Dame i gospodo, ja izlazim na repliku gospodinu Dinkiću, njemu je bio treći put, meni je tek sad treći put. Nije valjda da se sekirate zbog onoga što ću da kažem? Nemojte da se sekirate. Prvo neka se vrati u prvi razred, da nauči nešto o srpskom jeziku i pravopisu, pa će onda biti bolje.
Gospodine Dinkiću, nešto ste nervozni, nešto vičete "lažov", ili ne znam šta.
(Glasovi iz klupe: Laki je malo nervozan.)
Ne liči on na Lakija. Onaj Laki je neke časti imao, ovaj nema nikakve. Vi nešto govorite o lažima. Vi ste, gospodine Dinkiću, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću da ste najveći, ali jedan od najvećih pljačkaša u savremenoj istoriji Srbije, i u to nema nikakve sumnje. Nikada se na imunitet neću pozvati, zato što jeste jedan od najvećih lopova u istoriji Srbije, ali ima neko ko vas se ne plaši, ima neko kome ste ništa.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, vreme.)
Vi ste hteli da zabranjujete stranke, vi ste hteli ko zna šta sve da radite, vi biste nas sve pobili. Hajde pobijte nas, hajde da vas vidim šta ćete da radite. Da, ja vam kažem. Vi ste pljačkali i preko Nacionalne štedionice, Euroaksis banke, Veksim banke, preko svega drugog. Jedino što znate u životu da radite, to je da pljačkate, i ništa drugo ne umete. Zato ćete, gospodine Dinkiću, morati da odgovarate i za crnu čarapu na glavi, bez imuniteta koji vam je Vlada ustanovila u junu mesecu.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, vreme.)
Što se mene tiče, jedva čekam to suđenje na kojem će se dokazivati kakav i koliki ste lopov, gospodine Dinkiću, sa najvećim zadovoljstvom. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću otići sa ove govornice dok, gospodine Dinkiću, ne kažete koga sam ubio. Ja slušam to, inače, svaki dan od vas lažova i lopova, od raznih lažova i lopova u ovoj zemlji. Izađite i kažite koga sam ubio. Koga sam ubio? Reći ćete – hiljade ljudi koji su otišli ovako i onako. Sad ćete na to da se vadite. Je l' na to, gospodine Dinkiću?
Vi ste, gospodine Dinkiću, ubili ceo srpski narod, ubijate Srbiju od kad ste došli na vlast, ubijate svakog od nas i mislite da ne sme niko ništa da vam kaže, pa ćete da pričate koješta, plaše vas se ljudi, mnogo je moćan. Vi niste ukrali? Najgora lopuža koju je Srbija u savremenoj istoriji imala. Kažu da ste teški 50 miliona evra. Kaže, nije ništa ukrao. Batić neka kaže. Koliko je ukrao, koliko miliona?
Vi ćete da govorite o ubicama. Sad izađite, a ja vas neću da tužim, gospodine Dinkiću, za to, ja vas pitam da kažete ime i prezime čoveka kojeg sam ubio, kojeg sam hteo da ubijem, ili znao ili bilo šta. Samo još kažite da sam hteo i rođenu majku da ubijem, pošto sam to već negde čuo, pa probajte da smislite nešto drugo.
Gospodine Dinkiću, vidite, ne treba da se javlja gospodin Batić, samo vas pozivam, ispunite svoje obećanje, nemojte kao Ponoš i ovi, nego me tužite, gospodine Dinkiću, tužite me što pre.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, da nastavimo sednicu.)
Kako da nastavimo sednicu kad ste videli šta je sve izgovorio?
(Predsedavajuća: Čuli smo ....)
Čuli ste, sad mora na to da mu se odgovori.
Dakle, sa tim, što pre, gospodine Dinkiću, tužite me, a ja ću veoma lako, bez ikakvih muka, uz pomoć gospodina Batića, uz pomoć gospodina Petrovića, mnogih drugih, a i Borke Vučić, ona je najveći ekspert zna koliko ste para oko Kipra pokrali... I uopšte se ne sekiram, ne brinem, znam kako će to da bude, a da ne pričam o onim drugim bankama i o svemu drugom.
Gospodine Dinkiću, niste me uplašili nimalo, iako sam čuo koliko vas se ljudi plaše, zato što se u Srbiji rađa jedna nova generacija ljudi, ljudi koji više vole slobodu nego bilo šta, ljudi kojima možete da pretite. Ja sam ovo malopre shvatio kao poziv na linč, ne samo moj, već i moje dece i moje porodice. Ja, gospodine Dinkiću, nemam ništa ni protiv koga, samo vas upozoravam....
(Predsedavajuća: Vreme.)
.... da ću vam u svakom trenutku muški odgovoriti, na način na koji treba da vam se odgovori, da vas se nikada neću uplašiti, a znajte, gospodine Dinkiću, da ćete kad–tad za svoje zločine protiv ovog naroda, za sav kriminal i za sve lopovluke morati da položite račune, a trešće se Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se siti ismejaše predstavnici nekih političkih stranaka. Nisam znao da ste zbog toga dolazili u Narodnu skupštinu, računam da je trebalo nešto da pripremite i da građanima Srbije ponudite. Ja nemam ništa protiv kada gospodin Čanak izađe i svoje poznate floskule o potrebi zabrane nekoga, neprijateljima, čudima raznim, iznosi na ovako veličanstven način.
