Video sam sad nekakve histerične pokrete, videli ste i vi gospođo Vučić, verovatno je to neki psihološki problem, nije medicinski, računam.

Obaveštavam vas, gospodine Vlahoviću, kao što znate, naše vreme dolazi, vaše vreme je pluskvamperfekat. Za Srbiju dolaze bolji dani, a i kaplar će uskoro u mirovinu, pošto tako volite da se izražavate, što bi naš narod rekao, u političku penziju.
Mi ćemo mu obezbediti da se lepo šeta Kalemegdanom, da igra šah sa penzionerima, ali da prvo odgovara za sve ono što je učinio za Srbiju, za srpski narod, protiv naših nacionalnih interesa. Za Srbiju ne brinite, ona je u sve boljim rukama, samo da iz vaših izađe što pre. Hvala vam puno.

Dame i gospodo, Toma Nikolić je morao, pre svega, da zaštiti dame. Ne znam gde vi živite. Da li je vama smešan čovek koji je više puta ženama govorio ovde da mekeću, pa iza toga je govorio najstrašnije izraze da se ne zna ko je konj, a ko jahač. Neću na takav način da odgovaram, niti mi pada na pamet da vam tako teškim rečima odgovaram. Solana ne poznaje ovakve, on ih odmah šalje u apoteku ili na još bolje mesto. Ovo je naređenje Solaninog kaplara.
Imam samo da kažem jedno i završio sam, jer je s ovim razgovarati besmisleno, odgovarati ili bilo šta pričati, čovek isto da traži lekove ako se meša s njim. Ali, on je pominjao neke zanate, pa je rekao bravarski, abadžijski itd. Pozivam, kad već tim jezikom govori, sve hećime u Srbiji da dođu da mu pomognu, jer samo u njima je spas. Ovde drugog leka nema niti ga može biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao zamenik šefa poslaničke grupe nisam imao nijedanput do sada izlaganje, ali vas samo molim za malo pažnje. Dakle, mi se ovde siti naslušasmo duhovitih komentara, genijalnih misli, lekcija i pridika koje nam drže najgori ne u Srbiji, nego talog društva bilo gde na kugli zemaljskoj da se nalazi, a sada ćete da čujete i o kome govorim. Ne govorim o vama, gospodine Mićunoviću. Uvek govorim istinu i u lice mu je saopštavam, bez obzira ko je u pitanju.
Slušali smo ljude kako su ceo bogovetni dan napadali Tomislava Nikolića, a da ni sami nisu znali zašto ga napadaju. Malo su pretili lustracijom, malo su pretili zabranama, malo su pretili asanacijama. Malo su pretili povratkom vremena linča, kao što su svojevremeno linčovali Milanovića, pa niko od onih bandita nije uhapšen nikada.
Pa su ponovo pretili spaljivanjem Skupštine i ne znam čime sve. Valjda sada svi treba da se uplašimo, da niko nigde ne sme da izgovori, niko nigde ne sme ništa da kaže, jer njih štiti Agim Čeku i štiti ih, ne znam, Solana ili bilo ko drugi.
U čemu je vaš problem? Zar vi stvarno mislite da vama niko ne sme ništa da izgovori? Izvinjavam se, i Tači. On je bio i finansijer nekih kampanja. Da li vi ljudi zaista mislite da ćete vi biti u poziciji da zabranjujete one koji su, građani kažu, šest puta bolji od vas, od svih vas zajedno.
Pogledajte odavde od Petrovića pa gore do Čanka, od HDZ–a, od Rasimove stranke, Demokratske stranke, LDP–a, Čankove stranke – sve zajedno koliko vas ima manje vas je od radikala. Da li vi to ne vidite, ne umete da brojite ili imate problema sa vidom, sa razumevanjem, sa shvatanjem, ne znam sa čime imate problem.
Vaših pet–šest, sedam–osam, stranaka koliko vas je, i pored svih para, i pored sve podrške koju ste dobili od Čekua, Tačija i sve druge koji su za demokratske stranke u srpskom društvu, nije vam vredelo da svi zajedno pobedite jednu SRS.
Vratiću se na predlog srpskih radikala da Tomislav Nikolić bude predsednik Narodne skupštine. Slušali smo ovde uvrede. Kaže – neće Tomislav Nikolić da predstavlja Narodnu skupštinu, to je neko vreme prošlo; pa vaše je vreme prošlo. Niko vas još nije obavestio da je vaše vreme prošlo. Niko vam još nije rekao da ste vi onaj, kako su vaši politički preci učili ljude, onaj reakcionarni režim ili ne znam šta, retrogradne snage, snage mraka, haosa, bezumlja, snage koje se hvale da su spaljivale Skupštinu.
Da vam nešto kažem, sa tim što se hvalite da ste spaljivali Skupštinu, za to će morati da odgovaraju i da idu na robiju oni koji su spaljivali Skupštinu, oni koji su linčovali ljude, ima da idu i da odgovaraju pred licem pravde za sve to što su činili. I to ne zbog toga što se nama oni ne sviđaju, pa ne možemo da ih kaznimo po zakonu, pa ćemo da ih lustriramo.
Moram građanima Srbije da objasnim šta predlažu samoproklamovane demokratske snage. Pošto ne mogu da vam pronađu da ste kršili zakon, onda kažu – lustriraćemo. To znači da vas odstrane iako zakon kršili niste. Mi to nećemo nikada da radimo.
Uvek ćemo sve po zakonu, a vi ćete po zakonu da odgovarate za zločine koji ste činili protiv srpskog naroda i protiv srpske države.
Kažete, neće Tomislav Nikolić da predstavlja Srbiju jer je Tomislav Nikolić ovakav i onakav. Ne, vi ćete da predstavljate Srbiju, sa sve zajedno Čekuovim i Tačijevim parama po pet posto dobiste i ko zna koliko ste stranaka udružili. Ne može da predstavlja Tomislav Nikolić, ne nego će da je predstavlja vojvoda od "Meridijan banke", ili vojvoda od kokaina, ili vojvoda od ovoga ili onoga. Vi ćete sada to da govorite na takav i takav način svi.
Vi mislite ne sme niko ništa da vam odgovori, jer vi imate pravo, mnogo ste svi pametni, da govorite sve najgore o onima koji su dobili mnogo veće poverenje od vas. Evo, mi smo danas videli i veoma sam radostan zbog toga, delim ogromnu radost sa gospodinom Nenadom Čankom. Volim što sam vas video sve zajedno, od HDZ–a, Nenada Čanka, Čede Jovanovića, Dušana Petrovića, vojvode od "Meridijan banke" – svi na jednom mestu. Sve zajedno, dakle, od HDZ–a do Rasima Ljajića, Demokratske stranke, LDP–a, ukinutog Građanskog saveza, ove druge frakcije ukinutog Građanskog saveza – ima sve zajedno da vas pobeđujemo.
Da vas pobeđujemo ne zbog nas, ne zato što su nama potrebne te pobede, nego zato što su Srbiji potrebne pobede da bi ostala normalna, da bi postojala kao država, da bi postojala kao Srbija, jer Srbija bez onih teritorija za koje se vi zalažete da postoje više nije ista Srbija, više nije ista otadžbina. U tome se mi razlikujemo.
Vidite, mi smo danas predložili gospodina Tomislava Nikolića, a čekali smo da vidimo hoće li postojati parlamentarna većina koja će to podržati. Čekali smo da vidimo, računali smo na to da Tomislavu Nikoliću nećete moći da kažete da je kršio Poslovnik, da ne zna demokratsku proceduru, da se u parlamentu nije ponašao onako kako se obično narodni poslanik ponaša, ili kako bi trebalo da se ponaša. Neki od poslanika iz drugih političkih stranaka su to čak i priznali.
Onda je, kao otprilike, naručena usledila čitava hajka potpuno neverovatnih stvari. Tu je bilo čak i nekih poslanika koje uopšte nisam ni razumeo šta su govorili, koje niko nije razumeo šta su govorili. Nisam siguran da i oni u ovom trenutku znaju šta su tačno poručili građanima Srbije.
Je l' vaš toliki problem da bude izabran predsednik Skupštine? Da li biste više želeli da nemamo predsednika Skupštine, da ga uopšte nemamo, da nemamo konstituisane organe Narodne skupštine, da li to hoćete? Hoćete haos u Srbiji.
Rekli smo vam, evo imaćete izbore vrlo brzo, ali je Srbiji potreban parlament. Treba da razgovaramo o izveštaju pregovaračkog tima. Treba da razgovaramo o nekoliko drugih stvari. Vi ceo dan kao papagaji, aha – evo ih ovih u koaliciji, al' smo vas uhvatili na delu.
Pa izmislili ste i to, zato što vi nemate čime drugo da se služite nego izmišljotinama. Razumem kada neko sad gleda kako će da napadne DSS, aha – vi ste sada sa radikalima, sada ćemo to da koristimo protiv vas.
Džabe vam je kada čovek izađe i pet puta kaže šta misli i šta će da bude. Vi to nećete da čujete zato što vas istina ne zanima, zato što vas ne zanima ništa da čujete sem sebe i sem onoga što ste dobili kao nalog da ovde izgovorite.
Moram da priznam, imam mnogo vremena, nemojte da ste nervozni. Slavićemo mnogo, a Srbija će posebno da slavi, ne brinite.
Imamo jednu stvar koju nudimo građanima Srbije, a to je da konstituišemo institucije ove zemlje, da imamo predsednika Narodne skupštine, koji će na demokratski način svakome od vas dajući reč, prihvatajući svaki vaš predlog i stavljajući svaki vaš predlog na dnevni red, da razgovaramo narednih dana, pa čak i ako idu izbori, da i u to vreme, ako imamo neko od ključnih pitanja, kao što znate, po Ustavu Republike Srbije, Skupština o tome može da raspravlja.
Koji bi to organ i koje bi to telo raspravljalo ako dođe predlog nove rezolucije za Savet bezbednosti. To mora da bude Narodna skupština Republike Srbije, koju mora da sazove predsednik Narodne skupštine, ali nekome to danas ne odgovara.
Neko to danas neće, zato što je nekome potrebno da ne postoje srpske institucije, da nema demokratije u Srbiji, da nemamo Skupštinu, da postoji samo jedno lice, inokosni organ izvršne vlasti, koji bi mogao da kaže šta hoće i kako hoće.
Da postoji Boris Tadić, kaplar na Solanu, da taj postoji koji će da nam ponovi ono što ćemo već da čujemo iz Solaninog saopštenja. Nama je potrebno da se čuje cela Srbija, ne mišljenje jedne političke stranke, nego da se čuje i mišljenje njegove političke stranke, ali i da se čuje i političke stranke koja je dobila mnogo više glasova od njegove stranke, sve u koaliciji sa HDZ–om i Rasimom Ljajićem. Potrebno je da se čuje i mišljenje i SPS, i LDP–a, i Demokratske stranke Srbije, i svake druge političke stranke.
Pozivam vas još jedanput da se u ranim jutarnjim satima izjasnite u skladu sa svojom savešću za predsednika Narodne skupštine, bilo da je to u pitanju Tomislav Nikolić ili gospođa Milena Milošević, za koju ste videli da nijednu ružnu reč večeras nismo želeli da izgovorimo, zato što se i u tome razlikujemo od naših političkih protivnika.
Mi nervozu niti imamo niti bismo je pokazivali, a oni koji su je toliko večeras pokazivali, oni koji toliko nisu mogli da je sakriju, očigledno imaju nečistu savest, imali su nečiste nakane i namere prema Srbiji.
Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine je izbor za institucije u Republici Srbiji, izbor za demokratske institucije Republike Srbije i izbor za budućnost Republike Srbije.
Glasajte za Tomislava Nikolića. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da predsednik Republike već ima druga posla, a i predsednik Vlade. Izgleda da i nije baš Kosovo i Metohija najvažnija tema.
Izašao sam zbog jedne stvari koja se danas dogodila u Novom Sadu, dužan sam da obavestim građane Srbije. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci malopre smo dobili potvrdu svih informacija, pozvali i Ministarstvo unutrašnjih poslova da da punu informaciju o čemu je reč.
Naime, posle višednevnih svakodnevnih pretnji predstavnika različitih stranaka u Novom Sadu, pre svih Demokratske stranke, ali i drugih stranaka, posle brojnih laži, insinuacija, medijskih falsifikata i svega drugog sa čim su izlazili u javnost pokušavajući da za ko zna šta optuže SRS, podmetnuta je eksplozivna naprava na kuću Smiljane Kočić, sekretara Gradskog odbora SRS u Novom Sadu u Kaću.
Ona je zajedno sa svojim suprugom, skačući sa drugog sprata, spasila sebi život, suprug je čak ozbiljnije povređen, ona srećom nije. Dece još nemaju.
Inače, na istu kuću je 25.12, sa neotkrivenim počiniocem, bačen Molotovljev koktel, takođe u vreme sukoba u Gradskoj skupštini u Novom Sadu, kada su na najprljavije načine predstavnici DOS–ovskih stranaka pokušavali da za ko zna šta im padne na pamet optužuju SRS.
Izašao sam za ovu govornicu da kažem da se nadam da to nije rezultat sinoćnjeg katastrofalnog poraza predstavnika DS–a u TV duelu sa Igorom Mirovićem, predsednikom Gradskog odbora srpskih radikala.
Meni je zanimljivo da vi vičete – Poslovnik sa mesta, da vas ne interesuje život jedne mlade žene, a toliko su vam puna usta građana i građanki. I život mlade žene i život mladog čoveka. Zato što vi kad bacate eksplozive ili kada terate ljude da bacaju eksplozive onda je to normalno, tada vas interesuje poslovnik.
