Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine. Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zadovoljstvo je što danas imam priliku da vam se obratim i obrazložim Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
Značaj referenduma i narodne inicijative najbolje opisuje član 2. stav 1. Ustava Republike Srbije koji utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Citirana odredba ukazuje da je Ustav pridao veliki značaj referendumu i narodnoj inicijativi, kao oblicima neposredne demokratije, odnosno ostvarivanja građanske suverenosti i da je to opredeljenje u punoj saglasnosti sa načelima Ustava i modernim demokratskim procesima u većini evropskih i drugih zemalja.
S tim u vezi, Venecijanska komisija u svom Mišljenju o Ustavu Republike od marta 2007. godine preporučila je da radi primene člana 203. Ustava zakonodavac Srbije moraće da usvoji zakon o organizovanju ustavnog referenduma koji treba da bude u saglasnosti sa načelima iznetim u Kodeksu dobre prakse u oblasti referenduma.
Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, minimalno je izmenjen 1998. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom. U osnovi, taj zakon ne omogućava građanima da efikasno ostvaruju svoje pravo na učešće u vršenju vlasti putem referenduma i narodne inicijative. Zbog velikih nedostataka ovog zakona, referendum i narodna inicijativa su se retko koristili.
Neke od ključnih odredbi važećeg zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom, i to u oblasti referenduma - krug ovlašćenih predlagača sprovođenja referenduma, većina od ukupnog broja birača kao uslov za uspeh referenduma, nadležnost suda, itd.
U oblasti narodne inicijative ključno je ograničenje neprimereno kratak rok od sedam dana za prikupljanje potpisa. Zakonska rešenja ne poznaju niti uređuju sve vrste referenduma koje poznaje Ustav. U njima se ne nalaze ni pravila koja su korespondentna sa promenama u izbornom zakonodavstvu, niti je obezbeđena adekvatna zaštita prava birača i potpisnika narodne inicijative. To je stanje, dakle, u aktuelnom Zakonu o referendumu.
Donošenjem Ustava 2006. godine i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje utvrđena je obaveza da se svi zakoni usklade sa Ustavom do 31. decembra 2008. godine. Tek protokom ovog roka, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu krajem 2009. godine i početkom 2010. godine priprema Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Međutim, ovaj nacrt zakona nije bio usklađen sa Ustavom u pogledu postojanja cenzusa za uspeh referenduma, pa nije ni predložen Narodnoj skupštini na razmatranje i donošenje.
Uzimajući u obzir sve prethodno rečeno, pristupilo se pripremi novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u prethodnom periodu, krajem 2019. godine i polovinom ove godine, sprovedena su dva postupka javne rasprave, pribavljena brojna mišljenja i predlozi državnih organa i nevladinog sektora i sprovedena dva kruga konsultacija i pribavljenja mišljenja Venecijanske komisije.
Na kraju ovog celog procesa, naše mišljenje o Predlogu zakona koji je pred vama je da se značajno i suštinski unapređuje postojeći pravni okvir za ostvarivanje prava na referendum i narodnu inicijativu.
U prethodnom periodu pripreme Nacrta zakona jedno od najviše komentarisanih pitanja bilo je izostavljanje odredbe koje se odnose na cenzus ili kvorum za uspeh referenduma. Ovakva odredba postoji u važećem zakonu i predviđa uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je na referendumu glasalo više od polovine upisanih birača. Ova odredba je primenjena prilikom poslednjeg održanog referenduma za potvrđivanje Ustava Republike Srbije 28. i 29. oktobra 2006. godine.
Proglašenjem novog Ustava, ova odredba važećeg zakona se može smatrati neusklađenom sa članom 203. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da je za potvrđivanje Ustava na referendumu odluka doneta ako je za nju glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav Republike Srbije na jasan način je uredio pitanje načina donošenja odluke o potvrđivanju Ustava na referendumu i nije predviđen uslov da je za uspeh referenduma potrebno da je izašla većina upisanih birača.
U skladu sa ovim, ne bi bilo pravno održivo da se zahteva propisivanje ovog pravila ili ovog uslova za donošenje akata niže pravne snage od Ustava, kao što su zakoni i odluke pokrajinskih ili lokalnih organa vlasti, koji bi se donosili na referendumima.
Značaj ostvarivanja suvereniteta građana putem referenduma i narodne inicijative ogleda se i u osnovnim odredbama predloga zakona ističući ulogu načela vladavine prava koje se odnosi na primenu pravnog poretka Republike Srbije, Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost.
Predlog zakona proširuje prava birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu i učestvovanju u narodnoj inicijativi i interno raseljenim licima, prema utvrđenom boravištu i prepoznaje pravo birača koji se izjasne da će glasati u inostranstvu, odnosno prema izabranom mestu boravišta, kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima.
Uz potvrđivanje prava građana da se na referendumu slobodno izjašnjavaju i slobodno opredeljuju o svom učešću u narodnoj inicijativi, Predlog zakona utvrđuje da se građani na referendumu izjašnjavaju lično i tajnim glasanjem na glasačkim listićima, dok u narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga narodne inicijative.
Da bi se osigurao legitimitet pokrenute narodne inicijative i učinio nespornim potreban broj potpisa, Predlog zakona je utvrdio obavezu da potpisi birača koji su se opredelili da podrže određenu narodnu inicijativu budu overeni kod ovlašćenih overivača i za to plati minimalna naknada od 40 dinara za overu potpisa.
Kako bi se u najvećoj meri olakšalo prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu, propisano je da se potpis može dati i elektronski, s tim što elektronski potpisi ne podležu overi potpisa, pa time ni plaćanju navedene naknade. Sva pitanja elektronske narodne inicijative biće posebno uređena aktom Vlade, odnosno uredbom, u roku od šest meseci od donošenja ovog zakona.
Sada jedan detalj. U javnosti se pojavljuje kritika Predloga zakona zbog plaćanja 40 dinara za overu potpisa, postavljajući pitanje ko može da plati oko 10.000 evra za zakonodavnu narodnu inicijativu, neophodno je 30 hiljada potpisa, pa pomnožite sa 40 dinara, dobićete ovaj iznos, i da to onemogućava njeno sprovođenje.
Prvo, zaboravlja se da elektronski dati potpisi ne podležu overavanju, pa ni plaćanju 40 dinara.
Drugo, iznos od 40 dinara predstavlja minimalnu naknadu za angažovanje i izlazak na teren ovlašćenog overivača koji evidentira podatke o građaninu koji podržava narodnu inicijativu, ali i overava dati potpis i izdaje uverenje, odnosno potvrdu za overeni potpis.
Treće, u ovoj kritici računa se da neki pojedinaca treba da ima deset hiljada evra da bi realizovao narodnu inicijativu što ukazuje na nameru da neko možda kupi za deset hiljada evra podršku za svoj predlog u narodnoj inicijativi. Uz ovako iskrivljeno shvatanje narodne inicijative, zaista ne treba niko da bude u mogućnosti da kupuje podršku građana za svoj predlog, već da su građani uvereni i da iskreno žele da podrže predlog narodne inicijative i da procene da li takav predlog vredi, uslovno rečeno, 40 dinara da bi se platila overa potpisa. Iskreno, svako od nas ako se zapita, ako stojim iza ideje i hoću da dam svoj potpis, danas 40 dinara ne može biti nešto što će vas zaustaviti.
Tako da sve priče o vrednosti prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu padaju u vodu, ali pričaćemo u toko današnjeg dana o raznim lažima koje se serviraju građanima kako bi bili dovedeni u zabludu kada je Zakon o referendumu u pitanju.
Dakle, referendum se raspisuje za neposredno izjašnjavanje građana o pitanjima koja su određena Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Takođe, referendum se može raspisati i o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, pokrajinske ili lokalne skupštine, kada to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača.
Predlogom zakona predviđene su sve vrste referenduma. Referendum može biti republički, pokrajinski i lokalni, prema nivou vlasti čija skupština raspisuje referendum. Prema teritoriji na kojoj se sprovodi referendum, može biti na celoj ili na delu teritorije. Prema načinu raspisivanja, referendum može da bude obavezan u slučajevima unapred utvrđenim Ustavom, zakonom ili statutom autonomne pokrajine, opštine ili grada ili fakultativni, na zahteve većine poslanike, odnosno odbornika ili na zahtev određenog broja građana. Prema trenutku u kome se raspisuje referendum, može da bude prethodni, radi prethodnog izjašnjavanja o nekom aktu ili o pitanju, ili naknadni, gde se izjašnjavamo i potvrđujemo doneti akt. Prema vrsti akta koji je predmet izjašnjavanja građana, referendum može biti ustavotvorni, zakonodavni ili upravni. Takođe, referendum može da bude i savetodavnog karaktera radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta i odluka doneta na savetodavnom referendumu nije obavezujuća.
Rokovi za donošenje odluke Skupštine o raspisivanju referenduma su Predlogom zakona utvrđene u odnosu na to da li se na referendumu građani izjašnjavaju o potvrđivanju akta, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici na kojoj je usvojen akt, ili u slučaju prethodnog referenduma, kada je obaveza Skupštine da raspiše referendum na istoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 30 dana od dana utvrđivanja Predloga odluke.
Takođe su uređeni i rokovi za održavanje referenduma, i to najranije 45 dana, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja referenduma.
Referendum o promeni Ustava se može održati najranije 45 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.
Propisana je i sadržina odluke o raspisivanje referenduma.
Jedna od novina koje uvodi Predlog zakona je i stav Skupštine – u slučaju kada Skupština raspiše referendum na zahtev birača ona može istovremeno da utvrdi svoj stav o pitanju o kojem se odlučuje na referendumu i da upozna građane sa svojim stavom na zvaničnoj veb prezentaciji Skupštine i putem medija radi informisanja građana.
Predlogom zakona su propisani organi za sprovođenje referenduma, i to nadležna izborna komisija i glasački odbor.