To, gospodine Čanak, govori o vama i vašem demokratskom bloku. Vi biste da zabranjujete, da sklanjate, da ne dozvolite da postoji drugačija ideja, a ja sam razumeo, posebno kada su se smejali ovi vaši podržavaoci, da su oni za sve suprotno od onoga što ste vi čitali, to jest, da ste vi za to da mi naročito ljubimo i volimo one koji nam otimaju našu teritoriju, da Kosovo i Metohiju odmah danas predamo, kao i sve drugo, da autonomiju imamo gde god vam padne na pamet.
Ali, gospodine Čanak, u ovim teškim trenucima po Vojislava Šešelja, u koje ste ga vi i vaša vlast izmišljenom optužnicom smestili, on je napisao nešto po čemu je video kako će se ponašati Oli Ren i kako će se ponašati Havijer Solana, koji su, ne zaboravite, već ubijali po Srbiji, od male Milice Rakić do male Sanje u Varvarinu. Baš se lepo nasmejaše ovi vaši, verovatno su u tom trenutku na ta čuvena dela Evropske unije pomislili, posebno kada su oni iz najrazvijenijeg dela EU, Nemačke, krenuli i bombardovali most u Varvarinu. To je bilo jedno remek delo. Je l' tako, gospodine Čanak?
Šta još treba? Još malo politike štapa i šargarepe, još malo, pa da budemo magarci. Vi prihvatajte ulogu magaraca koliko hoćete, ali mi nećemo da budemo magarci, jer imamo svoju zemlju i imamo svoj narod o kome moramo da brinemo. I to vam je, između ostalog, Vojislav Šešelj napisao, samo niste umeli da rastumačite. Vi ste se mnogo smejali i niste hteli da čujete šta su ozbiljne poruke. To jeste ozbiljna poruka; ako neko misli da onome ko mu ubija dete treba da kaže – hvala ti što si mi ubio dete i sada me preseli iz stana od 30 u stan od 40 kvadrata, a ja mislim da je upravo to ono što se dešava sa Kosovom i Metohijom, jer ga nije izgubio ni Milošević, ni Šešelj, ni ovaj, ni onaj, jer su oni napisali Rezoluciju 1244 protiv nas.
Posle te rezolucije oni je ne ispunjavaju, ti vaši veliki prijatelji, a vi ćete da kažete – e malo je Kosovo što ste nam uzeli, nego, dragi Cobel, uzmi nam i Rašku, dragi Cobel, uzmi nam i Vojvodinu, uzmi nam još ne znam šta. E, ne može, gospodine Čanak. Danas ste poredili parlament sa cirkusom; ja sam mogao neke druge, ne parlamente, već izvršne organe na teritoriji Republike Srbije da poredim sa zoološkim vrtom, ali nisam. Mi se upravo u tome razlikujemo. Ali, to vide i građani Vojvodine i građani Srbije u celini.
To što mislite da svojom bahatošću svi zajedno, kao – e, umiremo od smeha, ili ne znam šta sve, mnogo smo pametni, sada ćemo da napadamo Tomu Nikolića... Pa, vi to radite svaki dan. Ništa drugo ne radite sedam godina. Zašto vam je sedam godina kriv Tomislav Nikolić? Vi ste na vlasti. Svu vlast ovoga svega ste imali i imate, zašto vam je sada kriv? Kriv je zato što je dobio najviše glasova na izborima. Je l' to ne možete da podnesete i ne možete to da prihvatite? Da li je to vaš problem? Kandidujte onoga koga možete. Onda gledajte da negde nekoga i pohvalite od svojih, ako ste u stanju.
To što ćete vi da kudite Tomislava Nikolića na neprincipijelni, rekao bih, imate pravo na šta god hoćete, ali na takav način, kroz salve smeha – kako smo snažni i jaki, da sebe tešite, da ne pokažete celom svetu koliko ste slabi i manji od makovog zrna, mislite da to šteti gospodinu Nikoliću? Ne.
Izašao sam samo da vam dam dobronameran savet, da vam kažem – to nam prija. Što narod više vidi vašu nervozu, što narod više vidi vaše probleme, utoliko poverenje i u budućeg predsednika Skupštine, ako danas bude izabran, Tomislava Nikolića i u sve one koji su protiv vas svakoga dana raste.
Nemojte da mislite da smo vam mi kao neki drugi, da možete da govorite šta hoćete a da vam niko ne odgovara. Ne znam za te neke druge koje ste naučili da šamarate kako stignete, i ovako i onako, da i sa njima vodite politiku štapa i šargarepe; podsećam vas, mi ne prihvatamo ulogu magarca, ni štap ni šargarepu, jer i štap i šargarepa su za magarce, a baš tako su ... Ne vas, ni po jada da samo vas tretiraju kao magarce kad s vama razgovaraju, nego što nam celu zemlju i ceo narod tretiraju kao magarce. Vreme je da više ne budemo magarci, nego ljudi. U tome je razlika između naših politika, što mi hoćemo da budemo ljudi, a vi hoćete da svi budemo magarci. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam primetio da se i ljudi iz današnjeg režima, i današnjeg ne znam kakve stranke statusa, iščuđavaju ovakvom istupu gospodina Ristića. Gospodine Ristiću, kako vas nije sramota da izmišljate? Kako vas nije stid?