Da se ne daj bože nešto drugo dogodilo, po Terazijama biste vešali sve redom. E, u tome se razlikujemo.
Izašao sam da vam kažem: mi vas pozivamo da budete mirni, da napravimo da svi u Srbiji mogu mirno i normalno da žive. Pozivamo predsednika Vlade i Ministarstvo unutrašnjih poslova da rade svoj posao, da te kriminalce privedu poznaniju prava ko god da su i da nam saopšte njihova imena, jer ovde nema lažnih ili stvarnih modrica, nego eksplodirane i zapaljene kuće, da ljudi živote spasavaju skačući kroz prozor.
Ako to Vlada ne bude u stanju, a vi znate da se mi uvek držimo prava i pravde, za razliku od vas batinaša koji ste i ovu skupštinu spaljivali, držimo se prava i pravde i nemojte da nas terate da moramo da štitimo naše članove, a štitićemo ih zato što su nam životi i dece i ljudi u Srbiji preči od svega. I ne možete zato što izgubite izbore u Novom Sadu ili bilo kom drugom mestu u Srbiji da mislite da možete da radite šta hoćete.
Nadam se da to nema veze ili da ne može na takav način da se poveže sa bilo kim u politici kako to danas izgleda. Pitali smo, ljudi nisu dužni ni jedan jedini dinar, ni sa kim se nikada nisu svađali, ni sa kim se nisu prepirali, svi ih poznaju kao dobre ljude, dobre domaćine, kao nekoga ko je kod svakoga rado viđen gost. Niko o njima ne može da kaže nijednu lošu reč, nema razloga da to bilo ko drugi sa strane uradi.
Samo razmislite vi koji sve vreme govorite o Evropi, o jedinstvu, o miru, o svemu drugom da vodite računa da su i sa ove strane ljudi, isti kao i vi, od krvi i mesa, i onako kako mi nećemo vas nikada i nigde da napadamo, nemojte to da pokušavate da radite sa srpskim radikalima, zato što ćemo tražiti od države da zaštiti običan narod i obične ljude.
Ako to ne bude država u stanju da učini, budite sigurni da ćemo biti u stanju da svakog člana SRS odbranimo i zaštitimo od svakoga. Vreme je da se sa tim prekine i vreme je da zajednički radimo na ozbiljnim poslovima za Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednika Republike nema, on ima pametnija posla, gradonačelnik Beograda takođe, samo ne pravi most koji je obećao, nego nepristojno priča.
Nama se postavlja pitanje večeras, a i građanima Srbije – a šta smo mi to danas uradili za našu otadžbinu, šta smo uradili za Kosovo i Metohiju i kakav je rezultat naše današnje rasprave ili rezolucije koju ćemo da usvojimo? Šta je to što su građani Srbije danas čekali, što će dobiti večeras, ukoliko tu rezoluciju izglasamo i kakve su posledice našeg nejedinstva u Narodnoj skupštini?
Mislim da smo pokazali i nedovoljno odgovornosti, i nedovoljno angažovanosti i nedovoljno sposobnosti, a rekao bih da smo pokazali nedovoljno jedinstva, iako ne spadam u one koji misle da je partijsko, ili jednopartijsko ili unisono mišljenje najvažnije, ali kada je u pitanju država, kada je u pitanju njena teritorija, njene granice, ne bi smelo da se dogodi da postoje drugačija mišljenja.
Srbija je, nažalost, i po tome jedinstvena zemlja u svetu. Mi danas imamo predstavnike političkih stranaka koji se otvoreno zalažu za cepanje teritorije Srbije.
I da apsurd bude veći, te političke stranke se danas zalažu za nekakvu lustraciju. To vam je kada politički protivnik nije počinio nikakvo krivično delo, ni za šta ne mogu da ga gone, a njima se mnogo ne sviđa, pa kažu on je nešto prekršio, ali ne znaju tačno šta, pa ga sklone iz političkog života, a oni krše Ustav Republike Srbije.
Ne sme da postoji nikakva organizacija ili udruženje, po Ustavu Republike Srbije, koje se zalaže za drugačije granice Republike Srbije, za smanjenje njene teritorije. Mi to slušamo danas u parlamentu i to je moderno, to je ultrafensi, evropski, ne znam šta sve. Ne, to je, dame i gospodo, idiotski i antidržavno, to je nešto najnemoralnije što može da se dogodi u jednoj zemlji.
Šta se svi plašite da kažete, šta je, niko ne sme da izađe da kaže od vas drugih poslanika da to ne sme da se kaže, da to ne sme da se radi. Ko zna šta će da bude, pa pusti, to su ovi zastupnici okupacionih interesa, ajde mi da poslušamo, ko zna da li će da pobede ili neće. Gde da pobede, šta će nam država, šta će nam parlament, šta će nam bilo šta, dame i gospodo, posle toga? Nema više Srbije posle toga.
Vilijam Šekspir je svojevremeno rekao – kad se rodimo tad plačemo što smo na pozornicu budala stupili. Ja o ljudima imam mnogo bolje mišljenje, ali mi se čini da se i po ovom vidi koliko je Vilijam Šekspir bio pametniji, ozbiljniji, koliko je bio veći od svakoga od nas, pa je otprilike znao šta može da nam se dogodi.
Ne postoji primer u savremenoj, modernoj pravnoj i političkoj praksi da se u nekoj zemlji pojavila politička partija ili bilo ko ko će da kaže – e, ja sam za to da se deo naše teritorije odvoji od naše zemlje. Da li vi znate za neki sličan primer? Ja još nisam čuo za sličan primer, a prolazio sam kroz sve knjige i udžbenike i još nisam čuo i video.
O čemu ovde pričamo? Nama je danas... Pošto se ja ne plašim da govorim o imenima i ne pričam uopšteno, mi smo ovde čuli od Čedomira Jovanovića i Rize Haljimija da su Srbi počeli da naseljavaju Kosovo i Metohiju 1912. godine. I onda šta da uradite? Uzmete konopče da se obesite, jer takve gluposti ne možete nigde drugde da čujete osim u srpskom parlamentu, to neće ni Albanci u njihovom parlamentu da vam kažu.
Nisam razumeo gospodina Haljimija kad priča o topovima i tenkovima. Gospodine Haljimi, duga je ta istorija, počela je sa flašama u anusu Đorđa Martinovića, pa se nastavilo sa svim mogućim terorističkim napadima, pa je država Srbija pokušala samo da uspostavi red na teritoriji Kosova i Metohije.
Mi, dame i gospodo, volimo da imamo Albance u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da li ste videli danas kako smo lepo saslušali gospodina Halimija?
E, tako bismo mogli i 40 i 50 poslanika Albanaca uvek da saslušamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zato što mi mislimo da je ova zemlja dovoljna i za Srbe, i za Albance, i za Mađare, i za Rome i za sve druge.
Ali, u ovoj zemlji nema mesta za to da vam se predsednik Republike sastaje sa Agimom Čekuom i da kaže – pa to je bilo u magli, ali ja sam mu rekao ti si vojnik. Kakav, bre, vojnik? To je onaj zlikovac i zločinac koji je ubijao srpsku nejač, za kojim je raspisana Interpolova poternica, za kojim je država Srbija raspisala poternicu, a vi pokazujete – nije važno, sve je to politika otprilike. Šta će da bude?
E, kada vam je takav odnos i kada je sve politika, onda ovo na kraju Srbija dočeka. Mi imamo danas u našim medijima, dragi prijatelji, nešto što je potpuno neverovatno. Deo naših medija se ponaša kao da je normalno imati stav da deo teritorije Srbije treba da dobije pravo na otcepljenje, a mi smo svi ludaci, mi smo svi prošlost, a oni su budućnost. Mi koji mislimo da je Kosovo deo teritorije Srbije, niko od nas nije normalan.
Da li ste videli kakve moderne stavove iznosi Boško Jakšić? Pojavio se genije, nije slučajno to da se taj pojavio; nije on važan, on je u trci na 10.000 metara zec koji će da trči do 6.000 metara, a onda će da kaže – ajde nesrećniče, sklanjaj se odatle. Pojavi vam se u najuglednijem srpskom listu...
To vas pitam iz Vlade, kako ste smeli vi, koji kontrolišete "Politiku" ili mislite da je kontrolišete, da to uradite Srbiji, dovedete čoveka koji će da kaže – pa šta ćemo mi sa Kosovom, najbolje je bez toga. Ma nemoj!
Pa ko to ima danas u BiH od muslimana da kaže, iz njihovog rukovodstva – pa šta ćemo mi sa Republikom Srpskom kad u Republici Srpskoj niko neće da živi sa nama iz MH federacije. A neće? Kako to da niko ne pita – šta ćemo sa Republikom Srpskom? Kako to samo mi Srbi nemamo pravo.
Pričate nam ovde o suverenitetu na Kosovu i Metohiji; pa nema ga Srbija. Nema ga. A kako ga to ima MH federacija, osim silom okupacionih snaga, na teritoriji Republike Srpske? Kako se ne zalažete za to da Republika Srpska postane nezavisna, kako se ne zalažete za to da Republika Srpska bude ujedinjena sa Srbijom?
Ne, vi se zalažete za sve ono što je protiv Srbije i srpskog naroda i uvek na takav način. Pa kažete – to je 1999. godine uradio Milošević, a i mnogo pre Miloševića su svi krivi. Jeste, kriv je komunistički Brozov režim. I pre toga je bilo loše stanje na Kosovu i Metohiji, već nekoliko vekova postoji problem u odnosima Srba i Albanaca na tom području.
Postavlja se pitanje kako je moguće da mi sami unapred kažemo da nešto što je naše nije naše, a ono što će i drugi da kažu da imaju problema sa tim mi ćemo isto da im kažemo – ma nema, to je vaše, to sa nama nema nikakve veze. I uvek na strani onih koji Srbima hoće nešto da otmu ili da oduzmu.
Mi imamo danas državnu televiziju, gospodine predsedniče Vlade, koja vam u glavnim vestima, u udarnom Dnevniku objavljuje kao najznačajniju vest, video sam da su neki od vaših poslanika to prozreli, kako je moguće da se to na državnoj televiziji dogodi, najznačajnija vest, sa jasnom porukom građanima Srbije – da li ste videli, ljudi, pa i Albanci se bune protiv Ahtisarijevog plana, znači da i nije tako loš taj Ahtisarijev plan.
To je dobar neki plan, čim se oni bune i čim oni imaju dvojicu mrtvih, to je dobar plan. To nama govori državna televizija Srbije.
Pa reč je o običnoj nameštaljci zapadnih obaveštajnih službi – napravite demonstracije, napravićemo nerede, pucajte malo u svoje demonstrante da ispadne, kao, i vi se bunite protiv Ahtisarijevog plana, da bismo mi u Srbiji mogli da proguramo ceo plan.
I na najjeftinije trikove, na najgluplje moguće trikove naša država naseda i mi kažemo – e dobro je, dobro smo prošli, ajde sada mi da raspravljamo.
Nigde nismo videli plan Ahtisarija, zahvaljujući "Glasu javnosti" dobismo plan Martija Ahtisarija. Uopšte ne znam o čemu bismo raspravljali danas. U materijalu danas nešto dobismo. Tu o čemu mi da pričamo?
O administrativnoj reviziji opštinskih aktivnosti, o kosovskom zakonodavstvu u lokalnoj samoupravi, o sopstvenim proširenim opštinskim nadležnostima, da li neko od vas misli da o tome razgovara u Beču? Nemojte o tome da razgovarate, to nas ne interesuje.
Nas interesuje, pošto mnogi ovde govore na glavni prevarni način, a sada ću vam reći koji je to glavni prevarni način...
To je naučeno, ja znam gde je to učeno, kako je učeno, umem i sam da tako treba na takav način govorim, ali je to laž, to je neistina. A to je – nas interesuju građani, nas interesuju samo ljudi, pa pustite teritoriju, šta nas briga za teritoriju, pa nas ljudi zanimaju, da ti ljudi žive bolje.
Znate li koji je to princip? To je princip – daj da mojoj zadnjici bude nešto bolje ovih 10–20 godina što još mogu da naguram, a baš me briga, posle nas potop.
Pa baš me briga za mene, imam decu, hoću da žive u Srbiji i da žive na Kosovu i Metohiji, hoću da imam unučiće koji će da žive u istoj ovoj zemlji i baš me briga za to kako će mojoj zadnjici da bude.
E, u tome se razlikujemo, u tome što neću da razgovara bilo ko od predstavnika, ne ja, ne mi iz SRS, neće građani da vi razgovarate o tome da li će Srbin u Gračanici da ima pravo da ide kolima utorkom do Prištine do zdravstvenog centra ili samo petkom i subotom, i šta mu sada više od toga odgovara, ako će da živi na nezavisnom Kosovu. On neće da živi na nezavisnom Kosovu. On ima crveno–plavo–belu zastavu, zastavu svoje Srbije i baš ga briga da li ćete vi tu da mu okačite plavo–žutu sa zvezdicama, ili bilo kakvu zastavu.
I još nešto tu povodom toga. Ja sam čuo kao neki, tobože, govore jezikom prošlosti, neki bi da ratuju, neki bi u izolaciju. Ne bi niko, niko normalan to neće da radi. Samo još jedna stvar: da li vi mislite stvarno da je moguće da vam neko uzme teritoriju, pa kao da vam ubije dete, pa to što vam ubije dete nije strašno. Nema veze, sada se ti preseli iz 40 u 45 kvadrata pa ćeš živeti malo bolje. Kao što nijednom roditelju nema ništa preče od njegovog deteta, tako i nijednom narodu, tako i nijednoj zemlji nema ništa preče od njene teritorije, bez teritorije država ne postoji.