Nadležna komisija za sprovođenje republičkog referenduma je Republička izborna komisija. Za sprovođenje pokrajinskog referenduma je Pokrajinska izborna komisija, a za sprovođenje referenduma u jedinici lokalne samouprave Gradska, odnosno Opštinska izborna komisija.
U slučaju kada se referendum sprovodi na teritoriji ili na delu teritorije Republike ili AP izborna komisija jedinice lokalne samouprave ima ulogu potkomisije.
Uređena je situacija kada u nekoj od jedinica lokalne samouprave nije obrazovana izborna komisija da bi mogla da postupa kao potkomisija i u tom slučaju, a za potrebe sprovođenja republičkog, odnosno pokrajinskog referenduma Republička izborna komisija, odnosno Pokrajinska izborna komisija obrazuje potkomisiju.
Pravo da odredi svoje predstavnike, člana i zamenika člana u organe za sprovođenje referenduma ima i podnosilac zahteva na osnovu kojeg je doneta odluka o raspisivanju referenduma.
Glasački odbor za sprovođenje referenduma ima predsednika, zamenika predsednika i četiri člana sa svojim zamenicima, dok glasački odbor u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ima predsednika i dva člana sa zamenicima.
Sastav glasačkog odbora, osim za glasanje u inostranstvu i u zavodima za krivične sankcije, imenuje se na predlog poslaničkih, odnosno odborničkih grupa uz obavezu da se vodi računa o srazmernoj zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije, odnosno poslaničkih i odborničkih grupa u Skupštini.
Srazmerna zastupljenost obezbeđuje se u odnosu na ukupan broj mesta članova svih glasačkih odbora na teritoriji za koju se raspisuje referendum.
Predlogom zakona su uređeni rokovi za predlaganje članova glasačkih odbora, kao i eventualna njihova zamena.
Javnost, to je vrlo važno, u pogledu prava na posmatranje rada organa za sprovođenje referenduma je uređena shodno propisima za izbor narodnih poslanika, uz dopunu da ovo pravo može da ostvari i organizator referendumske kampanje.
Pored prethodno spomenutog stava Skupštine, po kome Skupština može da utvrdi za referendum na zahtev građana, skrenula bih pažnju na još jednu novinu, a odnosi se na meru da se zakonski uredi objektivno obaveštavanje građana o referendumu.
To je vrlo važno, imajući u vidu i sinoćne proteste građana da neko pokušava nešto da sakrije ili da postoji neka namera koja nije vidljiva na prvi pogled.
Dakle, Predlogom zakona se uređuje obaveza nadležne izborne komisije da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji akt kojim se građanima pružaju objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu.
Takođe, izborna komisija je u obavezi da taj akt objavi i u medijima i dostavi građanima na adresu prebivališta.
Svrha ovog akta izborne komisije je da obaveštenje o referendumu treba verno i u jednakoj meri da odražava stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje.
Dakle, u informaciji koje šaljete potencijalnim biračima na mesto prebivališta treba da stoji i informacije za i protiv pitanja, odnosno teme na referendumu. Svaki birač će tako imati jasnu sliku o predstojećem referendumu.
Značajan deo Predloga zakona su odredbe koje na konkretan i jasan način uređuju referendumsku kampanju. Očekujem da upravo referendumska kampanja na nekim sledećem referendumu bude ključna za rezultate referenduma. To je ona sloboda koja je ovoga puta data, a nismo imali tu mogućnost ranije.
Referendumska kampanja traje od raspisivanja referenduma do dana održavanja referenduma. Nju mogu da organizuju pravna lica i grupe građana. Takođe je taksativno nabrajano koji organi, domaća i strana, pravna i fizička lica ne mogu da budu organizatori referendumske kampanje.
U pogledu izvora finansijskih sredstava za finansiranje referendumske kampanje Predlogom zakona je utvrđeno da se mogu koristiti sopstvena sredstva, kao i da se mogu prikupljati sredstva iz drugih privatnih izvora, osim izvora sredstava onih pravnih i fizičkih lica koji ne mogu biti organizatori referendumske kampanje.
Za prikupljanje i korišćenje sredstava primenjuju se pravila Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, organizator referendumske kapanje je obavezan da odredi ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima na posebno otvorenom računu za referendumsku kampanju i da u roku od tri dana od otvaranja računa dostavi podatke ovlašćenom licu, Agenciji za sprečavanje korupcije.
Utvrđena je i obaveza organizatora referendumske kampanje da Agenciji dostavi izveštaj o troškovima kampanje kako bi Agencija vršila kontrolu izveštaja. Značajno je da se napomene da je zabranjeno pružanje usluga oglašavanja u referendumskoj kampanji pravnim licima i grupama građana koje nisu prijavljene kao organizatori referendumske kampanje, i kao takve objavljene na veb prezentaciji Agencije.
Predlogom zakona je posebno uređen postupak koji sprovodi Skupština prilikom podnošenja zahteva birača za raspisivanje referenduma ostvarivanjem narodne inicijative.
Zajedničko za zahteve podnete republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj skupštini je da se u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative prvo utvrđuje da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa ovim zakonom i da li je prikupljen dovoljan broj potpisa.
Proveru liste potpisnika vrši nadležna izborna komisija. Proveru liste potpisnika sa biračkim spiskom vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje je nadležno za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, za zahtev koji je podnet republičkoj ili pokrajinskoj skupštini, a organ uprave, opštine ili grada za listu potpisnika koja je podneta lokalnoj skupštini.
Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine, odnosno pokrajinske ili lokalna skupština utvrđuje da li je zahtev za raspisivanje referenduma podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, kao i to da li predmet spada u nadležnost Skupštine i da li se odnosi na pitanja koja ne mogu biti predmet referenduma.
Ukoliko se utvrde nedostaci u oba navedena postupka inicijativnom odboru, odnosno podnosiocu zahteva se određuje rok za otklanjanje tih nedostataka koji ne može biti kraći od 15 dana. Ako se u određenom roku ne otklone utvrđeni nedostaci Skupština će doneti rešenje o odbacivanju zahteva narodne inicijative. U slučaju da Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15. dana.
Predlogom zakona utvrđeni su rokovi za odlučivanje Skupštine o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi, Narodna Skupština je dužna da odluči na prvoj narodnoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative, a Skupština AP, odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da odluči na prvoj narednoj sednici, odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative.
Ako Skupština odbaci zahtev za raspisivanje referenduma na zahtev birača, podnosilac zahteva može podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 15 dana od prijema rešenja Skupštine.
Kada Skupština odluči da ne prihvati predlog sadržan u narodnoj inicijativi, dužna je da obrazloženu odluku o tome dostavi inicijativnom odboru i objavi na svojoj veb prezentaciji u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.
Pre donošenja odluke o raspisivanju referenduma, odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja, odnosno nadležno radno telo pokrajinske ili lokalne skupštine dužan je da pribavi pozitivno mišljenje nadležne komisije o predlogu referendumskog pitanja sa ponuđenim odgovorima. Rok za dostavljanje mišljenja je sedam dana, a protokom tog roka se smatra da je dato pozitivno mišljenje.
U odnosu na glasanje na referendumu primenjuju se uobičajena pravila za sprovođenje izbora za narodne poslanike, uz specifičnost sadržaja glasačkog listića koji sadrži pitanje o kome građani treba da se izjasne.
Reči „za“ i „protiv“, odnosno „da“ i „ne“, kao i uređivanje posebne situacije u kojoj usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može da se sprovede, a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača. U takvoj situaciji nadležna izborna komisija na osnovu mišljenja nadležnih državnih propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.
Kako bi se osigurala zakonitost u postupku sprovođenja referenduma, u takvoj situaciji predlogom zakona su utvrđena ograničenja za odstupanje od pravila propisanih za izbor narodnih poslanika.
Kada se završi glasanje na referendumu glasački odbor utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu. Sačinjava zapisnik, dostavlja ga zajedno sa ostalim materijalima izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave, odnosno podkomisiji u roku od 12 sati od zatvaranja glasačkog mesta.
Kada postupa kao podkomisija, izborna komisija lokalne samouprave utvrđuje rezultate glasanja sa svih glasačkih mesta sa svoje teritorije u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkih mesta i dostavlja ih nadležnoj komisiji u roku od 24 sata.
Ukupni rezultati referenduma utvrđuju se u roku od 48 sati od kada je nadležna komisija dobila sve rezultate glasanja, koje utvrđuju potkomisije, odnosno glasački odbori za referendum u jedinici lokalne samouprave.
Ovo je takođe zanimljiv momenat. Nakon sprovedenog izjašnjavanja građana na referendumu, predlog zakona posebno uređuje postupanje Skupštine ili mogućnost ponavljanja referenduma. Skupština ne može da donese akt suprotan aktu, odnosno pitanju koje je potvrđeno na referendumu ili menjati njegovu suštini pre isteka dve godine od dana održavanja referenduma, uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma o tom aktu ili pitanju.
Ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta, odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tome se ne može ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od godinu dana od dana održavanja referenduma.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, osim u slučaju sprovođenja savetodavnog referenduma.
Narodnom inicijativom građani daju predloge koji se odnose na akte koji su u nadležnosti republičke, pokrajinske, ili lokalne skupštine.
Narodna inicijativa može se podneti u dva oblika: kao opšta inicijativa u kojoj se ne predlaže određeni akt, već stav u kome se jasno vide pravci promena nekog akta, odnosno rešavanje određenog pitanja koje se predlaže ili kao konkretizovana inicijativa u kojoj se predlaže pravni akt sa obrazloženjem.
