Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika, ali vas podsećam istovremeno da je potrebna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, da to čini kvorum za rad, zato vas pozivam da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Da, reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče svih nas, koje se tiče svakog našeg građanina koji živi na teritoriji Republike Srbije, a to je status vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika koji služe i rade u našoj vojsci.

Svi mi znamo da su naši seljaci branili i hranili našu zemlju, branili i hranili naš narod i uvek su bili na braniku otadžbine kada je bilo najteže. Veliki broj naših ljudi koji žive na selu, koji žive u gradu su još davne devedeset i neke godine su pošli putem da budu vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Sada na teritoriji Srbije imamo dovoljno takvih ljudi koji su spremni u svakom trenutku da rade i da zaštite svakog našeg građanina, pa gde on da živi, da li u Svrljigu, Nišu, da li u Tutinu, Sjenici, da li u Subotici, Prijepolju, nije bitno, bitno je da su spremni na svakom mestu i u svakom trenutku da rade i da štite svakog građanina.

Kada su požari, kada su poplave, kada je najteže tu je naša vojska, tu su naši i oficiri i podoficiri i ti ljudi, vojnici po ugovoru ili profesionalni vojnici. E, sada oni su, što se tiče opreme i svega ostalog, sada je mnogo bolja situacija nego što je bila ranije, mnogo su bolje opremljeni i imaju bolje uslove, imaju bolju tehniku i ono sve što je potrebno oni to zaslužuju. Ali, mislim da ima određenih stvari za njih koje su bitne zato što je još kada su počinjali vojnici po ugovoru, ja imam neke informacije da 1992. i 1993. godine, ima ljudi koji tamo rade, do tri godine ugovore potpisuju, posle toga se ponovo obnavlja ugovor, neki od vojnika koji rade taj posao su veoma aktivni i normalno svake tri godine obnavljaju, tu su sada neki od njih napravili i preko 28, 29 godina radnog staža.

Problem, pošto blizu 30 godina, odnosno 2022. godine biće 30 godina kako su krenuli da rade, njihov status budućih penzionera, pošto znamo da sa određenim brojem godina kada je staž beneficiran, znači kod njih je staž beneficiran, imaju 3 meseca na godinu dana staža, da li će oni imati mogućnost da odu u penziju? To je pitanje da ti ljudi sutra mogu mirno, zato što su služili, ratovali, branili našu zemlju, da mogu mirno kao i ostali koji su radili u vojsci, policiji da i oni odu sigurno u penziju. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za njih jeste nerešen problem stambenog pitanja. Ti ljudi koji su oficiri, odnosno podoficiri i vojnici po ugovoru nemaju mogućnost da koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja zbog toga što nisu u stalnom radnom odnosu. To je jedna veoma teška stvar, jer oni žele da reše svoje stambeno pitanje. To nikako ne mogu uraditi. Velika stvar za sve njih jeste to što svaki od njih je čovek koji se svakog trenutka spreman da radi i da se bori za našu zemlju i oni isto imaju potrebe da imaju pravo da kada budu na terenu, da se njima obezbedi taj odvojeni život.

Mislim da se njima za to treba da ti mogućnost i da na to imaju pravo.

Još jednom, drage moje kolege, ovo je pitanje nadležnom Ministarstvu odbrane, da li će se imati mogućnost da se tim našim vojnicima koji su po ugovoru, odnosno profesionalnim vojnicima obezbede isti uslovi da oni mogu imati pravo sutra kao i svi ostali da rade 20, 25, 30 godina sa stažom koji je beneficiran, da odu u penziju, a ne sutra kada im se završi taj staž, da oni nemaju pravo na penziju nego treba negde da se zaposle, a oni su 30 godina radili i služili svojoj otadžbini. To je jedno.

Druga stvar jeste rešavanje stambenog pitanja i to su elementarne stvari za njihov rad.

Veliki broj naših vojnika po ugovoru su ovih prethodnih godina zbog situacije i potrebe, recimo, tu je najveći problem onih vojnika koji rade kao vozači, oni su prekinuli svoj radni odnos i otišli da rade za neka veća primanja.

Zato, još jednom, ja imam veliko poverenje u našu državu, u našeg predsednika, zato što su svedoci da naša vojska ide pravim putem. Prethodnih godina je stvarno to krenulo mnogo bolje, od 2012. do 2014. godine, pa i posle toga, stvarno su uložena velika sredstva u našu vojsku, u našu tehniku, u naša oruđa, u naša oružja.

Još jednom, moje pitanje jeste – da li ćemo imati mogućnost da u narednom periodu, u toku naredne godine se reši status tih naših vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika, zato što je to potreba i zbog naše zemlje i zbog svega ostalog, a i zbog njih samih?

Još jednom, hvala i predsedniku Srbije, očekujemo današnjeg dana da će u Sočiju rešiti ono što se tiče nas, najbolje po našu zemlju Srbiju.

Hvala svima i velika podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se izbori za sve ono što je potrebno za našu zemlju Srbiju, a i mi smo svi tu da zajedno sa njim radimo u interesu svih naših građana. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Zahvaljujem.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meni je u potpunosti jasno da mi u Srbiji danas imamo dve vrste politike, jednu politiku za Srbiju i jednu politiku protiv Srbije. Sreća je što je ova politika protiv Srbije politika manjine u Srbiji, politika onih koji se bore za ivicu cenzusa, a to je politika Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. Ali, ne mogu da shvatim ne reagovanje pojedinih institucija Poverenika i Zaštitnika građana i svih drugih nevladinih organizacija i drugih državnih institucija kada je u pitanju govor mržnje na ulicama Beograda.