Ako se mi tako lako odričemo teritorije, ako se tako lako odričemo svega, šta će nam onda država. Hajdete, ljudi, rasturite je, ako je u pitanju samo ko će onda da vlada, čija će onda fotelja da bude, ko će da krade više. Hajdete da rasturimo državu, ne treba nam onda parlament. Recite, je li stigao neki okupacioni gaulajter, potpuno je svejedno.
Da li je to budućnost? Ja ne mislim da je to budućnost, ne želim da to bude budućnost i neću da učestvujem u takvoj budućnosti i neću da mi oni koji su najgora prošlost, koji su umešani u sve i svašta u ovoj zemlji, govore da je budućnost Srbije u tome da prihvati realnost da je Kosovo nezavisno. Prihvatite onda da je Republika Srpska zločinačka tvorevina. Pa prihvatite da je Srpska Krajina zločinačka tvorevina. Sve što su Srbi čuvali svoja ognjišta, oni su sve to zločinom sačuvali, tobože. Svi drugi koji su Srbe ubijali, to su neki fini ljudi, to je sve u redu. Možda treba malo da im se pomogne, jer time se mi borimo, tobože, za ljudska prava.
Nama u SRS ni "Žene u crnom", ni Nataša Kandić, niti bilo ko drugi od njih neće biti taj koji određuje šta jesu ljudska prava, a šta nisu, jer se oni za sve bore osim za stvarna ljudska prava i za bezbednost ljudi.
Ivo Andrić je davno rekao – onaj ko se plaši već je izgubljen. Mi se plašimo da sami kažemo šta mislimo o onome što nam se u Srbiji zbiva. Mi se plašimo na svakom mestu i na svakom koraku da kažemo ko su ti ljudi i zbog čega pokušavaju da nam otmu našu zemlju. Da li mi možemo da sprečimo nekoga da silom to uradi? Ne možemo. Hoćete li silom, otmite silom.
Šta je naše? Da nikada to ne prihvatimo i da uvek tretiramo Kosovo i Metohiju, da svi u Srbiji moraju da tretiraju Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Republike Srbije u svim zvaničnim aktima. Faktički, formalno, na sve moguće načine. Da li mi imamo tu snagu danas da to kažemo? Ja mislim da imamo, mislim da nas ima dovoljno da to možemo danas da kažemo.
I kada to na tako jasan način postavite, onda će neko početi drugačije da razmišlja. Onda će neko početi da razmišlja drugačije i drugačije će se postaviti i onda će razmišljati na taj način – kako bi bilo da pogledamo, da vidimo šta je to čime bi moglo da se izađe u susret i tim Srbima, pa nisu oni najkužniji narod na svetu.
Podsetiću vas na predsedničku kampanju 2004. godine, drugi krug izbora između Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Tada je Boris Tadić rekao – ako pobedi Tomislav Nikolić, Kosovo i Metohija će biti u veoma teškoj situaciji. Mislim da bi Kosovo i Metohija bili bliži nezavisnosti nego ikada. Tomislav Nikolić u toj kampanji je rekao – to je samo jedna u nizu laži predstavnika dosovskog režima.
Pogledajte sada, tri godine kasnije. Imali smo izbore sa istom pričom – ako radikali budu formirali vladu, biće nezavisnost. Ako vi budete formirali vladu, valjda neće biti, jer ste još 19. avgusta 2000. godine na mitingu ovde ispred Savezne skupštine (to je bilo pre nego što ste je spaljivali) rekli – sa našim prijateljima ćemo mi to demokratsko pitanje na demokratski način da rešimo. Kako ste vi sa vašim demokratskim prijateljima na demokratski način rešili, da nam ga na takav demokratski način uzmu u potpunosti i da nema više Srbije na Kosovu i Metohiji? Da li je to demokratsko rešavanje? Manite nas više vaše demokratije i vaših prijatelja i vaših demokratskih ostvarenja i svega drugog, nemojte više da lažete narod.
Slušamo priče o sistemu vrednosti, nekog sam od vaših čuo, o odbrani evropskih vrednosti. Ne znam kakve su vam to vrednosti. Ja znam šta želi svaki građanin ove zemlje. Svaki građanin ove zemlje želi da živi u modernoj Srbiji. Svaki građanin želi da živi neuporedivo bolje i svaki građanin želi da može da svojoj deci obezbedi normalno školovanje, ili dede i bake da mogu da kupe svojim unucima torbu za školu. To je ono što ja znam da oni žele. Ja ne znam kakve su vam to belosvetske vrednosti. Mi bismo da im ovo ispunimo i da mogu ljudi da žive svoji na svome. To je ono što je naš prioritet.
A to, izgubićete teritoriju i sve i svašta, ali ćete živeti, pa ćemo mi da idemo na Kosovo; samo čekam da se ta priča spremi. Čekajte, građani Srbije, videćete i nju, i biće i sledeća. Dobro, uzeli su nam Kosovo i Metohiju, ali šta sada. Teška je to odluka, mi moramo u Evropu, oni će u Evropu, pa ćemo mi s ličnim kartama da ulazimo, pa eto tako ćemo mi da pomažemo našem narodu.
I onda će neka kancelarija da odnese dva kompjutera u neku srednju školu na Kosovu i Metohiju i reći će – jeste li vi videli kako mi brinemo o našem narodu. To nije za Srbiju. To je katastrofa za Srbiju. Tako Srbija polako ali sigurno nestaje.
Kao što su se sprdali sa Rusijom i Kinom 2000. godine neki od lidera DOS–a; potpredsednik Vlade svojevremeno je rekao kako su nam Kinezi davali lekove, treća medicina sveta, davali nam lekove, ali to je za male ljude, to je za žute, one male ljude.
Psihopate bili. Mi smo tu imali najgore psihopate. Sada moramo da molimo Kinu da nam pomaže. Što ne molimo ove vaše velike prijatelje?
Pa je bilo i toga – šta će Rusija, a sada – hajde, predsedniče Putine, pomozi. Ne razumem samo jednu stvar, i to moram da vas pitam, a od koga to treba da nam pomogne? Da li to od vaših prijatelja treba da nam pomogne? Zašto da nam pomaže kada nam vaši prijatelji sve dobro čine, ne bi ti vaši prijatelji nama nešto loše učinili. Ne bi valjda vaši prijatelji hteli da otmu deo teritorije, ja sam siguran da ne bi. Skoro da sam sasvim ubeđen u to.
Zato je bilo vrlo važno sve što se dešavalo, tuci, udri po tome, pričaj priču kakva god da ti padne na pamet, ne bismo li završili sa tim bivšim režimom.
Na šta smo sada mi došli, hajde da molimo Rusiju, Kinu da nas spasavaju od naših prijatelja velikih; hajde da molimo, hajde da šaljemo sve delegacije, da tražimo svaki dan, sve što traže, da stave veto u Savetu bezbednosti UN. Sve što traže. Mi rezervnu otadžbinu nemamo. Nama je ulog otadžbina. Cela zemlja nam je ulog.
Kakva je to Srbija bez Kosova i Metohije? Da li ima Srbije bez Kosova i Metohije? Kako ćemo mi da živimo svi, kao političari, i čime ćemo mi da se bavimo, da li je ovaj uzeo ovoliko ili onaj onoliko na onom mestu? Jadna bi nam politika svima bila, ako se to dogodi na bilo koji način.
Vi kažete, redovi pred ambasadama. Jesu redovi pred ambasadama. Ne znam da li ste upoznati, u prethodnih sedam godina otišlo je tačno 3,5 puta više ljudi nego od 1990. do 2000. godine. Ne znam da li ste vi imali neke podatke, ali vidim da neki jesu iz redova vlasti.
Ne 3,5 posto više, nego tri i po puta više, 350 posto više ljudi je otišlo u prethodnih sedam godina, nego u deset godina ranije, kada smo svakoga dana imali televizijske emisije o zločinačkom režimu, o zločinačkoj vlasti i ne znam o čemu sve. Naravno da nijedna vlast nije dobra i da nijedna vlast ne valja.
Bez obzira, vrlo je važno da svi mi osećamo državu Srbiju kao svoju i da pokušamo da nađemo zajedničko rešenje. Da li se nama dopada Boris Tadić, Vojislav Koštunica ili bilo koji drugi?
Ne, naravno. Ali nekada postoji nešto oko čega morate da pokušate da nađete kompromis ili zajedničko rešenje zbog države Srbije.
Bilo bi dobro da i oni o tome vode računa, jer danas Boris Tadić izlazi i čestita, izlazi predsednik Republike i čestita svima, čovek je rekao da mora da se bori protiv jedne Srbije.
Čovek koji je stao na čelo jedne liste, jedne jedine političke stranke, i on je rekao da on mora da pobedi. Kada je on izgubio, i to kada je ubedljivo izgubio od SRS, lako i ubedljivo je izgubio bez obzira na sve medije, nema ostavke, nema ničega, baš ga briga. Kao što će to tako da bude i sa Kosovom i Metohijom.
Znam da je vama iz DS–a smešno. Vidim samo da se Đelić ne smeje. Njemu nije smešno. Samo se vi smejte i svoj posao radite kao što ste do sada radili, pa gledajte koliko ćete brzo i koliko masovno da gubite podršku u našem narodu.
Na kraju, želim samo da se zahvalim svim ljudima, posebno Srbima na Kosovu i Metohiji koji su čuvali svoja ognjišta, svoje kuće, koji su čuvali državu Srbiju i onima koji su je čuvali na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, onima u Štrpcu, Goraždevcu, Velikoj Hoči, Novom Brdu, Kosovskom Pomoravlju, Gračanici, Čaglavici, Kosovu Polju, Lipljanu, i ostalim mestima, Prilužju, Plemetini i Babinom Mostu, da im se zahvalim na tome što su mnogo hrabriji, umniji, jači i bolji od nas, što su znali da rezervnu državu i otadžbinu nemaju.
Naše je da pokažemo da znamo da to pripada njima, nama i našoj deci, i ne samo dok smo mi živi, jer nemamo pravo da mislimo o samo jednom životu.
Država traje i posle nas i trajaće i posle naše dece i posle naših unuka, jer Srbija jeste večna, samo su ovi mali političari prolazni. Njih je bilo i biće uvek onih koji će da razmišljaju o svojoj zadnjici i njihova zadnjica će da im bude vrhunski prioritet. Mi smo protiv te politike i protiv političara kojima je zadnjica vrhunski prioritet.
Na kraju, pošto su neki pitali, čuo sam neka neukusna dobacivanja sa ove govornice, danas svi poslanici SRS sa ponosom nose majice sa likom Vojislava Šešelja.
Kao što vidite, mi smo u odelima došli, imamo košulje i kravate. Majica nije naš odevni predmet, majica je simbol našeg protesta zbog onoga što rade vaši prijatelji i što ste vi zajedno sa njima uradili pišući optužnicu protiv Vojislava Šešelja.
Danas to ima posebnu simboliku, jer u uvodnoj reči optužbe protiv Vojislava Šešelja između ostalog se kaže da je on svojim nadahnutim govorima, citiraću da ne bih pogrešio, "da je govoreći o zločinima iz prošlosti protiv srpskog naroda povećavao stepen ugroženosti Srba i time ih podsticao na odgovor u budućnosti".
Čime je Vojislav Šešelj... Time što je govorio o Jasenovcu, o mukama srpskog roda od 1941. do 1945. godine?
Izgleda da je Vojislav Šešelj napravio samo jedan greh, što nije dovoljno govorio, što nam se posle svega toga to isto ponovilo, pa su nam proterali skoro pola miliona ljudi iz Republike Srpske Krajine, što nam uništavaju Republiku Srpsku, što nam otimaju Kosovo i Metohiju. Da li je to zabranjeno govoriti? Da li je to netačno?
Izgleda da će i ovakvi govori da budu, tobože, prošlost, a budućnost će da bude – vi ste prošlost, pa hajde da damo svaki pedalj naše teritorije, jer mi smo za modernu Srbiju bez Srbije.
Mi smo za Srbiju svih njenih građana, i Srba, i Roma, i Muslimana, i Mađara, i Rumuna, i Slovaka i svih drugih, ali smo za Srbiju nedirnutu, za Srbiju sa Kosovom i Metohijom, jer, ne zaboravite, nema Srbije bez Kosova i Metohije.
To upamet treba da ima i predsednik Republike, koji u ovom trenutku ima neka pametnija posla, ne znam šta to drugo radi, i vi, predsedniče Vlade, i svi drugi koji će da idu na pregovore.
Nemojte posle toga da se vratite "nismo mogli, nismo znali". Vaše je da kažete, a oni neka rade svoj posao, neka otimaju na silu šta hoće, a naše je da im kažemo da nikada na silu priznati nećemo, da nikada nasiljem stvorene činjenice nećemo pretočiti u pravo, nećemo ih pretočiti u legalne i legitimne akte.
Ostaje nam da, kao što reče Tomislav Nikolić, kad–tad, promenom snaga u svetu, vratimo samo ono što je naše, jer nam tuđe ne treba. Hoćemo da budemo samo svoji na svome i da takvu budućnost garantujemo Srbiji, našoj deci i našim potomcima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi bilo svakome u Srbiji jasno o čemu je reč, da nije došlo do najgrublje zloupotrebe u međuvremenu, i samog instituta ostavki, i Vlade Republike Srbije, i ministara, a rekao bih, takođe, da se vrši manipulacija građanima Srbije i svim prisutnim poslanicima Narodne skupštine.