Kada se radi o opštoj inicijativi i građani su se na referendumu prethodno izjasnili o određenom pitanju, odnosno izjasnili na referendumu za izmenu ili ukidanja akta koji je donela Skupština, Skupština je dužna da pripremi odgovarajući akt i odluči u roku od 120 dana od dana održavanja referenduma.
Narodnu inicijativu ostvaruje inicijativni odbor od najmanje tri birača. Inicijativni odbor formuliše predlog narodne inicijative i podnosi Skupštini, koja je nadležna za donošenje određenog akta ili da uredi određeno pitanje. Nakon podnošenja predloga, predsednik Skupštine sprovodi verifikacioni postupak.
Verifikacioni postupak podrazumeva utvrđivanje da li se predlog narodne inicijative odnosi na pitanja o kojima se ne može raspisati referendum, da li je predlog podnet u jednom od prethodno pomenutih oblika narodne inicijative, da li je predlog podneo inicijativni odbor obrazovan u skladu sa ovim zakonom i da li je predmet referenduma u nadležnosti Skupštine.
Ukoliko se utvrde nedostaci u dostavljenom predlogu, predsednik Skupštine određuje rok od 15 dana inicijativnom odboru za otklanjanje nedostataka.
Ako inicijativni odbor ostane pri podnetom predlogu, predsednik Skupštine je dužan da taj predlog uvrsti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice Skupštine i o tome obavesti inicijativni odbor.
Skupština može da odluči da verifikuje ili da odbaci podneti predlog, a inicijativni odbor može da podnese tužbu upravnom sudu u roku od 30 dana od donošenja odluke Skupštine kojom odbacuje predlog.
Kada dobije obaveštenje o verifikaciji predloga, inicijativni odbor može da počne sa prikupljanjem potpisa i utvrđeni rok od 90 dana u kome inicijativni odbor treba da okonča prikupljanje potpisa i podnese listu potpisnika Skupštini.
U odnosu na mesta prikupljanja potpisa, Predlog zakona ne sadrži obavezu inicijativnog odbora da prijavljuje, kao što je to bio slučaj do sada, Ministarstvu unutrašnjih poslova lokacije prikupljanja potpisa, ali je u obavezi da ne ometa u značajnoj meri njihovo uobičajeno korišćenje i ne krši propise o javnom redu.
Prikupljanje potpisa može se realizovati i prikupljanjem elektronskih potpisa, s tim što je mesto prikupljanja elektronskih potpisa internet adresa na portalu eUprave za određenu narodnu incijativu.
Predlogom zakona su utvrđeni podaci građana koji se prikupljaju za ostvarivanje narodne inicijative, kao i zaštita podataka o ličnosti.
U periodu prikupljanja potpisa inicijativni odbor može da vodi kampanju za narodnu inicijativu i da poziva građane da se priključe toj inicijativi uz primenu pravila koja su predviđena za referendumsku kampanju.
U pogledu zaštite prava koje Predlog zakona uređuje, a koja nisu prethodno pomenute, uređeno je pravo podnošenja prigovora nadležnoj izbornoj komisiji i odlučivanje po prigovorima u postupku sprovođenja referenduma.
Građanin može da podnese prigovor u roku od 48 sati od zatvaranja glasačkog mesta ako ga je glasački odbor neosnovano sprečio da glasa ili mu je na glasačkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Ovlašćeni predlagač i svaki poslanik, odnosno odbornik, u zavisnosti od teritorije za koju je raspisan referendum, ima pravo da u roku od 48 sati od trenutka kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust nadležne komisije glasačkog odbora ili podkomisije, podnose prigovor nadležnoj komisiji ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovođenju referenduma. Ovo pravo ima i ovlašćeni predlagač promene Ustava ako se sprovodi referendum za promenu Ustava.
Rok za odluku nadležne komisije o prigovoru je 96 sati od podnošenja prigovora. Protiv rešenja nadležne komisije, donetog po prigovoru, podnosilac prigovora može da podnese žalbu Upravnom sudu u roku od 96 sati od prijema tog rešenja i Upravni sud, takođe, u tom roku od 96 sati rešava po žalbi od prijema žalbe sa spisima.
Ovim predlogom zakona su propisane i prekršajne kazne za organizatore referendumske kampanje i za davaoce finansijskih sredstava.
Takođe treba da naglasimo da će prvi naredni republički referendum koji bude sprovođen po odredbama ovog zakona sprovesti Republička izborna komisija koja je imenovana u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika i čiji sastav će biti proširen, to je novina, za još šest članova i zamenika članova, imenovanih od strane Narodne skupštine na predlog predsednika Narodne skupštine iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.
Takođe, prvi naredni republički referendum sprovešće glasački odbori u čiji stalni sastav, utvrđen ovim zakonom, ulaze još po jedan član i zamenik člana imenovani od strane Republičke izborne komisije na predlog predsednika Narodne skupštine.
Hvala vam na ova 32 minuta ovakve pažnje, jer sam dosta detalja iznela.
Na osnovu svega rečenog o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, naše mišljenje, mišljenje predlagača je da odavno nismo imali bolji zakonom kojim se možemo pohvaliti i u regionu, ali u svetu.
Ovo je posebno značajno, jer ovaj zakon uređuje dva važna mehanizma za ostvarivanje suvereniteta građana putem neposredne demokratije. Nadamo se da će kvalitet i značaj ovog zakona prepoznati i narodni poslanici i u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
I eto da ponovim još jednom, u ovih 32 minuta sam zaista iskoristila da iznesem mnogo detalja, iskreno i nekih tehničkih detalja, koje će možda zanimati samo one koji učestvuju u samom procesu sprovođenja referenduma, ali je važno kada se nalazimo u ovoj fazi, gde određene grupe aktivista žele da zbune većinu ljudi u Srbiji, da ovaj referendum ima neku drugu nameru, da se možda odnosi na Rio Tinto ili na Kosovo ili da time želimo da rešavamo neka druga pitanja, to je da kažem, najblaže moguće neistina.
Ali, trebalo bi možda odgovoriti grubljim rečima, jer ovaj način zbunjivanja građana Srbije, da ovako dobar Zakon o referendumu, koji je pohvalila Venecijanska komisija i koja je u više navrata sa nama radila da stignemo do ovako uređenog predloga zakona, kada su evropske institucije i evropski eksperti za ovu vrstu narodnih inicijativa i referenduma potvrdili da je ova forma zakona nešto što nosi izuzetno pozitivno mišljenje sa sobom, u tom trenutku nama ostaje da neprestano objašnjavamo građanima Srbije koliko smo uložili truda, koliko smo, više nego ikada, otvorili vrata za suverenitet, kako će građanski aktivizam mnogo lakše nego ikada do sada, moći da se pretoči u zakonsku inicijativu, kako cenzus o kojem se Venecijanska komisija, o ukidanju cenzusa, izjasnila kao nešto što je izuzetno pozitivno, jer je dosadašnji cenzus, dakle većina od broja upisanih birača bilo nešto što je bila smetnja da bi se realizovali referendumi. Zato su često apstinenti kažnjavali one ljude koji su želi da izađu i da iskažu svoju volju i da aktivno učestvuju u promeni i sistema i zakonskih okvira za različite teme koje se tiču naše javnosti.
Ja bih volela i u izlaganju poslanika da čujem što više primedbi na ovaj predlog zakona, da čujem zamerke, uslovno rečeno, sa terena jer je to ono što je naš posao ovde, da objasnimo građanima da nikada nismo imali bolji Predlog zakona o referendumu, nego što je ovaj pred nama.
Da li neko želi da ga zloupotrebi? Želi, jer smo u periodu, želi opozicija, žele oni koji su opozicija vladajućoj većini. Zašto? U toku je zauzimanje pozicija pred građanima pred predstojeće izbore. Vidite da se i opozicione stranke, da imaju teškoće u organizaciji i pristupanju izborima, a šta ćemo tek sa grupama građana? Svi žele da zauzmu svoje pozicije i svi žele time što će napasti, na prvom mestu, predsednika Aleksandra Vučića koji apsolutno ima autoritet i politički rejting koji je teško dostići, ali kako izaći u prvi red, kako da građani čuju za vas ako ne drugačije time što ćeš napasti Aleksandra Vučića?
Ali, kada privučete pažnju građana, ide teži deo posla, a to je da ih ubedite da je vaš politički program, da je vaša politička ideja ono zbog čega bi trebalo da zaokruže vaše ime na biračkom listiću. To je teži deo priče i zbog toga me posebno raduje uvođenje pojma „referendumska kampanja“, jer svi oni koji govore da mi imamo neku zlu nameru i da kroz ove referendume želimo da provučemo neke teme na mala vrata, debelo se varaju, jer evo prostora da kroz referendumsku kampanju, da kroz dva meseca svakodnevne komunikacije sa biračima koji će izaći na referendum kada ga bude, da ih ubedite da ono što vladajuća većina promoviše nije dobro za njih.
Mislim da nećete uspeti, jer ideja za koju sve vi zalažete je samo jedan paravan. Želite da pravite problem ispred predsedništva Srbije, a znate da predsednik nije tamo. Želite da zaustavljate Srbije, želite da blokirate autoputeve. Zašto?
Ne razumem logiku u kojoj, kada građani ne žele da stanu iza moje ideje, ja odlučim da ih maltretiram zaustavljajući Srbiju i blokirajući autoputeve. Mislim da to dodatno maltretiranje građana ne može da pomogne da neko prihvati vašu ideju i da glasa za nju.
Da li su nam potrebni protesti? Oni jesu dobrodošli u demokratskom društvu. Svaka vrsta otvorenog izražavanja, kritike i nezadovoljstva, jeste korektiv vlasti i za mene je izuzetno važno da čujem šta su kontra argumenti, ali onda ulazimo u drugu fazu kada ja odgovaram svojim stavovima iz ovog predloga zakona i nakon toga građanin ima čistu situaciju.
Više nego ikada, ponosna na ovakav Predlog zakona i na sve ljude koji su to radili u okviru Radne grupe za pripremu ovog Predloga zakona, kojima se istovremeno i zahvaljujem, jer je višemesečni intenzivan rada iza nas.
Hvala vam još jednom na pažnji i mislim da ćemo danas imati konstruktivan dan, sa konstruktivnim kritikama, nadam se da će nas građani pratiti, a mediji argumentovano prenositi izveštaje iz parlamenta Srbije.
Ako danas dozvolimo da laž i dalje živi na ulicama Srbije, ništa nismo uradili. Moramo da objasnimo ljudima koliko smo posvetili truda i rada da ovako dobar Predlog referenduma, koji će kasnije uređivati referendume i narodne inicijative, je bolji nego ikada.
Hvala vam još jednom na pažnji, bili ste izuzetno strpljivi.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, pred nama je najzad Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, a sve u susret promenama, odnosno ustavnim promenama koje će biti na referendumu od 16. januara naredne godine.