Vi ste glasali za 123 akta Vlade Republike Srbije i Demokratske stranke Srbije, a mi ukupno zajednički za četiri, i to su rezolucije i deklaracije, dakle opšti akti povodom Kosova i Metohije. Vi nama pričate, koji ste za 123 akta, a mi za četiri, vi pričate o nekoj saradnji i dogovorima.
Je l' vi pričate, gospodine Ristiću, o sudijama, o tužiocima, o onima koje ste iz svojih opštinskih i gradskih odbora, sa prosekom ocena 6,1 na Pravnom fakultetu, jer su iz odbrane i zaštite dobili osmicu, a sve ostalo šestice, prosleđivali da budu tužioci, sudije Vrhovnog suda i na najznačajnija moguća mesta u našem pravosuđu. Je l' o tome vi govorite, gospodine Ristiću? Uopšte nisam mogao da shvatim dokle vaš bezobrazluk može da ide. Tačno je, kaže naš narod, postoji poslovica – što je tikva praznija, to je bezobraznija, ali nisam mogao da verujem da to toliko daleko može da ide, da vi kažete da se to uspostavljalo u ovom ili onom mandatu.
Gospodine Ristiću, a kada se uspostavio vama nadimak Boško Amila? Zašto ne kažete građanima zašto pravosuđe ove zemlje ne radi, ne samo zbog onoga što ste radili u Administrativnom odboru i svemu drugome; što ne kažete narodu šta ste radili sa preprodajom vozila; što ne kažete ljudima da imate firmu za preprodaju vozila, pa vas zovu Boško Amila, jer vas gone svi u Rumuniji, a vašeg partnera iz Rumunije gone svi u Nišu. Nije ni to više u pitanju.
Zaista ne vidim smisao... U redu, vidim da vam je teško, vidim da vam je mučnina, da ne znate šta ćete sa sobom od besa, pa morate da izlazite da govorite tek onako, ne biste li napravili dogovor između Tadića i Koštunice, pa da ne bude Toma Nikolić predsednik. Radite šta hoćete, ali ovo je besmisleno, nađite priču koja ima smisla.
Sad vi pričate o tome, radikali glasali i podržavali, ali smeju vam se vaši poslanici. Svi vam se smeju. Smislite neku priču koja ima bilo kakvog smisla, koja bilo šta znači, pa u redu je da kažemo, slušamo naše političke protivnike, sve je u redu. Možda sam preterao, možda sam uradio ovo ili ono, ali daj, ako postoji neki način, da se malo urazumite i da ne pričate isto – vratili ste se u devedesete, vratili se onamo, mi idemo u budućnost; a gde je vama ostao mozak betoniran, možda negde u '95. i '98. i nikada se nećete izlečiti, jer i danas kada kažete – u proteklih 10 godina, zaboravljate da ste vi 7 godina na vlasti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znam da vam je teško da me prekinete, jer govorim prave stvari, ali bih se ponosio i ne bih imao ništa protiv da kažem da je to istina, nažalost, nije. U svakom slučaju, gospođo Vučić, hvala vam, siguran sam da ćete demokratski ovo privoditi kraju, baš suprotno od onoga kako se radilo u vreme gospodina Ristića.

Dame i gospodo, spreman sam čak i da prihvatim da ponekad kažem i rečenicu više, ali bih voleo da je zapamti gospodin Ristić, pošto je nije zapamtio, ali to sada nije ni važno.
Hoću prvo da odgovorim na nešto ozbiljno što je rekao, a što je potpuno neistinito, a onda ću se vratiti na slučaj Boška "Amila".
Dakle, najpre što se tiče ovih mandata. Zamerili ste nešto gospodinu Nikoliću, koji želi da bude predsednik Narodne skupštine, povodom mandata.
Nisam vas razumeo, rekli ste – tu sedi poslanik koji je hteo da pređe u jednu stranku pa je izgubio mandat, pa su onda drugi podnosili ostavke, pa su izgubili mandat.
Gospodine Ristiću, gospodin Nikolić i mi u Srpskoj radikalnoj stranci držali smo se samo jednog principa, moralnog i zakonskog principa, a sada ću vam reći šta je to.
To znači, ako je taj čovek izabran na toj listi, ne može posle toga da ode u bilo koju drugu stranku i da kaže – ja sam svoje mišljenje promenio, zato što mi imamo, kao što dobro znate, sistem imperativnog ili vezanog mandata, a ne slobodnog mandata, zato što se u skladu sa tim na kojoj su listi bili... A SPO, morate da pitate njih da li su dali ostavke ili nisu, a nisu dali ostavke, da su doneli njihove ostavke, ne bi bili poslanici.
Mi smo imali problem sa našim poslanicima i mi smo jedini koji su suštinski oštećeni bili za dva poslanička mandata, zato što nismo imali blanko ostavke za tu dvojicu poslanika i nismo mogli da kršimo zakon, iako smo bili oštećeni.