Naime, da ste ovu vest pročitali u bilo kom drugom trenutku, ovde bi bile salve oduševljenja i aplauza narodnih poslanika i uveren sam da bi bila i velika radost na ulicama gradova Srbije, po selima i zaseocima Srbije.

(Smeh u sali.)

Ali, gospodine Markoviću, ovo ste saopštili, suprotno Poslovniku, u trenutku kada svi znamo da će predsednik Republike večeras ili sutra raspisati izbore za 21. januar 2007. godine. Vi nas sada obaveštavate kako su oni podneli ostavke.

Do poslednjeg trenutka su sedeli u Vladi, koristili sve što su mogli od Vlade Republike Srbije, od novca, državnih privilegija i svega, a sada, tobože, konstatujemo - da su im ostavke ispravne.

Šta se promenilo, gospodine Markoviću, u tim papirima u odnosu na ono što ste imali prošli put? Da li su tada bili ministri nepismeni, a sada su postali naročito pismeni?

Da li su to oni ministri, odnosno potpredsednici Vlade, koji ne dolaze na svečanu sednicu za proglašenje Ustava Republike Srbije - oni koji pozivaju da se ne glasa za Ustav Republike Srbije, da li su to ti članovi Vlade?

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, da li su to oni čiju smo smenu tražili nekoliko puta, a niste hteli da je stavite na dnevni red, a danas nas obaveštavate, konstatujete, kako bi neko rekao da su oni tobože moralni ljudi.

Ne, to su duboko nemoralni ljudi, koji su razarali zemlju Srbiju u prethodnim godinama.

(Aplauz Srpske radikalne stranke.)

To su ljudi koji su do poslednjeg trenutka i momenta crpli sve iz Vlade Republike Srbije, a ovi u Vladi ih trpeli i govorili im da su najbolji - s kim si takav si - to govori o Vojislavu Koštunici i o celoj Vladi Republike Srbije.

Ali, nemojte da nas zamajavate time što ispunjavate nečije stranačke zadatke i naloge, pa ćete danas to da proglašavate, a prošli put su bili nepismeni.

Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi - rekao je Valtazar Bogišić. Bili nepismeni dva meseca, u dva meseca se nisu opismenili, jer čovek mora osnovnu školu osam godina da završava. Sumnjam da biste za dva meseca uspeli da ih opismenite.

A ćemo mi uskoro, 21. januara 2007. godine, bez obzira šta im vi ovde čitali ili ne, osloboditi Srbiju od takvih koju su je uništavali u prethodnom periodu.

Hvala najlepše.

(Veliki aplauz Srpske radikalne stranke.)