Upravo ste vi naglasili koliko ima laži, zloupotreba, koliko se o ovoj temi govori na jedan način da se spinuje realnost i da se, eto govori, kako se sve ovo radi radi nekih drugih tema kao što su, kažu Kosovo, Rio Tinto itd. Generalno, mi smo ovde u Narodnoj skupštini evo već više od godinu i po dana govorili i govorimo da se spremaju ustavne promene i da je to ono zbog čega mi moramo da organizujemo referendum.

Imali smo javna slušanja, neda se više ni nabrojati, zna Jelena Žarić Kovačević koliko smo puta imali i radne grupe i obilaske širom Srbije, gde smo ljudima objašnjavali o čemu se radi i za šta služi ovaj referendum i ustavne promene koje su pred nama.

Ja bih voleo da se na kratko osvrnem na važeći ustav i na situaciju koju smo imali, dakle, u prethodnom nekom periodu. Dakle, 2006. godine na referendumu usvojen je važeći Ustav Republike Srbije. Sećamo se kako je to rađeno, slobodno se može reći, u jednom ne transparentnom procesu, kako su u dva dana napravili referendum na koji je bilo potrebno da se izađe i da se glasa. Podsetio bih da je i tadašnja opozicija bila vrlo državotvorno orijentisana ka državnim nacionalnim interesima i predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada bio opozicionar, podržao je taj referendum upravo zato što je to tada bilo u interesu države Srbije.

Tada smo stvorili preambulu Ustava, gde smo uneli da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i zbog toga su se tadašnja vlast i opozicija složili da je taj Ustav bio potreban. Godine 2006, kažem, velikom većinom naravno izašlo ih je, taj Ustav je donesen.

Međutim, tadašnja nesposobna žuta vlast je 2008. godine, kao što ste vi naveli, imala rok da uskladi sve zakone sa tadašnjim Ustavom Srbije. Oni to, kao što pretpostavljamo svi, naravno da nisu uradili. Godine 2008. su trebali da donesu ovaj zakon koji mi danas ovde donosimo, nisu ga doneli i naravno da je i taj posao došao da ga mi uradimo.

S obzirom da su pred nama, kažem, ustavne promene koje su neophodne, a tiču se promena načina izbora sudija, više se sudije neće birati na prvi mandat u parlamentu, s obzirom da je to negde bila kritika od strane EU, da se na taj način izvršna vlast meša u pravosuđe.

Mi smo ovde napravili jedan okvir, govorili smo o svemu na jedan vrlo transparentan način inkluzivan. Sastanci su organizovani u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada da uzmemo pred građane. Dakle, 16. januara, biće referendum o tim ustavnim promenama i mi smo to, da kažem još jednom, na transparentan način obrazložili zašto je to važno i pred građane Srbije idemo na referendum.

Međutim, sa druge strane, vi imate nenormalna spinovanja u javnosti, sve vreme se govori i laže, laže, vi ste rekli jedan blaži izraz neistine. Dakle, ovde ljudi bukvalno lažu. Govore kako se ovo radi, prva laž je bila da mi radimo, kaže - promene Ustava da bismo izbacili iz preambule Kosovo. Mi smo rekli da to nije tačno i naravno da nam to ne pada napamet. Ta preambula iza nas dana svetinja. Mi se ne odričemo onoga što je dobro iz nekih prethodnih vremena. Dakle, preambula Ustava je naravno svetinja i to se neće dirati.

Kada su tu prvu laž videli da su omanuli, da im niko ne veruje, onda se krenulo u drugo spinovanje. Kaže - sve se ovo radi da bi se Rio Tinto na mala vrata uveo u Srbiju, a potvrdićemo građanima Srbije - ko je to doveo Rio Tinto? Pa, nije ga doveo Aleksandar Vučić, doveo ga je Boris Tadić 2004. godine i bivša tajkunska vlast 2004. godine dovela je Rio Tinto u Srbiju i dali im sva moguća prava da istražuju rudu litijum. Oni su, dakle, 2004. godine to radili, a danas bez imalo srama oni predvode proteste protiv Rio Tinta, sa kojim mi nismo potpisali nijedan sporazum, a oni su potpisali ni manje ni više nego devet sporazuma sa Rio Tintom.

Da vam danas oni govore kako su oni protiv Rio Tinta, oni koji su ga doveli, a to je zaista, ja ne znam kako da nazovem to, jedna bestijalna laž i neistina, a predsednik Aleksandar Vučić, pre neki da dan je o tome govorio, sve što budemo dogovorili i eventualno ništa se ne dogovara sa Riom Tintom, a sve što možda bude bilo u dogovoru mi ćemo pred građane Srbije da kažemo - izvolite pa se izjasnite da li podržavate ili ne podržavate, i to nema veće demokratije. Ništa nećemo uraditi mimo onoga što su u interesu građana Republike Srbije i treba narod da zna koji protestuje i koji misli da je sve ovo usmereno radi, eto, kažem, Rio Tinta, Kosova, nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su doveli Rio Tinta u Srbiju. Nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su nudili stolicu Kosovu u UN za podršku Borisu Tadiću na izborima. Nemojte da idete iza onih političara koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što to govori Marinika Tepić. Evo, vidimo da je ona njihov kandidat opozicije na parlamentarnim izborima. Vidimo da je Zdravko Ponoš kandidat za predsednika, čovek koga 25. maja. 2006. američka Depeša Vikiliks, dakle, američke diplomate su o tom čoveku 2006. godine još govorili da imaju čoveka u srcu reforme i odbrane sistema Republike Srbije. To se građani Srbije zove strani špijun i to treba tako jasno i glasno reći - imate strane špijune koji pokušavaju da dođu na vlast i da opet vrate Srbiju u blato u koje su ga bivši tajkuni iz DS uveli.

Marinika Tepić za premijera, Ponoš za predsednika, to je njihova ponuda. Presaberite se, građani Srbije, ko vas zove na protest, zovu vas oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što kaže Marinika Tepić i Zdravko Ponoš koji je strani špijun, tako su ga označili, a ne mi, nego američke depeše iz Vikiliksa.

Još jednom kažem, treba da dobro razmislimo, pred Srbijom su teška vremena, evo završavam ovim, idu nam važni izbori, bitno je da se opredelimo, bitno je da glasamo za prosperitet, da glasamo za ovo što je usvojeno pre neki dan na budžetu 486 milijardi investicija. To je ponuda građanima Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS, a ovo što imate sa druge strane su laži i neistine i to ćemo na svaki način da raskrinkavamo ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa jedno obaveštenje o današnjem radu – saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donose zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, dozvolite mi da pre nego bilo šta kažem o ovom predlogu danas kao poslanik Stranke pravde i pomirenja i kao predstavnik bošnjačkog naroda sa ove pozicije iskoristim priliku da čestitam 25. novembar, Dan državnosti BiH.

Stranka pravde i pomirenja je sa SNS napravila sporazum na principima od kojih je prvo načelo ono što je ispoštovao i što poštuje u kontinuitetu predsednik Republike Aleksandar Vučić, da je za nas BiH teritorijalno i u svakom drugom smislu nedvosmislena pojava.

Nadalje, kada je reč o referendumu sami znamo da ovaj pojam potiče još iz latinskog jezika, da znači ono što treba da se izvesti, a da u istorijskom smislu dolazi od onog momenta, od onog trenutka kada ga je Napoleon uveo u demokratsku praksu.

Dakle, referendum kao jedan od ključnih instrumenata razvoja demokratije, demokratskog društva i tekovina ono što predstavlja kulturu i civilizaciju. Referendum jeste nešto što je temeljno na kulturi dogovora, kulturi dogovora između naroda i onih koji predstavljaju vlast. Ta kultura dogovora u stvari predstavlja jedno najznačajnije i najveće priznanje narodu da u onim svim najvećim, najozbiljnijim stvarima on ima odlučujuću ulogu, odnosno da je moć u njegovim rukama i zato je vrlo važno da i ovaj zakon na ovaj način uz sve ove promene pozitivne kojima ste nam govorili bude danas ovde prihvaćen i mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u celosti podržavamo, upravo ove izmene i dopune ovog zakona.

