mi smo predvideli, imajući u vidu tešku socijalnu situaciju da se ukine televizijska taksa, ali neće oni to da usvoje. Neće, zato što znaju da nema ništa od Hombahovih para, nema ništa para od onih zlikovaca koji su bombardovali, uništavali ovu zemlju. Deset dana će da ih tetoše, 10 dana će da ih hvale, a posle toga isporučujte Hagu, sastajte se sa Dodikom, rasturajte zajedničku državu Srbije i Crne Gore da bude nekakva, a kažu već sada labava konfederacija. Više ih nikakav oblik federalne države ne interesuje. To je suština.
To su razlozi zbog čega ste prekinuli Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja, a ono što ja tražim u ovom trenutku to je da stavite, gospodine Tomiću, na glasanje izmene i dopune odnosno, sve ove zakone za koje smo mi tražili da budu doneti u Narodnoj skupštini po hitnom postupku i da se Narodna skupština izjasni o njima. Jer, mnogi od tih zakona su kondicio sine kva non i normalne izborne kampanje. Ako ćete da radite u izbornoj kampanji ono što radite 20 dana od kada su revolucionarni komiteti uspostavili vlast, da vlada gore jednoumlje nego u Brozovo vreme, u vreme Brozove diktature 1945. i 1946. godine, onda to odmah možete da kažete. Ali je licemerno, smešno i neozbiljno da govorite o demokratiji i prilično besmisleno. Evo, moram da vam kažem, nikada nisam voleo "Pink" televiziju, nikada nisam mogao ni da je gledam. Sada sam od onih 10 kanala na 5 kanala namestio "Pink" televiziju, da nekada izbegnem nekog Čanka, Veselinova, Obradovića, Čovića, koliko ih ima na svakoj televiziji, koji god kanal okrenete samo je neki od njih. Stigla je demokratija.
Sinoć je došao i onaj Maki, kako se zove, i taj pametni se pojavio. I on soli pamet celom narodu, verovali ili ne. Svašta je u ovoj državi moguće. SRS vam neće davati legitimitet, jer to što sada misle predstavnici i članovi revolucionarnih komiteta, da su mnogo snažni, osilili se, da su mnogo jaki, da mogu da rade šta hoće, videćete, vrlo brzo će doći do osvešćivanja i otrežnjenja srpskog naroda. Vrlo brzo. Već narod to vidi. Vrlo brzo će narod da shvati ko i kako je dobio glasove i na koji način. Mi ćemo pokušati da vas smenimo, naravno, ali gledaćemo da to ne bude na ovakav način, kao što ste vi činili. Gledaćemo da ne upadamo sa puškama u carinu, da ne upadamo sa puškama u Narodnu banku Jugoslavije, gledaćemo da glasovima naroda, voljom naroda dobijemo njegovo poverenje i političkim dogovorima. Silom se ništa na takav način postići ne može.
Ja vas molim, gospodine Tomiću, da nas, dakle, obavestite o nekoliko stvari. Ko je doneo odluku u ovoj zemlji da ukine prenos na programu RTS, ko je taj svemoćni čovek koji će da kaže da nema prenosa Narodna skupštine Republike Srbije, kome to smeta ono što ćemo mi, srpski radikali danas ovede u Narodnoj skupštini Republike Srbije reći? Pošto, nemojte da zaboravite, gospodin Todorović kada je govorio u Saveznoj skupštini, prekrivao ga je glas Milorada Petrovića, inače velikog ljubitelja Slobodana Miloševića još iz 1989 godine, čoveka koji je donedavno radio u Vladi Republike Srbije, pa je naprasno postao veliki demokrata i oslobodilac, pa da nam kažete ko je to doneo odluku da danas nema prenosa? I da nam kažete, kako i zbog čega mi danas ne možemo da glasamo o predlozima o kojima je trebala Narodna skupština da se izjasni prethodni put, o kojima smo trebali da nastavimo razgovor i raspravu.
I, još nešto - neki od predloga koje ste danas usvojili uopšte nisu bili na valjan način na sednici Vlade Republike Srbije, i to je prvi put od kada radi i funkcioniše Vlada Republike Srbije, nisu prošli odbore, čak je i predsednik Odbora za pravosuđe Ratko Marković to priznao. Na neverovatan, volšeban način se to pojavilo. DOS je rekao - to tako mora da bude i to je tako izglasano.
