Otvoreni Parlament | Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi

Tip akta: Zakon

Status: Usvojen

Predlagač: Vlada

Da li podržavate ovaj predlog zakona?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 2
Protiv: 2
2%
2%
0%

Ključne novine

PRAVO IZJAŠNJAVANJA NA REFERENDUMU I UČEŠĆA U NARODNOJ INICIJATIVI

Pravo izjašnjavanja na referendumu odnosno pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji imaju biračko pravo i prebivalište (boravište za interno raseljena lica) na teritoriji za koju se raspisuje referendum, s tim da građani mogu podneti zahtev da glasaju po izabranom mestu boravka u zemlji odnosno inostranstvu. Izuzetak od pravila da je prebivalište uslov za učešće u referendumu i dalje će važiti u vezi sa referendumom za uvođenje samodoprinosa koji je regulisan Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 1
0%
1%
0%

POJAM I VRSTE REFERENDUMA

Predlogom zakona referendum je određen kao blik neposrednog izjašnjavanja građana o pitanjima za koja je to Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave određeno kao i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, skupštine autonomne pokrajine i skupštine jedinice lokalne samouprave za koja to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi (na zahtev većine poslanika odnosno odbornika) ili na zahtev koji podnese propisani broj birača. U zavisnosti od toga koja skupština ga raspisuje, referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni, a prema teritoriji na kojoj se sprovodi referendum može biti na celoj ili na delu teritorije države, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Referendum može biti obavezni (u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom autonomne pokrajine, opštine i grada) i neobavezni (na zahtev većine poslanika odnosno odbornika ili propisanog broja građana). Prema trenutku u kom se raspisuje, referendum može biti prethodni (radi prethodnog izjašnjavanja o nekom aktu ili pitanju) i naknadni (radi potvrđivanja donetog akta). Konačno, prema pravnom dejstvu odluke donete na referendumu, referendum može biti savetodavni (radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta) ili obavezujući. Volja građana izražena na referendumu obavezujuća je u svim oblicima osim savetodavnog referenduma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 1
Protiv: 0
1%
0%
0%

PUNOVAŽNOST REFERENDUMA NE ZAVISI OD BROJA IZAŠLIH BIRAČA

U važećem normativnom okviru izlaznost glasača na referendumu nije uslov za punovažnost referenduma za promenu Ustava, ali jeste uslov za punovažnost svih drugih referenduma. Za razliku od važećeg zakonskog rešenja, Predlog zakona ne predviđa izlaznost kao uslov za punovažnost nijednog referenduma, a odluka doneta na referendumu punovažna je i obavezna ako je za nju glasala većina izašlih birača na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 1
Protiv: 1
1%
1%
0%

REFERENDUM NA ZAHTEV BIRAČA

Narodna skupština, odnosno skupština autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, dužna da raspiše referendum na zahtev birača čiji je najmanji broj utvrđen Ustavom, zakonom ili statutom autonomne pokrajine. U skladu sa važećim normativnim okvirom, za raspisivanje lokalnog referenduma neophodno je da zahtev podnese 10% birača sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave, za 30.000 birača sa prebivalištem na teritoriji autonomne pokrajine, za referendum u autonomnoj pokrajini, odnosno 100.000 birača u slučaju kada se radi o pitanju iz nadležnosti Narodne skupštine.

Predlogom zakona obavezana je Narodna skupštine da o zahtevu za referendum iz svoje nadležnosti odluči u roku od 6 meseci od dana podnošenja zahteva. U slučaju da usvoji zahtev, nadležna skupština je obavezna da da raspiše referendum u roku od 30 dana.