Kako to ne razumete, čoveče božiji, ne razumem kako jedan jednostavan moralan princip ne možete da razumete. Sutra da donesu vaš mandat, vašu ostavku, mi ćemo da kažemo – Boško Ristić više nije poslanik, ako je to potpisao Boris Tadić ili neko drugi ko je bio nosilac ili prvi na listi DS–a. Kakve to ima veze sa tim što vi pričate?
Što se tiče ovog drugog, moram da kažem da nisam ulazio u registar, nisam proveravao na koga se vodi, ali ceo Niš i, rekao bih, najveći broj ljudi juga Srbije dobro znaju i kome to pripada, a posebno znaju u Temišvaru. E, sad, da li je "Amila" omraženiji u Nišu ili Boško u Temišvaru, to ne mogu tačno da ustanovim, ali sam sasvim siguran da ljudi dobro znaju, ovog zovu Boško "Amila", a onog "Amila" Boško. Kako god okrenete, građanima je poznato čime se bavite i da raznim pravosudnim vezama sebe na takav način štitite.
Dalje o tome neću da govorim dok ne pronađem ozbiljne dokaze, sem ovoga što predstavlja veoma ozbiljne indicije, a onda ćemo sa tim, sasvim izvesno, izaći u javnost.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, Administrativnog odbora, bilo kakvih manipulacija mandatima, toga sa naše strane apsolutno nikada nije bilo, kao ni manipulacije izbornim rezultatima, jer mi smo i 2000. godine, kada nam se izborni rezultati nimalo nisu dopali, prvi izašli i rekli – da, pobedio je Vojislav Koštunica, da, DOS je dobio toliko i toliko glasova. Mnogi od vaših čelnika su dolazili u sedište Srpske radikalne stranke po te rezultate. Po tome se razlikujemo, gospodine Ristiću, što mi takve stvari nismo u stanju da falsifikujemo.

Dame i gospodo poslanici, najpre bih objasnio građanima Srbije šta se malopre dogodilo. Mi smo, bez obzira na intervenciju koju smo odmah napravili, spremni da oprostimo narodnom poslaniku. Pretpostavljam da su razlozi za to što je prilično uzbuđen. Dakle, narodni poslanik DS–a je na najbrutalniji način, najprljavijim rečnikom opsovao narodne poslanike Srpske radikalne stranke. Računam da je to u žaru poslaničke borbe i bilo pa prošlo. Da li je vaspitan ili nevaspitan, to će građani proceniti. Odgovoriću na ove pravničke primedbe gospodina Markovića.
Nije tačno, gospodine Markoviću, ovo što ste govorili. Prvo, mi nismo imali odluku Ustavnog suda ni po jednom slučaju gde su prihvatane ostavke pojedinih ljudi koji su napuštali stranke – blanko ostavke, stvarne ili druge. Nemamo nijednu odluku Ustavnog suda po tom pitanju. Čak i da imamo, gospodine Markoviću, mi nemamo pravo, jer Ustavni sud mora da se oglasi u svakom pojedinačnom slučaju. To se nikada nije dogodilo. Naš princip je bio apsolutno moralan kako smo ga zastupali u prethodnom mandatu, kada kod vas nije ni postojao, jer nije postojao ni zakon ni moral.
Sada vas slušamo kako vi kažete – dosadili ste sa pričama o periodu od 2000. do 2003. godine. Vi ništa drugo ne radite u svojim životima, nego pričate šta se dešavalo od 1998. do 2000. godine. Podsetiću vas da je to ranije od vašeg udarnog perioda, kada ste radili, hapsili, otimali i činili po Srbiji sve što vam je padalo na pamet. To su činjenice.
Važno je večeras da se pokaže građanima Srbije ono što radite – da vi niste u stanju da podnesete da parlamentarna većina po jednom pitanju, pitanju konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije, donese odluku koja se vama ne dopada. Meni je veoma žao zbog toga, ali mi nećemo reagovati kao vi oduzimanjem reči, niti izbacivanjem vaših nevaspitanih poslanika, niti išta drugo.
Pokazaćemo vam kako to treba da izgleda drugačije i neće nam biti teško do tri ujutru da sedimo i slušamo vaša zamajavanja, da slušamo kako treba da pojedete sve vreme ovoga sveta, a da se ništa ne desi. Nemojte da vas podsećam šta ste radili kada smo se mi služili sličnim, ali u manjoj meri, metodama, kada ste vi bili potpuna vlast u državi, a to znači do danas. Dakle, i u tome se razlikujemo. Time pokazujete samo da ne poštujete volju građana Srbije i da ne želite da priznate izborne rezultate koje ste malopre spočitavali nekim drugima.
Ne možete da podnesete da je Srpska radikalna stranka sama jača od tri vaše stranke zajedno, koje su bile na vašoj listi – Demokratske stranke, SDP–a Rasima Ljajića i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ–ove podružnice, ne znam kako je ime, DSHV, nije bitno). One su bile na toj listi, a mi smo imali 300.000 glasova više, nego vaše tri stranke zajedno. To ne prihvatate i problem je u vama.
