Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/476-21

1. dan rada

25.11.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:10

POSLANIČKO PITANJE

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Poštovani predsedniče Vlade gospođo Brnabić, moje pitanje se nadovezuje na raspravu koja traje u parlamentu već celu ovu nedelju, a na neki način je retoričko. To je pitanje – da li sve ovo što upravo sada radimo i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakon o eksproprijaciji, kao i ustavne promene u stvari služe tome da Vlada napravi što bolji ambijent za strane investitore u Srbiji?

Ovako rečeno naizgled je retoričko pitanje i može da se tumači i ovako i onako, ali kada ga pojasnim doći ćemo do toga da smatram da i Vlada Srbije, a i SNS i vladajuća koalicija u Srbiji ima pogrešan koncept razvoja zemlje, u smislu nastavljanja evroatlantskih integracija, na isti onaj način na koji je to zadnjih 40 godina u principu jedna napuštena ideologija od Margaret Tačer naovamo, koja podrazumeva da sve radite da država bude što slabija i što više da izlazi u susret krupnom kapitalu i da će to napraviti jedan dobar razvoj u društvu.

Mislim da je ta teorija već završila svoje i da je krajnje vreme da se krene ka jednoj vrsti etatizacije, tj. jačanju države, koja mora i strani i domaći kapital da stavi pod kontrolu. Zašto to pričam? Kada pogledate ono što, recimo, moje kolege iz SNS stalno kritikuju – bivše režime koji su izvršili pljačkaške privatizacije, oni su to uradili zato što su takođe robovali toj ideji evroatlantskih integracija, jer pljačkaške privatizacije su posledica jedne brze i nepromišljene privatizacije i oni su izvršili privatizaciju privrede.

U vreme vlasti SNS doživeli smo jednu vrstu privatizacije države. Kada to kažem, ne mislim u pežorativnom, već u činjeničnom smislu, jer recimo sama ideja o javno-privatnim partnerstvima, o svim tim stvarima gde javne službe dajete privatnim firmama, jeste jedna vrsta privatizacije države, po ideji slabe države, da ne bi opterećivali budžet. To konkretno kod nas se ogleda u notarijatu, koji je podrazumevao da sve ono što je nekada bilo, službe overe, koje su išle u budžet direktno države, pretvoreno je u nešto što danas privatnici uzimaju kao svoj profit i vrlo su dignute takse i na taj način je malo i onemogućena država, tj. građani, da koriste pravdu.

S druge strane, tu su prinudni izvršitelji koji su takođe za vreme vlasti SNS aktivirani. To su takođe privatnici koji obavljaju posao sudskog izvršitelja, koji je nekada radila država. Tu je ova mučna situacija sa stranim bankama, koje i dan-danas pokušavaju da izbegnu svoju odgovornost za pljačkanje naroda kroz izmišljene usluge. To

koristi kroz Vrhovni kasacioni sud i njegovo tumačenje zakona. Zatim, tu je ova priča sa „Rio Tintom“, koji već radi kampanju preko RTS-a u Srbiji za pozitivno rešenje njegove želje da ovde kopa rudu, a s druge strane, isti taj RTS zabranjuje našim građanima da puste jedan drugi spot koji bi malo drugačije postavio sve to.

Znači, sve to govori o tome da smo možda u pogrešnom konceptu. Ja lično takođe mislim da i kineske firme treba kontrolisati, jer ovo sa „Linglongom“ je bio jedan veliki skandal, iz prostog razloga što, bez obzira koliko poštujem kinesku civilizacijsku alternativu, znam da je kapital, kako god da se zove, isti i da ga treba kontrolisati.

Samo još jedna stvar, izvinite što sam probio malo termin, ja sam nekoliko puta pitao, a niko mi iz Vlade nije odgovorio, nisam siguran da li je tačno, ali bi bilo katastrofalno da jeste, da mi na nekih 300 rudarskih firmi koje rade u Srbiji imamo samo pet rudarskih inspektora koji bi to kontrolisali. Hvala.