Mi smo svedoci da ovih dana imamo poziv na linč, poziv na neizlazak na izbore, poziv za blokiranje Srbije, poziv za blokiranje autoputeva, poziv za blokiranje svih institucija i pozive za upad u državne institucije. Dakle, to je politika Dragana Đilasa i Dragana Šolaka i s tim u vezi danas postavljam svoje prvo pitanje. Kako reaguju državne institucije na ovaj govor mržnje na ulicama Beograda, na ulicama Srbije i ovaj poziv za blokadu Srbije? Poziv za blokadu Srbije u trenucima dok se Aleksandar Vučić i Vlada Srbije bore za Srbiju, u trenucima kada se Aleksandar Vučić sprema da uputi pisma šefovima vlada i država povodom Kurtijeve najave da treba da se ujedine Albanija i Kosovo i Metohija u nezavisnu državu, i to u trenucima kada se naš predsednik sastaje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ne bi li i po pitanju teme gasa i energetika uradio najbolju stvar za Srbiju i njene građane.

Drugo moje pitanje se tiče korupcionaških afera, jer jasno je da Draganu Đilasu, Mariniki Tepić koja se najavljuje da će biti sada i njihov lider na izbornoj listi i Vuk Jeremić i Šolak i svi njihovi saborci, Miroslav Aleksić, meni je jasno da njima smeta sve ono dobro što radi predsednik Vučić i Vlada Srbije.

Jasno mi je da im smeta i vakcinacija i podsticaji za rađanje i pomoć porodicama i rešavanje gasne krize u jugoistočnoj Evropi i borba za srpske nacionalne interese i za Kosovo i Metohiju, ali mi nije jasno zbog čega nisu i procesuirani pojedinci poput Dragana Đilasa i zato tražim od nadležnih institucija da nam dostave sve nove informacije koje se tiču korupcionaških afera Dragana Đilasa. To u stvari više nisu ni afere, to je jedno činjenično stanje, jer znamo jasno da je čovek oteo od građana Srbije nekoliko stotina miliona evra, a sada sa delom tog novca želi, šta da radi, ne da menja vlast u Srbiji, nego da ruši Srbiju i da ruši vlast, što oni i javno govore na ulicama Beograda i putem svojih medija koje plaćaju i kontrolišu.

Dakle, očekujemo jasnu reakciju državnih institucija, i to tražim baš na današnji dan kada je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, zato što upravo i Đilas i Šolak i njihovi saborci, oni su u više javnih nastupa podstakli nasilje nad ženama. Da ne govorim šta sve rade što se tiče nasilja nad porodicom Aleksandra Vučića i pretnje koje upućuju i deci i roditeljima i bratu našeg predsednika.