Ja vas pozivam i vi slobodno nastavljajte, možda u toku noći Solana to prelomi i možda nam pošalje neki novi stelt, možda i bombarduje ovu skupštinu. Ne bi bilo prvi put da je spaljuje. Ko zna šta sve može noćas da mu padne na pamet, a vi tražite, mi nećemo uzmicati i sklanjati se, ni jednog jedinog trenutka, dočekaćemo noćas trenutak kada ćemo da izaberemo Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Kao što sam rekao, barem 24 časa da se radujemo što će vam Srbija gledati leđa i što će se radovati uspehu normalne Srbije. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da primetim jednu stvar, pošto je očigledno da su neki krenuli u svoje izborne kampanje. Nije u redu da gospodin Mićunović, ovo je replika njemu, pošto je on izazvao, a izazvao je najbrutalnijim rečima koje je uputio poslanicima, a sve fino i tobože umiveno.
Niste vi, gospodine Mićunoviću, govorili o evoluciji, već o Darvinovoj evoluciji. Nemam ništa protiv da vi za nas kažete da smo majmuni i to da nismo napredovali od tog i tog stadijuma. Ne morate da dobacujete i neću da izmišljam da ste mi dobacili nešto što niste, kao što to vi radite sa ove govornice.
Gospodine Mićunoviću, lepo vas je slušati, ali čini mi se da smo to već slušali stotinama puta, a da ste promašili temu. Tema je izbor predsednika Skupštine, a vi o tome uopšte niste govorili. Mi o vašem kandidatu nismo reč izgovorili večeras. Mi hvalimo i mi se dičimo našim kandidatom i hoćemo da vidimo na kraju taj rezultat. Pre svega, mi želimo da se konstituiše Narodna skupština Republike Srbije. Vi o tome ni reči niste rekli.
Izašao sam samo još jednom da vam kažem da to što vi želite večeras da predstavite, otprilike, ovo je za i protiv Evrope; ne, ovo je za i protiv Srbije. Vi predvodite svi zajedno one snage koje su za razaranje Srbije, koje su za uništenje Kosova i Metohije i odvajanje od Srbije, jer to traže i Oli Ren i Havijer Solana. To je moto njihovog političkog delovanja u Srbiji. Jedino što rade svaki dan to je – kada ćemo da vam uzmemo Kosovo i Metohiju, kada će da se prihvati Ahtisarijev plan.
Dakle, ovde jeste sukob političkih ideja, onih koji su za Srbiju i onih koji su protiv Srbije. To je večeras postalo potpuno jasno. To je najbolja definicija naših odnosa u Narodnoj skupštini danas.
Vi stalno nešto pominjete prošlost. Vi ste prošlost, svi vi ste prošlost.
Kad pobedi jednom Demokratska stranka u Americi, pa 12 godina vladaju republikanci, ne mogu republikanci posle osam godina da kažu demokratama – vi ste neki bivši, bivši režim. Vi ste bivši režim i bićete, a mi ćemo uskoro da postanemo vlast, narodna vlast, za razliku od vaše nenarodne. To je normalno u svakoj državi na kugli zemaljskoj da se smenjuju vlast i opozicija.
Ali, nikada neću i niko od nas neće dozvoliti, ni jedan srpski radikal, ne narodni poslanik, nikada niko od nas vam neće dozvoliti da se odnosite prema SRS i prema ljudima u SRS kao da smo, otprilike, kužni ili šugavi, a vi ste mnogo fini i pametni, pa ste preveliki evropejci, pa ste ne znam šta. Spreman sam da se takmičimo i u znanju stranih jezika, spreman sam da se takmičimo i u poznavanju računarske tehnologije, u mnogo čemu.
Ali, nemojte da nam govorite, otprilike, da ste vi divni, fensi odeveni i mnogo pametni, a mi smo kužni, prljavi i šugavi, zato što mi predstavljamo narod, mi predstavljamo građane Srbije, mi smo onakvi kakav je narod Srbije, time se ponosimo i to je naša najveća vrlina.
Mi ne tražimo ništa za svoju zemlju, sem da građani žive bolje, da se izborimo protiv korupcije i kriminala i da budemo svoji na svome. Ništa drugo ne tražimo. Samo hoćemo da imamo našu otadžbinu. O kakvim vi to ekstremnim strankama pričate?
Vi sebe uljuljkujete tom pričom – ovi ekstremisti, pa to, kao, samo u Srbiji. Naravno da nismo ekstremisti, jer ekstremisti ne mogu da dobiju 30 posto glasova ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj, nego smo mi normalna Srbija, Srbija budućnosti, Srbija koja će da pobedi sve one koji su je razarali u prethodnih sedam godina.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zato dolazi do ovakvih izbornih rezultata. Vi možete da nas nazivate majmunima na posredan način, koliko god želite, kako god hoćete. Hvala vam na tome. Možda sa ili bez Darvinove teorije, čekajte uskoro pa da vidite rezultate izbora. Možda je Darvin i pogrešio.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću da objasnim gospodinu Đeliću sedmi princip.
Prvo, gospodine Aligrudiću, apsolutno niste u pravu. Gospodin Đelić je opasan, opasan, prevejan igrač, zna on šta radi, vrlo ozbiljno zna šta radi, a to ćemo na kraju šta sve zna da radi. Prvo da odgovorimo na ovo o čemu priča gospodin Đelić.