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u donošenje novog Ustava Republike Srbije uložila mnogo truda, znanja i u najboljoj veri ušla u veliki posao za Srbiju.
Dužan sam da kažem, zbog različitih izjava pojedinaca u medijima, zbog nekada namerno pogrešnog interpretiranja i naših političkih stavova, ali i onoga što se zaista u prethodnom periodu događalo, da smo u taj posao ušli ne zbog naših partikularnih partijskih interesa, već zbog interesa države Srbije, zbog interesa građana Srbije i zbog budućnosti naše dece.
Ušli smo u taj posao kao opoziciona politička stranka, rekao bih jedina opoziciona politička stranka suštinski na političkoj pozornici Srbije, da pokažemo da opozicija može da se ponaša primereno, časno, pošteno, odgovorno i ozbiljno, u skladu sa teškim istorijskim trenutkom u kojem se naša država danas nalazi.
Sve naše birače pozvali smo da izađu na referendum, da glasaju za novi Ustav Republike Srbije, u koji smo ugradili mnoga rešenja i ideje SRS, od nekih morali da odustanemo, zato što je postojao ili je morao da postoji nekakav kompromis sa predstavnicima drugih političkih stranaka i sve to nam nije bilo nimalo teško.
Maksimalni napor učinili smo 28. i 29. oktobra pozivajući sve naše članove, simpatizere i aktiviste da izađu na referendum da se potvrdi Ustav Republike Srbije. Čak smo u nedelju, kada smo videli da ne postoji dovoljna motivisanost naših građana, menjali poruku i mislimo da je ta izmena poruke doprinela da Ustav na referendumu bude potvrđen, gde smo ljudima jasno stavili do znanja sa kakvim ćemo se posledicama suočiti i šta će da rade oni koji žele rastakanje države Srbije, pre svega otimanje naše teritorije, otimanje Kosova i Metohije.
I danas smo pristajali ponovo na kompromise, iako mislimo da je razumno i racionalno u tekstu ustavnog zakona prihvaćen najveći deo onoga za šta su se zalagali srpski radikali, upravo zbog toga što je ponovo teško ranjen Srbin, a država Srbija jedino što može da kaže to je ''mi oštro protestujemo zbog toga'', ali će se opet većina političara u Srbiji baviti time - kako da napakostimo SRS, kako sutra na naslovnoj strani nekih novina da piše nešto protiv radikala, kako na B92, u udarnoj informativnoj emisiji, samo da nešto ide protiv SRS.
Našim ponašanjem u prethodnom periodu, našim ponašanjem danas pokazali smo, i zato sam ponosan što sam član SRS, kako mogu da se štite državni interesi i kako država, srpski narod i građani Srbije mogu i moraju da budu ispred bilo kakvih političkih ili uskostranačkih interesa.
Mi smo danas, ne zbog nas, po svim istraživanjima javnog mnjenja, onih ljudi dakle koji nisu bliski SRS, najjača politička snaga u Srbiji. Da li ćete imati 2, 3, 1 ili 5 manje ili više poslanika za nas nije važno u poređenju sa onim kako će izgledati država Srbija, hoćemo li imati našu zemlju ili nećemo.
Za nas je politički prioritet i cilj Srbija, njena budućnost i budućnost naše dece. Zato smo to danas uradili i prihvatili.
Mi smo rekli da interes Srbije nije da izbori budu u decembru. Mnogi su insistirali samo na tome, ali po svaku cenu. Postavljalo se pitanje građanima Srbije - a zašto je to nekome toliko važno, zašto je baš tako strašno da bude u januaru? A oni su rešili po svaku cenu da to teraju u decembru, i od ministara, i od predsednika Srbije, i od mnogih drugih čuli smo takve tvrdnje.
Šta se to krije od građana Srbije? Da li se to kriju nekakva negativna rešenja o Kosovu i Metohiji za koja ne žele da upoznaju građane Srbije, da li se to krije naduvanost i napumpanost tzv. Nacionalnog investicionog plana? Pa sad, sve smo uspeli nekako da uguramo, pokrićemo sve rupe na mišiće tamo do 15.-20. decembra, a posle toga potop, važno je samo da se pređe cenzus, za neke da ponovo na ovaj ili onaj volšeban način učestvuju u nekoj vlasti, za druge da izbegnu zatvor, za treće neki treći razlog, ko zna već koji.
Za nas nije bio nijedan od tih razloga. Mi smo hteli da vam kažemo, našim ponašanjem u postupku donošenja svih normi u ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, da mi želimo da se ovakav Ustav koji je plod kompromisa, verovatno i uvek takav koji je plod kompromisa i najbolji za Srbiju i njene građane, sprovede u delo.
Ali nam je od toga da umesto 82 mandata dobijemo ovog trenutka 100 važnije da vidimo kako ćemo da zaštitimo gospodina Šopića i svakog drugog. A da vidimo kako ćemo da odgovorimo Martiju Ahtisariju na njegovo pismeno koje je, pretpostavljamo, vidimo vi to bolje pretpostavljate nego mi, neće biti dobro za Srbiju.
Da vidimo da kažemo šta je ono što je za našu zemlju u ovom trenutku najbitnije. Meni se čini da se predstavnici nekih drugih stranaka nisu tim ciljem rukovodili. Zato smo bili ucenjivani, zato su vršeni pritisci, ucenjivani kao deo političke javnosti, ne mislim da neko na nas može da vrši tog tipa pritiske i da ucenjuje za bilo šta, jer je poznato da se ne plašimo ničega i da izlazimo sa onim što mislimo i sa onim što smatramo da je najbolje za srpski narod i građane Srbije.
Zbog čega svi ti pritisci? Da bi neko seo u fotelju? Pa mi smo imali poruke od predsednika Republike i predsednika Vlade, posebno od predsednika Republike - idem na sastanak sa Olijem Renom i njemu saopštavam da je za nas najvažnije da imamo izbore pre kosovskometohijskog rešenja. Kakva je to poruka građanima Srbije, šta je time rečeno građanima Srbije?
Njima se kaže, svima nama se time kaže – ej, građani Srbije, vama ovim poručujem da će rešenje za Kosovo i Metohiju biti veoma loše, da znam kakvo će to rešenje biti.
Time vam poručujem takođe da me ne interesuje naročito šta će sa tim da bude, nego da me samo interesuje da zasednem u svoju fotelju, da je debelo osiguram sa obe ručke sa strane, da i dalje budem neki predsednik ili nekakav funkcioner u budućoj vladi, a posle toga šta će biti sa Kosovom i Metohijom baš nas briga.
To je bila poruka vlasti, poruka koja nije mogla da se tumači ni na jedan drugačiji način od ovoga. I za divno čudo, u domaćim medijima to nije naišlo na osudu, nije naišlo na osudu, a posebno kod onih koji iz sveg srca i iz sve snage podržavaju i otimanje Kosova i Metohije, i delimično ili potpunu okupaciju Srbije itd.
I to možemo da razumemo, ali ne možemo da razumemo da narodni poslanici, oni koje su građani izabrali, ne dignu glas protiv toga. E za nas ni jedan fotelja na kugli zemaljskoj, ni fotelja narodnog poslanika, ni fotelja predsednika Republike, nije važnija od glave ijednog jedinog Srbina na Kosovu i Metohiji, ijednog jedinog čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji.
Za nas je njihov interes neuporedivo važniji. To nije samo njihov interes, to je intetres cele države. Znam da će neki da kažu, da idu sa nekom porukom, šta vas briga, hajde da živimo jedan život. Šta to znači? Hajde da živim jedan život, mazni, opljačkaj šta stigneš, uradi gde ti šta padne na pamet, baš te briga za Kosovo i Metohiju. Da li je u tome stvar? Nisam razumeo na drugačiji način.
Ta vrsta politike, i to ne govorim o političkoj stranci koja se u tome prepoznala, govorim o pojedinim istaknutim javnim ličnostima i njihovim medijskim promoterima, koji nam to svaki dan govore, pripremajući teren za otcepljenje Kosova i Metohije, koji hoće da kažu, e pa nije važno, sve je to u redu, nastavlja se život. Ne, mi smo svi mislili da ćemo svi da skočimo u bunar.
Pa, naravno da se život nastavlja, ali država postoji i države ima dok imate narod, suverenu vlast i teritoriju. To su tri osnovna elementa svake države. Ali, mi nemamo teritoriju, nemate državu, ljudi, nemamo državu. Onda neka to kažu. Ali, to nije realnost. Realnost je nešto drugo. Hajde onda da ukinemo izbore, kažite nam da više nemamo državne organe, da nemamo izbore, da postavimo okupacione gaulajtere, i oni će neku vlast da sprovode. Umesto vozačkih dozvola davaće nekakve ausvajse ili ne znam šta sve i da završimo priču. To nije rešenje.
Zato smo mi zadovoljni, bez obzira na to što smo učinili neku vrstu kompromisa, a to moram danas da kažem, kada su razgovori zapali u ćorsokak, jer smo mi tražili nešto što smo mislili da nam pripada, nešto što smo mislili da pripada građanima Srbije, ne SRS, ne bilo kome od nas lično. Tražili smo samo da se omeđi nekim širim rokom, čak ne datumom, vreme održavanja predsedničkih izbora.
Rekli smo, možemo u martu da idemo na sve izbore. Rekli smo, u redu je da zbog situacije na Kosovu i Metohiji, a vi znate šta mi mislimo o Borisu Tadiću, naravno, sve najgore, i o njegovoj politici, hajde da za to vreme imamo predsedničke izbore, jer čim se završe ti parlamentarni izbori i čim se formira vlada da odmah idemo na izbore za predsednika Republike. Da ne bude te praznine, da ne bude tog vakuuma bez značajnih državnih institucija koje bi bile u stanju da odgovore na teško stanje na Kosovu i Metohiji.
Nismo mogli da postignemo konsenzus sa političkim strankama. Ostavili su mogućnost, formalnu, nadam se, samo formalno, nadam se, da se ti izbori održe bilo kad u toku naredne godine. Ovo - formalno nadam se zato što je predsednik Vlade Vojislav Koštunica dao garancije i dao svoju reč zameniku predsednika SRS, Tomislavu Nikoliću, da će izbori za predsednika Republike biti održani do 31. maja naredne godine.
Nama pre toga predstoji veliki posao, to je zakon o predsedniku Republike, zakon o vojsci, zakon o odbrani, predstoji nam iz različitih sfera društvenog života da donesemo zakone, koji se tiču pre svega izbora, i zakon o izboru narodnih poslanika, zakon o uređenju sudova, zakon o izboru sudija, zakon o kasacionom sudu, zakon o lokalnoj samoupravi, o gradu, o gradu Beogradu i mnoge druge. Taj posao je pred budućim sazivom Narodne skupštine Republike Srbije.
Pred nama je da večeras usvojimo ovakav ustavni zakon, bez obzira što niko od nas nije presrećan ovim normama, bez obzira što niko ne može da kaže da je pobedio. Možda je to najpravičnije i najbolje, zato što građani Srbije znaju da su time dobili nešto što je između interesa svih političkih struktura.
Mislim da SRS nije dozvolila ultimatum i predstavnicima pojedinih ambasada – danas sam se iznenadio kada sam video da je to uradio američki ambasador Majkl Polt, prosto ne mogu da verujem da čovek ne zna da nije pristojno mešati se u unutrašnje stvari drugih zemalja i određivati im datume izbora – pa su neki u popodnevnim satima promenili odluku iz dogovora, pa rekli, nismo se tako dogovorili, ajde opet da skraćujemo rokove, pa onda opet odustali od toga.
U ovoj zemlji poštujemo sve. Niko nam ne smeta. Mi svoju zemlju volimo. U ovoj zemlji moraju da odlučuju građani Srbije i niko više. Ambasadori, dobrodošli ste u našu zemlju, dragi ste nam gosti, zastupajte interese svojih zemalja, ali dok postojimo kao država, hoćemo da odlučujemo o svojoj sudbini, o sudbini naše dece odlučuje Srbija i njeni građani.
Oni koji to ne razumeju, koji su uvek zadovoljni i slatko se osmehuju i kažu, videćemo kako će biti posle kampanje. Znate na šta računaju? Znaju oni da su slabiji od srpskih radikala.
Računaju, pa tući ćemo ih na jednoj, dve nacionalne frekvencije, B92 i RTS, ako bude moglo malo i preko treće. Tući ćemo ih preko toliko i toliko prljavih novina koje imamo, izmislićemo šta nam treba i kako nam zatreba, pa će da nam se pojavi i onaj čuveni stelt-most, nevidljivi, u Beogradu.
Kaže, mi radimo od 2004. do 2006. godine, nacrtali most koji je kao slikovnica, ko Golden Gejt, a građani Beograda svakog dana se guraju po ulicama, nigde ne vide taj most, nigde ga nisu videli. Samo ga je Bogdanović video, vizionar čovek, a šest godina tog mosta nema, ljudi se i dalje guraju, gužve su na ulicama Beograda, a samo se radi i diže se nešto gde može još malo para da se otme, i provizija, kao ono na autokomandi, gde menadžeri imaju po 20 lokacija za svoje zgrade ili ne znam šta. Ali, završio sam sa tim, da ne kažu da se u svečanom trenutku govori na regionalnom ili gradskom nivou.
SRS podržaće ovakav ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u najboljoj nameri da Srbija dobije dobar ustav. Mi ne mislimo da on treba da bude menjan svake godine ili svake četiri godine, kada se vlast u Srbiji bude menjala.
Želim, pre svega, da se zahvalim građanima Srbije, koji su nama kao narodnim poslanicima dali mandat u prethodne tri godine. Što se tiče SRS, radili smo sve što smo mogli i znali da zaštitimo interese države i građana Srbije. Uveren sam da će ljudi u Srbiji to umeti da cene i da će pored ovih 80 biti bar još 46 poslanika srpskih radikala u narednom mandatu. Hvala vam i živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se malo našalim i da, ne grubo već onako, pomalo ismejem sve ono što je rekao moj prethodnik, ali nema nikakvog smisla u svemu što govore predstavnici te šifrovane političke grupacije. Ionako građani Srbije ne shvataju mnogo ozbiljno zato što znaju da je ovo njihova poslednja sednica.
Na veliku radost građana Srbije, a na našu žalost, jer nas neće više tako zabavljati. Više nećemo moći da se smejemo sa mesta zbog njihovih izjava, reči, govora. G17 plus u Narodnu skupštinu Republike Srbije više neće dolaziti, sem na otvorena vrata. Taj institut otvorenih vrata zadržaćemo samo da bi mogli ponovo da svratite u Skupštinu, da vidite koliko je sutra lepše nego danas.