Prema tome, očekujem jasnu reakciju državnih institucija, odgovore koje treba da dobijemo, a građanima Srbije želim da poručim – ne brinite, demokratija vlada u Srbiji, demokratija je volja naroda, volju naroda pokažite u aprilu, zato što je najvažnija volja naroda, a volja naroda je politika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milan Urošević.
Pre nego što nastavimo, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Ameli Lukač Zoranić, izabranoj sa Izborne liste „Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja – Demokratska partija Makedonaca“.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Ameli Lukač Zoranić.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Poštovana narodna poslanice, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve i ponavljate tekst.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!"
Molim narodnu poslanicu da potpiše tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam, u ime Skupštine i u svoje ime, čestitam na izboru i poželim uspešan rad u tekućem mandatnom periodu.
Nastavljamo dalje.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice. Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Morim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje i saopštavam: ukupno – 137, za – 128, nije glasalo – devet narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Maja Mačužić Puzić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Saša Mogić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Milan Čuljković iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Pozivam predstavnicu predlagača ministarku Mariju Obradović da se obrati. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine. Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zadovoljstvo je što danas imam priliku da vam se obratim i obrazložim Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Značaj referenduma i narodne inicijative najbolje opisuje član 2. stav 1. Ustava Republike Srbije koji utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Citirana odredba ukazuje da je Ustav pridao veliki značaj referendumu i narodnoj inicijativi, kao oblicima neposredne demokratije, odnosno ostvarivanja građanske suverenosti i da je to opredeljenje u punoj saglasnosti sa načelima Ustava i modernim demokratskim procesima u većini evropskih i drugih zemalja.
S tim u vezi, Venecijanska komisija u svom Mišljenju o Ustavu Republike od marta 2007. godine preporučila je da radi primene člana 203. Ustava zakonodavac Srbije moraće da usvoji zakon o organizovanju ustavnog referenduma koji treba da bude u saglasnosti sa načelima iznetim u Kodeksu dobre prakse u oblasti referenduma.
Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, minimalno je izmenjen 1998. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom. U osnovi, taj zakon ne omogućava građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative. Zbog velikih nedostataka ovog zakona, referendum i narodna inicijativa su se retko koristili.
Neke od ključnih odredbi važećeg zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom, i to u oblasti referenduma - krug ovlašćenih predlagača sprovođenja referenduma, većina od ukupnog broja birača kao uslov za uspeh referenduma, nadležnost suda, itd.
U oblasti narodne inicijative ključno je ograničenje neprimereno kratak rok od sedam dana za prikupljanje potpisa. Zakonska rešenja ne poznaju niti uređuju sve vrste referenduma koje poznaje Ustav. U njima se ne nalaze ni pravila koja su korespondentna sa promenama u izbornom zakonodavstvu, niti je obezbeđena adekvatna zaštita prava birača i potpisnika narodne inicijative. To je stanje, dakle, u aktuelnom Zakonu o referendumu.
Donošenjem Ustava 2006. godine i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje utvrđena je obaveza da se svi zakoni usklade sa Ustavom do 31. decembra 2008. godine. Tek protokom ovog roka, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu krajem 2009. godine i početkom 2010. godine priprema Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Međutim, ovaj nacrt zakona nije bio usklađen sa Ustavom u pogledu postojanja cenzusa za uspeh referenduma, pa nije ni predložen Narodnoj skupštini na razmatranje i donošenje.
Uzimajući u obzir sve prethodno rečeno, pristupilo se pripremi novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u prethodnom periodu, krajem 2019. godine i polovinom ove godine, sprovedena su dva postupka javne rasprave, pribavljena brojna mišljenja i predlozi državnih organa i nevladinog sektora i sprovedena dva kruga konsultacija i pribavljenja mišljenja Venecijanske komisije.
Na kraju ovog celog procesa, naše mišljenje o Predlogu zakona koji je pred vama je da se značajno i suštinski unapređuje postojeći pravni okvir za ostvarivanje prava na referendum i narodnu inicijativu.
U prethodnom periodu pripreme Nacrta zakona jedno od najviše komentarisanih pitanja bilo je izostavljanje odredbe koje se odnose na cenzus ili kvorum za uspeh referenduma. Ovakva odredba postoji u važećem zakonu i predviđa uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je na referendumu glasalo više od polovine upisanih birača. Ova odredba je primenjena prilikom poslednjeg održanog referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije 28. i 29. oktobra 2006. godine.
Proglašenjem novog Ustava, ova odredba važećeg zakona se može smatrati neusklađenom sa članom 203. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da je za potvrđivanje Ustava na referendumu odluka doneta ako je za nju glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav Republike Srbije na jasan način je uredio pitanje načina donošenja odluke o potvrđivanju Ustava na referendumu i nije predviđen uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je izašla većina upisanih birača.
U skladu sa ovim, ne bi bilo pravno održivo da se zahteva propisivanje ovog pravila ili ovog uslova za donošenje akata niže pravne snage od Ustava, kao što su zakoni i odluke pokrajinskih ili lokalnih organa vlasti, koji bi se donosili na referendumima.
Značaj ostvarivanja suvereniteta građana putem referenduma i narodne inicijative ogleda se i u osnovnim odredbama predloga zakona ističući ulogu načela vladavine prava koje se odnosi na primenu pravnog poretka Republike Srbije, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost.
Predlog zakona proširuje prava birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu i učestvovanju u narodnoj inicijativi i interno raseljenim licima, prema utvrđenom boravištu i prepoznaje pravo birača koji se izjasne da će glasati u inostranstvu, odnosno prema izabranom mestu boravišta, kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima.
Uz potvrđivanje prava građana da se na referendumu slobodno izjašnjavaju i slobodno opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi, Predlog zakona utvrđuje da se građani na referendumu izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima, dok u narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga narodne inicijative.
Da bi se osigurao legitimitet pokrenute narodne inicijative i učinio nespornim potreban broj potpisa, Predlog zakona je utvrdio obavezu da potpisi birača koji su se opredelili da podrže određenu narodnu inicijativu budu overeni kod ovlašćenih overivača i za to plati minimalna naknada od 40 dinara za overu potpisa.
Kako bi se u najvećoj meri olakšalo prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu, propisano je da se potpis može dati i elektronski, s tim što elektronski potpisi ne podležu overi potpisa, pa time ni plaćanju navedene naknade. Sva pitanja elektronske narodne inicijative biće posebno uređena aktom Vlade, odnosno uredbom, u roku od šest meseci od donošenja ovog zakona.