Gospodine Đeliću, vi ste dva puta na najpokvareniji način, onako kako vam priliči, onako kako izgledate, e baš tako, e tako ste, gospodine Đeliću, dva puta večeras rekli kako bi u eventualnom izboru gospodina Tomislava Nikolića na mesto predsednika Skupštine, a ne zaboravite da je dobio najviše glasova od građana Srbije, dakle, rekli ste najviše će se radovati neki od vaših partnera, da li Tači, Čeku ili neki drugi od vaših drugova.
To je onaj, gospodine Đeliću, da vas podsetim, koji se druži sa Borisom Tadićem na aerodromu u Skoplju ili je to onaj drugi, onaj koga je nazvao da je vojnik, a to je najveći i najgori terorista koji je klao srpsku decu i ubijao srpsku nejač na Kosovu i Metohiju.
Gospodine Đeliću, kada ste došli na vlast 2000. godine, tada su vatromet izvodili u centru Prištine, radovali se dolasku njihovih prijatelja na vlast. Večeras se oni neće radovati maloj, ne političkoj pobedi, ali pobedi Srbije, njoj će se radovati građani Srbije svakako, a Tači i Čeku će da tuguju zajedno sa vama, gospodine Đeliću.
Gospodine Đeliću, još nešto, razumeo sam da vi imate neki problem sa Srpskom radikalnom strankom. Vi ništa niste pričali večeras, samo ste govorili o Srpskoj radikalnoj stranci. Molio sam vas, rekavši da nije tema Srpska radikalna stranka, ali ne brinite, odgovaraćemo vam na to.
Morate da imate u vidu jednu stvar, gospodine Đeliću. U ovoj zemlji svakojaki savezi postoje. Istine radi i zbog jednog i zbog drugog, i zbog Vojislava Šešelja i zbog Vojislava Koštunice, a znam zašto ste i kako vi to govorili. Tog saveza nema, ali ima jednog drugog saveza. Sada ću vam i tačno navesti kako ide ta transverzala, sada ćete da čujete precizno.
Tači i Čeku, meni su isti, pravo da vam kažem, s kim vi bolje sarađujete, ne znam, gospodine Đeliću, ne znam koji vam je bliži od njih dvojice, Tači ili Čeku. Tači, Čeku, Tadić, Mesić, Solana, to je ta čudesna koalicija koja bi da upravlja svim i svačim u Srbiji.
Je li vam se to javio Tači, gospodine Đeliću, da li javlja da je zadovoljan vašim govorom. Siguran sam da jeste. Tako i na kosovskoj televiziji se raduju svakom vašem nastupu, a i u Meridijan banci, gospodine Đeliću, da li vam se i tamo raduju, gde imate 10%, 11 miliona evra, sram vas bilo gospodine Đeliću.
Da li je to od tetke ostalo, gospodine Đeliću? Da li je to od tetkinog kauča ostalo? Koji je to princip? Sedmi ili osmi, gospodine Đeliću? Ne interesuje mene tu Đelić. Upozoravam ovog trenutka Odbor za sukobe interesa da se ne igraju, svi će da idu u zatvor, dobili smo mi sve informacije i papire. Gospodin Đelić je upisan u Narodnoj banci Srbije kao vlasnik, imenom i prezimenom, ne neko drugi, upisan kao vlasnik 10%.
Govorio je da živi u tetkinoj kući i da spava na kauču. Od tetkinog kauča došao je do 11 miliona evra, građani Srbije, 11 miliona evra. Upozoravam Odbor za sukobe interesa da se ne igraju glavom, da postupaju protivzakonito, da mu sada naknadno upisuju ono što nije prijavio, pošto smo i to saznali da nije prijavio. Pošto ni to niste prijavili, gospodine Đeliću, e time će morati da se bave nadležni državni organi, to je veoma ozbiljna stvar ...

Gospođo Vučić, vaše i naše vreme tek dolazi, ovo Đelićevo je prošlo svakako.

Njegovo vreme je prošlo. Ne znam kako je sa tom bankom, ali u skladu sa zakonom, a kada govorim o gospođi Vučić, govorim o eminentnom stručnjaku, o ženi koja zna kako se obavlja posao, za razliku od gospodina Đelića, koji ni Odboru za sukob interesa nije u stanju da prijavi 11 miliona evra. Iz tetkinog kauča je valjda izvukao 11 miliona, ne znam gde drugo.
Zato završnih računa u Srbiji nema. Radujte se vi, gospodine Đeliću, nekim drugim budućim pobedama sa Tačijem i Čekuom zajedno, a večeras će Srbija da se raduje zbog pobede Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, reći ću dve rečenice, molim vas.
Dakle, ne znam kako će i da li će, videćemo kada dođe do glasanja, glasati poslanici iz DSS–a za gospodina Nikolića. Znam da su neki od njih javno, pretpostavljam da nisu baš svi ili većina nije zaokružila Čekuovog i Tačijevog nadvojvodu Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Još gore od Čekuovog i Tačijevog nadvojvode i Solaninog kaplara Borisa Tadića bi bilo da podržite, zamislite, za predsednika Vlade vojvodu od Meridijan banke od 11 miliona evra. Zamislite tako nešto. Dame i gospodo, zato će Tomislav Nikolić i Srbija večeras pobediti.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam delimično odnos u parlamentu između muškarca i žene koji bi bio takav da je muškarac u stanju da izgovori svašta nekoj ženi, ali ovo je prevršilo svaku meru, gospodine Šutanovac, ovo kako ste se ophodili prema Nataši Jovanović. To za koga ima mesta u vašim kolima ili ne, to je toliko nepristojno, ne znam da li je išta prevoženo u tom autu, ali jedino što znam to je da je ovo bilo krajnje nepristojno i krajnje neodgovorno za nekoga  da izgovori.