Želimo da kažemo da sve ono što jeste bilo za promene urađeno je i da je sve ono što pokušavaju da određeni faktori, koje ste jako lepo opisali, kažu kada su u pitanju kritike ovog zakona u stvari predstavlja jedan pokušaj obmanjivanja javnosti, pokušaj ponižavanja građana jer ako neko kaže da može kupiti narodnu inicijativu u stvari kaže da može kupiti narod, da može kupiti građane i time urušava dostojanstvo svakog građanina Republike Srbije. To je ono što jeste intencija da zloupotrebom, da ovim svim drugim sredstvima pokušaju da nanesu štetu pre svega građanima ove države i da ih ponize zarad svojih ličnih interesa. Kažu da oni ne vrede, da su jeftina roba, da su oni bezvredna mašina za glasanje itd.

Zapravo, ovim Predlogom zakona ova parlamentarna većina kaže sasvim drugačije, građani su ti koji imaju apsolutnu moć odlučivanja u svim mogućim aspektima najznačajnijim po pitanju države i njenog uređenja i svega onoga što je opšti interese. Građani su ti koji su iznad predstavničke i izvršne vlasti. Građani su ti koji u svakom trenutku mogu i preko narodne inicijative da promene sve ono što smatraju da nije dobro u odnosu na njihove interese, u odnosu na ono što predstavlja njihovu volju, njihove htenje, njihove želje i na sve ono drugo što smatraju da tako treba biti.

Zapravo ovim zakonom se omogućava postojanje najznačajnijeg i najvisočijeg instrumenta demokratske države, demokratskog društva da na civilizovan način, da na kulturan način, da na principu kulture dogovora mi kao opunomoćenici građana opet tu moć vratimo njima i da su oni ti koji će odlučivati u svakom pogledu kada su u pitanju ona najznačajnija, najosetljivija i najodgovornija pitanja u smislu daljeg puta naše države.

Naravno, ovo se ne odnosi samo na instituciju referenduma već i na narodnu inicijativu i to kao jedan dobar instrument preko koga čak građani mogu ovom ili nekom budućem sazivu parlamenta Republike Srbije uputiti Predlog zakona i tražiti da ga mi kao narodni poslanici izglasamo i da kao takav on bude obavezujući i za predstavničku i za izvršnu vlast.

Takođe, u toj kulturi dogovora, u tom sređivanju svih ovih tehničkih detalja o kojima ste briljantno govorili i upoznali nas i sve građane Republike Srbije sa svim onim što jesu suštinske promene ovog Predloga zakona jako je dobro osmišljeno da postoje i dodatni rokovi, odnosno dovoljan broj dana unutar kojih mogu građani da osmisle da se bore za ostvarenje te svoje narodne inicijative, da postoje instrumenti koji će osigurati pravičnost na izbornim danima kada je u pitanju referendumsko izjašnjavanje, da postoji jedan celi sistem koji osigurava u potpunosti celokupan demokratski proces odlučivanja o određenom pitanju i određenoj narodnoj inicijativi, koja kao takva predstavlja najznačajniji odgovor naroda u određenom pitanju.

Mi smo svesni, kao što ste vi rekli, da su sve te pojave i sve ono što dolazi ovih dana u pogledu kritikovanja i ovog predloga zakona, motivisani i inicirani od onih koji žele da se pozicioniraju pred predstojeće republičke, parlamentarne i predsedničke i gradske izbore u Beogradu i da zapravo to jeste glas nemoćnika, vapaj očajnika koji su videli da i građani i celokupno srpsko društvo više ne može ni na koji način da bude talac njihovi loših odluka, njihovog destruktivnog delovanja i da sve ono što je urađeno u pogledu priprema i ovog zakona i u pogledu priprema za predstojeće izbore bilo je u cilju raskrinkavanja njihovih namera da u naše društvo, u našu državu, uvedu anarhiju i bezvlašće, da nas vrate 30 godina unazad kada smo bili taoci ti takvih loših politika.

Kao narodni poslanici, kao stranka i kao poslanički klub koji je učestvovao u svim tim razgovorima, koji su uslovni rečeno bili preduslov i ovog zakona, svedoci smo da su organi izvršne i predstavničke vlasti učinili sve da predstojeći izborni ciklusi zaista budu najbolje do sada organizovani, da se izašlo u susret svim mogućim zahtevima koji su bili realni, osnovani i od strane opozicije i od strane svih onih drugi koji su zainteresovani za ove izbore i da je na taj način izbačena bilo kakva mogućnost i prilika ovih koji žele da sada na jedan nepristojan, na jedan vrlo primitivan, na jedan populistički način, bace senku na sve to što se postiglo prethodnih meseci i u čemu smo svi zajedno učestvovali.

Zato i Predlog ovog zakona je u sluhu i u dosluhu onoga što ste rekli da je ocena Venecijanske komisije, da je ovo zaista kvalitetan predlog, doduše i ta druga opaska iz onoga zareza koja stoji, je tako izrečena, ali to je izrečeno iz razloga što su nakon svih onih prethodnih razgovora koji su prethodili svemu onome i oni sami uvideli i odlučnost i nameru svih nas da predstojeći izborni ciklusi budu besprekorni, da budu odraz volje građana, odraz njihovih htenja i odraz njihove želje da Republika Srbija ide napred kao što je dosada išla, da Republika Srbija bude garant dobrog života i garant sigurnosti, bezbednosti na Balkanu. Imajući u vidu i njenu ulogu, u smislu celokupnog balkanskog prostora i u smislu svega onoga što ona kao najznačajnija rastuća ekonomija predstavlja u ovom trenutku za celi naš zajednički životni prostor.

Iz svih tih razloga i svega onoga što je rađeno u prethodnom periodu, mi poslanici Stranke pravde i pomirenja stojimo čvrsto uz ovaj Predlog zakona i u danu za glasanje ćemo potvrditi to onako kako ćemo potvrditi i kako ćemo pozvati sve one koji su naši glasači, naši simpatizeri, da se odluče kada bude pitanje referenduma da podrže i oni svojim glasom sve ono što je važno u tim referendumskim izjašnjavanjima, tj. da svi zajedno krenemo da branimo, da očuvamo sve ovo što je postignuto u prethodnom periodu i sve ono što je početo u procesima izgradnje trajnog pomirenja na principima pravde, međusobnog poštovanja, uvažavanja i gledanja u budućnost u smislu obezbeđivanja ekonomskih preduslova, da sve generacije, svih naših građana, pa i Bošnjaka, pa i Srba, pa i svih predstavnika manjinskih naroda, Srbiju vide kao mesto u kojem će živeti dostojanstveno od svog rada, od svoje zarade i o kojem će moći da obezbede sigurnost svojoj porodici i svojoj deci. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. O potrebi ažuriranja zakona svakako dovoljno govori i sama činjenica da je trenutno na snazi zakon iz 1994. godine, pa da je možda ovo trebalo odraditi ranije. Ovaj predlog zakona je pokrenuo lavinu tih negativnih konotacija, pogotovu kada govorimo o cenzusu čije je ukidanje predviđeno ovim predlogom zakona.

Na konsultacijama koje smo imali sa Venecijanskom komisijom, naša poslanička grupa je inicirala održavanje transparente javne rasprave po ovom pitanju, kao i ukidanje taksi ili barem neki simboličan iznos, odnosno minimalan iznos.

Imajući u vidu značaj i važnost ustavnih promena, kao i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, planirani rokovi za sprovođenje referenduma nisu dovoljno jako opravdanje za izostanak suštinski važne javne rasprave, kao ni usvajanje zakona čija rešenja ostavljaju mogućnost za ograničavanje te građanske suverenosti.

Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi se kosi sa vladavinom prava iz razloga što podrazumeva da se ovakvi zakoni ne donose pred neposredno sprovođenje referenduma, već da se ovaj predlog donosi pre samog planiranja sprovođenja referenduma. Ovim predlogom zakona je predviđeno hitno usvajanje i stupanje na snagu, što je suprotno mišljenju Venecijanske komisije zato što Venecijanska komisija smatra da period od godinu dana nakon usvajanja ovih izmena ove odredbe ne treba primenjivati. Takođe i da izmene ne treba usvajati radi održavanja predviđenog referenduma.

Predlog zakona daje mogućnost da se u uslovima elementarnih nepogoda, epidemija, kao i u drugim okolnostima kada glasanje ne može da se sprovode po regularnoj proceduri, odlukom komisije se propišu posebna pravila za sprovođenje referenduma, kao i formiranje tih glasačkih odbora, kao i primopredaja glasačkog materijala, zatim i sprovođenje samog glasanja.

Ograničeno je to da pravila moraju biti određenim delom u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, kao i da se prethodno mora pribaviti mišljenje nadležnog organa, međutim u ovom delu nije jasno definisano i nije konkretizovano kojih to državnih organa. Stoga, postavljanje ove odredbe je takvo da se obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, a to je pandemija, dakle, ova odredba ostavlja širok prostor za zloupotrebu, odnosno manipulaciju.

Takođe, predviđena je i mogućnost održavanja, odnosno sprovođenja referenduma na delu teritorije države, zatim AP, kao izborne jedinice. Međutim, ni ovde nije jasno konkretizovano koji to organi mogu i kako će određivati koji delovi teritorije će biti obuhvaćeni referendumom, ni gde se povlači ta jedna granica između izbornih jedinica. Ovim se takođe i legalizuje mogućnost manipulacije krajnjim rezultatom, prekrajanjem izbornih jedinica gde određeni politički subjekti uživaju tu određenu političku podršku.