Sada jedan detalj. U javnosti se pojavljuje kritika Predloga zakona zbog plaćanja 40 dinara za overu potpisa, postavljajući pitanje ko može da plati oko 10.000 evra za zakonodavnu narodnu inicijativu, neophodno je 30 hiljada potpisa, pa pomnožite sa 40 dinara, dobićete ovaj iznos, i da to onemogućava njeno sprovođenje.
Prvo, zaboravlja se da elektronski dati potpisi ne podležu overavanju, pa ni plaćanju 40 dinara.
Drugo, iznos od 40 dinara predstavlja minimalnu naknadu za angažovanje i izlazak na teren ovlašćenog overivača koji evidentira podatke o građaninu koji podržava narodnu inicijativu, ali i overava dati potpis i izdaje uverenje, odnosno potvrdu za overeni potpis.
Treće, u ovoj kritici računa se da neki pojedinaca treba da ima deset hiljada evra da bi realizovao narodnu inicijativu što ukazuje na nameru da neko možda kupi za deset hiljada evra podršku za svoj predlog u narodnoj inicijativi. Uz ovako iskrivljeno shvatanje narodne inicijative, zaista ne treba niko da bude u mogućnosti da kupuje podršku građana za svoj predlog, već da su građani uvereni i da iskreno žele da podrže predlog narodne inicijative i da procene da li takav predlog vredi, uslovno rečeno, 40 dinara da bi se platila overa potpisa. Iskreno, svako od nas ako se zapita, ako stojim iza ideje i hoću da dam svoj potpis, danas 40 dinara ne može biti nešto što će vas zaustaviti.
Tako da sve priče o vrednosti prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu padaju u vodu, ali pričaćemo u toko današnjeg dana o raznim lažima koje se serviraju građanima kako bi bili dovedeni u zabludu kada je Zakon o referendumu u pitanju.
Dakle, referendum se raspisuje za neposredno izjašnjavanje građana o pitanjima koja su određena Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Takođe, referendum se može raspisati i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, pokrajinske ili lokalne skupštine, kada to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.
Predlogom zakona predviđene su sve vrste referenduma. Referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni, prema nivou vlasti čija skupština raspisuje referendum. Prema teritoriji na kojoj se sprovodi referendum, može biti na celoj ili na delu teritorije. Prema načinu raspisivanja, referendum može da bude obavezan u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom autonomne pokrajine, opštine ili grada ili fakultativni, na zahteve većine poslanike, odnosno odbornika ili na zahtev određenog broja građana. Prema trenutku u kome se raspisuje referendum, može da bude prethodni, radi prethodnog izjašnjavanja o nekom aktu ili o pitanju, ili naknadni, gde se izjašnjavamo i potvrđujemo doneti akt. Prema vrsti akta koji je predmet izjašnjavanja građana, referendum može biti ustavotvorni, zakonodavni ili upravni. Takođe, referendum može da bude i savetodavnog karaktera radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta i odluka doneta na savetodavnom referendumu nije obavezujuća.
Rokovi za donošenje odluke Skupštine o raspisivanju referenduma su Predlogom zakona utvrđene u odnosu na to da li se na referendumu građani izjašnjavaju o potvrđivanju akta, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici na kojoj je usvojen akt, ili u slučaju prethodnog referenduma, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od dana utvrđivanja Predloga odluke.
Takođe su uređeni i rokovi za održavanje referenduma, i to najranije 45 dana, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma.
Referendum o promeni Ustava se može održati najranije 45 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.
Propisana je i sadržina odluke o raspisivanje referenduma.
Jedna od novina koje uvodi Predlog zakona je i stav Skupštine – u slučaju kada Skupština raspiše referendum na zahtev birača ona može istovremeno da utvrdi svoj stav o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu i da upozna građane sa svojim stavom na zvaničnoj veb prezentaciji Skupštine i putem medija radi informisanja građana.
Predlogom zakona su propisani organi za sprovođenje referenduma, i to nadležna izborna komisija i glasački odbor.
Nadležna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija. Za sprovođenje pokrajinskog referenduma je Pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave Gradska, odnosno Opštinska izborna komisija.
U slučaju kada se referendum sprovodi na teritoriji ili na delu teritorije Republike ili AP izborna komisija jedinice lokalne samouprave ima ulogu potkomisije.
Uređena je situacija kada u nekoj od jedinica lokalne samouprave nije obrazovana izborna komisija da bi mogla da postupa kao potkomisija i u tom slučaju, a za potrebe sprovođenja republičkog, odnosno pokrajinskog referenduma Republička izborna komisija, odnosno Pokrajinska izborna komisija obrazuje potkomisiju.
Pravo da odredi svoje predstavnike, člana i zamenika člana u organe za sprovođenje referenduma ima i podnosilac zahteva na osnovu kojeg je doneta odluka o raspisivanju referenduma.
Glasački odbor za sprovođenje referenduma ima predsednika, zamenika predsednika i četiri člana sa svojim zamenicima, dok glasački odbor u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ima predsednika i dva člana sa zamenicima.
Sastav glasačkog odbora, osim za glasanje u inostranstvu i u zavodima za krivične sankcije, imenuje se na predlog poslaničkih, odnosno odborničkih grupa uz obavezu da se vodi računa o srazmernoj zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije, odnosno poslaničkih i odborničkih grupa u Skupštini.
Srazmerna zastupljenost obezbeđuje se u odnosu na ukupan broj mesta članova svih glasačkih odbora na teritoriji za koju se raspisuje referendum.
Predlogom zakona su uređeni rokovi za predlaganje članova glasačkih odbora, kao i eventualna njihova zamena.
Javnost, to je vrlo važno, u pogledu prava na posmatranje rada organa za sprovođenje referenduma je uređena shodno propisima za izbor narodnih poslanika, uz dopunu da ovo pravo može da ostvari i organizator referendumske kampanje.
Pored prethodno spomenutog stava Skupštine, po kome Skupština može da utvrdi za referendum na zahtev građana, skrenula bih pažnju na još jednu novinu, a odnosi se na meru da se zakonski uredi objektivno obaveštavanje građana o referendumu.
To je vrlo važno, imajući u vidu i sinoćne proteste građana da neko pokušava nešto da sakrije ili da postoji neka namera koja nije vidljiva na prvi pogled.
Dakle, Predlogom zakona se uređuje obaveza nadležne izborne komisije da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji akt kojim se građanima pružaju objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu.
Takođe, izborna komisija je u obavezi da taj akt objavi i u medijima i dostavi građanima na adresu prebivališta.
Svrha ovog akta izborne komisije je da obaveštenje o referendumu treba verno i u jednakoj meri da odražava stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje.
Dakle, u informaciji koje šaljete potencijalnim biračima na mesto prebivališta treba da stoji i informacije za i protiv pitanja, odnosno teme na referendumu. Svaki birač će tako imati jasnu sliku o predstojećem referendumu.
Značajan deo Predloga zakona su odredbe koje na konkretan i jasan način uređuju referendumsku kampanju. Očekujem da upravo referendumska kampanja na nekim sledećem referendumu bude ključna za rezultate referenduma. To je ona sloboda koja je ovoga puta data, a nismo imali tu mogućnost ranije.
Referendumska kampanja traje od raspisivanja referenduma do dana održavanja referenduma. Nju mogu da organizuju pravna lica i grupe građana. Takođe je taksativno nabrajano koji organi, domaća i strana, pravna i fizička lica ne mogu da budu organizatori referendumske kampanje.
U pogledu izvora finansijskih sredstava za finansiranje referendumske kampanje Predlogom zakona je utvrđeno da se mogu koristiti sopstvena sredstva, kao i da se mogu prikupljati sredstva iz drugih privatnih izvora, osim izvora sredstava onih pravnih i fizičkih lica koji ne mogu biti organizatori referendumske kampanje.