Sa druge strane, moram samo da vam kažem, ne znam šta da se merite? Nije tu reč o kilaži, gospodine Šutanovac, nego valjda o junaštvu u nekom periodu kada je to bilo teško, o hrabrosti, a ne o kilama i o tome ko kolko ima – 110, 120 ili 130 kila. Ako ćemo o tome koliko ko meri, svi smo mi mali u odnosu na vojvodu od Meridijan banke kad se popne na novčanik. Džabe nam je sve to, 11 miliona evra, čudo jedno.

(Govori kroz smeh.) Veče je veoma ozbiljno, ali vojvoda od Meridijan banke nas, s vremena na vreme, slatko zasmeje. Hvala vam vojvodo od Meridijan banke.
Ima nekoliko problema, poštovani vojvodo od Meridijan banke. Najpre, uvaženi vojvodo, sledeću stvar da vam kažem. Vi ste napravili nekoliko značajnih zakonskih prekršaja i ništa tu nije tako transparentno. Odmah vama da kažem, nema on prijavljenih u kešu 11 miliona evra, ali ima 10 posto akcija koje trenutno vrede 10 miliona i 850.000 evra, pa je u pravu, nije punih 11 miliona evra.
E sad, nešto da vam kažem, gospodine Đeliću, znali smo mi da ste vi Vidić, Novak Đoković, iako ne ličite na njih, i za njih navijamo, a za vas baš ne navijamo, ali znamo mi da ste vi neko svetsko čudo. Nego tu je ključno pitanje, vojvodo od Meridijan banke – da li ste vi to prijavili Odboru za sukob interesa ili niste? (Jeste.)
E, niste, gospodine Đeliću. E, niste. Zato večeras upozoravam ljude u Odboru za sukob interesa da se sa tim ne igraju i ne falsifikuju kršenje zakona. Lepo je nama što ste vi mnogo bogati, vojvodo od Meridijan banke, samo nemojte ovoj sirotinji u Srbiji koja živi da pričate o tome kako i na koji način veliki vojvoda zarađuje pare.
Još nešto, uvaženi vojvodo od Meridijan Banke, vaših 11 miliona evra, ne znam kolko su vam saveti skupi, ne znam šta se to radi da bi neko imao 11 miliona evra. Za ovo da igrate u Real Madridu, znamo da čovek treba da zna da igra fudbal, pa ako ne zna ne može da igra u Real Madridu.
A šta to vi, gospodine Đeliću, znate i imate u glavi, a da niko drugi u Srbiji nema, da niko drugi u Srbiji ne može da ima 11 miliona evra.
Gospodine Đeliću, nisam znao da je Meridijan banka filijala Mančestera ili Reala. Čuo sam da je Meridijan banka bila Kredi Agrikol banke nešto, pa joj uzeli i ko će znati šta je sve tu bilo.
Samo znam, gospodine Đeliću, da ste tražili od Narodne banke da ne pokaže podatke nikome ko je vlasnik u Meridijan banci. Insistirali ste da ti podaci ostanu tajni. Pa što to, vojvodo od Meridijan banke, što ste to tražili, nego kada ste videli da smo se mi dočepali tih podataka i papira. pa sada počinjete da pričate?
Sad mi da vičemo – napred Božo! Mi vičemo dole Boža, a napred Srbija. Ali, dole Božo. Da bi Srbija mogla da ide napred, zato vojvoda od Meridijan banke mora da ide dole.
Srećni vi bili sa vaših 11 miliona evra, svaka vam čast i vama na savesti, da građani Srbije vide koliko ste pametni i sposobni, i koliko pametniji i sposobniji od svih građana ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da jedino nervozu vidim kod poslanika DS, samo što još suze ne vidim, "dragi naši iz DSS–a, razmislite još malo, mi smo već podelili ne samo kabinete, nego i pare, i šta ćemo da radimo i kako ćemo da radimo". Dajte im još malo vlasti, hajde još malo da glasate za njih. Molite još malo, niste dovoljno. Izađite, pa ih još koji put zamolite, nije još gotovo, još malo nas podržite, još malo da vladamo.
Da se obratim maršalu iz Garmišpartenkirhena. Imamo vojvodu od Meridijan banke i maršala iz Garmišpartenkirhena. Ne znam samo što vam je tolika gužva u tom maršal centru u Garmišpartenkirhenu. Ne znam šta se tamo radi, pravo da vam kažem.
Ima jedna stvar koju morate da znate. Večeras o Tomislavu Nikoliću, o kandidatu DS, ne odlučuje se u Garmišpartenkirhenu, ma šta god vi mislili, odlučuje se u sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, a tamo gde se odlučuje u Srbiji, a ne gde odlučuju kaplari Havijera Solane, tu nemate nikakvu šansu i to je vaš ključni problem.