Mi smo u dijalogu sa posrednicima Evropskog parlamenta, kao predstavnici Bošnjaka zahtevali da Sandžak bude posebna izborna jedinica iz koje će se birati 20 narodnih poslanika. Koliko god bile ove sporne norme o Zakonu o referendumu, takođe su veoma upitne i kada je reč o narodnoj inicijativi.

Naime, građani koji do sada nisu morali bukvalno ništa da plaćaju kako bi iskoristili svoje pravo, ustavno dakle pravo, i podneli narodnu inicijativu, sada su izloženi troškovima overe. Što u praksi znači da bi za 30.000 potpisa, koliko je i potrebno za pokretanje narodne inicijative na republičkom nivou, građani morali da izdvoje čak oko 1,2 miliona dinara. Ta suma je velika za inicijativni odbor, ali realno nije velika ako uzmemo u obzir da svaki potpisnik inicijative iz svog sopstvenog džepa to finansira.

Međutim, ovde se ne radi ni o kakvim ciframa, ovde se isključivo radi o tom principu, dakle, da su građani imali pravo, ustavno pravo, koje su upražnjavali a da je zapravo sad uvođenjem te naknade, zapravo se efektivno sužava taj nivo dostignutih ljudskih prava.

Ako sve ovo ostavimo po strani, overa potpisa za narodnu inicijativu jeste jednostavno suvišna i predstavlja maltretiranje kako za građane, takođe i za javne beležnike.

Skupština će na kraju svakako odlučivati o podnešenoj narodnoj inicijativi. Dakle, koliko ona zapravo odgovara narodnim poslanicima ili odbornicima, a da se neće baš toliko preispitivati ta verodostojnost podataka iz lične karte.

Ono što svakako treba pozdraviti u ovom predlogu zakona jeste i produžavanje roka za prikupljanje potpisa. Prethodnim zakonom bilo je predviđeno sedam, a sada je to 90 dana.

Mene posebno zabrinjava činjenica da od 2018. godine Narodna skupština Republike Srbije nije do sada u razmatranje uzimala ni jednu narodnu inicijativu. Uz ovakvu praksu se opravdano postavlja pitanje, zašto bi uopšte građani izdvajali taj određeni iznos za potpis narodnoj inicijativi, ukoliko je dosadašnja praksa pokazala da najveće zakonodavno telo ignoriše ovaj pravni institut.

Ovim predlogom zakona se nije pristupilo čak ni rešavanju ovog problema. Dakle, u nedostatku ovakvog rešenja ovaj institut će ostati neiskorišten u praksi i ne može pozitivno uticati na pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Ako, dakle, uzmemo u obzir opsežnost materije koju uređuje smatram da je bilo neophodno ostaviti mnogo više prostora za raspravu i debatu, te da se zakoni ovog tipa ne trebaju donositi po hitnom postupku, naravno osim ukoliko je to Ustavom predviđeno.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o narodnoj inicijativi i referendumu i da odmah kažem na početku mog obraćanja da će poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog zakona.

Trenutno važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi Republike Srbije je donet 1994. godine, znači jako davno. Izmenjen je 1998. godine i od 1998. godine važi u ovom tekstu. Od 1994. godine, odnosno 1998. godine na ovom području, na ovoj teritoriji je prvo postojala Savezna Republika Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, od 2006. godine Republika Srbija, što znači da važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je preživeo tri državna oblika na ovoj teritoriji, da je u međuvremenu donet Ustav i to pre 15 godina, da ovaj važeći zakon u mnogim elementima nije u skladu sa trenutno aktuelnim Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a što je još važno instituti narodne inicijative i referenduma su u potpunosti bile nedelotvorne u prethodnih nešto malo više od četvrt veka zbog toga što zakonska rešenja nisu bila adekvatna. Znači, trenutno važeća zakonska rešenja nisu adekvatna, a sa druge strane nisu u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Svi znamo i o tome smo puno puta govorili u javnosti, a i u Narodnoj skupštini da Republiku Srbiju čeka tema ustavne revizije, ne samo da je čeka, već se Skupština mesecima time i bavi. Sada će biti skoro godinu dana od kada je Vlada Republike Srbije u skupštinsku proceduru uputila predlog ustavnih izmena. Mnoge javne rasprave su organizovane, zasedao je puno puta i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine i u finišu smo tog veoma značajnog posla. Menjaće se delovi Ustava kojima se reguliše oblast pravosuđa i prema najavama taj referendum o ustavnim izmenama bi trebalo da se održi sredinom januara.

Pošto je Ustav jedini pravni akt koji reguliše sopstveni način izmene, znamo da za izmenu dela Ustava Republike Srbije o pravosuđu i ostalim delovima koji će se, odnosno članovima Ustava koji će se menjati, neophodno je organizovati referendum, znači neophodno je i izjašnjavanje, neposredno izjašnjavanje građana na referendumu.

Taj referendum se ne bi mogao održati prema sada važećem Zakonu Republike Srbije u narodnoj inicijativi referendumu zbog toga što taj tekst nije u skladu sa Ustavom. Zbog toga mi sada raspravljamo o tom predlogu zakona, ali je ovaj posao trebao da bude obavljen još mnogo ranije. Podsetiću vas da je od usvajanja Zakona o narodnoj inicijativi i referendumu 1994. godine ovo 14 Vlada Republike Srbije. Znači, od kada je na snazi Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, ova Vlada Republike Srbije je 14, a od 2006. godine imamo novi Ustav, a rok koji je bio definisan, odnosno koji jeste definisan ustavnim Zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije, rok za usaglašavanje svih zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije je istekao 31. decembra 2008. godine.

Upravo zbog toga želim da istaknem da organizovanje ustavotvornog referenduma sredinom januara sledeće godine ne sme da bude i nije jedini razlog za usvajanje ovog zakona, već je to i usaglašavanje sa važećim tekstom Republike Srbije.

Kada sam već kod ovog dela mog obraćanja ne mogu, a da na kažem da ima još elemenata u našem pravnom sistemu koje nisu u skladu sa važećim Ustavom i to protivustavno stanje traje od kraja 2008. godine.

Samo bih želeo da istaknem jedan zakon, nećete se iznenaditi, to je Zakon o finansiranju AP Vojvodine koji je isto tako trebao da bude usvojen još do kraja 2008. godine. Nadam se, i to nisu samo nadanje, nego želimo i aktivno da doprinesemo tome da Narodna skupština usvoji u skorijoj budućnosti taj zakon, kao što će danas da usvoji Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu.

Zbog čega možemo reći da sada važeći zakon iz 1994. godine nije u skladu sa Ustavom? Iz nekoliko razloga, a osnovni razlog koji se vidi na prvi pogled jeste da sada važeći Zakon o narodnoj inicijativi i referendumu predviđa kvorum, odnosno predviđa da za uspešno održavanje bilo kog referenduma u Republici Srbiji na njemu treba, ne samo da učestvuje, nego da glasa za, više od 50%, odnosno 50% upisanih birača plus jedan građanin Republike Srbije.

Pošto prema sada važećem Ustavu to nije predviđeno ni za ustavnu reviziju, ni za ustavotvorni referendum, ni za izjašnjavanje građana na referendumu o izmeni Ustava, onda se vidi već na prvi pogled da to rešenje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zbog toga treba usvojiti ovaj novi zakon.

Ali, nije to jedini razlog zbog koga mi danas treba da dobijemo novi zakon o narodnoj inicijativi i referendumu, već je razlog taj što su ustavni instituti referenduma i narodne inicijative u prethodnih 25 pa i više godina bili u potpunosti nedelotvorni. Oni su bili nedelotvorni zbog toga što sada važeći zakon nije na dovoljno precizan, nije na dovoljno dobar način regulisao ove institucije, a pored toga ima puno nelogičnosti i pravnih praznina u sada važećem zakonu.

Upravo zbog toga je bitno da će ovim zakonom o kojem danas raspravljamo jasnije biti regulisane različite vrste referenduma, reguliše se krug ovlašćenih predlagača za sprovođenje referenduma, omogućava se elektronsko prikupljanje potpisa. Spomenuo sam pitanje većine za uspešno sprovođenje referenduma koje će se regulisati na drugi način, nadležnost suda, uređivanje finansiranja, izveštavanja i sprovođenja referendumske kampanje. Sve su to pitanja koja se na drugačiji način regulišu ovim predlogom zakona.

Kao što je to već spomenuto, Venecijanska komisija se pozitivno izjasnila o ovom predlogu zakona. To je učinila 9. novembra tekuće godine, nakon višemesečnih konsultacija nadležnih organa Republike Srbije sa ovim savetodavnim telom Saveta Evrope. Mislim da je to jako značajno.

Značajno je i to što je ovaj predlog zakona u potpunosti u skladu sa rešenjima iz uporednog prava, sa međunarodnom praksom, sa rešenjima koja se primenjuju u većini zemalja Evrope a i sveta. Mada, moram da kažem, a o tome želim malo detaljnije da govorim kasnije, da referendum i narodna inicijativa nisu ljudska prava, u smislu da su univerzalne prirode i da su predviđene u uporednom zakonodavstvu u većini zemalja, štaviše, čak suprotno.

Što se tiče referenduma, pored Republike Srbije, u dosta zemalja je predviđen taj pravni institut, ali se to ne može reći za instituciju narodne inicijative. Ali su one u našem ustavno-pravnom sistemu ustavne kategorije i zbog toga treba da se regulišu na način da one budu delotvorne i efikasne.