Nadležne skupštine imaju pravo da upoznaju građane sa svojim stavom o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu koji se raspisuje na zahtev birača. Stav skupštine se utvrđuje istovremeno sa donošenjem odluke o raspisivanju referendumu.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 1
0%
1%
0%

TRAJANJE REFERENDUMSKE KAMPANJE

Važećim zakonom predviđeno je da od dana raspisivanja do dana održavanja referenduma može proteći najmanje 15 a najviše 90 dana, dok je Predlogom predviđeno da taj period može trajati najmanje 45 a najduže 60 dana. U slučaju održavanja referenduma za promenu Ustava, ovi rokovi su nešto različiti budući da, po u skladu sa Ustavom, Predlog zakona predviđa da se u ovom slučaju referendum mora održati najkasnije 60 dana od dana usvajanja predloga o promeni Ustava (dakle, ne 60 dana od dana raspisivanja), s tim da i u ovom slučaju kampanja ne može trajati kraće od 45 dana od dana raspisivanja referenduma.

Novina koju zakon donosi jeste i određivanje aktivnosti koje se mogu sprovoditi tokom referendumske kampanje, određenje organizatora referendumske kampanje i nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije u oblasti kontrolisanja finansiranja kampanje.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

TRAJANJE REFERENDUMA

Predlogom zakona precizirano je da se referendum sprovodi u jednom danu, i to po pravilu nedeljom. Trajanje glasanja tokom dana određenog za održavanje referenduma utvrđuje nadležna izborna komisija.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

PITANJA O KOJIMA SE GRAĐANI MORAJU IZJAŠNJAVATI NA REFERENDUMU

Obavezni referendum raspisuje se u slučajevima kada Ustav to nalaže (za osnivanje, ukidanje i promenu teritorije autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave kao i prilikom promena Ustava koje se odnose na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava), kao i u slučajevima kada je obavezni referendum o određenim pitanjima određen zakonom ili statutom autonomne pokrajine.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

PITANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET REFERENDUMA

U skladu sa odredbom koju predviđa Ustav i Predlogom zakona određeno je da predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

SPROVOĐENJE ODLUKE DONETE NA REFERENDUMU

U slučaju da su građani na referendumu doneli odluku o potvrđivanju akta, taj akt smatra se usvojenim danom održavanja referenduma. Ukoliko je predmet referenduma bilo usvajanje akta čije je donošenje predloženo zahtevom građana, taj akt se takođe smatra usvojenim danom održavanja referenduma. U oba slučaja, potvrđeni odnosno usvojeni akt potvrđuje se u skladu sa postojećim normativnim okvirom.

Kada je predmet referenduma prethodno izjašnjavanje građana o određenom pitanju, organ koji je nadležan za donošenje akta dužan je da akt donese uu skladu sa rezultatima referenduma i to 120 dana od dana održavanja refrenduma. Isti rok primenjuje se i u slučaju kada su se građani na referendumu izjasnili za izmenu ili ukidanje akta koji je donela skupština.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

FORMULISANJE REFERENDUMSKOG PITANJA

Predlogom zakona predviđeno je da referendumsko pitanje mora biti postavljeno ta da na njega može odgovoriti sa da/ne ili za/protiv. Zabranjeno je, pri tome, da pitanje bude formulisano na način koji favorizuje neku od opcija ili koji sugeriše neki od odgovora.
Predlogom zakona uvedena je i obaveza skupštine nadležne za raspisivanje referenduma da pribavi pozitivno mišljenje nadležne izborne komisije o predlogu referendumskog pitanja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

ROKOVI U KOJIMA SE ODLUKA DONETA NA REFERENDUMU NE MOŽE MENJATI NA NOVOM REFERENDUMU ILI ODLUKOM SKUPŠTINE

Važećim zakonom predviđeno je da ako građani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju, ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od šest meseci od dana glasanja na referendumu, dok je Predlogom zakona trajanje te zabrane produženo na godinu dana.

Dodatno, Predlogom zakona određeno je da skupština može doneti akt suprotan aktu odnosno pitanju potvrđenom na referendumu ili izmenama i dopunama tog akta menjati suštinu potvrđenog akta odnosno pitanja tek po isteku dve godine od dana održavanja referenduma, uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma o tom pitanju.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

ODREĐIVANJE POSTOJEĆIH IZBORNIH KOMISIJA KAO KOMISIJA NADLEŽNIH ZA SPROVOĐENJE REFERENDUMA

Nacrtom zakona predviđeno je da je za sprovođenje republičkog referenduma nadležna Republička izborna komisija (RIK), za sprovođenje pokrajinskog Pokrajinska izborna komisija (PIK) a da su za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave nadležne gradske odnosno opštinske izborne komisije (GIK/OIK). Iako je RIK sprovodila i neke od prethodnih referenduma u Srbiji, takva nadležnost nije bila eksplicitno propisana važećim zakonom.