Kažete, problem je u strahu, pa neko ne sme da ide na izbore. Tačno je, gospodine Albijaniću, strašno smo se uplašili vas političkih liliputanaca i samo brinemo sa koliko ćete da nas pobedite. Jer vi ste jedna velika sila, jedno čudo, a samo kad stanete na novčanik, a što se glasova naroda tiče nema vas nigde. Očekujem da vam građani Srbije lepo kažu, mnogo bi bilo za vas 4,2 posto. Da vam građani daju 0,1 do 0,2 - to je prava mera za G17 plus, i da nikada više ne zamajavate građane Srbije i naš narod.
Kažete i pretite predstavnicima SRS. Prvo prete neki iz neke druge političke stranke, a onda ministar finansija kaže nedavno: "svim raspoloživim sredstvima borićemo se protiv radikala i protiv njih su sva sredstva dozvoljena". Dva dana posle toga, potezali su pištolje i pištoljima tukli decu od 18 i 19 godina, aktiviste SRS, za koje su čak rekli da su iz Surčina, Zemuna, a na kraju se ispostavilo da nijedan nije ni iz Zemuna i Surčina. Tako vam je kad imate posla sa lažovima.
Njihovi veliki zaštitnici su velike demokrate, čuvene erudite po imenu "gospodin Keks". Ali, da gospodin Albijanić ne brine. Video sam da je i gospodin Dinkić sve ovo shvatio. Uplašio nas je tom pretnjom. Mi smo je shvatili na veoma ozbiljan način i pokušaćemo da zaštitimo članove i simpatizere SRS. To bi trebalo da zna i gospodin "Keks" za ubuduće, a odgovaraće i za ono što je činio u prošlosti.
Ali, da poručim nešto gospodinu Albijaniću, pošto, čini mi se, da je i on video. Dakle, njegov predsednik, ministar finansija pojavio se na bilbordu, pošto mu ona stara slika gde su ga baš mnogo ulepšali nije odgovarala, pa je sad promenio tu sliku. Nisam izašao zbog te slike, nego na tom bilbordu piše: stručnost ispred politike. Zna Dinkić da je propao u politici, pa sad ako neko može struku da proda. To je važilo i za gospodina Albijanića. Što si bio u politici - bio si, vraćaj se ti u osnovnu školu, predaji deci matematiku, ako iko hoće da te sluša više i ako iko može.
S tom politikom je završeno. To što ste sanjali i mislili da linčujete političke protivnike posle 5. oktobra, jedanput zauvek je završeno, Srbija se promenila i Srbija se menja i dalje. Srbija je shvatila razmere globalne prevare koju ste joj na tacni servirali i zato toliko brinete. Zato vas taj jedan mesec toliko brine i sekira.
Vreme vas sekira zato što znate da ćete sa velikih 4,2 da padnete na 2,2. Nas ne brine i ne sekira jer smo mi u astronomskim ciframa za vas. Mi razmišljamo da li će da bude 30, 35, 40, 45, 50 ili ko zna koliko procenata.
Gospodine Albijaniću, malo je različito, kao matematičar biste to mogli i morali da znate. Na kraju, presudu će svima nama dati građani Srbije. Koliko god ih lagali, koliko god koristili i zloupotrebljavali svoje medije, šta god im pričali, naš narod je pametan. Ljudi su pametni i ne možete ih prevariti. Tačno znaju i vide one koji im žele dobro i one koji im to ne žele.
U trgovinama i pogodbama ne učestvujemo. Pojma nemam ko bi mogao da bude guverner Narodne banke. Ako ste to mislili na dogovore DS i DSS, onda to njima kažite. Ali, to je račun bez krčmara, jer sledeću vladu neće da čine ni DS ni DSS, a vi nećete ni Skupštinu sem kad je dan otvorenih vrata, već srpski radikali.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ste u pravu, jer nisam tako pažljivo pratio u glas gde je to bilo i kako je bilo, ali uvek poštujemo volju naroda.
Ipak, pokušaću da vam odgovorim na sve što ste rekli.
Vi kažete da niste koristili pištolje, niste. Vi ste savremeni, jer ste vi koristili mašinke, automate i kalašnjikove i sa time upadali u Narodnu banku, sa čarapama na glavi.
(Aplauz radikala.)
Sram vas bilo, vi nekome govorite o pištoljima. Govorite o Vojislavu Šešelju, predsedniku Srpske radikalne stranke, koga četiri godine drže u pritvoru zbog verbalnog delikta, muče ga i maltretiraju. Nije vas sramota njegove dece i porodice, da se obraćate na takav način.
On je podigao pištolj u samoodbrani, kad su ga napali kamenicama i svim mogućim, ali nije pucao i udarao bilo koga, za razliku od vašeg bandita Mlađana Dinkića, ministra finansija, koji je sa kalašnjikovom upao u Narodnu banku, sa crnom čarapom na glavi. (Aplauz radikala.)
Inače, češće ste inače, ne kažem za vas lično, ali za rukovodstvo G17 plus, stavljali čarapu na glavu nego mi na nogu.
Ti ljudi treba danas da nam govore nešto o Srbiji. Vi da nam pričate o šovinizmu, pa vi ste najveći šovinisti. Vi se družite sa sledbenikom ustaške partije Ante Pavelića Antom Đapićem, a ne mi. (Aplauz radikala.) Vi ste najgori šovinisti u državi Srbiji.
Malo-malo pa nam pretite. Smešno vam je, u Pančevu vaš odbornik traži da kremirate sve Rome i Jevreje - to je demokratska i evropska politika.
Ove u Leskovcu uvodite u Evropu tako što vam je ovaj mučenik svako veče mrtav pijan. Jedno veče ga nalaze i vode komšije, a drugo veče familija, i uvodite ga u kafanu "Evropa". Sada će da osnuju dve kafane koje će dobiti ime "Evropa" u Leskovcu.
Treba da se stidite i da ne izlazite za govornicu. Narod ste ojadili u prethodnom periodu.
Ne brinite, sada vam kažem, ma mi imamo 9%, a da vi imate 90% glasova, i u to sam siguran 100%, samo ne znam koja sila će vam zabraniti da ulazite na ova vrata ubuduće.
Ono što kažete da ste pomagali vašom strukom, ko boga vas molim, nemojte više ništa našem da pomažete narodu i ovoj zemlji. Tako će nam biti najbolje, a ako ništa, mnogo bolje će nam biti nego danas. Samo nas rešite takve pomoći i podrške.
Pozdravite gospodina Keksa, a pozdravljam i predstavnike Vlade koji tog kriminalca nisu uhapsili, nego su neki plaćali novac u dve nedeljne novine da se objavi da Keks nije imao pištolj, nego mobilni telefon. Dobro, prihvatamo i to.
Keks tukao mobilnim telefonom. Samo vas molim, mi ćemo uvek i na svakom mestu moliti naše ljude da vam ne odgovaraju na provokacije. Srpski radikali će uvek pozivati na mir i red.
Samo nemojte da kukate, ko boga vas molim, za kantu prolivenog lepka ili ne znam šta, jer mi ne kukamo za to što na Ubu šaljete batinaše, izvesnog Radoja Lukića, takođe sa pištoljem, ne biste li dobili izbore itd.
Samo nemojte da se žalite i nemojte da šaljite saopštenja posle toga. Mi da kukamo nećemo, policija nije htela da zaštiti naše ljude i nije htela da uhapsi Keksa. Samo ga je privela i onda pustila, jer gospodin Keks je veliki demokrata i evropejac.
A sada ćete čuti zašto je taj gospodin postao tako značajan batinaš. To je važno za Ustavni zakon i čućete zašto.
Tom gospodinu Keksu su obećali ovi što ne izlaze iz kafane "Evropa", mrtvi pijani svako veče, da će obavljati svo i svakovrsno obezbeđenje u opštini Leskovac, sa svojim banditima i kriminalcima.
Kažem vam sada, posle izbora ode gospodin Keks, zajedno sa svojim banditima, u aps, zajedno sa mnogima koji su opljačkali 18 miliona evra na aerodromu, koji su opljačkali Cementaru Popovac i koji su pljačkali građane Srbije.
Kriminalce u zatvor, a sloboda Vojislavu Šešelju, onome koga vi napadate.
(Aplauz radikala.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo malo činjenica o rezultatima.
Pošto je bilo mnogo laži i prevara, naime Srpska radikalna stranka na lokalnim izborima u Leskovcu, koji su održani neposredno pre okončanja predsedničkih izbora na kojima je Tomislav Nikolić pobedio Dragoljuba Mićunovića, dobila je devet odborničkih mesta i bila peta po snazi.
Sada je Srpska radikalna stranka prva po snazi u Leskovcu, ubedljivo prva. Kandidat za gradonačelnika je bio prvi, a onda su se, ne samo dve partije koje su bile udružene u prvom krugu, udružili i ostali. Sada vam kažem, razlika je minimalna, osim što je velika razlika u moralu, ogromna je razlika u moralu, jer vaš moral i moral gospodina Keksa su takvi da ne mogu ni da se komentarišu, gospodine Šutanovac. To je jedna milina, vi i gospodin Keks ste slika i prilika Demokratske stranke. To je lice i naličje Demokratske stranke. Šule pendrek i gospodin Keks. To će biti opasna tuča sa Jočićem, ali da nastavimo oko rezultata izbora.
U svim opštinama najveći progres beleži Srpska radikalna stranka, ali vi nećete da kažete kakvi su bili ranije rezultati lokalnih izbora. To je vaš problem. Nemam ništa protiv i svaku volju građana priznajemo. Priznali smo i sada, kao što ćemo to uvek i da činimo. Iako je bilo mogućnosti da podnosimo primedbe i da se ide na to da se ponište tri, četiri, pet, deset biračkih mesta, nismo nijedno hteli.
Videćete već za vrlo kratko vreme šta će građani Leskovca o lokalnoj vlasti govoriti. Odmah posle toga, očekivao sam da ćete da pohvalite i Jablanički okrug i Leskovac zbog izlaska na referendum. Da kažete, pa to je okrug u kojem je najviše ljudi izašlo na ustavni referendum. To su ljudi koji su pokazali zrelost, ozbiljnost. Ali, vas ne interesuje država Srbija, vas ne interesuju građani Srbije. Vas samo interesuje samo nešto što je protiv Srpske radikalne stranke.
Vi pričate o fotografijama. Vojislav Šešelj je to radio javno, zato što je javno napadnut, jer nema šta da krije ni od koga. Kriminalce koji pod okriljem mraka i pod crnim čarapama se kriju naravno da ne možete da fotografišete. Postoje krivične prijave tri čoveka iz obezbeđenja Narodne banke, tri čoveka su potpisala krivičnu prijavu, u najtežim trenucima kad su znali da im je život ugrožen zbog toga, kad su znali da je pitanje da li će im sutra deca stići u obdanište ili školu, kada protiv velikog kriminalca Mlađana Dinkića to potpišu.
Vidite, u tome se razlikuju, opasni kriminalci su takvi, mi znamo koliko je opasan kriminalac Mlađan Dinkić. Ne morate da brinete, čim se završe izbori, kada dođe do promene izvršne vlasti, sve će doći na svoje mesto i svi će pred lice pravde.
Između ostalih, i Mlađan Dinkić, i gospodin Keks, a pravda će biti zadovoljena i Srbija slobodna. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo  narodni poslanici,  pokušaću na ozbiljan način da odgovorim na ovo o čemu je govorio prethodnik.
Ne moram to ''za razliku'' ni da govorim, čim se nekog ujke prisetio, odmah se malo uzbudio, počeo je da govori glasnije i da viče sa govornice, ne znam iz kog razloga je nervozan.
O nekim arima govorite?
Na najskupljoj lokaciji, u najvećim gradovima sveta, u stotinama hektara Mlađan Dinkić može da ima, ali on ima, sada se procenjuje, između 50 i 60 miliona evra ušteđevine, samo od provizija koje je uzeo.
Da se ne biste smejali, ono za šta postoje papiri, vi ste uzeli, ne u Prizrenu, nego u Čurugu, na privatnu firmu, od vašeg predstavnika Vlade, 14,5 miliona, gospodine Vitoševiću, sram vas bilo. Sram vas bilo da vi nekome nešto govorite. Naučite se, ovo je replika.
Ali, radite vi svoj posao, šta hoćete i koliko hoćete, izmišljajte o SRS šta god želite. Pričate o hiperinflaciji. Jedini koji je tada kritikovao SPS bila je SRS, objavili smo knjigu ''Što opljačka levica, da ne zna desnica''. Mi smo formirali anketne odbore za Jezdu i Dafinu i prvi uradili ozbiljan posao po tom pitanju. Nikada nismo bili u vlasti u vreme hiperinflacije, izmišljate. Izmišljate sve.
Bogdanoviću, ovaj most se još nije pojavio, nemojte da dobacujete. Crta čovek izmišljene mostove i sad počeo još i da dobacuje s mesta.
Dakle, nemojte da izmišljate, a vaš moral je takav, ne vaš lični, ne želim sa vama lično da raspravljam, vidim da imate neki kompleks Aleksandra Vučića, imate neki problem.
Nešto drugo moram da vam kažem. Vi iz G17 plus možda ćete biti najjača stranka na predstojećim izborima, teško Srbiji, tako ja mislim. Vi mislite da će Srbiji da bude odlično. To je vaše pravo. Ali, nemojte s ovog mesta da govorite neistine ni o hiperinflaciji, ni o ne znam koka-kolama, ovakvim i onakvim, ni o sestričinama i ujkama, jer Mlađan Dinkić je kao ujka, i njega je neka sestričina pitala. Jeste li to svi išli na kurs - ujka i sestričina, pa vam svi taj primer davali, pa je i njemu sestričina rekla - kada dođu radikali, neće da bude ''Zare'' i čega još u Beogradu ili Novom Sadu.
Da vas podsetim, radikali su otvorili ''Zaru'' u Novom Sadu, prvu ''Zaru'' u Srbiji otvorili radikali, a ne G17 plus, i to da znate. A i sestričinu da obavestite, pa i ujku da obavestite, da više ne laže narod, a mi ćemo svejedno da vas pobedimo.
Molim vas, što se nas tiče, mi ovako možemo, nama je lepo, da ih pobeđujemo, da narod podsećamo na sve što su činili, ali mislim da smo večeras ovde zbog ustavnog zakona. Ako oni nisu, a rekli su da nisu, neka kažu. Ako hoćete da nastavljate, možemo do jutra. Ali vas upozoravam, želim da vam kažem da ovde ima ozbiljnih i odgovornih ljudi. Ali, ne brinite, nećemo vas uskratiti za odgovor.
Mislim da ste do sada prolazili ko bosi po trnju, gledajte da ne prolazite još gore. Zato sedite na mesto, glasajte onako kako vam je naređeno da glasate, protiv Srbije i večeras, a onda neka narod kaže ko je za Srbiju, a ko je protiv Srbije.
Građani će tu ocenu nepogrešivo doneti i onda ćete videti i svoje mesto, a i mi ćemo videti naše mesto. Hvala najlepše.