Još nešto, kada govorite o SRS i nešto o Tomislavu Nikoliću, svaki put se trudite da budete mnogo pametni. Mnogo ste u obrazovnom nivou ispod Tomislava Nikolića, daleko ispod njega. Sa druge strane, Tomislav Nikolić nikada nije lažno predstavljao svoje diplome, za razliku od nekih drugih.
Videćete već sutra, biće vrlo interesantno koji su ljude iz BIE kojim ljudima pomagali u demokratskom bloku da steknu svoje diplome. Tomislavu Nikoliću nisu pomagali. On je čovek rano ostao i bez majke, i bez brata i bez oca. Sam se izdržavao, sam radio, sam živeo, i časno i pošteno, a sa svojim obrazovanjem današnjim može da se ponosi. I u tome se Tomislav Nikolić razlikuje od Solaninog kaplara Borisa Tadića.
Još nešto, mi smo kao što vidite spremni da čekamo do bilo kad, drago mi je da ste primetili da se ljudi u Srbiji vesele, jer im je jasno da postoji većina koja će izglasati Tomislava Nikolića večeras, ili ujutru, kako god hoćete.
Ali, moram da priznam još jednu stvar, Boris Tadić, odnosno pardon, izvinite, kaplar gospodina Solane, nije pobedio Tomislava Nikolića u prvom krugu, nego kada ste ponovo klečali i molili Aligrudića i ove njegove da vas podrže u drugom krugu.
Ali nije bio sam Aligrudić dovoljan i Koštunica, nego je morao i Bogoljub Karić, i on je morao da podrži da biste svi zajedno imali neki procenat više od Tomislava Nikolića.
To je vaša istina. Imaćete kompleks Srpske radikalne stranke dok ste živi jer nas nikada nećete pobediti, jer se glasa u Srbiji, od Pirota do Subotice, od Prijepolja do Kikinde, a ne u Garmišpartenkirhenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se gospodinu Petroviću i gospodinu Borisu Tadiću. Ja sam opsovao i rekao strašnu reč, odnosno sintagmu. Rekao sam da je Boris Tadić Solanin kaplar. To je bila strašna stvar. Izvinjavam se.
Imamo večeras treći čin. Posle vojvode od Meridijan banke, to je ovaj što je ukrao 11 miliona evra, onda posle maršala iz Garmišpartenkirhena, e sad imamo i nadvojvodu od Solane, Borisa Tadića. Nadam se da je sada zadovoljan gospodin Dušan Petrović, nije kaplar nego nadvojvoda na gospodin Solana, je l' može tako? Sad mislim da će Boris Tadić biti veoma zadovoljan. Ako vam je to psovka, šta da vam radim, očekujem da me opomene predsedavajuća Narodne skupštine.
Ne znam šta je to u psihologiji gospodine Petroviću, ali svaki put kada izađete da govorite pomislim evo sad će da kaže nešto, pa mu teško da izgovori reč gospodin, pošto je valjda Boris Tadić, njegovo veličanstvo povređeno. Mi od Borisa Tadića ne samo da nikakve koristi kao narod nismo imali, samo nas je ponižavao, razarao Srbiju, pozivao Srbe na izbore da im narušava jedinstvo nacionalno, da bi vas poslušalo 0,16% ljudi na Kosovu i Metohiji i ništa više i niko više.
Gospodine Petroviću, to što vi sanjate, a ne mislim da je to psihološki problem, mislim da je medicinski, kao i onaj sa tvrdom stolicom, mislim gospodine Petroviću da vi imate problem što nikada ne možete sami da se približite Srpskoj radikalnoj stranci. Prvo uzmete uz sebe HDZ, pa uzmete i SDP, pa ste njih stavili na listu. Računate dobićete 60.000 glasova u Raškoj oblasti, dobićete u Subotici još 30.000 glasova, onda šta će sve da laže B92 u vašu korist a protiv nas, šta će još neki mediji da učine i opet dobijete 300.000 glasova manje, sa sve predsedničke funkcije.
U čemu je onda problem, da li je to medicinski ili psihološki problem, gospodine Petroviću? Ne znam, možda je medicinski, možda psihološki. Ali, pre svega mislim da je problem u tome što građani Srbije neće ni kaplara ni nadvojvodu nad Solanu, nego hoće ljude koji brinu o Srbiji i srpskom narodu, kojima je Srbija pre i iznad svega.
To je vaš problem, što Solana ne može da glasa na izborima i što ne mogu da glasaju oni koji su van ove zemlje, koji su je bombardovali i ubijali našu decu. Kada bi ti koji su ubijali malu Milicu Rakić, malu Sanju u Varvarinu, mogli da glasaju, DS–u ne bi bio potreban HDZ, tada bi suvereno pobeđivala DS.
Ne zaboravite, gospodine Petroviću, ne plašimo se mi sile Borisa Tadića niti njegovog šefa Havijera Solane zbog toga što, za razliku od vas, imamo jedan viši cilj, mnogo važniji cilj. Taj cilj za koji se mi borimo i zalažemo jeste sloboda Srbije, sloboda našeg naroda, sloboda da imamo najvišu vrednost jednog naroda i konačno ostvarenu.
(Predsedavajuća opominje govornika na vreme.)