Član 2. našeg Ustava kaže da suverenost potiče od građana i da je građani vrše putem narodne inicijative referenduma i pomoću slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga naš Ustav predviđa oblike i neposredne, odnosno poluneposredne demokratije, pored toga što je Republika Srbija zemlja u kojoj važe principi predstavničke demokratije.

Što se tiče narodne inicijative, već je bilo reči o tome ranije, da za ovih 27 godina nijedna narodna inicijativa nije bila prihvaćena i usvojena od strane Narodne skupštine Republike Srbije. To dovoljno govori o tome koliko je taj institut bio nedelotvoran, odnosno da ni u najmanjoj meri to nije bio živ institut pomoću kog su građani mogli da vrše suverenitet. Zbog toga je jako bitno što se povećava rok za prikupljanje potpisa u vezi narodne inicijative sa 7 na 90 dana, da se uvode i elektronske narodne inicijative. To je u potpunosti u skladu sa vremenom u kom živimo.

To što nijedna narodna inicijativa nije bila usvojena, pa čak ni razmatrana u Narodnoj skupštini u prethodnih 27 godina, za to postoji više razloga. Jedan od razloga je taj da ta obaveza nije ni postojala.

Sada prema ovim rešenjima iz Predloga zakona postojaće obaveza Narodne skupštine da se izjasni o narodnoj inicijativi i nećemo dolaziti u situaciju kakvu smo dolazili prethodnih godina, da je npr. pre nekoliko godina, čini mi se 2018. godine, bez

obzira na ogroman broj potpisa građana Republike Srbije za usvajanje takozvanog "Tijaninog zakona", ta inicijativa se nije našla na dnevnom redu Narodne skupštine zbog manjkavosti sada još uvek važećeg zakona.

Zbog toga se desila situacija da je praktično Vlada Republike Srbije kao drugi ovlašćeni predlagač zakona, pored građana, pored 30.000 građana i još nekih ovlašćenih predlagača, zapravo preuzela tu narodnu inicijativu, predložila zakon kao da je svoj, ali je to učinila na osnovu narodne inicijative. Nakon usvajanja ovog zakona, Narodna skupština će raspravljati o takvim narodnim inicijativama i zbog toga će građani moći da vrše suverenost, suverenitet i na taj način.

Što se tiče referenduma, za referendum se isto može reći da je u nedovoljnoj meri bio delotvorno sredstvo u prethodnim decenijama. Želim da vas podsetim da su se od 1989. godine, znači za 32 godine, skoro 33 godine, u Republici Srbiji održalo svega šest referenduma. Znači, imali smo svega šest referenduma, jedan još 1989. godine, pa početkom devedesetih godina nekoliko referenduma i svi ti referendumi su bili neuspešni, govorim o republičkim referendumima, baš zbog toga što je bio predviđen kvorum za uspešnost.

Poslednji referendum je održan 2006. godine. To je bio ustavotvorni referendum. Tada je usvojen sada važeći Ustav, kada je taj cenzus, naravno, poštovan. Zbog toga možemo govoriti o ustavnom kontinuitetu, pošto je prethodni Ustav izmenjen na način kako je to on sam predviđao, ali se svi sećamo da se glasalo dva dana, što nije baš uobičajeno i sigurno nije dobro rešenje i od samog početka baca senku na tekst važećeg Ustava Republike Srbije. Od 2006. godine nismo imali nijedna jedini referendum republički u Srbiji.

Ono o čemu se još govori u javnosti, to je pokušaj osporavanja rešenja prema kojem ukoliko neko rešenje građani ne podrže na referendumu isti referendum se može organizovati u roku od godinu dana. To se tumači na način da bi trebalo ostaviti duži rok za eventualno organizovanje novog referenduma.

To nije opravdano zbog toga što je ovaj rok od godinu dana predviđen u našem pravnom sistemu i za neke druge situacije, na primer za promenu Ustava, jer ako se ne postigne potrebna većina kod promene Ustava, onda se promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen ne može pristupiti u narednih godinu dana. To je član 203. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako je taj rok od godinu dana predviđen za Ustav koji je najviši pravni akt u Republici Srbiji, onda ne znam zašto bi trebalo da bude ostavljen duži rok za organizovanje bilo kog drugog referenduma.

Ono što još želim da kažem u vezi narodne inicijative, to je da prema jednom radu profesoru Vladana Kutlešića, on je analizirao 69 ustava sveta, svega u tri zemlje je predviđen institut narodne inicijative. To su, naravno, Švajcarska, Republika Srbija i Kolumbija. Zbog toga sam na početku mog obraćanja rekao da narodna inicijativa nije univerzalno ljudsko pravo. Nije taj institut predviđen u mnogim zemljama sveta, pa čak i Evrope, ali je dobro što je to u Srbiji predviđeno Ustavom, ali taj institut treba da bude delotvoran.

Na samom kraju, želeo bih da skrenem pažnju na jedno pitanje. Pošto se radi o lokalnim samoupravama, molim gospođu ministarku da obrati pažnju na ovo što ću da kažem. Rekao sam da neće više važiti kvorum i neće se tražiti 50% građana da glasa za određeno rešenje da bi referendum bio važeći. To je logično, jer je to tako i samim Ustavom predviđeno za ustavne promene. Ako nešto ne treba za Ustav, za ustavnu promenu, onda bi bilo nelogično i bilo bi u suprotnosti sa načelom hijerarhije pravnih akata za neka druga pitanja i pravne akte.

Ali postoji još jedna situacija i ja vam predlažem da razmotrimo izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave u sledećem koraku za uvođenje samodoprinosa. Samodoprinos je značajno sredstvo. Recimo, u Vojvodini, u Pačiru je pre nekoliko nedelja u opštini Bačka Topola bilo izjašnjavanje građana o uvođenju samodoprinosa, bezuspešno, neuspešno zbog traženja tog kvoruma. Ali, to je jedno sredstvo zahvaljujući kojem su se mnoge stvari izgradile u mnogim lokalnim samoupravama i naseljima u Republici Srbiji.

Ukoliko menjamo Zakon o referendumu i ukoliko neće trebati 50% za izjašnjavanje građana za uspešan referendum o nekim, hajde da kažem, uslovno rečeno, državnim pitanjima, onda mislim da je nelogično da se traži 50% za lokalne teme, za uvođenje samodoprinosa u određena naseljena mesta. Nadam se da će to biti sledeći korak.

Još jednom da sumiram, rezimiram. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona, jer smatra da je u skladu sa međunarodnim standardima i što će zahvaljujući ovom predlogu zakona narodna inicijativa i referendum ponovo biti delotvorno sredstvo i način vršenja suverenosti od strane građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o referendumu kao najvišem obliku narodne volje, kao najvišem obliku neposredne demokratije, kao o najneposrednijem načinu učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, kao političkih, tako i nekih drugih.

S obzirom na to da smo mi iz Jedinstvene Srbije za Srbiju koja poštuje volju naroda, mi ćemo naravno podržati ovaj Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će glasati za ovaj i ovakav predlog.

Putem referenduma građani se naravno izjašnjavaju neposredno da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donesene ili se njihovo donošenje planira. Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma. Novim zakonom se otklanjaju nedostaci niza rešenja iz postojećeg važećeg zakona zbog kojih su građani institut referenduma u poslednje vreme i institute narodne inicijative u praksi jako retko koristili.

Naime, od 1990. godine do danas institut referenduma je korišćen svega šest puta. Dva puta, znači 1990. i 2006. godine na referendumu građani Srbije su se izjašnjavali o ustavnim promenama. Godine 1998. građani Srbije su se izjašnjavali o tome da li žele učešće stranog faktora u posredovanju po pitanju Kosova i Metohije i imali smo tri neuspešna referenduma 1992. godine o državnim simbolima i ustavnim amandmanima. Međutim, od 2006. godine, kada smo imali referendum o donošenju aktuelnog i postojećeg Ustava, takav mehanizam nismo koristili i takav vid građanskog izjašnjavanja do današnjeg dana.

Činjenica je da je važeći zakon donet 1994. godine i da ovaj Predlog zakona koji je pred nama sadrži brojna usklađivanja sa Ustavom iz 2006. godine, pre svega po pitanju ukidanja obaveznog cenzusa za izlazak potrebnog broja birača, kao uslova za uspeh referenduma, kao i u svrhu uređivanja svih vrsta referenduma predviđenih Ustavom.

Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz revidiranog Kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine. Postojeći Zakon o referendumu iz 1994. godine morao je da bude usklađen sa Ustavom iz 2006. godine, kao što je i kolega Pastor rekao, najkasnije do 31. decembra 2008. godine, po ustavnim zakonima, međutim, do toga nije došlo jer ovo pitanje očigledno za prethodnu vlast nije bilo dovoljno važno.

Nama jeste. Mi smo u postupku promene Ustava kakva je planirana i takve ustavne promene imaju za obavezu i sprovođenje referenduma, odnosno izjašnjavanje građana po tom pitanju, a jednostavno oni kojima su puna usta bila Evropske unije, evropske politike, evropskog puta nije ni padalo na pamet da donesu Zakon o referendumu na koji su bili obavezni.

E upravo ti su danas najveći kritičari ovog Predloga zakona i ovog zakonskog rešenja. Prosto moram da postavim pitanje tim kritičarima vlasti i ovog Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima su, kao što sam rekao, puna usta demokratije, koji smatraju da su jedini pravi predstavnici civilnog i građanskog sektora i građanskog društva, misleći verovatno da smo svi ostali mi krezubi i nepismeni plebs, postavljam pitanje njima koji smatraju već decenijama unazad da imaju tapiju na evropske integracije i proevropsku politiku – zašto nisu u vreme svoje vlasti doneli Zakon o referendumu, iako su imali obavezu da to urade? Nisu, jer ih suštinski ne interesuju ni demokratija, ni volja naroda, ni evropski put, ni referendum, jer sve to za šta su se oni usmeno retorički zalagali bio je samo plašt u stvari za trgovanje uticajem i lično bogaćenje dok su bili na vlasti.