Što pobeže? Obično kad neko nešto kaže i kad razmenjujemo udarce, naravno, političke, onda je, čini mi se, džentlmenski da saslušate šta protivnik misli, pa ponovo odgovorite. Mislim da mi u SRS, gospodine Mihailoviću, mislim da ćete priznati, nikada od toga nismo bežali, uvek smo davali priliku našim političkim oponentima i odgovarali na ono što su govorili.
Ovde nije bilo reči o tome šta je dobijeno od neke banke, nego šta je dobijeno od Ministarstva Ivane Dulić-Marković. To nema nikakve veze s bankom, koliko znam, ali to ima veze sa kamatama, kao što ima veze i sa poljoprivrednicima iz sela Lukićevo i još nekim, u Novom Slankamenu itd, koji se slučajno učlane u G 17 plus, pa za džabe dobiju ogromno zemljište za korišćenje, a da ništa državi zauzvrat nisu dali, ali je dovoljno da su članovi G17 plus. Pri tome se ostali paori i seljaci pate po Srbiji, ne mogu da prežive, ne mogu da prehrane stoku, ne mogu da zaoru svoje njive, ne mogu da dobiju novac za ono što su vredno radili u prethodnoj godini.
Nemam nikakav problem sa tim. Vi govorite sve vreme da je neki problem u srpskim radikalima. Ljudi, mi smo više od šest godina u opoziciji, jedino mi. Da ste našli bilo šta protiv srpskih radikala, ne biste nas hapsili, pobili biste nas odavno. Ali niste, nego se samo izmišljanjima i lažima bavite.
Da li vam smeta to ko je po 61m2, jer su ostalo svi platili? To vam je problem? U redu, mogu to i da prihvatim, ali ne mogu da prihvatim činjenicu da oni koji su krali i pljačkali, oni koji su kupili fikus, državnim parama, za 45.000 dinara, kašičicu za kafu za 750 dinara, oni koji su opljačkali 18 miliona evra na aerodromu, u milionima evra naše cementare, u milionima evra NIS, koji su razorili i opljačkali bankarski sistem Srbije; o šećeranama i drugim fabrikama koje su u ovoj zemlji radile, da vi govorite nekome nešto o tome, to nikada nećemo da prihvatimo i to Srbija neće da prihvati.
Srbija hoće jednom zauvek da završi sa prošlošću, a samo se prošlošću vi bavite, a mi ćemo samo onim malim delom, koliko nadležni državni organi moraju time da se bave. A bavićemo se budućnošću, jer mi moramo da razmišljamo u koje će škole da idu naša deca, u kojim fabrikama za hleb će da zarađuju, šta ćemo da ostavimo našim pokoljenjima. U tome se razlikujemo.
Vi pričajte o prošlosti, kažite da smo mi krivi za Kosovo, a jedini smo glasali protiv plana Ahtisari-Černomirdin, da vas podsetim. Sve stranke budućeg DOS-a su tada podržale plan Ahtisari-Černomirdin i Kumanovski sporazum. Mi smo jedini bili protiv toga. Ni toga se ne sećate.
Šta da vam radim? Ali, u laži su kratke noge, pa onda neki beže brže-bolje iz sale. Tako brže-bolje i neka se sklanjaju sa političke scene. Ako se sami ne sklone, bogami, skloniće ih narod, videćete, i to već 21. januara.