Za prikupljanje i korišćenje sredstava primenjuju se pravila Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, organizator referendumske kapanje je obavezan da odredi ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima na posebno otvorenom računu za referendumsku kampanju i da u roku od tri dana od otvaranja računa dostavi podatke ovlašćenom licu, Agenciji za sprečavanje korupcije.
Utvrđena je i obaveza organizatora referendumske kampanje da Agenciji dostavi izveštaj o troškovima kampanje kako bi Agencija vršila kontrolu izveštaja. Značajno je da se napomene da je zabranjeno pružanje usluga oglašavanja u referendumskoj kampanji pravnim licima i grupama građana koje nisu prijavljene kao organizatori referendumske kampanje, i kao takve objavljene na veb prezentaciji Agencije.
Predlogom zakona je posebno uređen postupak koji sprovodi Skupština prilikom podnošenja zahteva birača za raspisivanje referenduma ostvarivanjem narodne inicijative.
Zajedničko za zahteve podnete republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj skupštini je da se u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative prvo utvrđuje da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa ovim zakonom i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.
Proveru liste potpisnika vrši nadležna izborna komisija. Proveru liste potpisnika sa biračkim spiskom vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje je nadležno za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, za zahtev koji je podnet republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, a organ uprave, opštine ili grada za listu potpisnika koja je podneta lokalnoj skupštini.
Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno pokrajinske ili lokalna skupština utvrđuje da li je zahtev za raspisivanje referenduma podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, kao i to da li predmet spada u nadležnost Skupštine i da li se odnosi na pitanja koja ne mogu biti predmet referenduma.
Ukoliko se utvrde nedostaci u oba navedena postupka inicijativnom odboru, odnosno podnosiocu zahteva se određuje rok za otklanjanje tih nedostataka koji ne može biti kraći od 15 dana. Ako se u određenom roku ne otklone utvrđeni nedostaci Skupština će doneti rešenje o odbacivanju zahteva narodne inicijative. U slučaju da Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15. dana.
Predlogom zakona utvrđeni su rokovi za odlučivanje Skupštine o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi, Narodna Skupština je dužna da odluči na prvoj narodnoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative, a Skupština AP, odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da odluči na prvoj narednoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative.
Ako Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15 dana od prijema rešenja Skupštine.
Kada Skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.
Pre donošenja odluke o raspisivanju referenduma, odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja, odnosno nadležno radno telo pokrajinske ili lokalne skupštine dužan je da pribavi pozitivno mišljenje nadležne komisije o predlogu referendumskog pitanja sa ponuđenim odgovorima. Rok za dostavljanje mišljenja je sedam dana, a protokom tog roka se smatra da je dato pozitivno mišljenje.
U odnosu na glasanje na referendumu primenjuju se uobičajena pravila za sprovođenje izbora za narodne poslanike, uz specifičnost sadržaja glasačkog listića koji sadrži pitanje o kome građani treba da se izjasne.
Reči „za“ i „protiv“, odnosno „da“ i „ne“, kao i uređivanje posebne situacije u kojoj usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može da se sprovede, a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača. U takvoj situaciji nadležna izborna komisija na osnovu mišljenja nadležnih državnih propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.
Kako bi se osigurala zakonitost u postupku sprovođenja referenduma, u takvoj situaciji predlogom zakona su utvrđena ograničenja za odstupanje od pravila propisanih za izbor narodnih poslanika.
Kada se završi glasanje na referendumu glasački odbor utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu. Sačinjava zapisnik, dostavlja ga zajedno sa ostalim materijalima izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave, odnosno podkomisiji u roku od 12 sati od zatvaranja glasačkog mesta.
Kada postupa kao podkomisija, izborna komisija lokalne samouprave utvrđuje rezultate glasanja sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta i dostavlja ih nadležnoj komisiji u roku od 24 sata.
Ukupni rezultati referenduma utvrđuju se u roku od 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja, koje utvrđuju potkomisije, odnosno glasački odbori za referendum u jedinici lokalne samouprave.
Ovo je takođe zanimljiv momenat. Nakon sprovedenog izjašnjavanja građana na referendumu, predlog zakona posebno uređuje postupanje Skupštine ili mogućnost ponavljanja referenduma. Skupština ne može da donese akt suprotan aktu, odnosno pitanju koje je potvrđeno na referendumu ili menjati njegovu suštini pre isteka dve godine od dana održavanja referenduma, uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma o tom aktu ili pitanju.
Ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta, odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tome se ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana održavanja referenduma.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, osim u slučaju sprovođenja savetodavnog referenduma.
Narodnom inicijativom građani daju predloge koji se odnose na akte koji su u nadležnosti republičke, pokrajinske, ili lokalne skupštine.
Narodna inicijativa može se podneti u dva oblika: kao opšta inicijativa u kojoj se ne predlaže određeni akt, već stav u kome se jasno vide pravci promena nekog akta, odnosno rešavanje određenog pitanja koje se predlaže ili kao konkretizovana inicijativa u kojoj se predlaže pravni akt sa obrazloženjem.
Kada se radi o opštoj inicijativi i građani su se na referendumu prethodno izjasnili o određenom pitanju, odnosno izjasnili na referendumu za izmenu ili ukidanja akta koji je donela Skupština, Skupština je dužna da pripremi odgovarajući akt i odluči u roku od 120 dana od dana održavanja referenduma.
Narodnu inicijativu ostvaruje inicijativni odbor od najmanje tri birača. Inicijativni odbor formuliše predlog narodne inicijative i podnosi Skupštini, koja je nadležna za donošenje određenog akta ili da uredi određeno pitanje. Nakon podnošenja predloga, predsednik Skupštine sprovodi verifikacioni postupak.
Verifikacioni postupak podrazumeva utvrđivanje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u jednom od prethodno pomenutih oblika narodne inicijative, da li je predlog podneo inicijativni odbor obrazovan u skladu sa ovim zakonom i da li je predmet referenduma u nadležnosti Skupštine.
Ukoliko se utvrde nedostaci u dostavljenom predlogu, predsednik Skupštine određuje rok od 15 dana inicijativnom odboru za otklanjanje nedostataka.
Ako inicijativni odbor ostane pri podnetom predlogu, predsednik Skupštine je dužan da taj predlog uvrsti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine i o tome obavesti inicijativni odbor.
Skupština može da odluči da verifikuje ili da odbaci podneti predlog, a inicijativni odbor može da podnese tužbu upravnom sudu u roku od 30 dana od donošenja odluke Skupštine kojom odbacuje predlog.
Kada dobije obaveštenje o verifikaciji predloga, inicijativni odbor može da počne sa prikupljanjem potpisa i utvrđeni rok od 90 dana u kome inicijativni odbor treba da okonča prikupljanje potpisa i podnese listu potpisnika Skupštini.
U odnosu na mesta prikupljanja potpisa, Predlog zakona ne sadrži obavezu inicijativnog odbora da prijavljuje, kao što je to bio slučaj do sada, Ministarstvu unutrašnjih poslova lokacije prikupljanja potpisa, ali je u obavezi da ne ometa u značajnoj meri njihovo uobičajeno korišćenje i ne krši propise o javnom redu.