E, to tako ni u jednoj državi u svetu ne može da prođe, pa ne može ni u ovoj. I, još nešto da vam kažem, ne znam koliko će biti prilike da nas neko čuje, da nas neko vidi, ali ako postoji neka mogućnost da se to čuje i vidi ja pozivam građane Srbije da ako se novi DOS dogovorio, a očigledno jeste, da raspiše izbore za 23. decembar, da 23. decembra izađu na izbore, da glasaju po svom opredeljenju i svojoj savesti, a ako svoje poverenje budu dali srpskim radikalima siguran sam da ih nećemo izneveriti. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo, gospodin Anđelković je u pravu kada kaže da sam upoznat sa situacijom oko Radio-televizije Srbije i nije to neka posebna pamet ili obaveštenost biti upoznat. Upoznat je ceo svet sa onim što se zbivalo.
Moram na nekoliko stvari oko RTS da ukažem, i zato sam govorio malo pre o Predlogu zakona o RTS-u. Vi znate, gospodine Anđelkoviću, da sam kao ministar za informacije, nekoliko dana pred izbore, 6 dana pred izbornu tišinu, držao konferenciju za novinare, na kojoj sam rekao da se u Srbiji dogodio tihi državni udar, zato što su ukinute emisije tzv. okruglih stolova.
Dakle, da je prekinuto, nije dozvoljeno, i ukinuto je pravo na ravnopravno predstavljanje političkim strankama, kako SPS-u, tako SRS, tako DOS-u i SPO-u, kao najvećim političkim strankama, i onom vašem miljeniku i štićeniku, Siniši Vučiniću. (Zoran Anđelković, sa mesta: nije on naš štićenik). Jeste, jeste, vaš je.
E sada, što se tiče RTS, niko ne zna po kom pravnom osnovu i na koji način su neki ljudi ušli u tu kuću. Revolucija, puč, ne treba toga da se stide, što se toga plaše? To je činjenica. RTS je institucija Vlade Republike Srbije. Mi smo želeli da bude Narodne skupštine Repbulike Srbije. Kakve su oni veze imali sa tim, da na ulazu postave svoje batinaše, svoje ljude, da buldožerima to pregaze, spale, sruše - nikakve.
Ali, gospodine Anđelkoviću, ima nešto drugo - sve što ste rekli mogu da se složim, ali zašto vi sedite ovde kad neće da vam to prenose, kad neće da puste to što ćete da kažete, osim ako ne budete rekli - da, divan je gospodin Čović, da, mnogo volim Zorana Đinđića, a najviše volim druga Tita, koji će da pušta Floru Brovinu iz zatvora, a da niko ne zna ni po kom osnovu, ni koga je pitao za to, i na koji način. Pa zašto vi učestvujete u tome? Zašto ovde ima toliko predstavnika SPS-a kojima ne pada napamet, koji su na to primorani, zbog čega?
Oni ne prenose, mogu da vam rade šta hoće. Znate koje vam vesti objavljuju u dnevniku - objavljuju vam od vesti samo kad je ovaj odbor SPS-a protiv drugog odbora SPS-a, niži partijski organ, protiv višeg partijskog organa. Nama, radikalima, pošto smo jedinstveni, pošto kod nas nema nikakvih sukoba, ništa ni ne objavljuju. Svaki dan dobiju saopštenje, ili konferenciju za novinare, kao da ništa nismo ni imali. Što to ima da objavljuju - ne treba da objavljuju, baš ih briga, zašto da objavljuju drugačije mišljenje, kad je stigla demokratija? Što da ima struje, kad je stigla demokratija, što da ulje ne bude četiri puta skuplje, kad je stigla demokratija, šta ih briga.
E, to je suština. Nemojte vi da im dajete, što im vi dajete legitimitet, što im dajete legitimitet i legalitet za rušenje i spaljivanje, ko ste vi da im date oslobađanje za sve to što su činili? U čije ime to radite? Mislite li da istorija neće zapamtiti način na koji su upadali, način na koji su osvajali vlast? Ko to može da opravda, ko to na kugli zemaljskoj može da opravda, ko to može da dozvoli?