Mi smo uvek za dobru atmosferu, nego i ovaj lažov pobeže.
Dame i gospodo narodni poslanici, kakva im je taktika ne znam. Slaži i beži, je l' to?
Gospodine Mihajloviću, moram da vas upozorim, da li ste vi čuli, u jednoj rečenici da kažem ono što je rekao gospodin Todorović, da li ste čuli to? Dakle, ovo što su lagali, postoji rešenje o obustavljanju postupka.
Dakle, lažovi jedni, ne izmišljajte više, jer sve što ste mogli u zemlji Srbiji ste pokrali i opljačkali. Jedino čime ste se bavili, to je kako ćete negde nešto da izmislite o srpskim radikalima. Ne bih vam se nikada ovoliko pravdao, nego čovek zato šo lažu na onoj B92 televiziji sa istim tim, pa kad im kaže da će da ih tuži, onda to sklanjaju. Džabe vama i presude, džabe vama bilo koji akt, džabe vama bilo šta, jer vi imate svoje da smislite i slažete šta vam je volja. Nemam nikakav problem sa tim.
Predlažem vam sledeću stvar. Vi dođete na vlast ponovo, pobedite ubedljivo na izborima - naučna fantastika. Kao da nije vic, shvatite kao da je ozbiljno, hipotetička situacija. Vi pobedite na izborima, dođete na vlast, ajde ko Boga vas molim, za sve što smo činili, daj da idemo u zatvor.
Ja vama ne obećavam to, jer neću da vam pretim, ništa vam ne kažem, samo vam kažem da će nadležni državni organi ex officio obavljati svoj posao, a plašim se da će redovi rukovodstva, i vaše i nekih drugih stranaka, biti poluprazni. To nemojte da shvatite kao pretnju nego kao dobru želju građanima Srbije. Da građanima Srbije jasno stavimo do znanja da oni koji su ih pljačkali moraju da završe iza rešetaka i da jednom zauvek preuzmemo odgovornost za takve slučajeve, a ne da lopovi lopove štite.
Naša obaveza, posle sledećih izbora, biće da se prekine taj lanac lopovluka i kriminala koji ste u zemlju uneli od 2000. godine. Bilo ga je i ranije, ali tad je unet na velika državna vrata, gde je mafija upravljala Srbijom, a Srbija se nije borila protiv mafije.
Naš je posao da pobedimo mafiju, da vam taj lopovski lanac prekinemo i da vam ne dozvolimo da se na ovakav način, kao bahata vlast, odnosite prema časnim i poštenim ljudima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam se malo uplašio.