Prikupljanje potpisa može se realizovati i prikupljanjem elektronskih potpisa, s tim što je mesto prikupljanja elektronskih potpisa internet adresa na portalu eUprave za određenu narodnu incijativu.
Predlogom zakona su utvrđeni podaci građana koji se prikupljaju za ostvarivanje narodne inicijative, kao i zaštita podataka o ličnosti.
U periodu prikupljanja potpisa inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu i da poziva građane da se priključe toj inicijativi uz primenu pravila koja su predviđena za referendumsku kampanju.
U pogledu zaštite prava koje Predlog zakona uređuje, a koja nisu prethodno pomenute, uređeno je pravo podnošenja prigovora nadležnoj izbornoj komisiji i odlučivanje po prigovorima u postupku sprovođenja referenduma.
Građanin može da podnese prigovor u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Ovlašćeni predlagač i svaki poslanik, odnosno odbornik, u zavisnosti od teritorije za koju je raspisan referendum, ima pravo da u roku od 48 sati od trenutka kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust nadležne komisije glasačkog odbora ili podkomisije, podnose prigovor nadležnoj komisiji ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma. Ovo pravo ima i ovlašćeni predlagač promene Ustava ako se sprovodi referendum za promenu Ustava.
Rok za odluku nadležne komisije o prigovoru je 96 sati od podnošenja prigovora. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može da podnese žalbu Upravnom sudu u roku od 96 sati od prijema tog rešenja i Upravni sud, takođe, u tom roku od 96 sati rešava po žalbi od prijema žalbe sa spisima.
Ovim predlogom zakona su propisane i prekršajne kazne za organizatore referendumske kampanje i za davaoce finansijskih sredstava.
Takođe treba da naglasimo da će prvi naredni republički referendum koji bude sprovođen po odredbama ovog zakona sprovesti Republička izborna komisija koja je imenovana u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika i čiji sastav će biti proširen, to je novina, za još šest članova i zamenika članova, imenovanih od strane Narodne skupštine na predlog predsednika Narodne skupštine iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.
Takođe, prvi naredni republički referendum sprovešće glasački odbori u čiji stalni sastav, utvrđen ovim zakonom, ulaze još po jedan član i zamenik člana imenovani od strane Republičke izborne komisije na predlog predsednika Narodne skupštine.
Hvala vam na ova 32 minuta ovakve pažnje, jer sam dosta detalja iznela.
Na osnovu svega rečenog o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, naše mišljenje, mišljenje predlagača je da odavno nismo imali bolji zakonom kojim se možemo pohvaliti i u regionu, ali u svetu.
Ovo je posebno značajno, jer ovaj zakon uređuje dva važna mehanizma za ostvarivanje suvereniteta građana putem neposredne demokratije. Nadamo se da će kvalitet i značaj ovog zakona prepoznati i narodni poslanici i u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
I eto da ponovim još jednom, u ovih 32 minuta sam zaista iskoristila da iznesem mnogo detalja, iskreno i nekih tehničkih detalja, koje će možda zanimati samo one koji učestvuju u samom procesu sprovođenja referenduma, ali je važno kada se nalazimo u ovoj fazi, gde određene grupe aktivista žele da zbune većinu ljudi u Srbiji, da ovaj referendum ima neku drugu nameru, da se možda odnosi na Rio Tinto ili na Kosovo ili da time želimo da rešavamo neka druga pitanja, to je da kažem, najblaže moguće neistina.
Ali, trebalo bi možda odgovoriti grubljim rečima, jer ovaj način zbunjivanja građana Srbije, da ovako dobar Zakon o referendumu, koji je pohvalila Venecijanska komisija i koja je u više navrata sa nama radila da stignemo do ovako uređenog predloga zakona, kada su evropske institucije i evropski eksperti za ovu vrstu narodnih inicijativa i referenduma potvrdili da je ova forma zakona nešto što nosi izuzetno pozitivno mišljenje sa sobom, u tom trenutku nama ostaje da neprestano objašnjavamo građanima Srbije koliko smo uložili truda, koliko smo, više nego ikada, otvorili vrata za suverenitet, kako će građanski aktivizam mnogo lakše nego ikada do sada, moći da se pretoči u zakonsku inicijativu, kako cenzus o kojem se Venecijanska komisija, o ukidanju cenzusa, izjasnila kao nešto što je izuzetno pozitivno, jer je dosadašnji cenzus, dakle većina od broja upisanih birača bilo nešto što je bila smetnja da bi se realizovali referendumi. Zato su često apstinenti kažnjavali one ljude koji su želi da izađu i da iskažu svoju volju i da aktivno učestvuju u promeni i sistema i zakonskih okvira za različite teme koje se tiču naše javnosti.
Ja bih volela i u izlaganju poslanika da čujem što više primedbi na ovaj predlog zakona, da čujem zamerke, uslovno rečeno, sa terena jer je to ono što je naš posao ovde, da objasnimo građanima da nikada nismo imali bolji Predlog zakona o referendumu, nego što je ovaj pred nama.
Da li neko želi da ga zloupotrebi? Želi, jer smo u periodu, želi opozicija, žele oni koji su opozicija vladajućoj većini. Zašto? U toku je zauzimanje pozicija pred građanima pred predstojeće izbore. Vidite da se i opozicione stranke, da imaju teškoće u organizaciji i pristupanju izborima, a šta ćemo tek sa grupama građana? Svi žele da zauzmu svoje pozicije i svi žele time što će napasti, na prvom mestu, predsednika Aleksandra Vučića koji apsolutno ima autoritet i politički rejting koji je teško dostići, ali kako izaći u prvi red, kako da građani čuju za vas ako ne drugačije time što ćeš napasti Aleksandra Vučića?
Ali, kada privučete pažnju građana, ide teži deo posla, a to je da ih ubedite da je vaš politički program, da je vaša politička ideja ono zbog čega bi trebalo da zaokruže vaše ime na biračkom listiću. To je teži deo priče i zbog toga me posebno raduje uvođenje pojma „referendumska kampanja“, jer svi oni koji govore da mi imamo neku zlu nameru i da kroz ove referendume želimo da provučemo neke teme na mala vrata, debelo se varaju, jer evo prostora da kroz referendumsku kampanju, da kroz dva meseca svakodnevne komunikacije sa biračima koji će izaći na referendum kada ga bude, da ih ubedite da ono što vladajuća većina promoviše nije dobro za njih.
Mislim da nećete uspeti, jer ideja za koju sve vi zalažete je samo jedan paravan. Želite da pravite problem ispred predsedništva Srbije, a znate da predsednik nije tamo. Želite da zaustavljate Srbije, želite da blokirate autoputeve. Zašto?
Ne razumem logiku u kojoj, kada građani ne žele da stanu iza moje ideje, ja odlučim da ih maltretiram zaustavljajući Srbiju i blokirajući autoputeve. Mislim da to dodatno maltretiranje građana ne može da pomogne da neko prihvati vašu ideju i da glasa za nju.
Da li su nam potrebni protesti? Oni jesu dobrodošli u demokratskom društvu. Svaka vrsta otvorenog izražavanja, kritike i nezadovoljstva, jeste korektiv vlasti i za mene je izuzetno važno da čujem šta su kontra argumenti, ali onda ulazimo u drugu fazu kada ja odgovaram svojim stavovima iz ovog predloga zakona i nakon toga građanin ima čistu situaciju.
Više nego ikada, ponosna na ovakav Predlog zakona i na sve ljude koji su to radili u okviru Radne grupe za pripremu ovog Predloga zakona, kojima se istovremeno i zahvaljujem, jer je višemesečni intenzivan rada iza nas.
Hvala vam još jednom na pažnji i mislim da ćemo danas imati konstruktivan dan, sa konstruktivnim kritikama, nadam se da će nas građani pratiti, a mediji argumentovano prenositi izveštaje iz parlamenta Srbije.
Ako danas dozvolimo da laž i dalje živi na ulicama Srbije, ništa nismo uradili. Moramo da objasnimo ljudima koliko smo posvetili truda i rada da ovako dobar Predlog referenduma, koji će kasnije uređivati referendume i narodne inicijative, je bolji nego ikada.
Hvala vam još jednom na pažnji, bili ste izuzetno strpljivi.