Pri sprovođenju republičkog ili pokrajinskog referenduma GIK/OIK imaju položaj potkomisije koje su nadležne da obavljaju tehničke pripreme za njihovo sproođenje, da određuju glasačka mesta ali i da utvrđuju rezultate referenduma na osnovu materijala koji su primile od glasačkih odbora a koje dalje dostavljaju RIK odnosno PIK.

Predlog zakona posebno reguliše situaciju kada u trenutku raspisivanja republičkog odnosno pokrajinskog referenduma nije imenovana GIK/OIK u nekom gradu odnosno opštini. U takvim slučajevima, RIK/PIK obrazuje potkomisiju za sprovođenje tog referenduma u toj JLSU i to na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini/Skupštini AP Vojvodine , srazmerno njihovoj zastupljenosti.

Jednoj potkomisiji nadležnost se može proširiti i na susedne jedinice lokalne samouprave ako u njima takođe nema imenovane GIK/OIK u trenutku raspisivanja referenduma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

GLASAČKE ODBORE IMENUJE RIK ZA REPUBLIČKI, PIK ZA POKRAJINSKI A OIK/GIK ZA LOKALNI REFERENDUM

Glasački odbori imaju predsednika i četiri člana i imenuju se na predlog poslaničkih odnosno odborničkih grupa koje su na dan raspisivanja referenduma zastupljene u skupštini, pri čemu se vodi računa o tome da se obezbedi srazmerna zastupljenost predstavnika vlasti i opozicije, odnosno poslaničkih i odborničkih grupa zastupljenih u nadležnojh skupštini na dan raspisivanja referenduma.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

PRVI REPUBLIČKI REFERENDUM PO STUPANJA NOVOG ZAKONA NA SNAGU SPROVEŠĆE IZBORNA KOMISIJA I GLASAČKI ODBORI U IZMENJENOM SASTAVU

Za potrebe prvog narednog republičkog referenduma koji se bude sprovodio po usvajanja zakona, stalni sastav Republičke izborne komisije (predsednik, zamenik predsednika, član, zamenik člana) biće proširen za još šest članova i zamenika članova koje će imenovati Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine, i to iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.

Takođe, prilikom prvog republičkog referenduma po usvajanju zakona, u stalni sastav glasačkih odbora ući će još po jedan član i zamenik člana imenovani od strane Republičke izborne komisije na predlog predsednika Narodne skupštine.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

OVLAŠĆENJE IZBORNE KOMISIJE DA U POSEBNIM SITUACIJAMA PROPIŠE POSEBNA PRAVILA ZA SPROVOĐENJE REFERENDUMA

Predlogom zakona predviđeno je da će u posebnim situacijama, kao što su elementarne nepogode, epidemije ali i drugi razlozi koji nisu dodatno precizirani, nadležna izborna komisija biti ovlašćena da propiše posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

MOGUĆNOST UTVRĐIVANJA REZULTATA GLASANJA VAN BIRAČKOG MESTA U POSEBNIM SITUACIJAMA

Predlogom zakona predviđeno je da, po pravilu, rezultate glasanja utvrđuje glasački odbor na samom glasačkom mestu. Međutim, izuzetno, u slučajevima kada utvrđivanje rezultata glasanja na glasačkom mestu predstavlja opasnost po zdravlje i bezbednost članova glasačkog odbora i bezbednost glasačkog materijala, biće moguće da nadležna izborna komisija propiše da se glasački materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

PRAVO NA PODNOŠENJE PRIGOVORA IZBORNOJ KOMISIJI

Građanin može podneti prigovor nadležnoj komisiji u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta na kome je upisan u birački spisak, ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje. Osim građana prigovor mogu podneti i predlagač referenduma kao i poslanici odnosno odbornici, s tim što se oni, osim na radnje biračkog odbora mogu žaliti i na odluke, radnje ili propuste izborne komisije ili potkomisije.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