Mi se nadamo da će RTS, ukoliko, gospodine Tomiću, naravno, u skladu sa Poslovnikom, stavite na dnevni red ovo što smo mi tražili, po jednom drugačijem zakonu dobiti svoj pravi, demokratski, ili da će moći da funkcioniše na normalan način, za razliku od onoga što je danas. Uostalom, ne vidim nikakvu razliku, to znači da nam je najveća demokratija bila 50-tih, 60-tih godina, jer su neki isti kadrovi, koji su u Titovo vreme bili direktori i urednici, i danas su direktori i urednici. Znači, Josip Broz je bio najveći demokrata. Ako ste to mislili, gospodine Anđelkoviću, ja sa tim ne mogu da se složim.

Dame i gospodo, ja moram gospodinu Anđelkoviću da kažem, u svoj ovoj muci i nevolji za naš narod, sledeće - gospodinu Anđelkoviću, nas srpske radikale ne interesuju ti krizni štabovi, ti revolucionarni komiteti, nas to ne interesuje, mi ćemo to da žigošemo čitavog života, dokle god se bavimo politikom. Vi im dajete legitimitet i legalitet ovim što činite, sve ono što su uradili, podvešće pod pravnu formu, i to je suština. Zato su se oni toliko navrzli, moraju da objasne svoje krizne štabove, moraju da objasne sva divljanja, moraju sve da objasne na neki način. Prestaju krizni štabovi od sutra - mislite da ćete vi da vladate? Znate kako ćete da vladate - čim nešto kažete, suprotstavite se, usprotivite se, oni će da kažu: nemoj more, gospodine Anđelkoviću, da ti dovedemo krizni štab, da ti dovedemo bager, buldožer, utovarivač ili ne znam ni ja šta - i nema vas, nema vas više, a nama, srpskim radikalima, i u tome se razlikujemo od vas, ne mogu da kažu ništa. Baš nas briga za njihove buldožere i baš nas briga za njihove bagere. Mi ćemo njihove buldožere i bagere da napadamo, da osuđujemo, jer to nikakve veze sa demokratijom nema. Da li će da nas pobiju, možda hoće, ali, bolje jedan dan živeti kao čovek i živeti kao soko, nego čitavog života biti miš. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što se RTS uključila u direktan prenos. Čuli smo da je jutros bilo toliko hladno, da je bio mraz, pa su imali neke probleme sa kablovima i verovatno zato nisu mogli da se uključe u direktan prenos. A bilo bi dobro kada bi ovi iz kriznog štaba EPS-a uspeli da obezbede da dve - tri grupe ne budu isključene u trenucima dok traje Narodna skupština Republike Srbije, pa da najveći deo građana Srbije čuje šta se zbiva u ovom visokom domu.
Što se tiče predloga Vlade, koji ste danas izneli na dnevni red, moram da vas podsetim, gospodine Tomiću, da sam u prethodnom delu, u onom delu koji građani Srbije nisu mogli da vide, zahvaljujući medijskoj diskriminaciji, zabrani, autokratskom ponašanju ili ljudi iz RTS ili, kako se ono zove, gospodine Tomiću, krizni štab, ono što upravlja sada i ovom skupštinom, ili revolucionarni komiteti, kako hoćete. Dakle, moram da podsetim vas, a i celokupnu javnost koja to nije saznala, da mi na jedan čudan način, gotovo direktnim kršenjem zakona prelazimo na Drugu sednicu redovnog zasedanja, umesto da nastavimo Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja, koju smo počeli pre nekoliko dana. Suština je u tome da DOS ili novi DOS, kako god hoćete, oni, koji će se sada formirati, želi da izbegne raspravu o svim kriminalnim aktivnostima, otimačini, pljački, maltretiranju, šikaniranju građana Srbije u poslednjih 15 - 20 dana, od kada se dogodila u Srbiji i SR Jugoslaviji boljševička oktobarska revolucija.
Mi smo želeli da se donesu neki novi zakoni, da se usvoje zakonski projekti Srpske radikalne stranke. Čak smo načelno postigli saglasnost i sa drugim poslaničkim grupama, govorim o velikim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali onda je iznenada izgleda krizni štab doneo odluku da mu ne pada na pamet da se usvoje takvi zakoni iz nekoliko razloga. Jedan od ključnih razloga je finansijske prirode. Znaju oni da nema ništa od ovih para, koje svakodnevno obećavaju, mažu narodu oči na svim televizijama, ne možete da slušate ništa, a da ne čujete kako oni dobijaju pare, kako će da ih pomažu, kako će da procveta ekonomija u ovoj zemlji, kako ćemo da živimo sjajno sa platama od nekoliko hiljada maraka itd....