Hvala ministarki Obradović na sadržajnom obrazloženju predloženog zakona.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da)
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Dabić, izvestilac ispred Odbora za pravosuđe. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, pred nama je najzad Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, a sve u susret promenama, odnosno ustavnim promenama koje će biti na referendumu od 16. januara naredne godine.

Upravo ste vi naglasili koliko ima laži, zloupotreba, koliko se o ovoj temi govori na jedan način da se spinuje realnost i da se, eto govori, kako se sve ovo radi radi nekih drugih tema kao što su, kažu Kosovo, Rio Tinto itd. Generalno, mi smo ovde u Narodnoj skupštini evo već više od godinu i po dana govorili i govorimo da se spremaju ustavne promene i da je to ono zbog čega mi moramo da organizujemo referendum.

Imali smo javna slušanja, neda se više ni nabrojati, zna Jelena Žarić Kovačević koliko smo puta imali i radne grupe i obilaske širom Srbije, gde smo ljudima objašnjavali o čemu se radi i za šta služi ovaj referendum i ustavne promene koje su pred nama.

Ja bih voleo da se na kratko osvrnem na važeći ustav i na situaciju koju smo imali, dakle, u prethodnom nekom periodu. Dakle, 2006. godine na referendumu usvojen je važeći Ustav Republike Srbije. Sećamo se kako je to rađeno, slobodno se može reći, u jednom ne transparentnom procesu, kako su u dva dana napravili referendum na koji je bilo potrebno da se izađe i da se glasa. Podsetio bih da je i tadašnja opozicija bila vrlo državotvorno orijentisana ka državnim nacionalnim interesima i predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada bio opozicionar, podržao je taj referendum upravo zato što je to tada bilo u interesu države Srbije.