UPRAVNI SUD O ŽALBI PROTIV REŠENJA IZBORNE KOMISIJE REŠAVA U ROKU OD 96 SATI OD PRIJEMA ŽALBE

Predlogom zakona predviđeno je da se žalba protiv rešenja izborne komisije može podneti Upravnom sudu u roku od 96 sati od prijema rešenja. Takođe, predlogom zakona utvrđena je obaveza Upravnog suda da o žalbi protiv rešenja izborne komisije odluči o roku od 96 sati od prijema žalbe sa spisima. Ovaj rok duži je u odnosu na rok koji je predviđen važećim zakonskim rešenjem i koji traje 48 sati.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

POJAM I VRSTE NARODNE INICIJATIVE

Predlogom zakona precizirano je da građani narodnom inicijativom predlažu donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Narodna inicijativa može podneti u vidu konkretizovane (konkretan predlog za donošenje, izmenu ili ukidanjem akta; obuhvata izrađen predlog akta i obrazloženje) ili opšte inicijative (sadrži jasno određan opšti pravac izmena ali ne i izrađen predlog akta).

Ukoliko se narodna inicijativa sprovodi u cilju iniciranja sprovođenja referenduma, predlog takođe može da bude opšti ili konkretizovan. Ako se predlog podnosi radi sprovođenja referenduma, u predlogu se obavezno navodi i predlog referendumskog pitanja sa ponuđenim odgovorima.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

RADI OSTVARIVANJA NARODNE INICIJATIVE OBRAZUJE SE TROČLANI INICIJATIVNI ODBOR

Kao i u važećem zakonskom rešenju, i Predlogom zakona predviđeno se radi sprovođenja referenduma obrazuje inicijativni odbor koji može imati najmanje tri člana. Posebni pododbori obrazuju se radi prikupljanja potpisa.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

OBAVEŠTENJE O PREDLOGU I VERIFIKACIJA PREDLOGA

Inicijativni odbor definiše predlog ili kao opšti ili kao konkretizovan i potpisanog ga (u pismenoj ili elektronskoj formi) podnosi nadležnoj skupštini radi obaveštavanja i verifikacije. Jednom predat, predlog se ne može menjati.

Kada skupština primi predlog, izdaje o tome potvrdu inicijativnom odboru a potom utvrđuje formalnu ispravnost predloga. Ukoliko je predlog ispravan, predsednik skupštine u roku od 15 dana o tome obaveštava inicijativni odbor. Ako je predlog neispravan, vraća se inicijativnom odboru da ga uredi u roku od 15 dana.

Ako i pored toga inicijativni odbor ostane pri predlogu, predsednik skupštine je ipak dužan da takav predlog stavi na dnevni red prve naredne sednice skupštine, i tada se na plenarnoj sednici odlučuje o tome da li će se verifikovati predlog. Predlog se ili verifikuje ili odbacuje, o čemu se inicijativni odbor obaveštava u roku od 7 dana. Protiv ove odluke skupštine moguće je izjaviti žalbu Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana kada je skupština donela odluku, a Upravni sud odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

PRIKUPLJANJE POTPISA

Period za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžen je sa 7 dana koliko je predviđeno u važećem zakonu na 90 dana. Rok teče od od dana prijema obaveštenja o verifikaciji. Potpisi mogu prikupljati i u vidu elektronske narodne inicijative na portal eUprave.

Novina koju donosi predlog zakona je i uvođenje obaveze overe potpisa koja pretpostavlja i plaćanje overe u iznosu od 40 dinara, Overa se ne plaća na elektronski potpis. .

Za razliku od važećeg zakonskog rešenja koje dozvoljava povlačenje potpisa sve do isteka poslednjeg dana određenog za prikupljanje potpisa Predlogom zakona izričito je propisano da se jednom dat potpis ne može povući .

Da li podržavate ovu ključnu novinu?
Glasajte ovde i pogledajte rezultate

Za: 0
Protiv: 0
0%
0%
0%

Poslednji put ažurirano: 26.11.2021, 09:41