Oni sada govore kako ovaj Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi nije demokratski, neće odražavati volju narodu. Pa zar nisu to isti oni koji su do pre samo godinu dana govorili građanima Srbije da u Srbiji ne postoji ni minimum uslova za demokratske izbore?

Zar to nisu isti oni koji su sve vreme ubeđivali građane Srbije da je bojkot izbora jedino i najbolje rešenje? Zar nisu to isti oni koji su pre samo godinu dana bojkotovali izbore, zar nisu to oni koji danas ponovo ubeđuju građane da treba da izađu na izbore pod istim tim uslovima i da glasaju, jel te, za njih.

Zar nisu to oni isti koji su ucenjivali državu učešćem predstavnika Evropskog parlamenta u razgovorima o izbornim uslovima. Zar nisu to oni isti koji su na tim pregovorima pokušali da ucenjuju i te iste evroparlamentarce i međunarodne posrednike. Zar nisu to isti koji su ih i uvredili na tim pregovorima rekavši da su ti evroparlamentarci postigli sporazum sa vlasti, a ne sa opozicijom i time ih naljutili, pa su evroparlamentarci čak u jednom trenutku tako ljuti na svoje dotadašnje ljubimce, napustili na kratko te razgovore. Zar nisu to oni isti koji su tražili i ako nisu u parlamentu, da učestvuju u organima poput RIK, a danas kada treba da daju predloge za RIK oni nemaju ljude za to.

Da, drage kolege, to su oni isti, Đilasi, Jeremići, Lutovci i ostali kojima ni ja, ni vi, ni narod Srbije ne veruju više ni kada kažu da je danas četvrtak 25. novembar, jer sve što su do sada uradili i uradili, bila je laž, bila je prevara, mahinacija, imaginacija.

Pa, zar nije sam Đilas, dok je bio gradonačelnik 2009. godine, bivšem ambasadoru Kamerunu Manteru, rekao, da je njegov program za Beograd više marketing nego realnost. To možete naći u papirima Vikiliksa, svakako. Sve je kod njih marketing, sve je laž, pokušaj da se nametne lažna slika o Srbiji. To ne bio toliki problem, da oni tu lažnu sliku o Srbiji ne pokušavaju da plasiraju i u svetu, narušavajući tako ugled Srbije. Videli su to Bilčik, Fajon, Flakenštajn, Kukan, videli su ko su oni, trebalo im je malo vremena, ali su videli. Videće i ostali, ali ostaje izgubljeno vreme koje se ne može nadoknaditi i šteta koju ne možemo popraviti.

Oni se međusobno ovih dana kolju, oko kolača koji još uvek nisu zaradili, kolju se oko mandata koje još uvek nisu dobili, oko toga ko će biti kandidat za koju funkciju. Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog.

Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina, i upravo će danas predsednici SPS Ivica Dačić i Dragan Marković Palma, predsednik JS, potpisati sporazum o nastavku saradnje koja traje punih 13 godina i o zajedničkom učešću na izborima. Ista je situacija i dobro funkcioniše i vladajuća koalicija, evo punih devet godina, bez ikakvih problema, jer nas interesuje politika, a ne interesuju nas lični interesi. Uvek politiku i državu Srbiju stavljamo ispred interesa ličnih, ili stranački, uostalom, JS nema ni ministre ni državne sekretare, ali to nikada nije sprečavalo ni Dragana Markovića Palmu, ni JS, ni sve nas da radimo dobre stvari za Srbiju.

Vi ste ministarka, iscrpno i detaljno obrazložili Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i neću se puno baviti time, već nekim, da kažem, suštinskim stvarima. Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi donosi ukidanje praga izlaznosti birača, koji je prema postojećim pravila 50% upisanih, kao i lakše korake za podnošenje narodne inicijative, odnosno, produžetak roka za prikupljanje potpisa sa sedam na 90 dana.

Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Vlada odlučila da promeni zakon koji je donet 1994. godine, a korigovan 1998. godine. Osnovna mana aktuelnog, postojećeg zakona je u delu koji se odnosi na narodne inicijative, bila je taj da je rok za podnošenje potpisa sedam dana za 30.000 potpisa, pa je sada on produžen na 90 dana kako bi onaj ko želi da pokrene inicijativu mogao da ih prikupi.

Ono što je bitno takođe reći, Venecijanska komisija je pozdravila ovaj predlog. Naime, i predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, ali i ministarka pravde Maja Popović, kao i naša koleginica Žarić Kovačević, su branili ovaj Predlog zakona pred Venecijanskom komisijom pre par nedelja i uspešno ga predstavili i odbranili. Jednostavno mi imamo podršku ovom zakonu.

Novi zakon će najverovatnije prvo se primeniti prvom prilikom, prilikom izjašnjavanja građana o promenama delova najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava koji se odnosi na sudstvo i taj referendum će biti održan 16. januara. Mi ćemo već sledeće nedelje na dnevnom redu Narodne skupštine imati predlog teksta ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa.

Što se tiče praga uspešnosti na referendumu, kao što sam rekao, i Venecijanska komisija je rekla da prag ne treba da postoji, jer ako postoji više prava dobijaju apstinenti od onih koji izađu na referendum.

Mi ćemo doneti ovaj zakon, ne sumnjam u to, jer postoji apsolutna volja u ovom parlamentu. Mi ne možemo sprovedemo ustavne promene koje su nam neophodne u procesu pridruživanja i otvaranja novih klastera, bez promene Zakona o referendumu. Zakon o referendumu će stupiti na snagu odmah i zato što nemamo vremena za gubljenje i da se okrećemo i osvrćemo na sve koji bi želeli da nam podmetnu nogu. Čekao se stav Venecijanske komisije, dobili smo pozitivan stav i idemo i ustavne promene.

Naravno, šta ćemo menjati u Ustavu. Nakon Zakona o referendumu mi ćemo raspravljati o predlogu ustavnih amandmana. Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i na proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja će naziv. Predloženim amandmanima se ukida trogodišnji probni rad sudija i tužilaca i predviđene su promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanje u Skupštini.

Izbor sudija danas, trenutno, kakva je situacija spada u ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije definisana je članom 99. Ustava Republike Srbije. Mi smo pokrenuli proceduru promene Ustava i tu proceduru ovaj saziv mora da završi do kraja, jer ne postoji mogućnost da nakon parlamentarnih izbora neki novi saziv Narodne skupštine nastavi ovu proceduru, već bi morao da krene u čitavu proceduru ustavnih promene izpočetka.

Mi iz JS se svakako zalažemo za to da se iznađe najbolji i najoptimalnije rešenje koje bi regulisalo ovu oblast i u skladu sa tim izmenama uzećemo učešće u radu po tom pitanju, kao parlamentarna stranka. Moram da kažem, da nezavisnost sudske vlasti postoji i pod sadašnjim ustavom. U članu 4. Ustava Republike Srbije sudijama je zagarantovana stalnost i nepremestivost sudijske funkcije sem nakon prvog izbora kad se biraju na tri godine. Intencija ovih predloženih ustavnih promena idu u pravcu povećanja nezavisnosti sudijske grane vlasti, od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Moram da skrenem pažnju da je Narodna skupština Republike Srbije odraz volje naroda, pa je negde na taj način i izbor sudija odraz te iste volje. Mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora sudija i sudskih organa vlasti i obezbediti najveći mogući stepen nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija, a da on bude obesmišljen iz razloga jer nije sve do sistema već je mnogo toga i do ljudi, do svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, odnosno do svakog pojedinačnog sudije, do njegovih stručnih, moralnih i drugih kvaliteta.

Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravu i po zakonu, ako je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao, koji poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, takav sudija je bio, jeste i biće nezavistan. Oni koji pojedinci kojih je na sreću jako malo, oni koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes što možemo videti kod pojedinaca u poslednje vreme, nisu bili niti će biti nezavisne sudije, jer se nisu vezali za pravo i položenu zakletvu, već za taj interes koji protežiraju.

Mi iz jedinstvene Srbije smatramo da princip sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije vredna sama za sebe, i nije i ne može biti posmatrana, kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudijske funkcije, već institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i slobode.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj, nezavisno i nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da se tome doprinesu i same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću. Jer i sam Riko Fer je rekao „zakoni vrede onoliko koliko vrede i oni koji su pozvani da ih primenjuju“.

Naravno da treba unapređivati i doterivati svaku oblast našeg društva, pa i pravosuđe. Treba ga učiniti još efikasnijim, kvalitetnijim i boljim, ali ne zato što neko sa strane to traži od nas, već pre svega, zbog nas samih, jer ovi sa strane, odnosno svetski centri političkih moći, svakako žele Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to njihovo pravo sile može odgovoriti jedino silom prava i pravde.

Nemojte nikada potcenjivati silu prava i pravde. Žilava je ona. To se može videti svih ovih godina unazad na primeru naše južne pokrajine, na brojim drugim primerima, kako kod nas, tako i u svetu.

Da zaključim, Jedinstvena Srbija je za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne želje pojedinaca koji svoju volju žele nametnuti narodu uz pomoć sa strane. Referendum i narodna inicijativa jesu alati za sprovođenje narodne volje i JS se zalaže za Srbiju prosperiteta i pravde.

U tom smislu Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Zahvaljujem.