Tada smo stvorili preambulu Ustava, gde smo uneli da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i zbog toga su se tadašnja vlast i opozicija složili da je taj Ustav bio potreban. Godine 2006, kažem, velikom većinom naravno izašlo ih je, taj Ustav je donesen.

Međutim, tadašnja nesposobna žuta vlast je 2008. godine, kao što ste vi naveli, imala rok da uskladi sve zakone sa tadašnjim Ustavom Srbije. Oni to, kao što pretpostavljamo svi, naravno da nisu uradili. Godine 2008. su trebali da donesu ovaj zakon koji mi danas ovde donosimo, nisu ga doneli i naravno da je i taj posao došao da ga mi uradimo.

S obzirom da su pred nama, kažem, ustavne promene koje su neophodne, a tiču se promena načina izbora sudija, više se sudije neće birati na prvi mandat u parlamentu, s obzirom da je to negde bila kritika od strane EU, da se na taj način izvršna vlast meša u pravosuđe.

Mi smo ovde napravili jedan okvir, govorili smo o svemu na jedan vrlo transparentan način inkluzivan. Sastanci su organizovani u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada da uzmemo pred građane. Dakle, 16. januara, biće referendum o tim ustavnim promenama i mi smo to, da kažem još jednom, na transparentan način obrazložili zašto je to važno i pred građane Srbije idemo na referendum.

Međutim, sa druge strane, vi imate nenormalna spinovanja u javnosti, sve vreme se govori i laže, laže, vi ste rekli jedan blaži izraz neistine. Dakle, ovde ljudi bukvalno lažu. Govore kako se ovo radi, prva laž je bila da mi radimo, kaže - promene Ustava da bismo izbacili iz preambule Kosovo. Mi smo rekli da to nije tačno i naravno da nam to ne pada napamet. Ta preambula iza nas dana svetinja. Mi se ne odričemo onoga što je dobro iz nekih prethodnih vremena. Dakle, preambula Ustava je naravno svetinja i to se neće dirati.

Kada su tu prvu laž videli da su omanuli, da im niko ne veruje, onda se krenulo u drugo spinovanje. Kaže - sve se ovo radi da bi se Rio Tinto na mala vrata uveo u Srbiju, a potvrdićemo građanima Srbije - ko je to doveo Rio Tinto? Pa, nije ga doveo Aleksandar Vučić, doveo ga je Boris Tadić 2004. godine i bivša tajkunska vlast 2004. godine dovela je Rio Tinto u Srbiju i dali im sva moguća prava da istražuju rudu litijum. Oni su, dakle, 2004. godine to radili, a danas bez imalo srama oni predvode proteste protiv Rio Tinta, sa kojim mi nismo potpisali nijedan sporazum, a oni su potpisali ni manje ni više nego devet sporazuma sa Rio Tintom.

Da vam danas oni govore kako su oni protiv Rio Tinta, oni koji su ga doveli, a to je zaista, ja ne znam kako da nazovem to, jedna bestijalna laž i neistina, a predsednik Aleksandar Vučić, pre neki da dan je o tome govorio, sve što budemo dogovorili i eventualno ništa se ne dogovara sa Riom Tintom, a sve što možda bude bilo u dogovoru mi ćemo pred građane Srbije da kažemo - izvolite pa se izjasnite da li podržavate ili ne podržavate, i to nema veće demokratije. Ništa nećemo uraditi mimo onoga što su u interesu građana Republike Srbije i treba narod da zna koji protestuje i koji misli da je sve ovo usmereno radi, eto, kažem, Rio Tinta, Kosova, nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su doveli Rio Tinta u Srbiju. Nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su nudili stolicu Kosovu u UN za podršku Borisu Tadiću na izborima. Nemojte da idete iza onih političara koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što to govori Marinika Tepić. Evo, vidimo da je ona njihov kandidat opozicije na parlamentarnim izborima. Vidimo da je Zdravko Ponoš kandidat za predsednika, čovek koga 25. maja. 2006. američka Depeša Vikiliks, dakle, američke diplomate su o tom čoveku 2006. godine još govorili da imaju čoveka u srcu reforme i odbrane sistema Republike Srbije. To se građani Srbije zove strani špijun i to treba tako jasno i glasno reći - imate strane špijune koji pokušavaju da dođu na vlast i da opet vrate Srbiju u blato u koje su ga bivši tajkuni iz DS uveli.

Marinika Tepić za premijera, Ponoš za predsednika, to je njihova ponuda. Presaberite se, građani Srbije, ko vas zove na protest, zovu vas oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što kaže Marinika Tepić i Zdravko Ponoš koji je strani špijun, tako su ga označili, a ne mi, nego američke depeše iz Vikiliksa.

Još jednom kažem, treba da dobro razmislimo, pred Srbijom su teška vremena, evo završavam ovim, idu nam važni izbori, bitno je da se opredelimo, bitno je da glasamo za prosperitet, da glasamo za ovo što je usvojeno pre neki dan na budžetu 486 milijardi investicija. To je ponuda građanima Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS, a ovo što imate sa druge strane su laži i neistine i to ćemo na svaki način da raskrinkavamo ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.